Najvažniji događaji iz prošle godine

JEHOVINA organizacija na zemlji je napredovala i tokom prošle službene godine. Božji blagoslov se jasno vidi po tome što u 235 zemalja preko šest miliona Jehovinih svedoka pokazuje svoju lojalnost prema Bogu i veru u njegovo obećanje da će ostvariti novi svet pravednosti. Ti milioni nisu oni koji samo tvrde da su Božje sluge, već oni koji aktivno objavljuju dobru vest o Božjem Kraljevstvu kao što je Isus i prorekao, kako stoji zabeleženo u Mateju 24:14. U skladu s godišnjim citatom za 2001, oni i dalje ’stoje potpuni i s čvrstim uverenjem s obzirom na svu Božju volju‘ (Kol. 4:12).

Prošle godine je za Božji narod bilo mnogo uzbudljivih događaja. Osmotrimo sada nekoliko najvažnijih.

 Kongresi za pouku učitelja Božje Reči

Jedan od nezaboravnih događaja 2001. godine bio je Oblasni kongres Jehovinih svedoka „Učitelji Božje Reči“, koji je od sredine 2001. do prvih meseci 2002. održan na stotine mesta širom sveta. Bilo je prisutno na milione ljudi. Temu kongresa je objasnio jedan predavač prvog dana ovog trodnevnog kongresa. On je rekao: „Isus nije bio zainteresovan da prenese spoznanje nekoj elitnoj grupi izučavalaca Pisma. On je svojim učenicima rekao: ’Što vam kažem u tami, recite na svetlu; i što vam se šapuće, propovedajte s krovova.‘ Isus je žarko želeo da spoznanje o Bogu podeli sa što je moguće više ljudi. Njegov stav je bio da spoznanje iz Pisma treba prenositi, a ne skrivati.“

Kongresni program je obuhvatao i predavanja koja su razmatrala značenje biblijskih proročanstava kao i to kako hrišćani treba da primenjuju biblijska načela u svom životu. U nedelju je održana kostimirana drama pod naslovom Poštuj Jehovin autoritet. Drama je pažnju usmerila na biblijski izveštaj o Korejevoj pobuni u pustoši i suprotnoj reakciji njegovih vernih sinova.

Na tom kongresu su objavljene i dve publikacije. Prva je bila drugi tom knjige Isaijino proročanstvo — svetlo za čitavo čovečanstvo. Druga je bila brošura pod naslovom Kako biti zadovoljan životom. Pored toga, izašao je i novi traktat — Da li imaš besmrtan duh?

U avgustu su održani specijalni kongresi u Francuskoj i Italiji. U Francuskoj su ti specijalni kongresi održani u Parizu, Lionu, Bordou, i ukupno je bilo 160 045 prisutnih. Ti kongresi su mnogo ohrabrili braću u Francuskoj koja su bila na udaru negativnih novinskih reportaža. Jedan brat je rekao: „Ponekad smo  tako usamljeni u našoj borbi, ali sada, posle posete hiljada naše braće, ojačani smo da se i dalje borimo.“

Specijalni kongresu održani su i u Italiji, i to u Rimu, Milanu, Torinu i Bariju. Pet ostalih kongresnih gradova su za neke delove programa bili povezani telefonskom linijom. Ukupan broj prisutnih na tih devet kongresa bio je 289 133. Na svakom od ovih kongresa u Francuskoj i Italiji, publici je bila iznesena jedna uzbudljiva rezolucija. Delegati koji su došli iz mnogih zemalja odgovorili su glasnim potvrdnim odgovorom! Nakon ove svečane izjave usledio je dugačak aplauz.

Globalno svedočanstvo s Vešću Kraljevstva br. 36

U oktobru i novembru 2000, širom sveta je podeljeno skoro pola milijarde primeraka Vesti Kraljevstva br. 36 na 189 jezika. Biblijska poruka o milenijumskoj vladavini Hrista Isusa i živopisne ilustracije u boji doprinele su da se Vest Kraljevstva mnogima dopadne. Ukoliko si Jehovin svedok, onda si verovatno i ti delio ovaj traktat. Sada slede neki izveštaji iz raznih delova sveta o toj akciji.

Svedoke na Aljasci nisu sprečavale da svedoče ni temperature ispod nule. Predsedavajući nadglednik skupštine Severni Pol je rekao: „Iako je bila zima, neki domaćini su stajali u svom dvorištu i čitali Vest Kraljevstva br. 36. Tako je lepa i jednostavna poruka o razlici između današnjeg stanja i blagoslova koje će čovečanstvo doživeti.“

U nekoliko većih gradova Albanije 15 skupština je bilo pozvano da ide u zabačena sela. Braća i sestre su se s velikim oduševljenjem i radošću odazvali na ovaj poziv. Tako su prvi put posetili 56 sela u kojima živi oko 50 000 stanovnika.

