Pismo Vodećeg tela

KAO što je zabeleženo u 1. Solunjanima 5:18, apostol Pavle je podstakao: „Na svačemu zahvaljujte.“ Tokom prošle službene godine, iz Jehovine velikodušne ruke potekle su obilne pripreme zbog kojih svi imamo razloga da se zahvaljujemo. U skladu sa svojim obećanjem, Jehova je ’ustave nebeske otvorio i na nas obilan blagoslov izlio‘ što nas je uvek iznova ispunjavalo suzama radosnicama i zahvalnošću (Mal. 3:10; Ps. 33:1).

Kao što se može videti iz Svetskog izveštaja Jehovinih svedoka za službenu 1998. godinu, na stranama od 32 do 39, kakav se samo gromoglasan uzvik trijumfa čuo širom zemlje! Novi najveći broj od 5 888 650 objavitelja udružio je svoje glasove u hvaljenju Jehove (Ps. 66:1, 8). Među njima je 316 092 novih koji su se krstili. Broj od 13 896 312 onih koji su prisustvovali Memorijalu pokazuje da postoje izgledi da još milioni drugih prizovu Jehovino ime. Zahvaljujemo Jehovi za tu žetvu (Ps. 30:5).

Početkom službene godine, objavitelji širom sveta bili su ushićeni dok su distribuisali Vest Kraljevstva br. 35. Dok su verno i revno podupirali tu akciju, doživeli su lepa iskustva i mnoge blagoslove (Posl. 10:22; 28:20). Kratko nakon toga, starešine i sluge pomoćnici izvukli su korist iz Škole službe za Kraljevstvo. Bili su u potpunosti osveženi i visoko su cenili obuku. Naglašeno je  pastirenje, poučavanje, propovedanje i saradnja u jedinstvu. Pisma koja odražavaju zahvalnost Jehovi govore koliko im je ta obuka značila.

U maju su počeli da se održavaju oblasni i međunarodni kongresi. Delegati iz 160 zemalja prisustvovali su na devet međunarodnih skupova u Severnoj Americi. Diplomci Gileada i Škole za osposobljavanje slugu, međunarodne sluge, beteliti na stranoj dodeli, kao i drugi koji imaju status misionara, prisustvovali su i bili važno obeležje programa. Mnogi od njih izrazili su svoje cenjenje za velikodušne priloge koji su im omogućili da prisustvuju kongresu u svojoj domovini.

Hiljade delegata koji su došli iz svih delova sveta bili su smešteni u domovima svoje hrišćanske braće i bili su deo njihove porodice. To je doprinelo produbljivanju snažne ljubavi koja ujedinjuje svetsko bratstvo Jehovinog naroda (1. Petr. 4:8; 5:9). Što se tiče tih međunarodnih kongresa, mogla se doživeti ljubav i gostoprimstvo u najvećoj meri do tada. U pismima su opisivane dirljive scene, kako su domaćinima pošle suze radosnice i kako su bili ganuti dok su upoznavali svoje goste koji su se slično osećali. Jedan domaćin je napisao: „Hvala vam za predivno iskustvo u našem životu.“ A delegat iz Južne Afrike napisao je: „Dobrodošlica koja nam je pružena... bila je doživljaj koji nikada nećemo zaboraviti... Uvek će povećavati naše cenjenje za svetsko bratstvo — predivan dar našeg nebeskog Oca, Jehove.“

Delegati na kongresima u Britaniji, Grčkoj i Nemačkoj bili su prožeti istim takvim duhom. Bili su oduševljeni kongresnim programom, druženjem sa Svedocima iz drugih zemalja i obilaskom podružnica Zajednice. Mnogi su poslali pisma cenjenja i zahvalnosti za ono što su doživeli.

Ti kongresi su dali ogromno svedočanstvo. Javnost je uvidela da nešto značajno stoji iza teme „Božji put života“, koja je bila istaknuta na naslovnoj strani programa i oglašavana na bedževima koje su naša braća nosila.

Rezolucija koja je bila iznesena na kongresima ove godine, izrazila je našu odlučnost da od sada sledimo taj put  života i da tu odlučnost pokažemo u svemu što radimo — u našem privatnom životu, u porodičnom krugu, kao deo hrišćanske skupštine i kao deo svetskog bratstva (Titu 2:11, 12; 1. Petr. 2:17).

Naša spremnost da sledimo taj put dovodi nas u veoma povoljan položaj. Nema sumnje da postoji jasna razlika između duhovnog stanja Božjeg naroda danas i otpadnika i drugih koji tvrde da poznaju i obožavaju Boga ali ga se svojim delima odriču (Titu 1:16). Nadahnute reči koje se nalaze u Isaiji 65:13, 14, upozoravaju nas na tu razliku: „Gle, sluge će moje jesti... piti... sluge će se moje radovati... u veselju srca svoga pevati, a vi ćete [otpadnici] u bolu duše svoje zavrištati, ridaćete u tuzi duha svoga.“ Kakvo samo nasleđe mi imamo! Neka bismo uvek bili zahvalni za sve što Jehova danas radi za svoj narod.

Neka naša braća morala su prilično da propate zbog ekonomskih teškoća, progonstva, terorizma i ratova. Velik broj njih bili su žrtve katastrofa, kao što su poplave, uragani i vulkanske erupcije. Ali njihova nada nije oslabila. Jehova ih je podržao u svim njihovim nevoljama, tako da su mogli klicati od radosti na njegovom putu i ostati u priznatom položaju pred njim (Rimlj. 5:3-5).

Uprkos tome što doživljavamo neprilike u ovim teškim vremenima, mi smo blagoslovljen i srećan narod (Ps. 3:8; 144:15b). Dok gledamo u budućnost, naša želja je da pomognemo još mnogima da poput nas izvuku korist iz Jehovinog puta života. Još uvek ima vremena za njih da čak i u svom prenatrpanom životu upoznaju Jehovin put i izvuku korist iz njegovog strpljenja, kao što se ukazuje u našem godišnjem citatu za 1999, iz 2. Korinćanima 6:2: „Evo ga sad dan spasenja!“ Da, sada je vreme da delujemo! Budimo zahvalni što imamo prednost da to obznanjujemo svima koji će slušati.

Ujedinjeno s vama radosno sledimo Božji put života.

Vaši saradnici,

Vodeće telo Jehovinih svedoka