Pismo Vodećeg tela

DOBRO je da sav Božji narod razmišlja o događajima u protekloj godini dok iščekujemo ono što leži pred nama. Kakav je samo veličanstveni izgled Jehova stavio pred nas! Za malo stado, one koji su pomazani duhom Božjim, postoji prednost da služe kao kraljevi i sveštenici na nebesima sa Isusom Hristom (Otkr. 20:6). Za druge ovce, kojih sada ima više od pet miliona, postoji večni život u zemaljskom raju, u raju u kome će svi znati i voleti Jehovu i odražavati njegove osobine u ophođenju s drugim ljudima (Isa. 11:9; 1. Jov. 4:7, 8; Otkr. 21:4). Zašto je Jehova izvršio tu pripremu? Zbog svoje ljubavi i kao jedan izraz velike nezaslužene dobrohotnosti prema onima koji iskazuju veru u otkupnu žrtvu koju je obezbedio posredstvom svog vlastitog Sina, Isusa Hrista (Jov. 3:16).

Nije čudno što je apostol Pavle rekao da se „muke sadašnjeg vremena ne mogu uporediti“ s onim što je Bog stavio pred njega. On je prikladno opisao ’čežnju‘ koju će osećati oni koji čekaju jasan dokaz da su nebeski kraljevi krenuli u akciju da očiste zemlju, posle čega će uslediti uskrsenje mrtvih i dovođenje poslušnog čovečanstva do savršenstva. To će omogućiti ljudima da se raduju „slobodi slave dece Božje“ (Rimlj. 8:18-21).

Nebesko Kraljevstvo već deluje (Otkr. 11:15-17). Mi imamo prednost da služimo njegovim interesima ovde  na zemlji. Naš zadatak je da govorimo drugim ljudima o dobroj vesti o Kraljevstvu (Mat. 24:14). S kojim okolnostima su naša braća morala da se suoče dok su to radila tokom protekle godine? Baš sa onakvim kakve je Pismo proreklo za poslednje dane sadašnjeg zlog sistema stvari (Luka 21:10, 11; 2. Tim. 3:1-5).

Albaniju je mesecima proždirao talas nasilja. Teško naoružane terorističke bande pljačkale su, uništavale imovinu, silovale i ubijale. Ali naša braća nisu prestala da propovedaju dobru vest. Rat je prohujao preko velikih delova Afrike i razdirao samo srce nekih delova Latinske Amerike i jugoistočne Azije. Iako su čuvali striktnu hrišćansku neutralnost, jedan broj naše braće je poginuo zbog nasilja, kao i zbog bolesti koje su usledile posle borbi. Mnogi su morali da ostave sve što su imali i da pobegnu u predele pokrivene žbunjem ili u džunglu, pa čak i da pređu nacionalne granice da bi potražili utočište. Katastrofalne poplave pogodile su delove Poljske, Češke Republike, Italije i Sjedinjenih Država. Zemljotres je uništio dve Dvorane Kraljevstva u Venecueli. Vreo pesak, blato i veliko kamenje koje je bljuvao vulkan, prisilili su više od pola stanovništva Montserata da napuste to ostrvo. U mnogim mestima ljudi se suočavaju s ozbiljnim ekonomskim problemima, a zbog uličnog kriminala opasno je da bilo ko nosi nakit, pa čak i sat.

Usred svega ovoga što je navedeno, i uprkos sveopštoj apatiji u zapadnom svetu, Jehovini svedoci i dalje propovedaju. Kako izlaze na kraj? Podržava ih Jehovina ljubav, žarka ljubav međunarodnog bratstva i duboka svesnost da svi događaji našeg doba nepogrešivo ukazuju na skori kraj ovog starog sistema (Rimlj. 8:35-39; 1. Petr. 4:7, 8).

Premda sve gori uslovi otežavaju život, naša braća se i dalje hrabro okupljaju na skupštinskim sastancima i većim skupovima. Naš godišnji citat za proteklu godinu glasio je: „Nauči me tvoriti volju tvoju“ (Ps. 143:10). Veliki deo tog poučavanja odvija se na sastancima, i Jehova nas je tokom te godine dobro hranio posredstvom klase  vernog roba. Kada je vlada u Albaniji proglasila vanredno stanje, braća su prebacila sastanke za videla i sastajala se u grupama za studij knjige. Broj prisutnih je bio dva do tri puta veći od broja objavitelja. Uprkos anarhiji, pljačkanju i ubijanju, naša braća u Sijera Leoneu redovno su se sastajala. Kada su bili prisiljeni da pobegnu u džunglu na Šri Lanki ili da žive u izbegličkom logoru, kao u Obali Slonovače, izvršene su pripreme kako ne bi propustili kongresne programe.

Dok se metež sve više širi, ovo nije vreme da budemo nemarni što se tiče posećivanja naših sastanaka ili da usvojimo gledište da je dovoljno ako jednom nedeljno odemo u Dvoranu Kraljevstva. Pismo nas podstiče da ’ne ostavljamo sabore svoje, nego da jedan drugoga podržavamo i to utoliko više ukoliko vidimo da se približava dan‘ (Jevr. 10:24, 25, kurziv naš). Jehova zna šta nam je potrebno.

Protekle godine krstilo se 375 923 osobe u znak predanja Jehovi, što je novi najveći broj. Kakav razlog za radovanje! Još uvek važe Isusove reči zapisane u Jovanu 4:35: „Podignite oči svoje i pogledajte na njive, kako se već žute za žetvu.“ Dakle, i dalje idemo napred s davanjem svedočanstva. Bilo da ih ima mnogo ili malo, životi onih koji se okreću ka Jehovi su dragoceni (Luka 15:7). Zaista, zahvaljujemo Jehovi što je prošle godine broj prisutnih na Memorijalu porastao za više od milion!

Naš godišnji citat za 1998. podseća nas na potrebu da pomažemo daljnjim milionima da se odazovu na poziv: „Koji god prizove ime Gospodnje spašće se“ (Rimlj. 10:13). Gorljivo se molimo da svaki pojedinac u organizaciji učestvuje u davanju svedočanstva tokom ove nove službene godine, pokazujući tako dubinu cenjenja za sve što je Jehova učinio za svoj narod.

Sa srdačnom hrišćanskom ljubavlju našim saradnicima širom sveta,

Vaša braća,

Vodeće telo Jehovinih svedoka