Jehovini Svedoci — izveštaj godišnjaka za 1998.

TONOM velike hitnosti, prorok Joil je prorekao predstojeći dan Jehovin. I identifikovao je ključ za preživljavanje kada je napisao: „Ali će se spasti svaki koji ime Gospodnje prizove“ (Joil 1:15; 2:1, 28-32).

Takav jedan dan Jehovin došao je na Jerusalim 607. pre n. e. Bilo je to vreme kada je Jehova izvršio presudu. Godinama unapred, on je upozorio stanovnike Jude i Jerusalima da se suočavaju sa ozbiljnom odgovornošću za to što se prema njemu ophode s nepoštovanjem. O da, znali su oni njegovo ime i koristili ga, ali nisu iskreno pitali Jehovu za vođstvo. Nisu istinski smatrali da će ih Jehova pozvati na odgovornost za ono što rade (Nem. 9:26; Sof. 1:4-6, 12). Da oni prizivaju Jehovu u dan nevolje bilo bi lakrdija, a Jehova je rekao da neće slušati (Jer. 11:10, 11). Ali kada je Jerusalim bio uništen, ljubitelji pravednosti kao što su Jeremija, Varuh, Avdemeleh i Jonadavovi sinovi bili su pošteđeni zato što su gorljivo nastojali da čine ono što je ispravno i ugodno Bogu.

Apostol Petar je objasnio da je Joilovo proročanstvo imalo ispunjenje i u prvom veku. Vođen svetim duhom, Petar je pokazao da je ono što se desilo na Pedesetnicu 33. n. e. bilo u ispunjenju onoga što je Joil zapisao o izlivanju Božjeg duha pre dolaska Jehovinog dana. Taj dan Jehovin došao je na Jerusalim u razornom besu 70. n. e. (Dela 2:16-21). Međutim, oko 14 godina pre toga, apostol Pavle je pisao hrišćanima u Rimu i citirao  iz Joila 2:32 (Rimlj. 10:13). Zašto? Da bi naglasio Božju nepristranost prema Jevrejima i Grcima. Kao što je prorok zapisao, spasenje je bilo dostupno ’svakome koji ime Gospodnje prizove‘. Ali zašto je bilo potrebno da hrišćani u Rimu budu upozoreni na uništenje koje je trebalo da dođe na daleki Jerusalim? Da bi ostali van zone opasnosti. Svako ko je išao u Jerusalim  na praznik jevrejske Pashe 70. n. e. bio je uhvaćen u zamku kada je nevolja zadesila taj grad. Ali skoro četiri godine pre toga, oni koji su slušali Božju reč preko njegovog Sina pobegli su iz tog na propast osuđenog grada (Luka 21:20-22).

Jedan još obuhvatniji dan Jehovin sada leži neposredno pred nama. Izvršenje Jehovine presude snaći će svaki delić zemaljske kugle. Ali spasenje je moguće za svakoga — bez obzira koje je nacionalnosti, rase ili jezika — ko s punom verom priziva Jehovino ime i iskazuje veru u žrtvu njegovog Sina Isusa Hrista koja otkupljuje grehe (Otkr. 7:9, 10). Ipak, Rimljanima 10:14 pita: „Kako će prizivati onoga u koga ne verovaše? A kako će verovati u onoga za koga ne čuše?“ Jehovini svedoci shvataju hitnost toga da svakome pruže tu priliku.

Tokom prošle službene godine, od septembra 1996. do avgusta 1997, Jehovini svedoci su dali jedno impresivno svedočanstvo o Jehovi, njegovom Sinu, i Mesijanskom Kraljevstvu. Oni su izvestili o javnom svedočenju u 232 zemlje, ostrvske grupe i područja. Izveštaj pokazuje da je preko milijardu, tačnije 1 179 735 841 sat bio posvećen toj aktivnosti! U proseku, vođeno je 4 552 589 kućnih biblijskih studija, a u znak svog predanja Jehovi krstio se novi najveći broj od 375 923 osobe.

Ovo globalno svedočanstvo je naročito impresivno kad shvatimo ko učestvuje u njemu. Oni dolaze iz svih nacija, svih rasa — govore stotine jezika. Mnogi se bore  s ozbiljnim ekonomskim problemima, kao i ljudi iz sveta oko njih. Hiljade su u zemljama pogođenim ratom. Mnogi koji verno svedoče bore se sa ozbiljnim bolestima. Uprkos traumatičnim događajima koji su se odigrali u Ruandi, tamošnji Svedoci, bez pionira, u proseku provode pojedinačno preko 20 sati mesečno u službi na terenu. Tokom nemira u Albaniji, objavitelji su isplanirali da svoje svedočenje obavljaju rano u danu kada je bilo relativno mirno — pre nego što bi počela pucnjava.

Svakog meseca je širom sveta u proseku bilo 5 353 078 osoba koje su učestvovale u delu objavljivanja Kraljevstva. Neko vreme tokom godine učestvovao je u službi na terenu novi najveći broj od 5 599 931 objavitelja. To uključuje i ogromnu vojsku pionira — prosečno 706 270 svakog meseca. To je više nego ikada ranije. Šta je doprinelo tome?

Oduševljen odziv na specijalan poziv

Početkom 1997, upućen je poziv: „Traži se... pomoćnih pionira.“ Putem Naše službe za Kraljevstvo, bili su dati praktični predlozi kako bi osoba mogla da isplanira svoje vreme tako da učini to. Bilo je dato srdačno ohrabrenje da se učestvuje tokom jednog ili više meseci od marta do maja. Svaka podružnica je postavila svoj sopstveni cilj. Na primer, 100 000 za Sjedinjene Države, 20 000 za Filipine, 10 000 za Republiku Koreju, 2 000 za Novi Zeland, 350 za Liberiju.

Kakav je bio odziv? Divan dokaz da se Jehovine sluge zaista ’spremno nude‘, kao što je prorečeno u Psalmu 110:3. Tokom marta, Gvadelup je premašio svoj cilj u pomoćnim pionirima za 43 posto; Ekvador za 73 posto. Portoriko, sa 4 173, imao je više nego dvostruko od očekivanog broja. Uprkos teškim ekonomskim uslovima u Ukrajini, kad je tamo bio upućen poziv za 5 000 pomoćnih pionira, prijavilo se 10 365. U Sjedinjenim Državama,  ukupan broj za tri meseca akcije bio je 251 880 pomoćnih pionira; to je predstavljalo 130 posto više nego u istom periodu prethodne godine.