 Izveštaj podružnice u Angoli kaže: „Zahvaljujući revnosti i oduševljenju objavitelja, akcija s Vešću Kraljevstva br. 36 imala je veliki uspeh na našem području. I to uprkos teškim ekonomskim problemima i ratu koji i dalje pogađa skupštine širom naše zemlje. Ljudi su rado uzimali Vest Kraljevstva. Kao rezultat toga, Angola je u novembru izvestila dosad najveći broj kućnih biblijskih studija od 94 026, što je porast od skoro 10 000 u odnosu na prethodni mesec.“

U Kamerunu je grupa Svedoka na putu do jednog sela slučajno ispustila jedan paket Vesti Kraljevstva br. 36. Čovek koji je ranije video Svedoke kako dele tu Vest Kraljevstva bio je na putu do svoje farme kada je ugledao taj paket pored puta. Pokupio ga je i počeo sam da deli Vest Kraljevstva br. 36! Na kraju su mu ostala samo četiri primerka. Kada su ljudi zatražili i ta četiri, on ih nije dao već je rekao: „Neću džabe da radim; njih ću zadržati za svoju porodicu. Dobićete svoje primerke kad dođu Svedoci.“

U Kolumbiji su Svedoci izvršili naknadnu posetu kod jedne žene koja je uzela primerak Vesti Kraljevstva br. 36. Ta žena je rekla da je uvek odbijala da razgovara s Jehovinim svedocima. Međutim, kad je pročitala Vest Kraljevstva br. 36, shvatila je da je propuštala nešto veoma dobro. Onda je klekla i molila Boga za oproštaj. Na kraju je stupila u vezu sa Svedocima i sada proučava Bibliju.

U jednom selu u Kongu (Kinšasa) jedan uniformisani policajac je sa živim interesovanjem pročitao Vest Kraljevstva br. 36. Kasnije je pronašao Svedoke i rekao im da je poruka traktata snažna i utešna. Zatim je otišao i posle nekog vremena se vratio u civilnom odelu s Biblijom u ruci. Rekao je: „Želim i ja da s vama delim ovu poruku jer je važna i hitna!“ Svedoci  su mu ljubazno objasnili da prvo mora da proučava Bibliju. Čovek je pristao i njegov studij dobro napreduje.

Mlada žena po imenu Džoj pronašla je jedan primerak Vesti Kraljevstva br. 36 pod vratima svoje kuće u Grčkoj. Nakon što ga je pročitala, odmah je telefonirala svojoj tetki koja je Jehovin svedok. Rekla joj je da ju je poruka dirnula i da želi da razgovara s Jehovinim svedocima. Njena tetka je stupila u kontakt s jednom sestrom koja na tom području služi kao specijalni pionir i ona je odmah posetila tu mladu ženu. Na njihovo veliko iznenađenje, otkrile su da se poznaju odranije. Džoj je toj pionirki rekla da nije mogla da pronađe stihove koji su bili važni za probleme s kojima se suočavala iako je imala Bibliju. Odmah je pristala na kućni biblijski studij.

Jedna Svedokinja u Koreji ponudila je Vest Kraljevstva br. 36 ženi koja se protivila svom sinu zato što je Jehovin svedok. Tri dana kasnije, Svedoci su je ponovo posetili i objasnili joj šta Biblija kaže o Raju. Žena je lepo reagovala i s njom je započet biblijski studij. Njen sin je sa suzama u očima rekao: „Ne mogu da verujem da je moja majka počela da proučava.“ Ova žena lepo napreduje.

U unutrašnjosti Liberije neki Svedoci su išli od sela do sela deleći Vest Kraljevstva kad su zašli s glavnog puta i stigli do jednog imanja zabačenog duboko u šipražju. Kad su Svedoci rekli ljudima sa imanja da su se izgubili, jedan mladi čovek je rekao: „Božji duh vas je uputio na ovu stranu da bismo i mi dobili po primerak.“

Ljudi u Holandiji su vrlo rado uzimali Vest Kraljevstva br. 36. Preko dva miliona primeraka je brzo razdeljeno. Podružnica u Seltersu u Nemačkoj odštampala  je dodatnih 100 000 primeraka, ali su skupštine naručile još više. U gradu Helmondu, jedan Svedok je rekao jednom čoveku na vratima da se traktat distribuiše širom sveta. Taj čovek je rekao: „Molim vas, sačekajte.“ Otišao je u unutra i telefonom nazvao jednog prijatelja u Francuskoj da bi proverio izjavu ovog objavitelja. Rekao je svom prijatelju: „Jedan Jehovin svedok je na mojim vratima i ima neki traktat za koji kaže da se distribuiše širom sveta. Da li si i ti dobio primerak?“ Njegov prijatelj je odgovorio: „Da, pre deset minuta.“ Čovek je spustio slušalicu, došao do vrata i uzeo primerak.

