Jehovini svedoci — izveštaj godišnjaka za 1997.

ISUS HRIST je završio svoju zemaljsku službu. Obučio je svoje sledbenike za delo koje je drugačije od bilo čega što su oni ranije radili. Oni su posmatrali kako je on svedočio o Bogu i Njegovoj nameri gde god je našao ljude — na morskoj obali, na planinskoj padini, duž puta, na poslovnim mestima, u području hrama i po privatnim kućama. On je zaista bio Jehovin „svedok verni i istiniti“ (Otkr. 3:14). Takođe je poslao svoje učenike dva po dva, kako bi stekli iskustvo u ovom delu svedočenja.

Zatim, pre nego što je uzašao na nebo, Isus im je rekao: „Nego ćete vi primiti silu Duha Svetoga, koji će da siđe na vas, i bićete mi svedoci i u Jerusalimu i po svoj Judeji i Samariji, i sve do kraja zemlje“ (Dela 1:8). Kakva ogromna dodela! Kako su to uopšte mogli da obave? Kao što je Isus naveo, Jehovin duh bi bio jedan bitan faktor.

Uz podršku svetog duha, njihovo svedočenje je brzo dostiglo ljude u Mesopotamiji, južnoj Evropi i severnoj Africi. Ali još toga je trebalo da dođe — još puno toga! Isus je prorekao da na svršetku sistema stvari, kada Božje Mesijansko Kraljevstvo bude uspostavljeno na nebu, „ovo jevanđelje o kraljevstvu propovedaće se po svemu svetu za svedočanstvo svima narodima“ (Mat. 24:14). Činjenice pokazuju da se to upravo obavlja.

Protekle službene godine, svedočanstvo o Kraljevstvu davalo se u 233 zemlje, ostrvske grupe i područja. Izveštaj pokazuje da je 1 140 621 714 sati bilo posvećeno ovoj aktivnosti. Ovo je peta uzastopna godina u kojoj je  ovoj preko potrebnoj aktivnosti bilo posvećeno preko milijardu sati.

Bilo je u proseku 5 167 258 onih koji su svakog meseca učestvovali u davanju javnog svedočanstva o Božjem Kraljevstvu. Najveći broj od 5 413 769 njih je u tome učestvovalo povremeno tokom godine. Svakog meseca je u službi učestvovalo u proseku 645 509 pionira. Kao što pokazuje tabela na stranama 34-41, sakupljanje osoba sličnih ovcama nastavlja da napreduje. Dok je rast u nekim zemljama bio manji nego u ranijim godinama, na drugim mestima bili su naročiti porasti. Ruanda je izvestila 61 procenat; Albanija 52 procenta. Bosna i Hercegovina, Latvija, Litvanija, Makedonija, Moldavija i Rusija izvestile su porast od više od 20 procenata.

Oprema za korišćenje u službi

Najistaknutije sredstvo koje Jehovini svedoci koriste u svojoj službi jeste Sveto Pismo. Oni koriste mnoge prevode Biblije. Ali da bi pomogli ljudima da steknu tačno spoznanje Božje Reči, oni daju poseban značaj nuđenju New World Translationa. Godinu za godinom, taj prevod je dostupniji na sve više jezika. Trenutno je ovaj prevod u opticaju (bilo da su to Hrišćanski grčki spisi ili cela Biblija) na 27 jezika (uključujući i englesko i portugalsko Brajovo pismo).

Prošle godine ceo New World Translation bio je izdat na norveškom. Obavest o tome na oblasnom kongresu u Norveškoj bila je dočekana gromovitim aplauzom i suzama radosnicama. Za norveške Svedoke, bio je to vrhunac godine.  Takođe je bilo pušteno u opticaj i revidirano izdanje francuskog prevoda uključujući i sva obeležja Reference Bible. I umesto da svoje prethodno francusko izdanje stave na police, desetine hiljada Svedoka u Francuskoj poslale su te Biblije kao poklon svojoj braći i sestrama u deset drugih zemalja, na Haitiju i u zemljama u Africi, gde se francuski naširoko koristi. Pored toga, New World Translation of the Christian Greek Scriptures, bio je izdat na sesoto i kosa jezicima dok je prevod bio završen na još dva afrička jezika. Do sada je na različitim jezicima štampano 91 403 319 primeraka New World Translationa.

Takođe su pripremljene i druge dragocene publikacije za službu kao i za lični studij. Tokom 1996. bila je puštena u opticaj knjiga Tajna porodične sreće i brošura Šta Bog zahteva od nas? Međutim, početna priprema takvih publikacija tek je uvod. Da bi se dostiglo svetsko polje, potreban je prevod. Tokom službene godine, delo prevođenja je dovršeno za 206 knjiga i 226 brošura, što uključuje ukupno 164 jezika. Knjiga Spoznanje koje vodi do večnog života (izdata 1995) sada je dostupna na 119 jezika. Knjiga Porodična sreća već je dostupna na 86 jezika. Brošura Raduj se zauvek životu na zemlji! (izdata 1982) bila je štampana na 237 jezika; a nova brošura, Šta Bog zahteva od nas?, već se distribuiše na 113 jezika, s još 99 jezika koji su na putu.

 Tokom godine, 18 novih jezika bilo je dodato listi onih na kojima Zajednica izdaje biblijsku literaturu. Traktati i brošure koji su već štampani na ovim jezicima pomažu da poruka o Kraljevstvu postane dostupna nekim od manjih jezičkih grupa u područjima bivšeg Sovjetskog Saveza, mnogima u Jugoistočnoj Aziji, za više njih u Africi, nekima u Amerikama — ukupno preko 25 000 000 ljudi. Zaista je veličanstveno videti uticaj koji literatura ostavlja na mnoge od onih koji je primaju na svom maternjem jeziku.

Video-kasete se takođe koriste u našoj savremenoj službi, i ovde treba pomenuti šta je učinjeno na polju snabdevanja istih. One se koriste da bi ojačale poverenje u Bibliju, da bi poučile osnovnim biblijskim istinama, i da upoznaju ljude s organizacijom iza imena Jehovini svedoci. Do sada, nekih 7 000 000 je proizvedeno na 35 jezika.  Pored studija u Sjedinjenim Državama i povezanih objekata koji se već koriste u Danskoj i Holandiji, u Japanu je protekle godine bio instaliran studio za snimanje i montažu, kako bi se brinulo za azijske jezike.

Naravno, časopisi Kula stražara i Probudite se!, objavljuju se redovno. Iza toga stoji ogroman, dugotrajan napor koji uključuje istraživanje, kompilaciju i dizajniranje, zatim prevođenje i štampanje, kako bi Kula stražara bila simultano dostupna na 113 jezika (plus 12 koji nisu simultani) i Probudite se! na 55 jezika (i na još 25 koji nisu simultani). Napor zaista vredi pošto glavni cilj ovih časopisa jeste da ukaže ljudima na jedinu sigurnu nadu za budućnost — Božje Kraljevstvo. Protekle godine, ovi časopisi su bili štampani i distribuisani šire nego što je to bio slučaj ikada ranije.