Mnogo dodatnih napora uloženo je da bi se učestvovalo u ovoj specijalnoj akciji. Kakvi su bili rezultati? Podružnica iz Liberije je izvestila: „Sa specijalnom martovskom akcijom teren je zaista počeo da napreduje. Velika je žrtva služiti kao pomoćni pionir u ovoj ratom pogođenoj zemlji, gde su neka od naše braće i sestara pretrpela gubitak svih svojih materijalnih poseda čak i po tri puta. Za većinu je glavna preokupacija jednostavno snabdeti porodicu osnovnim dnevnim obrokom, koji se možda sastoji od jednostavne činije ’palminog ulja i pirinča‘ ili ’prokuvanih zrna pšenice‘. Izgledalo je neverovatno da ćemo postići svoj cilj od 350 pomoćnih pionira, što je bilo oko 25 posto prošlogodišnjeg proseka broja objavitelja. Međutim, uzdajući se u Jehovu, naša braća su se dobro odazvala, i tokom marta u pomoćnoj pionirskoj službi je učestvovao jedan izvanredan najveći dosadašnji broj od 496 osoba. Sa 150 opštih pionira i 29 specijalnih puna 42 procenta svih objavitelja koji su izvestili u martu učestvovalo je u nekom obliku pionirske službe!“

Kako je s krajevima gde se područje već obrađivalo svake nedelje ili još češće? U jednoj opštini blizu podružnice u Kolumbiji, jedan čovek je rekao jednom pioniru: „Ne mogu da verujem. Kad sam krenuo na autobus u Faki, prišli su mi. Čitavog dana me nalaze — u busu, svuda. Sad je 20.00 i još uvek ste tu.“ Zašto? Zato što Jehovini svedoci žele da pomognu ljudima da dođu na put života. Oni takođe žele da budu slobodni od krvi onih koji odbacuju tu priliku (Jez. 3:19; Dela 20:26, 27).

Naravno, mart je bio mesec kada je održan Memorijal Hristove smrti. Na koji bolji način smo mogli da pokažemo cenjenje za njegovo značenje nego time da imamo  pojačano učešće u delu koje je Božji Sin poverio svojim sledbenicima! (Mat. 28:19, 20; Dela 1:8).

„Ovo činite“

Smrt i uskrsenje Isusa Hrista snažno utiču na život svakog pravog hrišćanina. Apostol Pavle je pisao: „Jer nas ljubav Hristova pokreće... on za sve umre zato da oni koji žive, ne žive više radi sebe, nego radi onoga koji za njih umre i uskrsnu“ (2. Kor. 5:14, 15). Poslednjeg dana svog ljudskog života, Isus Hrist je uspostavio memorijal svoje smrti. Trebalo je da svake godine njegovi duhom pomazani sledbenici obeležavaju njegovu žrtvenu smrt. Dana 23. marta 1997, oni su učinili to iz poslušnosti Isusovoj zapovesti (1. Kor. 11:25). Milioni drugih su se okupili s njima kao posmatrači. Ukupan broj prisutnih širom sveta bio je 14 322 226, daleko iznad milion više nego 1996. Kakav divan dokaz Jehovine naklonosti i blagoslova!

U mnogim krajevima Jehovini svedoci su bili zaista revni u pozivanju drugih da s njima prisustvuju Memorijalu. U Togu, 19 objavitelja u selu Game Seva radovali su se broju od 820 prisutnih. A 209 objavitelja koji sačinjavaju skupštinu u Aksuu, u Kazahstanu, izrazili su tom specijalnom prilikom dobrodošlicu za 1 080 osoba. U Ekpeu, u Beninu, 56 objavitelja su sigurno bili zadivljeni i zadovoljni kada je na taj događaj došla 1 351 osoba. Jedna grupa od samo četiri objavitelja, smeštena u Bapi, u Liberiji, vršila je tokom marta česte posete da bi podsećala ljude na važnost Memorijala. Kao rezultat, u tom selu je prisustvovalo 193.

Postupanje u skladu sa spoznanjem koje vodi u život

Bitan deo hrišćanske službe je pravljenje učenika. Pre nego što se vratio na nebo, Isus je svojim sledbenicima zapovedio da ’prave učenike od ljudi iz svih nacija,  krsteći ih... učeći ih‘ (Mat. 28:19, 20). U skladu s tim, Jehovini svedoci širom sveta pozivaju ljude da se okoriste jednim besplatnim programom lične biblijske pouke. Prošle godine, svakog meseca je vođeno prosečno 4 552 589 takvih studija.

Neki od njih su bili s ljudima koji su tražili istinu. Jedan čovek iz Libana pronašao je primerke Kule stražare i Probudite se! u smeću. Kad ih je pročitao i zapazio ponudu besplatnog kućnog biblijskog studija, krenuo je da traži Svedoke.

Drugi su mislili da ih to ne interesuje. U Vanuatuu, na jugozapadnom Pacifiku, sin jednog seoskog poglavice koji je upoznavao istinu bio je ljut što su njegovi roditelji napustili prezbiterijansku crkvu i družili se s Jehovinim svedocima. Međutim, jednog dana je jedan pionir imao priliku da razgovara sa sinom i ponudi da mu prikaže biblijski studij „samo radi probe“. Koristili su brošuru Šta Bog zahteva od nas? Kad su završili jednu temu, mladić je želeo i drugu i treću studiju. Uskoro je proučavao dvaput nedeljno i posećivao sastanke.

Kad jednom proba, ne mali broj ljudi želi da proučava nekoliko puta nedeljno. Takav je bio slučaj s Lasom, jednim čovekom iz Danske koji je sebe smatrao ateistom. Kad je pristao da pročita knjigu Život — kako je nastao? Evolucijom ili stvaranjem? brzo se uverio da postoji Bog. Zatim je bio revan da sazna više — toliko revan da je uskoro imao tri studija nedeljno s knjigom Spoznanje koje vodi do večnog života. Trojica braće su se smenjivali da bi vodili taj studij.