Štamparija u Sjedinjenim Državama povećala je proizvodnju za 7,1 procenat, na 235 981 300 časopisa tokom službene godine. Britanija izveštava da se u njenoj štampariji broj proizvedenih časopisa u prethodne dve godine povećao za 34 procenta. Uz veći naglasak na proširenje dela svedočenja na poslovno područje i na ulice, revni tamošnji objavitelji Kraljevstva nalaze veliku radost u odazivu mnogih kojima svedoče.

Podružnica u Nemačkoj nikada ranije nije štampala toliko knjiga i časopisa kao što je to bio slučaj tokom prošle službene godine. Knjiga je ukupno bilo blizu 18 500 000 — 46-procentni porast u odnosu na 1995. Proizvedenih časopisa je bilo više od 169 500 000  — 35-procentni porast. Od 3,7 miliona primeraka svakog izdanja štampanog u Nemačkoj, otprilike 1,3 miliona primeraka Kule stražare i Probudite se!, je na ruskom, za podršku intenzivnog svedočenja koje se daje u tom delu svetskog polja.

U Ukrajini je tokom aprila 2 073 011 časopisa bilo uručeno u ruke ljudi gladnih istine. To je predstavljalo 68-procentni porast u distribuciji časopisa za svega tri meseca. Na ostrvu Malta, distribucija časopisa u maju, bila je dva i po puta veća u odnosu na prethodni maj. U mnogim delovima sveta, braća odvajaju jedan poseban datum za poseban dan s časopisima. Neki od njih tog dana imali su tri do četiri sastanka za službu na terenu. Bili su oduševljeni rezultatima.

Veoma važna grana službe uključuje sleđenje pronađenog interesa. To je očigledno iz činjenice da je 421 827 954 naknadne posete bilo izvršeno prošle godine uz prosek od 4 855 030 kućnih biblijskih studija koji su se vodili svakog meseca. Neki od ovih studija, uz pomoć knjige Spoznanje koje vodi do večnog života, bili su vođeni po nekoliko puta sedmično. Jedna medicinska sestra u Tanzaniji, u istočnoj Africi, iako nije bila u mogućnosti da pređe celo poglavlje na svakom studiju, imala je svakodnevno studije sve dok nije završila knjigu i bila spremna za krštenje. Iz Sibira, gde su jedno vreme naša braća u Rusiji bila proterivana zbog svoje vere, dolazi ovaj izveštaj: „Postoji tako velika želja za biblijskim studijima da braća ne mogu sve da postignu. Zato oni zainteresovane osobe stavljaju na listu čekanja, i mole ih da u međuvremenu posećuju skupštinske sastanke.“

Noć za sećanje

Najvažniji događaj na hrišćanskom kalendaru svake godine jeste Memorijal Hristove smrti. Godine 1996. to je padalo na 2. april, nakon zalaska sunca. Memorijal  je, pre svega, prilika kada „malo stado“, oni koji su duhom pomazani sledbenici Hrista, učestvuju u uzimanju simboličnog hleba i vina u poslušnosti zapovesti koju je Gospod dao poslednje noći svog ljudskog života (Luka 12:32; 1. Kor. 11:23-25). Ali i „druge ovce“ prisustvuju kao posmatrači (Jov. 10:16). Oni su duboko ispunjeni cenjenjem za Hristovu otkupnu žrtvu i činjenicu da im ona omogućava izgled za večni život na zemlji kao podanika Božjeg Kraljevstva. Oni podstiču druge da prisustvuju zajedno s njima kako bi učili o toj veličanstvenoj pripremi ili kako bi produbili njihovo cenjenje za to. Kao rezultat, ove godine bilo je 12 921 933 onih koji su prisustvovali Memorijalu, a samo 8 757 onih koji su učestvovali.

U 10 643 skupštine u Meksiku, ukupan broj prisutnih bio je 1 518 156. U 6 526 skupština u Brazilu, bilo je prisutno 1 075 039. U Sjedinjenim Državama, broj prisutnih je dostigao 2 024 476. Na Kubi 145 337; u Malaviju 105 630.

Početkom marta, jedna posebna akcija u Albaniji bila je organizovana, da bi se pronašle zainteresovane osobe i zatim načinile pripreme za program Memorijala kako bi se održao na lokacijama na kojima bi oni mogli da prisustvuju. Iako je u toj zemlji bilo svega 15 skupština i 14 izolovanih grupa, Memorijal je bio održan na 50 lokacija. Jedna skupština od 45 objavitelja imala je 400 prisutnih na Memorijalu na jednom mestu; a na lokaciji za skupštinski studij knjige, prisustvovalo je njih još 110. Tako je u ovoj zemlji gde je tada bilo 773 objavitelja koji su izveštavali, bilo 6 523 prisutnih na Memorijalu — devetostruki broj objavitelja!

Okupljaju se „Glasnici božanskog mira“

U svim delovima sveta, Jehovine sluge željno iščekuju svoje godišnje oblasne kongrese. Ukoliko se ne mogu  lokalno sakupiti, oni nastoje da pređu nacionalne granice kako bi prisustvovali ovoj godišnjoj duhovnoj gozbi. Serija kongresa koja je počela protekle godine nosila je temu „Glasnici božanskog mira“. Kako su samo istinite reči: „Veliki mir imaju koji tvoj zakon ljube“! (Ps. 119:165).

U mnogim zemljama u dva ili tri kongresa bili su svi smešteni. Da bi se obezbedio prostor za sve koji su želeli da prisustvuju, i u Sjedinjenim Državama i u Brazilu, bilo je potrebno i do 190 kongresa. Meksiko je pripremio 181.

Jedan međunarodni kongres bio je održan tokom jula u Pragu, u Češkoj Republici. Bila su prisutna tri člana Vodećeg tela kako bi govorila više od 21 000 okupljenih — većinom iz Češke Republike, ali takođe i nekoliko hiljada iz Austrije, Japana, Kanade, Nemačke, Poljske, Sjedinjenih Država, Slovačke i Švajcarske. Još dva međunarodna kongresa bila su održana u Poljskoj — jedan u Lođu a drugi u Varšavi — i onima koji su prisustvovali bilo je jasno da je tu bio manifestovan Jehovin duh. Još dva međunarodna kongresa bila su u avgustu održana u Talinu u Estoniji. Njih su posetili Estonci, Latvijci, Litvanci i Rusi, zajedno s drugima — iz ukupno 15 zemalja. Lokalne novine su zapazile: „Talin je doslovno ispunjen obožavanjem Jehovinih svedoka.“ A jedan od kongresnih delegata je dodao: „Ovo je samo sićušan predukus onoga što će doneti novi svet.“

Pored drugih u istočnoj Evropi, međunarodni kongres je planiran i u Bukureštu, u Rumuniji. Ali Rumunska pravoslavna crkva žestoko se protivila tome. Izazivački posteri su se pojavili širom Bukurešta. Novine, TV i radio koristili su se za potpaljivanje naroda. Upravnici hotelâ bili su podbuđivani da raskinu ugovore. Vlada i uprava stadiona su se udružili, i ugovor sa stadionom bio je otkazan. I pored svega, braća su bila  podržana takvim nadahnutim obećanjima kao što su ona koja se nalaze u Isaiji 51:7 i Jeremiji 50:34. Ali hoće li moći da izvuku korist iz kongresnog programa?