Naravno, samo posedovanje spoznanja nije dovoljno. Čovek treba da vrši Božju volju. Promene su ponekad drastične. Ponašanje jednog mladića iz Indonezije bilo je toliko strašno da su ga njegovi konfucijevski roditelji predali vlastima kao nepopravljivog. Ali iskrenost i ljubav koje su mu pokazane kada je, konačno, krenuo na  sastanke Jehovinih svedoka navele su ga da poželi da upozna Jehovu. Posle samo dva meseca studija, izvršio je velike promene u svom životu — nema više pušenja, nema više droge. Ubrzo je postao objavitelj, onda se krstio i postao pomoćni pionir, a zatim opšti — sve za 15 meseci!

Zaista, kao što je prorečeno u Otkrivenju 7:9, 10, „mnoštvo veliko“ iz svih nacija, plemena, naroda i jezika istupa da bi služilo Jehovi.

Dovitljivi u dolaženju do ljudi

Kada je Isus Hrist izvršavao svoju službu, išao je tamo gde ima ljudi. To ga je vodilo do privatnih kuća. Takođe je svedočio tamo gde su ribari čistili svoje mreže, na seoskom bunaru, i u hramu u Jerusalimu (Mat. 13:1, 2; 26:55; Luka 5:1-3; Jov. 4:5-26). Apostol Pavle je takođe propovedao javno i išao „po kućama“ zato što je to bio najbolji način da zasigura da niko ne bude propušten (Dela 20:20). U oponašanju toga, Jehovini svedoci danas idu tamo gde ima ljudi.

Više nego ikad svedoči se telefonom. To Svedocima omogućuje da imaju redovan kontakt s ljudima koji žive u apartmanima s dobrim obezbeđenjem, u zaključanim zgradama i u nepristupačnim zajednicama. Telefon se takođe koristi da se dođe do stanovnika stotina malih izolovanih ostrva koja sačinjavaju Bahame. Udaljenost i troškovi puta do njih uvek su bili ogromna prepreka. Međutim, sada se vrše redovne „posete“ putem telefona.

Jedan objavitelj u Dominikanskoj Republici uživa u svedočenju na aerodromu. Taj objavitelj izveštava: „Područje aerodroma je posebno. Čak i bez posedovanja pasoša, mogu da razgovaram s ljudima mnogih nacionalnosti. Pokazujem privlačne članke časopisa koje putnici mogu poneti sa sobom. Takođe pristupam onima koji dovoze putnike do aerodroma ili čekaju putnike koji dolaze. Uručujem  oko 30 časopisa na sat. Sada me radnici s aerodroma čekaju kako bi dobili najnovije brojeve. S jednim radnikom sam započeo biblijski studij.“ Protekle godine Svedoci u Dominikanskoj Republici su takođe otvorili štand na Narodnom sajmu knjiga, što je veliki događaj u toj zemlji. Lepi razgovori tamo vodili su do nekoliko biblijskih studija.

Starešine u jednoj skupštini na Tajvanu uredili su da kvalifikovana braća i sestre posećuju velike bolnice na njihovom području. Dve sestre su posetile odeljenje za dijalizu. Njihov cilj je bio da imaju prijateljski pristup pacijentima koji odjednom moraju da borave tamo satima. Da li je bilo dobrih rezultata? Kao primer, kada je jedan čovek pokazao neki interes, sestra je dovela svog muža i upoznala ga s njim. Započet je studij i vodi se svake nedelje u bolnici. Ubrzo je čovek počeo redovno da posećuje skupštinske sastanke.

Neki Svedoci iz Australije napravili su paketić za ponudu pogrebnim preduzećima. On je sadržao brošure Kad neko koga volite umre i Da li Bog zaista brine za nas?, kao i neke traktate koji su idealni za one koji su ožalošćeni. To je bilo dobro primljeno. Braća i dalje vrše periodične posete da bi obnovila zalihe brošura i traktata.

U mnogim zemljama broj zatvorenika raste kao pečurke posle kiše. Tamo gde je moguće, Jehovini svedoci propovedaju i onima koji su u zatvoru. Pre 15-ak godina, Svedoci iz Sao Paula, u Brazilu, počeli su da posećuju jedan zatvorski kompleks koji uključuje zatvor sa oko 6 000 zatvorenika. Tamo se vodi 45 redovnih biblijskih studija. Devetorica zatvorenika sada su objavitelji Kraljevstva, i svi su upoznali istinu u zatvoru. Kad se krste, prijavljuju se za pomoćne pionire. Neki od zatvorenika vode nedeljne biblijske studije sa svojim porodicama, a jedan drži časove čitanja i pisanja za oko 30 drugih zatvorenika. Kao  rezultat, zatvorske vlasti hvale delo koje se vrši među zatvorenicima.

U Južnoj Africi dva Svedoka su posećivala direktore, advokate i službenike u zgradama suda. Tu su upoznali jednu matičarku koja je pitala: „Zašto niste došli ranije?“ Objasnila je da je već venčala više od 20 ljudi tog jutra. Prihvatila je knjigu Tajna porodične sreće; kao i tri para koja su sedela u njenoj kancelariji. Sada braća idu tri puta nedeljno i drže petominutni govor jednom slušateljstvu od 60 do 100 ljudi. Oni objašnjavaju Jehovino gledište o braku i spominju da svakog petka u ovim istim zgradama suda više od 100 brakova završi razvodom. Oni zatim ponude knjigu Porodična sreća da bi pomogli tim parovima da imaju uspešan brak.

Na putu za dan posebnog sastanka, jedan član betelske porodice na Filipinima putovao je međugradskim autobusom. Da bi nečim zabavili putnike, vozači autobusa često koriste video-plejere za prikazivanje filmova. Ali na ovom putovanju, naš brat je pitao da li može da pusti jednu video-traku koju je poneo sa sobom. Vozač se složio. Kao rezultat, 70 putnika je gledalo Jehovini svedoci — organizacija iza imena. Zaista, ima mnogih načina da se ljudima omogući da čuju dobru vest.

Radost propovedanja na „netaknutom području“

Poput apostola Pavla, koji je uživao u propovedanju u područjima gde pre toga nije dato nikakvo svedočanstvo, neki od Jehovinih današnjih svedoka stavljaju se na raspolaganje da obrađuju „netaknuto područje“ kao i krajeve gde se ne svedoči redovno (Rimlj. 15:23, NW).

Velika seoska područja u Moldovi, u Istočnoj Evropi, praktično su nerađena područja što se tiče propovedanja dobre vesti. Pa ipak, kad im se posveti pažnja neka  od njih se pokažu kao vrlo plodna. Jedna skupština u Tigini radila je u dva sela na jednom takvom području, januara 1997. Brzo su započeti studiji, a na letnjem oblasnom kongresu, krstilo se njih 13 iz tih sela. Kakav razlog za radovanje!