Pa, mesecima ranije, kada su se vršile pripreme za oblasni kongres u Budimpešti, u Mađarskoj, braća nisu planirala da iznajme ogroman stadion koji su koristili 1991, kada je bilo delegata iz 35 zemalja. Mislili su da bi ovog puta stadion bio prevelik. Ipak, upravnik ga je ponudio za cenu koja je bila tako privlačna da su ga braća ipak iznajmila, razmišljajući da bi mogli da koriste samo jedan deo. Međutim, kako su iskrsle teškoće u Rumuniji, bila je data smernica podružnici u Mađarskoj da planira međunarodni kongres u Budimpešti. Kakva je to bila sreća što su oni već imali stadion koji bi mogao smestiti toliko mnoštvo! Naslov u najvećim novinama u Budimpešti je objavio: „BUKUREŠT: Ne — BUDIMPEŠTA: DA. Jehovini svedoci na Nep stadionu.“ U Budimpešti je bilo prisutno 23 893 osobe iz 12 zemalja. Još dva kongresa u Mađarskoj uvećala su ukupan broj prisutnih na 36 326.

Tokom tog vremena, bilo je daljnjih događanja u Rumuniji. U prisećanju onoga što se dogodilo, Teodor Džeres, član Vodećeg tela, rekao je: „Jedino možemo da kažemo da su Jehovine nebeske kočije bile u pokretu. One mogu podesiti brzinu; mogu podesiti svoje kretanje, promeniti smer, u bilo koje vreme. Problem je za zemaljsku organizaciju da ide u korak s njima!“ (Jezek. 1:4-28). Samo nedelju dana pre nego što je bilo planirano da počne kongres, braća su mogla da potpišu ugovor za stadion u Kluž-Napoki, u severozapadnom delu Rumunije. Planovi za putovanje hiljada delegata morali su da budu promenjeni. Morao se pronaći smeštaj za 6 000 osoba. Sva priprema se morala nagurati u nekoliko dana. I zatim samo dva dana pre polaska, bilo je dobijeno jedno drugo mesto za kongres, u Brašovu, u centralno-istočnom delu zemlje. Pripreme koje su izvršene mogle su se uraditi samo pomoću Jehovinog duha. Ishod? Na  kongresu u Kluž-Napoki, bio je najviši broj prisutnih od 22 004; u Brašovu je bilo 12 862, uključujući 1 056 iz Bugarske. Ukupno je bilo kršteno 1 631.

U međuvremenu u Bukureštu, crkva je sazvala protestni skup na dan otvaranja kongresa, ali su se samo policija i jedan stariji čovek pojavili — i naša braća su im dala literaturu i dobro svedočanstvo. Kao što stoji u Jeremiji 1:19: „Oni će rat na te dizati, ali te neće nadvladati, jer sam ja s tobom da te izbavljam, reče Gospod.“

Stalna borba za slobodu

U prvom veku, apostoli i drugi učenici često su se suočavali sa žestokim protivljenjem. Kada je to bio slučaj u Filipima, tamo gde je danas Grčka, apostol Pavle i njegovi pomoćnici rešili su stvari na takav način da su ’zakonski utvrdili dobru vest‘ (Fil. 1:7, NW). Na osnovu tog presedana, Zajednica je 1936. u svojoj svetskoj centrali uspostavila Pravno odeljenje. Pod direkcijom Odbora za izdavanje pri Vodećem telu, Pravno odeljenje Zajednice koje je sada smešteno u Obrazovnom centru Watchtowera, u Patersonu, u Njujorku, i koje je potpomognuto pravnim odeljenjima u velikom broju podružnica, nastavlja da pomaže Jehovinom narodu u savremeno doba da se bori za religioznu slobodu.

Pravne bitke za religioznu slobodu su odgovor na Sotonine napore da zaustavi širenje dobre vesti bilo otvorenim frontalnim napadima bilo suptilnom povredom života onih koji učestvuju u ovom delu (Otkr. 12:17). Sloboda u slušanju Božje Reči u pogledu uzdržavanja od krvi, odgajanja dece u disciplini i Jehovinom usmeravanju uma, i u ostajanju neutralnim što se tiče svetskih političkih događaja, sve to utiče na našu sposobnost učestvovanja u delu svedočenja. Sve ove stvari su tema pravnih rasprava. Tokom službene 1996. godine videli smo obilan dokaz Jehovinog blagoslova naše borbe za ove slobode.

 Na primer, nakon skoro pet godina parničenja na nižim sudovima, japanski Vrhovni sud je doneo svoju prvu odluku u korist slobode obožavanja što se tiče javnog poučavanja. Ova jednoglasna odluka, koja je izveštena u Kuli stražari od 1. novembra 1996, koristiće svim Jehovinim svedocima u Japanu.

Sjedinjene Države su bile poprište značajnih pravnih bitaka na državnim apelacionim sudovima. Avgusta 1994, tvrdeći da dete može biti odgajano bez majke, jedna bolnica u Konektikatu je u 3.30 ujutru dobila sudski nalog da Neli Vegu prisili na transfuziju krvi. Argument njenog muža i advokata da je krvarenje zaustavljeno i da je ona jasno izjavila da odbija krv, bio je odbačen. Međutim, 16. aprila 1996, Konektikatski vrhovni sud jednoglasno je presudio da je nalog za transfuziju „zloupotreba [sestra] Veginog zakonskog prava na telesno samoopredeljenje“. Ta presuda nije stigla na vreme da zaustavi transfuziju, ali koristiće drugima. U Floridi, u slučaju koji je uključivao Tinu Harel, apelacioni sud je prekorio i bolnicu i prvostepeni sud za opoziv njenog odbijanja transfuzije krvi.

Zemlja Portoriko bila je mesto još jedne pobede za Jehovin narod na apelacionom sudu. Luz Kiles, primljena u bolnicu radi operacije za koju se odlučila, bila je nasilno zadržana, dve medicinske sestre i jedan doktor su je držali dajući joj transfuziju krvi protiv njene volje. Parnica je bila dobijena u njenu korist. Sanhuanski pokrajinski sud za žalbe, 1. aprila 1996, potvrdio je da je njeno ustavno pravo slobode obožavanja i privatnosti, koje je zagarantovano Poveljom slobode Komonvelta u Portoriku, zaista bilo zloupotrebljeno.

U jednoj raspravi oko starateljstva nad detetom, prvostepeni sud u Sjedinjenim Državama doneo je presudu da troipogodišnja kćerka Tereze Palmer ne bi mogla posećivati sastanke ili učestvovati u službi na terenu dok  ne napuni sedam godina. Ali Vrhovni sud u Nebraski, ukinuo je ovo ograničenje religije. Vrhovni sud u Norveškoj takođe je podupro pravo roditelja Svedoka u raspravama o starateljstvu nad decom. Taj sud je, 29. marta 1996, razjasnio da odluka o tome kom roditelju treba biti dodeljeno starateljstvo ne treba biti zasnovana na subjektivnom mišljenju suda o religioznim verovanjima roditelja već na najboljim interesima deteta. Pored toga, u Belgiji je Oblasni sud u Monsu, doneo presudu da jedno 11-godišnje dete ima pravo i sposobnost da samo izabere da li će se držati vere i običaja Jehovinih svedoka. U još jednoj odluci u vezi sa starateljstvom nad decom u Nemačkoj, Viši oblasni sud u Hamu odbio je argument da bi religiozna učenja Jehovinih svedoka mogla ometati rast deteta. U još jednom slučaju, koji je započeo u Austriji, bio je upućen apel Evropskom sudu za ljudska prava u korist Ingrid Hofman. Bio je utvrđen značajan pravni presedan, i sestra Hofman sada ima potpuno starateljstvo nad svojom decom.

U Kolumbiji, Jehovini svedoci su prvi put dobili zakonsko priznanje kao religija. To je bilo važno jer bi nam bez toga, skorašnje promene u zakonu onemogućile da dobijemo vize za misionare ili oslobođenje od poreza. U jednoj stvari od slične važnosti, podružnica Zajednice u Nikaragvi, dobila je status Međunarodnog prava za misionarski rad tokom službene godine. Dobre vesti stižu i iz Tanzanije, gde smo 5. oktobra 1995. bili zvanično priznati kao „Udruženje Jehovinih svedoka Tanzanije“.

Jedna neuobičajena šestogodišnja pravna borba bila je pozitivno završena tokom ove službene godine u Brazilu. U novembru 1990, Brazilski nacionalni institut za socijalno osiguranje, obavestio je Zajedničinu kancelariju podružnice da 853 člana betelske porodice (sada 1 150) od sada tamo neće biti smatrani religioznim slugama i tako će biti pod zakonima zemlje za radnike.  Počela je duga pravna bitka. Na sreću, 7. juna 1996, sudski izveštaj kancelarije generalnog advokata u Brazilu izdao je odluku kojom podržava položaj članova betelske porodice kao religioznih slugu koji rade kao punovremeni dobrovoljci.

Pokazalo se da je upoznavanje zvaničnika vlade o pravoj prirodi dela i aktivnosti Jehovinih svedoka važan aspekt borbe za slobodu u savremeno doba. Kula stražara od 1. maja 1996, bila je značajna u ovom pogledu, objašnjavajući Isusovo uputstvo ’dati caru carevo a Bogu božje‘ (Luka 20:25). Nakon što su primili to izdanje Kule stražare, zvaničnici vlade u Ukrajini, rekli su braći: „Veoma često smo raspravljali o ovoj temi i pokušavali da vas razumemo. Sada smo pažljivo pročitali vaš časopis, i vaš položaj u odnosu na civilnu službu veoma je jasno iznesen.“

Ponekad postoji potreba da korektne informacije budu objavljene u odgovoru na akcije dezinformacija koje pokreću neprijatelji Jehovinih svedoka. U Francuskoj je više od 11 000 000 primeraka četvorostranog traktata pod naslovom Jehovah’s Witnesses—What You Should Know (Jehovini svedoci — šta treba da znate) bilo distribuisano širom zemlje u maju i junu 1996, što je imalo za rezultat mnogo pozitivnih komentara javnosti. Takođe je naširoko distribuisan i u Gvadelupu i Martiniku.

Paljenje reflektora publiciteta često se pokazalo da je od velike koristi u našoj savremenoj borbi za slobodu. Nakon bezuspešnih pokušaja u singapurskom sudskom sistemu da se podrže prava naše braće, Vodeće telo je odobrilo distribuciju posebnog četvorostranog traktata da se obaveste izabrani zvaničnici vlada širom sveta o nepravednom postupanju sa našom braćom u Singapuru. Naslovna strana traktata pod naslovom Religious Persecution in Singapore (Religiozno progonstvo u Singapuru), istakla je sliku jednog od takozvanih „kriminalaca“ koji su  hapšeni zbog posedovanja literature Watch Towera. Ispod slike naše verne nasmejane sestre bio je tekst: „Svedokinja koja ima 71. godinu govori sudiji: ’Ja nisam pretnja ovoj vladi.‘ Ipak, bila je osuđena na zatvor.“

U Eritreji, smeštenoj na Crvenom moru, naša braća, iako nisu otvoreno brutalno maltretirana, izgubila su posao, domaćinstva i vladine beneficije zbog svog neutralnog stava. Nakon što je The New York Times izdao jedan članak hvaleći eritrejski ekonomski razvoj kao ’Afričku uspešnu priču‘, Pravno odeljenje Zajednice podsetilo ih je na podnaslov u njihovom članku koji je glasio: „Jehovini svedoci podnose represalije“, i zapitalo kako ta zemlja u stvari može biti nazvana „uspešna priča“. U odgovoru, The New York Times od 7. maja 1996, štampao je pismo Zajednice, i sam Times je izneo naslov štampan masnim slovima: „Nazovite Eritreju greškom u poštovanju prava.“

Kao što se može videti iz ovog izveštaja, postoje obilni dokazi da Sotona Đavo pokušava na svaki zamislivi pravni i bespravni način da remeti aktivnost Jehovinih slugu. Neka bi svako od nas istrajao u borbi ’s duhovima pakosti‘, koji nastoje da spreče ljude da čuju dobru vest o Božjem Kraljevstvu (Ef. 6:10-18). Dok tako radimo, kako su samo utešne reči apostola Pavla u Rimljanima 8:31: „Ako je Bog s nama, ko će na nas?“ Odgovor je: niko ko je zaista važan, pošto niko ne može osujetiti Jehovinu nameru.

Voljni da služe tamo gde je veća potreba

Tokom prošle godine, oni koji su diplomirali u Biblijskoj školi Gilead Watchtowera, bili su poslati da pomognu u delu duhovne žetve u mnogim plodnim područjima. Parovi su bili dodeljeni u 12 zemalja u Africi, 8 zemalja na zapadnoj hemisferi (većinom u Centralnoj i Južnoj Americi), 3 zemlje u istočnoj Evropi i 3 u Aziji.

 Drugi pioniri stavljaju se na raspolaganje da služe gde god su potrebni u svojim zemljama. U Sjedinjenim Državama, protekle godine, 1 172 voljna pionira pomogla su u svedočenju u područjima koja nisu dodeljena skupštinama. Još 1 236 njih pomoglo je u svedočenju na području koje je retko obrađivano u 294 skupštine koje su uputile poseban zahtev Zajednici za pomoć.

U Britaniji, mnogi pioniri su uvideli da su plodna misionarska polja na njihovom tlu. Ona uključuju emigrante koji su se u nedavnim godinama preselili iz drugih zemalja. Pioniri u Britaniji bili su zaposleni učenjem 28 jezika kako bi se brinuli za ovo pravo međunarodno područje.