Jedna sestra pionirka iz Lime, u Peruu, želela je da proširi svoju službu svedočenjem na jednom udaljenom području. Putovala je 15 sati autobusom do svog rodnog grada u oblasti Andamarka. Među 7 000 ljudi koji žive na tom području nije bilo Svedoka. Na njeno iznenađenje, brzo je našla posao. Njena partnerka pionirka joj se pridružila. Uvidele su da im je iznenađujuće lako da svedoče lekarima, inženjerima, arhitektama i drugim tamošnjim profesionalnim ljudima. Neki su imali iskrenu duhovnu glad. Za samo par meseci, redovno su se održavala tri skupštinska sastanka, s 15 prisutnih osoba. Za Memorijal, prisustvovalo je 66 osoba.

Jedan par pionira koji služi tamo gde je veća potreba u Gijani postigao je odlične rezultate još pre nego što je stigao na svoje područje. Na jednom prenoćištu, propovedali su nekim lokalnim seljacima. Sledećeg jutra, pre nego što su nastavili put, njihovom šatoru je prišla jedna devojka i rekla da njena majka želi da razgovara s njima. Kakvo je iznenađenje bilo za njih kada su pronašli ženu koja već 14 godina čita literaturu Zajednice! Njena sestra joj je slala iz Sjedinjenih Država. Uticaj literature na život te porodice bio je tako snažan da su oni napustili katoličku crkvu, čak podnoseći odbacivanje od okoline zbog toga što su to učinili! Sledeće nedelje bio je pripremljen jedan sastanak. Bilo je 47 prisutnih, uključujući i 23 člana familije te žene. Kasnije su izvršene pripreme da se tamo proslavi Memorijal, i bilo je prisutno 66 osoba. Kako su veliki blagoslovi za one koji prihvataju poziv da ’pređu u Makedoniju da bi pomogli‘ (Dela 16:9).

 Mladi ’hvale Jehovino ime‘

Ohrabrujuće je videti mnoge mlade među onima koji revno služe Jehovi. Psalam 148:7-13 poziva: „Hvalite Gospoda sa zemlje... momci i devojke, starci i deca! Nek svi hvale ime Gospodnje, jer je samo njegovo ime uzvišeno, i slava je njegova iznad zemlje i neba.“ Mnoge hiljade prihvataju taj ljubazan poziv. Oni grabe prilike da daju fino svedočanstvo i rečima i svojim hrišćanskim ponašanjem.

Jedna anketa među objaviteljima u Gani pokazala je da 12 posto od preko 50 000 objavitelja imaju između 6 i 20 godina starosti. Podružnica u Argentini izveštava da se polovina od 3 441 krštenog objavitelja tokom njihove poslednje serije kongresa sastojala od mladih ljudi, od 12 godina pa naviše. Većina tih mladih još idu u školu. Oni imaju pristup jedinstvenom području do koga drugi ne mogu lako da dođu. I ono se često pokazuje kao plodno područje.

Danijel, jedan šestogodišnji nekršteni objavitelj iz Gane, vodi deset biblijskih studija, uglavnom sa školskim drugovima. Jedan od njih, 19-godišnjak, prisustvovao je Memorijalu prošlog marta. Kad je Danijelov učitelj izneo jednu pogrešnu izjavu u razredu o poreklu životinjskog sveta, Danijel je video priliku. Za vreme odmora, otišao je do učitelja i učtivo mu rekao da ima jednu publikaciju koja bi bacila malo više svetla na ono o čemu su govorili. Kad je učitelj pročitao jednu brošuru, pisao je Danijelovom ocu. Taj učitelj sada napreduje u spoznanju koje vodi do večnog života.

Čak i predškolska deca koja su poučena od bogobojaznih roditelja mogu uspešno učestvovati u davanju svedočanstva. U Rusiji, kada jedna majka i njena petogodišnja kćerka idu metroom, često je malecka ta koja započinje razgovore. Ako neko sedi do njih, devojčica pita: „Izvinite gospođo, da li znate da je Božje ime Jehova?“ Odgovor  je obično: „Ne.“ Zatim se devojčica okreće svojoj majci i kaže: „Mama, objasni joj to, molim te.“

Među našim mladima ima nekih vrlo hrabrih i revnih Svedoka. Bjadki, sada desetogodišnjak, često propoveda svojim školskim drugovima na Islandu. Nedavno su oni uporno tvrdili da on nije hrišćanin zato što veruje u Jehovu, a ne u Boga, kako su oni to rekli. Kad je pokušao da im objasni stvari, odbili su da mu veruju. Na putu od škole do kuće, Bjadki je zamolio jednog dečaka iz svog razreda da s njim pođe kući jer ima nešto što treba da mu pokaže. Tamo je Bjadki otvorio svoju Bibliju na Postanje 2:5, gde se Božje ime pojavljuje u fusnoti u Bibliji na islandskom, i takođe je upotrebio New World Translation na engleskom kako bi uverio svog prijatelja da je Božje ime Jehova. Zatim je Bjadki rekao: „Sada si sam video da je, prema Bibliji, Božje ime Jehova, tako da kad dečaci u školi kažu da Jehova nije Božje ime, ti im možeš reći da to što kažu nije tačno zato što si sam to video u Bibliji.“ Tako Bjadki nije samo poučio svog prijatelja istini nego mu je dao i uputstva kako da propoveda.

Ponekad je moguće dati taktično svedočanstvo baš u učionici. Jedan mladi brat u Libanu izneo je jedan izveštaj o Jehovinim svedocima pred svojim drugovima iz odeljenja. Tu je uključio i prikazivanje video-kasete Jehovini svedoci — organizacija iza imena. Kad je zamoljena da napiše jedan esej o tome šta je radila tokom školskog „uskršnjeg“ praznika, jedna mlada objaviteljka iz Portugalije uključila je u to i činjenicu da je posetila Memorijal. Kao rezultat interesa koji je to izazvalo, njena učiteljica je ubrzo pristala da ima biblijski studij i sada je nekršteni objavitelj.