Otvaranje škole za članove Odbora podružnice

Kada je obrazovni centar Watchtowera u Patersonu, u Njujorku, bio dizajniran, planovi su uključivali i objekte u kojima bi se obučavali članovi Odbora podružnice. Za ovu braću je bio planiran poseban nastavni plan. Prvi razred od 24 učenika bio je upisan u petak, 24. novembra 1995. Sledećeg ponedeljka, počeli su časovi u učionici.

Tokom prošle službene godine, ova škola je imala tri razreda, svaki u trajanju od osam sedmica. Obuka je bila data braći iz 60 podružnica Zajednice. Ove podružnice nadgledaju službu više od 2 825 000 Jehovinih svedoka i na njihovom dodeljenom području se nalazi preko 45 procenata svetske populacije. Tako je uticaj škole brzo dostigao mnoge delove sveta.

Na ramenima članova Odbora podružnice leže teške odgovornosti. U skladu s načelom koje je Isus izneo a koje je zabeleženo u Luki 12:48b, od duhom naimenovanih ljudi kojima je mnogo povereno, zahteva se više od običnog. Iz tog razloga periodični časovi obuke za njih, veoma su korisni.

 Koje su neke odgovornosti koje su u nadležnosti ove braće? Briga za članove betelske porodice i betelske domove. Nadgledanje rada kancelarije, što uključuje vođenje korespondencije, naručivanje literature, službene stvari i prevod publikacija Zajednice. Poslovi oko štampanja — neki u maloj a neki u velikoj razmeri. Prevoz literature, časopisa i drugih stvari skupštinama. Delo propovedanja Kraljevstva i pravljenja učenika koje obavljaju skupštinski objavitelji, pioniri i misionari. Vršenje priprema za putujuće nadglednike da na redovnoj osnovi posećuju skupštine kao i izolovane grupe. Planiranje pokrajinskih sastanaka i oblasnih kongresa.

Tokom školskog tečaja, sve ovo i još mnogo više, uključujući kako proceduru podružnice tako i organizaciju područja, temeljno se razmatra. Biblijska učenja sačinjavaju suštinski deo tečaja. Razmatra se Božji zakon i načela Pisma koja upravljaju svim aspektima hrišćanskog života. Svake subote ujutru, braći se pruža pomoć kako da poboljšaju svoju sposobnost kao javni govornici. Iskusna braća iz centrale organizacije i ona koja služe na polju, kao i članovi Vodećeg tela, sačinjavaju osoblje za poučavanje. Večeri su posvećene domaćim zadacima i pripremi dodeljenih zadataka za iznošenje u razredu.

Supruge koje prate svoje muževe u Patersonu izvlače korist iz društva i dodeljenog posla koji obavljaju u betelskom domu i drugim odeljenjima. One mogu da vide kako se stvari obavljaju u svetskoj centrali Zajednice. Jednom sedmično, petkom predveče, one se pridružuju svojim supruzima u sali za školske časove kako bi čule govor, koji obično iznosi jedan član Vodećeg tela. Ove duhovno orijentisane prezentacije pokazale su se kao krajnje ohrabrujuće i praktične i zaista su se cenile.

Članovi Odbora podružnice su uvideli da je ovaj tečaj osvežavajući, stimulišući i zdrav. Izražavajući cenjenje za ono čemu su bili poučeni, jedan razred je rekao:  „To što smo pohađali ovu školu u Obrazovnom centru Watchtowera ostavilo je dubok uticaj na nas o divnom napretku Jehovine organizacije i proširilo je naše vidike o svetskom delu propovedanja i poučavanja koje je u toku.“ Što se tiče vrhunaca tečaja, određeni broj učenika je zapazio da su ’naročito obeležje bili posebni napori od strane članova Vodećeg tela koji su došli iz Bruklina i poučavali nas i kroz časove u razredu i dajući posebne lekcije. Takva pažnja dira u srce. To pruža dokaz njihovog dubokog interesa za dobrobit Božjeg naroda širom sveta‘.

Drugi razred škole izrazio je svoju rešenost na sledeći način: „Odlučni smo da primenimo ono što smo naučili iz reči i primera kako bismo očuvali glatko funkcionisanje međunarodne teokratske organizacije, sve na slavu Jehove Boga i na duhovni napredak njegovog naroda.“  Kada je treći razred završio svoje studije, oni su razmotrili koristi dvomesečnog tečaja i rekli: „Škola nas je u duhovnom pogledu veoma obogatila i u isto vreme motivisala da uvek damo dokaz da smo dostojni odgovornosti koja nam je poverena.“

Članovi Odbora podružnice iz svakog razreda, dali su betelskoj porodici u centrali kratke izveštaje o napretku dela Kraljevstva na područjima odakle dolaze. Betelski kompleksi u Bruklinu, Patersonu i Volkilu (takođe Džordžtaunu, u Ontariju, u Kanadi) bili su telefonski povezani u toku ovih programa. Informacije i iskustva iz različitih delova sveta pružili su upečatljiv dokaz Jehovinog blagoslova nad vernim i revnim naporima njegovog naroda. Izveštaji takođe ilustruju samopožrtvovanu ljubav kao i jedinstvo misli i aktivnosti od strane čitave zajednice naše braće (1. Petr. 2:17; 5:9).

 Dok se službena godina završavala, još jedan razred je bio na obuci. Uključivao je predstavnike iz 47 podružnica Zajednice.

Koristi od Škole za osposobljavanje slugu

Prošla službena godina je imala i veliki napredak što se tiče Škole za osposobljavanje slugu. Bilo je 85 razreda održanih u 30 različitih zemalja, sa učenicima upisanim iz 62 zemlje. Nastavni plan je bio obnovljen i više instruktora je bilo obučeno kako bi se obavile buduće dodele.

S obzirom da se aktivnosti Kraljevstva iz godine u godinu povećavaju, formirano je više skupština. Kako bi se vodila briga o njima, postoji potreba za kvalifikovanim starešinama i slugama pomoćnicima koji su voljni da budu korišćeni tamo gde postoji posebna potreba, kao i za više putujućih nadglednika da posećuju skupštine. Škola za osposobljavanje slugu pomaže u opremanju braće da ispune ove potrebe.

Podružnica u Ekvadoru izveštava da neki od onih koji su u toj zemlji obučavani ’služe tamo gde je potreba za zrelošću, a drugi su dodeljeni u izolovana područja gde su uspostavljene nove skupštine‘. U Kostariki „skupštine su postale duhovno jače zbog toga što ova braća preuzimaju vođstvo u svim granama dela propovedanja“. Diplomci u El Salvadoru „služe kao primer drugima“, i njihova obuka im je „omogućila da budu bolji učitelji“. U Meksiku, gde je prošle službene godine bilo uspostavljeno 466 skupština, izveštaj navodi da su „diplomci veoma korisni u pomaganju oko organizacije posla u skupštinama i u podršci oko aktivnosti na polju službe“. Skupštine u Poljskoj kojima su diplomci dodeljeni, impresionirane su „njihovom potpunom angažovanošću u službi i uticajem punim podrške koji diplomci imaju na skupštine“.