Revnost mnogih mladih pokreće ih da se prijave kao pomoćni pioniri — a neki kao opšti pioniri. Mari Roz, iz Ruande, jedna je od njih. Dok ide u srednju školu, naporno radi da bi pomogla svojoj ostareloj majci, ali je  takođe i opšti pionir i vodi 15 biblijskih studija. U Kamerunu, Glori je bila pomoćni pionir dok je išla u školu, iako niko iz njene bliže familije nije Svedok. Sada je ona opšti pionir, i troje drugih iz njene porodice krstili su se kao Svedoci. Glori kaže: „Pionirenje uz školu pokazalo se kao najbolji način da se zaštitim od droge, nemorala i nasilja koji preovladavaju u mnogim školama ovih dana.“

Škola za one koji se odluče za pionirenje

Jedan specijalni kurs poučavanja stoji na raspolaganju opštim pionirima koji su u pionirskoj službi najmanje godinu dana. U novembru 1977, prvi pozivi za prisustvovanje Školi pionirske službe bili su upućeni u Sjedinjenim Državama. Tokom proteklih 20 godina, samo u Sjedinjenim Državama korist iz ove škole izvuklo je preko 195 000 pionira. To uključuje i 10 345 polaznika koji su prisustvovali tokom prošle službene godine. Stotine hiljada širom sveta primaju ovu pouku.

Koji je cilj te škole? Taj kurs je oblikovan tako da pionirima pomogne (1) da hode s Jehovom oponašajući Isusa Hrista, (2) da potpunije izobiluju u ljubavi prema čitavoj zajednici braće, i (3) da izoštre svoje propovedničke i učiteljske veštine kako bi uspešnije svetlili „kao buktinje u svetu“ (Fil. 2:15).

Dva instruktora su rekla da osim praktične pouke za službu na terenu, taj kurs je pomogao učenicima „da budu uravnoteženi u pionirskom delu i da ne dozvole stvarima ovog sistema da prouzrokuju da izgube fokus.“ Kao rezultat, većem broju je pomognuto da teže za punovremenom službom kao zadovoljavajućom karijerom.

Tokom proteklih osam godina, kada su zabrane aktivnosti Jehovinih svedoka u Istočnoj Evropi i Africi ukinute, brzo su izvršene pripreme da pioniri u tim područjima mogu da se okoriste Školom pionirske službe.  Slovenija izveštava: „Pozitivni efekti škole mogu se videti, dok se kvalitet i efikasnost pionira kao pojedinaca poboljšava.“ Oduševljenje koje izražavaju oni koji su prisustvovali školi često pokreće i druge na pionirsku službu. Takav je bio slučaj u Mađarskoj, gde je jedna skupština s 5 pionira dobila još 21 nakon što su neki prisustvovali Školi pionirske službe.

Žetva je zaista velika. Postoji potreba za spremnim, dobro poučenim slugama na terenu. Nema sumnje da će Škola pionirske službe nastaviti da pomaže da se ovoj potrebi udovolji.

Deset godina Škole za osposobljavanje slugu

Oko deset godina nakon što je počela Škola pionirske službe, bila je osnovana Škola za osposobljavanje slugu, 1. oktobra 1987, u Pitsburgu, u Pensilvaniji, SAD. Starešine i sluge pomoćnici samci koji prime ovo školovanje mogu biti pozvani da služe gde god postoji potreba na svetskom području. Pre deset godina bilo je 54 911 skupština širom sveta; danas ih imamo 85 256. Postoji velika potreba za kvalifikovanim muškarcima za pastirenje, poučavanje i predvođenje u velikom delu jevanđeliziranja. Škola za osposobljavanje slugu priprema predane muškarce da udovolje ovim potrebama (2. Tim. 2:2).

Otkad je počela, 3 698 je prisustvovalo toj školi u Amerikama, 1 208 u Africi, 1 804 u Aziji i ostrvima Pacifika i 2 295 u Evropi. Diplomci ove škole sada služe u 126 različitih zemalja.

Priličan broj diplomaca govori više jezika. Takve sposobnosti se odmah koriste bilo u njihovim sopstvenim zemljama gde ima mnogo etničkih grupa, bilo na stranim područjima. Drugi uče jezike zemalja u koje su poslati.

Stotine diplomaca su u specijalnom pionirskom delu, i pomažu da se otvore izolovana područja. Skupštine  u potrebi za starešinama i slugama pomoćnicima izvlače koristi iz njihovih službi. Nekima je dodeljeno da učestvuju u pokrajinskom delu. Nigerija, na primer, izveštava da je u toj zemlji 50 diplomaca u putujućem delu. Otprilike isti broj služi u tom svojstvu u Meksiku, gde su formirane mnoge nove skupštine. Na Filipinima 37 diplomaca su u pokrajinskom delu, a 111 služe kao zamenici pokrajinskih nadglednika. Nekim diplomcima koji imaju tehničke veštine dodeljeno je da udovolje potrebama u delovanju podružnice.

Škola se pokazuje kao divna priprema za pružanje vredne pouke braći koja se spremno nude da služe interesima Kraljevstva (Ps. 110:3). Zbog toga što su im poverene veće odgovornosti, više se traži od njih, ali su i njihovi blagoslovi mnogobrojni (Luka 12:48b).

„Veselićete se pred Gospodom“

U drevnom Izraelu, obožavaoci Jehove su se redovno okupljali za sezonske praznike. Onima koji su odlazili na godišnji Praznik senica bilo je zapoveđeno: „Veselićete se pred Gospodom, Bogom svojim, za sedam dana“ (Lev. 23:40). Slično su u našim danima godišnji oblasni kongresi vreme posebnog radovanja među Jehovinim narodom. Početkom službene godine, Oblasni kongresi „Glasnici božanskog mira“ još uvek su se održavali u nekim zemljama.

Kako je to odgovarajuća tema bila za kongres u ratom razorenoj Liberiji! Nedeljama unapred, naša braća su mogla da se vide u gradovima i gradićima kako ponosno nose svoje bedževe „Glasnici božanskog mira“. Jehovini svedoci su imali svako pravo da nose takvu identifikacionu oznaku. Liberijski narod zna da su se tokom godina rata samo Jehovini svedoci pokazali kao pravi glasnici božanskog mira. Dok su se hiljade članova drugih religija pridruživale naoružanim frakcijama i nosile ratno oružje, Jehovin narod je mogao da se vidi po svuda,  s Biblijom u ruci, kako ratom opterećenim Liberijcima prenosi poruke božanskog mira.