 Na Dalekom istoku, oni koji su poslati iz Malezije na Filipine radi obučavanja nastavljaju s radom u svojoj domovini i „predani su i savesni u ispunjavanju svoje dodele“. Vredno je pažnje da su oni poboljšali svoju govorničku sposobnost. Barbados, Gvadelup, Dominikanska Republika, Martinik, Portoriko, Trinidad i Haiti, kao i Gijana i Francuska Gijana, sve te zemlje izvlače korist iz izvrsne službe diplomaca Škole za osposobljavanje slugu.

U Boliviji, skoro polovina putujućih nadglednika jesu diplomci ove škole. Kada je podružnici na Filipinima trebalo više putujućih nadglednika, oni su se oslonili na sposobnu kvalifikovanu braću koja su prošla kroz ranije razrede škole. Isti je slučaj i u drugim zemljama.

Dirljivi izrazi od strane različitih razreda škole pokazuju koliko se mnogo ova priprema ceni. Diplomci iz Perua rekli su da ih je tečaj ’opremio da obavljaju svetu službu na kvalitetniji način‘. Razred učenika u Sjedinjenim Državama upitao se, u skladu s onim što je zapisano u Psalmu 116:12: „Kako [ćemo] vratiti Gospodu za sva dobra što [nam] učini?“ Njihov odgovor je delimično glasio: „Odlučni smo da budemo brižni pastiri puni ljubavi, revni jevanđelizatori i vešti učitelji, u korist naše braće.“

Braća samci koji su služili kao starešine ili sluge pomoćnici najmanje dve uzastopne godine, koji imaju između 23 i 50 godina, koji su dobrog zdravlja, koji stvarno žele da služe interesima Kraljevstva i svojoj braći gde god je to potrebno, i koji su na neki drugi način kvalifikovani, mogu biti pozvani u školu. U mnogim zemljama, više mlade braće postavljaju za cilj da se kvalifikuju za školu. Oni pružaju dokaz da su uzeli k srcu reči iz Propovednika 12:3: „Opomeni se tvorca svoga u danima mladosti svoje.“

 Izgradnja radi unapređivanja pravog obožavanja

Izgradnja zgrada postala je važna aktivnost u povezanosti s pravim obožavanjem. Godine 1512. pre n. e., nacija Izrael je na Jehovino uputstvo izgradila prenosiv tabernakl za korišćenje u povezanosti s njihovim obožavanjem Jehove. Ali to nije bilo mesto sastajanja gde se nacija okupljala radi poučavanja. Oni su se okupljali na otvorenom. Oko hiljadu godina kasnije, bile su izgrađene sinagoge kao mesta sastajanja. Rani hrišćani su se u početku sastajali u privatnim kućama. Međutim, da bi se obavilo dodeljeno propovedanje i poučavanje koje Božja Reč nalaže današnjim pravim obožavaocima, pokazalo se neophodnim da postoje kancelarije i štamparije zajedno s potrebnim pomoćnim objektima, takođe da se obezbede velike Kongresne dvorane i manje Dvorane Kraljevstva. To je uključivalo delo izgradnje, i tokom protekle godine bilo je mnogo učinjeno na tom polju.

Tokom službene 1996. godine, Zajednica je u 37 zemalja gradila nove objekte ili proširivala postojeće za podružnice ili za prevodilačke/službene kancelarije. Neki od većih projekata bili su u Meksiku, Brazilu, Rusiji, Japanu, Francuskoj, Španiji, Južnoj Africi, Sjedinjenim Državama, Venecueli i Australiji. Pripremni rad za projekte izgradnje bio je izvršen za 22 zemlje. Osim toga, Zajedničine Kancelarije za inženjering i timovi za izgradnju, pomagali su u radu na Dvoranama Kraljevstva, Kongresnim dvoranama i misionarskim domovima u mnogim delovima sveta gde je postojala posebna potreba.

Tokom godine, izgrađene su nove Kongresne dvorane na mestima kao što su Santa Kruz, u Boliviji; Madrid, u Španiji; i Dakar, u Senegalu. Dva projekta Kongresne dvorane su uveliko u toku u Sjedinjenim Državama, i još pet je započeto. Iako nova Kongresna dvorana u Maputu, u Mozambiku, još uvek nije završena, bila je korišćena za oblasni kongres tokom jula, uz 1 938 prisutnih, i za još jedan  kongres u avgustu, kojem je prisustvovalo 10 040. U ovoj godini je posvećena jedna Kongresna dvorana u Uagadaguu, u Burkini Faso, jedna u Daloi, u Obali Slonovače, i druga dvorana u Gvatemali. Kongresna dvorana koja je završena na Mauricijusu, ostrvu na Indijskom okeanu, ima pomoćne objekte koji je čine odgovarajućom za oblasne kongrese skromnih razmera. Praktičan dizajn nove Kongresne dvorane u Numei, u Novoj Kaledoniji, uključuje tri Dvorane Kraljevstva, koje se već koriste na redovnoj osnovi za šest skupština.

Iako su u Japanu jaka antireligiozna osećanja koja su posledica terorizma povezanog s kultovima, Jehovini svedoci su bili u mogućnosti da izgrade jednu Kongresnu dvoranu u Točigiju nedaleko od carske palate. Nakon što su radovi završeni, grupe iz različitih lokalnih vladinih kancelarija obišle su prostorije. Zvaničnici koji su ih dovodili rekli su da su želeli da i drugi svojim očima vide da Jehovini svedoci nisu kao druge religije. Šta ih čini drugačijima? Jedan pokazatelj je vidljiv iz onoga što je Džon Bar, član Vodećeg tela, rekao tokom posvećivanja Kongresnih dvorana 1996. u Točigiju i Hokaidu. On je predložio jednu rezoluciju za korišćenje ovih dvorana „za daljnju biblijsku pouku i obrazovanje za življenje u skladu s božanskim načelima izloženim u Božjoj Reči“.

U mnogim mestima, protekle godine, prioritet je bio dat izgradnji skromnih ali dobro dizajniranih Dvorana Kraljevstva. Još dvadeset sedam je bilo završeno na području nekadašnje Istočne Nemačke. Do sada, 47 je bilo izgrađeno u Ukrajini, i još 56 je u toku. Potrebno je mnogo više Dvorana Kraljevstva u Rusiji. Tu je porast u broju Svedoka veoma brz, ali oko 85 procenata skupština pod Ruskom podružnicom nemaju stalna mesta sastajanja. U Zimbabveu, gde ima nekih 800 skupština, bilo je neophodno da se mnoge od njih okupljaju na otvorenom. To je prouzrokovalo da su se neke novozainteresovane osobe ustezale  od prisustvovanja. Ali uz pomoć Regionalnih odbora za gradnju, broj Dvorana Kraljevstva u zemlji porastao je na 37. Kao rezultat, u mestima gde je bila jedna skupština, sada postoje tri ili četiri koje se sastaju u jednoj dvorani. Očigledno je potrebno mnogo više dvorana.