Sredinom 1997. počela je serija kongresa „Vera u Božju reč“. Mnogi su izrazili duboku zahvalnost za dramu „Neka tvoje oko bude jednostavno“. Drugi su usredsredili pažnju na pravovremenost govora „Kvalitet tvoje vere — ispitan sada“. Brošura koja je izdata Knjiga za sve ljude — već je objavljena na 58 jezika. U Poljskoj, vrhunac kongresa je došao kada je kompletan New World Translation na poljskom objavljen istovremeno pred oduševljenom publikom u Varšavi i Vroclavu. U Grčkoj, kada je publika shvatila da je grčko izdanje čitavog New World Translation of the Holy Scriptures štampano i izdato, tada su se, još pre nego što je obaveštenje bilo završeno, prolomile dugotrajne ovacije praćene suzama radosti i cenjenja.

Osim oblasnih kongresa, bilo je i drugih istaknutih većih skupova po raznim mestima. Jedan od njih uključivao je posvećenje nove podružnice, zajedno s Kongresnom dvoranom od 3 000 mesta i Dvoranom Kraljevstva u Dominikanskoj Republici novembra 1996. Među prisutnima bili su mnogi koji su preživeli okrutno desetogodišnje progonstvo tokom vremena diktature Truhilja. Bivša misionarka Huanita Brant ispričala je da su misionari ostali u zemlji, diskretno svedočeći, obavljajući neki svetovan posao i ohrabrujući lokalne Svedoke, od kojih su mnogi bili zatvoreni i mučeni. Kada je upoznao istinu, Luis Montas, rođak diktatora Truhilja bio je sekretar političke partije. Bio je gonjen, zatvaran, i nekoliko puta na ivici smrti. Ali u 91. godini starosti, bio je prisutan za posvećenje podružnice i bio je oduševljen što je među 35 678 prisutnih na nacionalnom kongresu koji je usledio.

Jedan drugi istaknuti sastanak bio je održan u martu 1997. u povezanosti s proširenjem objekata podružnice u Brazilu. Na programu posvećenja, bili su prisutni  Svedoci iz svih 26 brazilskih država. Osim toga, bilo je delegata iz 24 druge zemlje i misionara koji su predstavljali 43 razreda Škole Gilead i koji su služili u Brazilu. Kakva je praznična prilika to bila! Na specijalnom sastanku održanom sledećeg dana, Milton Henšel, član Vodećeg tela, govorio je na stadionu Marakana u Rio de Žaneiru dok su mnoštva iz druga četiri grada takođe slušala program. Ukupan broj prisutnih bio je preko 200 000. Njegova dirljiva tema, razvijena na osnovu 12. poglavlja Propovednika, glasila je „Jehova voli mlade“. On je podstakao mlade: ’Služite Jehovi u potpunosti, učestvujući u pionirskoj službi, pre nego što dođu nevoljni dani.‘

Kasnije tog meseca, jedan veći skup u Argentini uključivao je posvećenje naše nove Kongresne dvorane sa 9 400 sedišta u Kanjuelasu. Ovaj objekat će pružiti mesto sastajanja za oblasne kongrese i pokrajinske sastanke za one koji žive u argentinskoj prestonici i blizu nje. Između ostalog, program posvećenja je uključivao i oduševljavajući izveštaj o aktivnosti Jehovinih svedoka u Argentini, gde se, uprkos zabrani i drugim ograničenjima tokom 33 godine nastavio teokratski rast. Dan posle programa posvećenja, održan je jedan sastanak na velikom stadionu River Plate u gradu Buenos Ajresu. Stadion je bio krcat, i braća su se slivala na igralište. Prisutan je bio ukupan broj od preko 71 800. Neki su prešli ogromne razdaljine. Jedan prepuni autobus došao je sa 3 100 kilometara iz Patagonije. Sve ukupno, na stadion River Plate stiglo je 1 200 autobusa iz raznih delova zemlje.

Keri Barber, tada 91-godišnjak i član Vodećeg tela, govorio je u ovim prilikama. Na posvećenju je snažno  podstakao na redovno čitanje Biblije, rekavši: „Braćo i sestre, da li svi mi svakodnevno čitamo Bibliju? Postoje mnogi koji tvrde da su prezauzeti da bi čitali Bibliju svakodnevno; ali izgleda da imaju dovoljno vremena da uzmu tri izvrsna obroka dnevno, i to se jasno pokazuje, zar ne? Ako svakodnevno budu čitali Bibliju, i to će se jasno pokazati, zar ne?“ Sledećeg dana, na stadionu, kad je govorio na temu „Kako se odupreti duhu ovoga sveta“, govor je stalno bio prekidan aplauzom oduševljene i pažljive publike. Kad je ohrabrivao sve da napreduju u onome što je dobro i ispravno, takođe je pokazao da nam je potrebna Jehovina pomoć, njegov duh, kako bismo uspeli. Brat Barber je naglasio važnost toga „da okrenemo leđa prljavom govoru i nemoralnom ponašanju sveta“. Zatim je podstakao: „Nađi radost i sreću u služenju, ugađanju Jehovi i obožavanju njega.“ Efekat koji je ovaj specijalni program imao na prisutne bio je zaista impresivan.

„Raširi prostor svog šatora“

Nedavnih godina postoji zadivljujuć porast broja ljudi širom sveta koji dolaze u Jehovin veliki duhovni dom  da bi se naučili njegovim putevima i hodili njima (Isa 2:2-4). U toku proteklih pet godina, 1 593 995 osoba podvrglo se krštenju u vodi kao znak svog predanja Jehovi. Potrebne su Dvorane Kraljevstva u kojima se mogu sastajati radi pouke i obožavanja. Kongresne dvorane su potrebne da bi se smestili za dane posebnog sastanka, pokrajinske sastanke i oblasne kongrese. Kancelarije podružnice i štamparije neophodne su da bi se obezbedili objekti u kojima se može prevoditi biblijska literatura na lokalne jezike kao i štampanje, i odakle se može koordinirati aktivnost Jehovinih svedoka kako bi svako moguć imao priliku da čuje poruku Kraljevstva. Kako je onda odgovarajuća proročanska objava: „Raširi prostor svog šatora... ne steži! Rastegni uža svoja i utvrdi kolje svoje!“ (Isa. 54:2).

Kako se ti objekti obezbeđuju? Pomoću Jehovinog blagoslova nad ujedinjenim naporima Njegovih Svedoka. Tamo gde je moguće, lokalni Svedoci grade i brinu za troškove putem dobrovoljnih priloga. Gde je to potrebno — a to je često slučaj — pomoć pružaju Svedoci iz drugih delova zemlje ili međunarodno bratstvo. Ponekad, volonteri iz pet, deset ili više nacija pomažu u izgradnji nekih velikih projekata objekata podružnice.

Među projektima koji su završeni i posvećeni tokom prošle službene godine bile su brojne Dvorane Kraljevstva,  neke Kongresne dvorane i izvestan broj objekata podružnice. To je uključivalo gradnju potpuno novih objekata podružnice u Dominikanskoj Republici, Francuskoj Gijani, na Jamajci, Madagaskaru, Mauricijusu, u Rusiji i Sijera Leoneu, i takođe proširenje objekata podružnice u Argentini, Australiji i Brazilu. Šta se odigrava u tim zemljama što stvara potrebu za tim objektima?

ARGENTINA: Otkad je vladina zabrana aktivnosti Jehovinih svedoka u Argentini uklonjena 1980, nastala je „eksplozija“ u broju objavitelja Kraljevstva u toj zemlji. Godine 1981. bilo je 38 869 aktivnih Svedoka — odnos od 1 Svedoka na 717 stanovnika. Sada postoji 116 151 objavitelj, a odnos je 1 na 281. Bilo je potrebno proširivati objekte fabrike nekoliko puta. Nedavno, kupljene su i modernizovane još dve zgrade, a stambeni objekti su prošireni. Sve je to dodato već prostranom kompleksu podružnice.

AUSTRALIJA: Otkad se podružnica preselila na svoju sadašnju lokaciju u predgrađu Sidneja, broj Svedoka u toj zemlji skoro se udvostručio, na 60 946. Dodata su nova odeljenja: Regionalna kancelarija za inženjering, desk Službe za bolničke informacije, Pravno odeljenje, i druga. Ekspedit je sada skladište literature za veliki deo Pacifičkog regiona. Da bi se pomoglo u udovoljavanju potrebama, australijskom kompleksu podružnice dodate su tri zgrade — kancelarijska, uslužna i stambena.

BRAZIL: Otkad su zgrade podružnice u Sezario Lanžeu posvećene, 1981, ti objekti su se utrostručili. Zašto? Redovima Jehovinih svedoka u Brazilu dodato je preko 338 600 ljudi više. Oni su prošle godine posvetili više od 80 300 000 sati propovedanju dobre vesti, distribuisali milione primeraka biblijske literature, i vodili, u proseku, 443 028 kućnih biblijskih studija.  Ova podružnica koordinira aktivnosti 6 960 skupština i 340 putujućih nadglednika.

DOMINIKANSKA REPUBLIKA: Ovo je plodno polje. Broj od 21 007 objavitelja Kraljevstva u Dominikanskoj Republici vodi 35 362 kućna biblijska studija. Novi objekti podružnice bili su hitno potrebni da bi se brinulo za delo tamo.

FRANCUSKA GIJANA: Bilo je vreme kada su propovedanje ovde vršili uglavnom Svedoci koji su dolazili iz Gvadelupa i Martinika. Godine 1990, bilo je 660 objavitelja koji su izveštavali i bila je otvorena jedna kancelarija podružnice — s kakvim rezultatom? Za pet godina broj objavitelja se udvostručio. Propovedanje dobre vesti je cvetalo u ovoj zemlji koja je u velikoj meri prekrivena amazonskim kišnim šumama. Sada tamo postoji 1 Svedok na svakih 100 stanovnika. Činjenica da 1 468 objavitelja vodi 2 167 biblijskih studija i da je 5 506 prisustvovalo Memorijalu 1997. ukazuje na daljnji porast.

JAMAJKA: Dobra vest se prvi put propovedala na Jamajci 1897, tako da se posvećenje divnih novih objekata podružnice 1997. podudaralo sa stogodišnjicom svedočenja u toj zemlji. Taj kompleks novih zgrada uključuje jednu novu zgradu podružnice s kancelarijama i uslužnim prostorijama, jedan betelski dom, jednu Kongresnu dvoranu i jednu Dvoranu Kraljevstva. Ovi objekti će nesumnjivo značajno doprineti daljnjem teokratskom širenju u toj zemlji.

MADAGASKAR: Mnogo toga je učinjeno na Madagaskaru otkad su Jehovine sluge prvi put došle tamo 1925. Nedavnih godina, tempo aktivnosti uveliko se ubrzao. Tokom marta 1997, kada je 8 404 objavitelja učestvovalo u službi na terenu i vodilo 22 321 biblijski studij, Memorijalu je prisustvovalo 45 300. Novi kompleks podružnice  pomoći će da se zbrinu potrebe tog rastućeg mnoštva obožavalaca Jehove.

MAURICIJUS: Na ovom ostrvu u Indijskom okeanu bila je izgrađena jedna privlačna kancelarija podružnice i jedna otvorena Kongresna dvorana. Zašto? Zato što se ovde na ostrvima ljudi odazivaju na privlačan poziv Biblije da se pridruže u hvaljenju Jehove (Isa. 42:10). Tokom proteklih osam godina, broj Svedoka u ovom području se skoro udvostručio.

SIJERA LEONE: Dugotrajan građanski rat i politički nemir u ovoj zemlji naveli su mnoge ljude da teže za bezbednošću koju samo Božje Kraljevstvo može doneti. U takvim uslovima, izgradnja nove podružnice pružila je fino svedočanstvo. Građevinari iz različitih zemalja dobrovoljno su ponudili svoje službe besplatno — što je u početku za javnost bilo neverovatno. A činjenica da su stranci bele kože učestvovali u teškom fizičkom radu sa Svedocima iz Sijera Leonea postala je „gradska tema“. Bilo je očigledno da su Jehovini svedoci naučili da žive i rade u miru i pravom bratstvu.

RUSIJA: Posvećenje novih objekata podružnice u Rusiji privuklo je posebnu međunarodnu pažnju. U ovom delu sveta odigravaju se istaknuti teokratski događaji. Prisutni na programu 21. juna 1997. bili su ljudi iz 42 zemlje.

U čitavom Sovjetskom Savezu godine 1972. bilo je 10 000 Svedoka. Godine 1991. kada je delo Jehovinih svedoka tamo konačno zakonski priznato, u 15 republika Sovjetskog Saveza izveštavao je 49 171 Svedok. U maju 1997. u tom području je bilo aktivno preko 215 000 Svedoka, a oko 600 000 je prisustvovalo Memorijalu u martu.