Poljska izveštava posvećenje 64 Dvorane Kraljevstva ove godine! U Slovačkoj, izgradnja ili rekonstrukcija zgrada kako bi se obezbedilo 95 Dvorana Kraljevstva bila je zaista izvanredna. Neki zvaničnici u Slovačkoj bili su veoma kooperativni. Međutim, u jednom slučaju, jedan gradonačelnik je izjavio da dokle je on gradonačelnik, Jehovini svedoci neće nikada imati Dvoranu Kraljevstva u njegovom gradu. Pa, oko pola godine kasnije on je bio smenjen, a nova administracija je poništila njegovu odluku. Da, naša braća su se radovala dokazu Jehovinog blagoslova! (Zah. 4:6).

Broj prisutnih na Memorijalu u Togu bio je oko četiri puta veći od broja objavitelja. Vode se više od dva biblijska studija po objavitelju. I postoji veoma velika potreba za Dvoranama Kraljevstva u kojima bi se sastajalo. Kako bi izašla u susret toj potrebi za odgovarajućim zgradama, Zajednica je nabavila jednu presu za oblikovanje koja bi omogućila braći da sami prave svoje čvrste zemljane cigle i još jednu presu za pravljenje crepova. Prva dvorana je završena i još mnoge su u toku.

U nekoliko prilika, izgledalo je da je jedini način da se gradi na određenoj lokaciji bio uz međunarodnu saradnju. To je bio slučaj u Popondeti, u Papua-Novoj Gvineji, gde je bio potreban i misionarski dom i Dvorana Kraljevstva. Popondeta se može dostići samo pomoću čamca ili aviona; većina materijala morala se dovesti brodom. Međunarodni dobrovoljci koji se razumeju u građevinske zanate došli su iz Australije. Lokalni objavitelji, uključujući i mlade i sestre, dali su sve od sebe. Dok su zajedno radili, veze međunarodnog bratskog jedinstva bile su ojačane.  Pesak s rečnog korita bio je prosejavan kako bi se odstranili krupniji kamenčići. Zatim je bio izmeren u kofama. Lanac dobrovoljaca je prebacio najmanje 27 000 kofa peska, cementa i vode iz ruke u ruku do mešalica. Postepeno se građevina oblikovala. Kada je došlo vreme da se isproba novo ozvučenje i da zvuk Melodija Kraljevstva ispuni Dvoranu Kraljevstva otvorenih strana, mnogi su bili nadvladani emocijama i suzama koje su slobodno tekle dok su bili ispunjeni strahopoštovanjem. Zatim je došao godišnji citat; kao sledeće, znak za Dvoranu Kraljevstva. U junu, njih 362 se okupilo u ovoj dvorani na većem skupu — što je bio dokaz da na ovom području gde trenutno postoji samo jedna skupština postoji veliko polje za žetvu.

Neki od projekata gradnje koji uključuju štamparije, kancelarije i betelske domove za korišćenje Zajednice, bili su završeni i tokom godine bili su održani programi posvećenja.

Početkom službene godine, 18. septembra, bio je jedan neobičan program posvećenja u svetskoj centrali, program koji je odražavao brz međunarodni rast čitave organizacije. Došlo je vreme za inauguraciju nove 30-spratne betelske stambene zgrade u Bruklinu. Odlučeno je da bi bilo prikladno da se u ovaj program posvećenja uključe 22 druge zgrade. Osamnaest od njih bile su stambene zgrade koje su bile renovirane ili novo-konstruisane, a koristile su se za stanovanje betelske porodice u svetskoj centrali, dve zgrade su bile podignute za održavanje vozila, i još dve druge bile su velike zgrade fabrike. Bilo je to prijatno veče dok su govornici osmatrali dokaze Jehovinog vođstva i njegovog blagoslova nad onim što je bilo učinjeno. Oni koji su čuli program nisu samo oni koji su bili okupljeni u Bruklinu, već i oni u objektima Zajednice u Patersonu i Volkilu, u Njujorku, i Džordžtaunu u Ontariju, u Kanadi. O detaljima je rečeno u Kuli stražari od 15. aprila 1996.

 Postoji 5 581 dobrovoljac koji služi u svetskoj centrali na redovnoj osnovi; svi oni su članovi Reda specijalnih punovremenih slugu. Sve zajedno, širom zemaljske kugle postoji 16 966 članova betelske porodice. Smeštaj je za njih obezbeđen u objektima Zajednice.

Programi posvećenja su održani i u nekim od podružnica Zajednice. Prvi od njih bio je u Južnoj Americi.

PARAGVAJ: U toku 30 godina od kada je prva podružnica posvećena u Paragvaju, broj Svedoka u toj zemlji rastao je sa oko 500 na najveći broj od preko 5 000 — i to uprkos 12-godišnjoj zabrani njihove aktivnosti. Bili su potrebni novi objekti podružnice. Da bi se izašlo u susret toj potrebi, 13. januara 1996, bio je posvećen jedan kompleks od sedam zgrada, na lokaciji oko deset kilometara od glavnog grada Asunsiona. Među prisutnima bile su mnoge Jehovine dugogodišnje sluge, uključujući i misionare koji su ranije služili u Paragvaju, kao i posetioci iz inostranstva.

U svom govoru za posvećenje, Lojd Bari, iz Vodećeg tela, razmotrio je tvorevinu Vrhunskog Graditelja, Jehove Boga. Čovečanstvo treba da uči o njemu; naš je posao da im pomognemo. Nakon što je istakao da će novi izgrađeni kompleks biti korišćen za podršku tog dela, brat Bari je upitao: „Da li želite da to date Jehovi?“ Publika se svesrdno složila.

IRSKA: Program za posvećenje novih objekata podružnice u Irskoj bio je održan 4. maja 1996. U Irskoj, propovednici dobre vesti postoje preko 100 godina. Ali u poslednjoj deceniji viđen je naročito brz rast. Sada u Irskoj postoji nekih 4 400 objavitelja u 114 skupština. Da bi se vodila briga o njima, bili su izgrađeni novi objekti podružnice u predivnom seoskom ambijentu na oko 30 kilometara južno od Dablina, na kraju sela Njukasla, u okrugu Viklou. Kompleks sadrži tri povezane zgrade — 20-sobnu stambenu zgradu, moderne kancelarije zajedno sa objektima  kuhinje i vešeraja, i prostor za održavanje vozila i za otpremanje literature.

Voljni dobrovoljci pružali su sve građevinske veštine potrebne za posao. Radnicima iz inostranstva pridružila su se mnoga lokalna braća i sestre koji su se voljno trudili u onom što je za njih bila nova faseta službe za Kraljevstvo. Svaka skupština u Irskoj učestvovala je u poslu. Svedoci koji su dolazili iz udaljenih skupština napuštali su svoje domove rano ujutru kako bi subotom bili na terenu spremni za rad u 8 sati ujutru, a zatim da bi radili ceo radni dan od osam sati na građevini. Niko se nije žalio na vremenske uslove ili na radne dodele. Oni su jednostavno spremno nastavili s poslom (Ps. 110:3).

Gerit Loš, iz Vodećeg tela, izneo je govor za posvećenje, razmatrajući Isaijino proročanstvo koje proriče obnavljanje i rast među Božjim narodom. Jehovin narod u Irskoj učestvuje u ispunjenju ovih proročanstava na mnogo načina, i nastavljaju tako da rade.