Pod nadgledanje ruske podružnice spadaju Rusija i devet od tih bivših republika. Kako bi se koordinirala njihova aktivnost i prevodila literatura za njih, oko 40 kilometara severozapadno od Sankt Peterburga, blizu  opštine Solnečnoje, izgrađeni su novi objekti podružnice. To je bilo učinjeno u skladu sa zakonskom registracijom Administrativnog centra regionalne religiozne organizacije Jehovinih svedoka u Ruskoj Federaciji. Ovaj divan kompleks uključuje sedam objekata za stanovanje koji primaju oko 250 osoba, jednu Dvoranu Kraljevstva i trpezariju koje obe primaju po više od 500, i prostrani kompleks kancelarija i skladišta.

Na programu posvećenja, Teodor Džeres, jedan član Vodećeg Tela, održao je glavni govor, „Gradnja za budućnost“. Drugi su ispričali zanimljive istorijske razvoje. Na velikim oglasnim tablama u području recepcije bile su fotografije i iskustva koja dokumentuju aktivnost Jehovinih svedoka u Rusiji za preko 100 godina. Posmatrači su saznali da je još 1892, na zahtev pravoslavne metropole Moskve, jedan čovek koji je drugima govorio šta je naučio od Istraživača Biblije (kako su Jehovini svedoci tada bili poznati), bio izgnan u današnji Kazahstan. Čitali su o stotinama Rusa koji su upoznali biblijsku istinu od Jehovinih svedoka kada su bili u nacističkim koncentracionim logorima tokom Drugog svetskog rata. Čitali su iskustva o hiljadama Jehovinih svedoka koji su bili prognani u Sibir i ruski Daleki istok 1951, tokom Staljinove diktature.

Među prisutnima za posvećenje bili su mnogi koji su zbog svoje vere izdržali duge godine u zatvoru i sibirskim radnim logorima. Možeš li da zamisliš krajnju zadivljenost i radost tih veterana dok su obilazili divne objekte smeštene na ovoj površini od 7 hektara, sličnoj vrtu? Mnogima su navirale suze na oči, naročito kada su braća prepoznavala one koje nisu videli još od zatvorskih dana. Kakva je radost bila biti prisutan kada su braća i sestre u velikom dvorištu spontano počeli da pevaju u četvorodelnoj harmoniji pesme Kraljevstva koje su pevali kada su bili proterani u Sibir decenijama ranije!

 Mnogi radnici na izgradnji, iz oko 20 zemalja, radili su zajedno više od četiri godine da bi izgradili ove objekte. Neki su ostavili svoje domove i napravili radikalne promene u svom životu kako bi pomogli svojoj ruskoj braći. Kakav je emotivan događaj za njih bilo posvećenje dok su se spremali da se presele na druge teokratske zadatke!

Širom sveta postoji ukupno 16 982 dobrovoljca koji redovno rade u centrali Zajednice i objektima podružnica širom sveta. Zbog okolnosti pod kojima služe, ovi članovi betelske porodice svi su uključeni u Red specijalnih punovremenih slugu.

’Polja zrela za žetvu‘

„Podignite oči svoje i pogledajte na njive, kako se već žute za žetvu“, rekao je Isus (Jovan 4:35). To je slučaj u većem smislu danas nego ikada ranije. Od 1919, kada je bila pokrenuta akcija globalnog svedočenja o Kraljevstvu,  na svetskom polju zasejane su ogromne količine „semena“. Distribuisane su milijarde primeraka biblijske literature. S ljudima je vođeno desetine milijardi razgovora o Jehovinoj nameri. Svako podesno sredstvo publiciteta korišćeno je da se pred ljude iznese životovažna poruka o Božjem Kraljevstvu kao jedinoj nadi za čovečanstvo. Sada je vreme žetve.

U Meksiku, Srednjoj i Južnoj Americi, i Karipskim ostrvima, u proteklih pet godina kršteno je 590 760 osoba. A tokom prošle godine, u ovim područjima je prosečno vođeno 1 858 462 biblijska studija s drugima koji pokazuju želju da upoznaju Jehovu i služe mu.

Afrika i obližnja ostrva izveštavaju da od 1993, ima 274 724 onih koji su postali predane i krštene Jehovine sluge. Na Memorijalu u tim zemljama, bilo je prisutno 2 863 594 osobe. U Malaviju bilo je preko 125 000. U Angoli, 160 414. U ratom razorenoj Demokratskoj Republici Kongo (bivšem Zairu), 574 736. Sigurno će još mnogi od tih ljudi prigrliti pravo obožavanje.

Otkad je Berlinski zid počeo da se ruši 1989, bilo je 309 589 onih koji su upoznali istinu i krstili se u zemljama koje su sačinjavale bivši sovjetski blok država. To pokazuje spremnost ne samo da se bude poučen od Jehove nego i da se vrši njegova volja.

U Severnoj Americi i Evropi, gde Jehovini svedoci propovedaju već više od jednog veka, velike populacije imigranata pružaju plodno polje za stvaranje učenika.

Zaista, kada Jehovin dan stigne, ’svako ko prizove ime Jehovino spašće se‘ (Joil 2:32). Koliko je onda bitno, da pomažemo ljudima sada da upoznaju Jehovu, da se uzdaju u njega i da svoje živote oblikuju po njegovim pravednim merilima! Ako preduzmu takve korake, kad veliki i strahoviti dan Jehovin zaista dođe, oni mogu biti među onima na koje će Jehova gledati s odobravanjem (Sof. 2:3).

[Slike na stranama 4, 5]

Apostol Pavle je citirao Joilovo proročanstvo i naglasio hitnost propovedanja

[Slika na 20. strani]

Luis Montas, dugogodišnji Svedok

[Slike na 21. strani]

Na stadionu River Plate, Keri Barber je podstakao više od 71 800 njih da se odupiru duhu sveta

[Slika na 22. strani]

Nova Kongresna dvorana s kapacitetom od 9 400 mesta u Kanjuelasu, u Argentini

 [Slike na 27. strani]

(1) Rusija

(2) Argentina

(3) Sijera Leone

(4) Australija

 [Slike na 28. strani]

(5) Francuska Gijana

(6) Brazil

(7) Madagaskar

(8) Dominikanska Republika

[Slike na 29. strani]

(9) Mauricijus

(10) Jamajka