INDONEZIJA: Posvećenje objekata Betela bilo je zaista vrhunac službene godine za Jehovine svedoke u  Indoneziji. S obzirom na nepovoljan legalni status aktivnosti Jehovinih svedoka u ovoj zemlji, svaka nada za takvom pripremom dugo je izgledala samo kao san. Međutim, potreba za takvim objektima postajala je sve veća od 1990.

Uz dozvolu i ljubazno vođstvo Vodećeg tela, najzad je trebalo izgraditi nove objekte. Ali lokalnoj braći je posao izgradnje bio nepoznat; onda kako bi se to moglo uraditi? Odgovor je došao kroz naše međunarodno bratstvo. Bruklinska kancelarija za gradnju i Regionalna kancelarija za inženjering iz Australije, načinile su potrebne pripreme. I do 100 međunarodnih slugu i dobrovoljaca pružilo je potrebnu stručnost. Oni su obučili 40 lokalne braće i radili rame uz rame s njima tokom dve godine gradnje. Samo uz Jehovin duh ta braća su mogla da nadvladaju mnoge i različite prepreke koje su iskrsavale tokom izgradnje projekta.

Iz tog razloga, to je bio naročito srećan i istorijski dan za braću kada je Džon Bar, 19. jula, posvetio nove objekte. Među 285 prisutnih u publici bilo je 118 predstavnika podružnice ili bivših misionara iz drugih zemalja.  Pokrajinski i oblasni nadglednici kao i, naravno, 59 članova betelske porodice, bili su takođe na licu mesta kako bi podelili radost tog događaja.

Uz svoje nove objekte, braća mogu raditi mnogo produktivnije i efikasnije u služenju više od 12 000 objavitelja u ovom delu svetskog polja. Oni imaju mnogo toga da rade pošto je blizu 200 miliona ljudi koji govore različitim jezicima rasejano na hiljade ostrvaca na ovom ogromnom arhipelagu i koje tek treba dostići s porukom o Kraljevstvu.

Dan posvećenja je takođe bio jedan od radosnih sastanaka i druženja. U naredna dva dana, delegati su zajedno uživali na Oblasnom kongresu „Glasnici božanskog mira“. Uz jednog člana Vodećeg tela koji je bio među njima, i uz pozdrave, posebne izveštaje i uz iskustva koja su doneli prekomorski gosti i delegati, ceo kongres je bio protkan duhom međunarodnog bratstva. Da, nedelja posvećenja bila je zaista posebna za Jehovin narod i istorijska za delo Kraljevstva u ovoj zemlji.

ALBANIJA: Propovedanje dobre vesti u Albaniji je pod glavnim nadgledanjem podružnice u Italiji. Ali potrebama u tom delu polja izašlo bi se u susret mnogo bolje kada bi postojala kancelarija baš u Albaniji. Tako se 12. maja 1996, Milton Henšel, član Vodećeg tela, obratio publici od 1 534 onih koji su se okupili u Tirani, glavnom gradu, radi posvećenja dve zgrade koje sada služe kao kancelarija Zajednice i betelski dom u Albaniji.

Program je počeo tako što je gostima koji su došli iz 14 zemalja bilo rečeno: „Hvala vam što ste došli da učestvujete s nama u posvećenju našeg novog Betela. Neka vas Jehova blagoslovi. Dobrodošli u Albaniju!“ Srdačna dobrodošlica bila je izražena na jezicima svake grupe posetilaca.

Program je pružio mogućnost da se upoznaju dugogodišnje verne Jehovine sluge u Albaniji kao i novije osobe. Među onima koji su pričali iskustva bila je i Linda  Digregorio. Ona i njen muž Majkl, koji su bili misionari u Dominikanskoj Republici, planirali su da posete njegove rođake u Albaniji u leto 1992. Međutim, Vodeće telo ih je zamolilo da produže svoje trodnevno putovanje u Albaniju na dva ili tri meseca. „Ta trodnevna poseta pretvorila se u naš novi dom!“ rekla je ona. Nakon što je delo bilo zakonski priznato u maju 1992, oni su počeli da otvoreno propovedaju od vrata do vrata. „Srdačan, gostoljubiv narod počeo je da otvara svoja vrata i srca za biblijsku poruku“, objasnila je Linda. „Imali smo samo nekoliko traktata i časopisa, ali ne i Biblije ili knjige. Ali ljudi su se odazivali na istinu. Prihvatali su pozive na sastanke i neki od njih su sada kršteni!“

Pet meseci kasnije, stigli su specijalni pioniri iz Italije. Drugi su došli iz Grčke. Zajednica je organizovala tečaj jezika kako bi im pomogla. Ali fizički uslovi su bili veoma teški. Struja je bila oskudna a voda je bila ograničena. Bilo je teško nabaviti hranu i ostale zalihe. Morali su da satima stoje u redovima za bilo šta. Stotini specijalnih pionira iz inostranstva, od tada se priključilo 15 albanskih specijalnih pionira. Zajedno, oni sada služe u preko 40 gradova i gradića u zemlji. Oni su dobro snabdeveni s literaturom, uključujući i Kulu stražaru, polumesečno izdanje, na albanskom. Do avgusta 1996, Albanija je dostigla 40. uzastopni najveći broj od 908 objavitelja — 52 procenta više u odnosu na godinu dana ranije. Bilo im je naročito uzbudljivo da proteklog aprila izraze dobrodošlicu na Memorijal za 6 523 prisutnih. Ima mnogo toga da se uradi na ovom izuzetno produktivnom polju.

Ovo je samo mali primer onoga što se dešavalo širom sveta tokom protekle godine. Brzina kojom se to odigrava oduzima dah. Delo koje je Isus Hrist prorekao zaista se izvršava, i pod njegovim vođstvom biće uspešno dovršeno pre nego što dođe kraj.

[Slike na 4. strani]

Štampano je preko 90 miliona primeraka

[Slike na 5. strani]

Prošle godine knjige i brošure bile su prevedene na 164 jezika

[Slike na 6. strani]

Štampanje i distribucija časopisa dostigla je rekordni nivo

[Slike na 7. strani]

Video-kasete sada se proizvode na 35 jezika

 [Slike na 12. strani]

1. Publika u Kluž-Napoki, u Rumuniji

2, 3. Neki od 1 631 onih koji su se krstili u Kluž-Napoki i Brašovu, u Rumuniji

4. Oduševljeno mnoštvo na Nep stadionu, u Mađarskoj

[Slike na stranama 20, 21]

Škola za članove Odbora podružnice održava se u Obrazovnom centru Watchtowera

1. Zgrada škole

2. Instruktori sa učenicima nakon časa

3. Školska učionica

4. Učenici idu u sobu da studiraju

5. Dvorište

6. Zgrada za stanovanje

7. Učenik priča iskustva na jutarnjem obožavanju

[Slike na 29. strani]

1. Irska podružnica

2, 3. Pogled na podružnicu u Paragvaju

[Slike na 30. strani]

1. Podružnica u Indoneziji

2. Kancelarija u Albaniji