U Rusiji je podružnica primila zanimljivo pismo od jednog dečaka iz sedmog razreda, koji je napisao: „Zdravo. Oduševio sam se kad sam u poštanskom sandučetu pronašao traktat o novom milenijumu! Najveću radost u celoj godini doneo nam je traktat koji ste nam dali! Molimo vas da nam pošaljete još nešto za čitanje.“

Osim što je bila korisna za javnost, akcija s Vešću Kraljevstva br. 36 koristila je i samim Svedocima.  Jedna Svedokinja sa Sajpana je komentarisala: „Stvarno sam uživala u deljenju Vesti Kraljevstva. Krštena sam 1998, tako da je to bilo prvi put da učestvujem u tom vidu službe. To me je ohrabrilo da svedočim u večernjim satima što mi je omogućilo da razgovaram s više ljudi. Učestvovanje u ovom delu ojačalo je moju veru i osećam veću bliskost s Jehovom.“

Svedoci su stigli i do jednog zabačenog dela Malajite na Solomonovim ostrvima da bi i tamo delili Vest Kraljevstva br. 36. Nakon više od pet sati pešačenja, došli su u jedno selo gde ih je lokalni pastor srdačno dočekao i pokazao veliko zanimanje. Rekao je da za devet godina nijedan predstavnik njegove crkve nije došao da poseti seljane niti je pokazao neko zanimanje za njih. Međutim, sad je tu bila jedna grupa stranaca koji su se mučili da pređu planine i pomognu im da razumeju biblijsku poruku. Sa svim porodicama u selu započeti su biblijski studiji. Braća su dolazila svake dve nedelje i uskoro je deset studija dobro napredovalo. Pastor je rekao da bi se seoska crkva mogla koristiti za sastanke ako bi neko mogao da ostane s njima i osnuje jednu grupu. Jedan specijalni pionir sada redovno posećuje tu grupu. Prema poslednjem izveštaju, jedan predstavnik crkve je posetio seljane i ponudio im hranu ukoliko prestanu da proučavaju s Jehovinim svedocima. Međutim, svi su rekli da će nastaviti svoj studij Biblije.

Kad su bili na odmoru u jednom udaljenom delu Venecuele, neki Svedoci su uručili primerak Vesti Kraljevstva br. 36 svom vodiču, jednom indijancu iz plemena Pemon. On ga je oduševljeno pročitao mnogo puta. Kad se zbog oluje praćene kišom traktat pokvasio, on ga je pažljivo okačio da se osuši. Zamolio je za još primeraka da ih ponese u svoje pleme.

 Pravni slučajevi tokom službene godine

Ivajlo Stefanov iz Bugarske je na temelju savesti odbio vojnu službu. Zato je dobio godinu i po dana zatvorske kazne. Brat Stefanov je ovaj slučaj poslao na Evropski sud za ljudska prava, jer je prekršeno njegovo pravo slobode veroispovesti. Kada je sud izjavio da će taj slučaj saslušati, bugarske vlasti su uredile prijateljsku nagodbu koja je potpuno oslobodila optužbe brata Stefanova i druge Svedoke koji su imali isti problem. Trećeg maja 2001, sud je prihvatio tu prijateljsku nagodbu. Kao deo nagodbe, bugarske vlasti su takođe pristale da skrate dužinu alternativne civilne službe, koja je ranije bila dvaput duža od obaveznog vojnog roka.

U Kvibeku u Kanadi, grad Blejnvil doneo je jedan lokalni zakon po kom ljudi koji iz religioznih razloga idu od vrata do vrata prvo moraju da kupe jednu dozvolu. Ta dozvola je dopuštala službu od kuće do kuće samo od ponedeljka do petka i važila je samo dva meseca a mogla se obnoviti tek posle 12 meseci. Dana 17. aprila 2001, viši sud Kvibeka je doneo odluku po  kojoj se taj zakon ne odnosi na javnu službu Jehovinih svedoka. Sudija je naveo da Jehovini svedoci ne moraju imati tu dozvolu i da ne postoje ograničenja na sate, dane, mesece ili godine njihove religiozne aktivnosti od vrata do vrata. On je službu Jehovinih svedoka opisao kao „hrišćansku službu u korist društva“ i rekao da su njihove publikacije „ozbiljna literatura koja se bavi temama kao što su religija, Biblija, droga, alkoholizam, obrazovanje mladih, bračni problemi i razvod“. Uporediti Svedoke s pokućarima je „uvredljivo, ponižavajuće, štetno i klevetnički“, rekao je sudija.

Dana 22. februara 2001, vrhovni sud u Tbilisiju u Gruziji doneo je odluku da se poništi registracija dva zakonska tela koja koriste tamošnji Jehovini svedoci — Zajednica Jehovinih svedoka u Gruziji i Predstavništvo Watch Tower Society-ja u Gruziji. Sud je veoma jasno stavio do znanja da se tom odlukom ne zabranjuju Jehovini svedoci. Naprotiv, sud je naveo da Jehovini svedoci mogu da izvršavaju svoje religiozne aktivnosti, uključujući i održavanje sastanaka, uvoz literature i iznajmljivanje ili kupovinu nekretnina. Međutim, verski ekstremisti su ignorisali odluku suda i izvršili mnoge žestoke napade, koje je jedna organizacija za ljudska prava opisala kao „vladanje terora“. Dana 29. juna 2001, Jehovini svedoci su poslali jednu molbu Evropskom sudu za ljudska prava, protestujući zbog vladine pasivnosti nad ovim neobuzdanim nasiljem, i 2. jula je taj sud izdao nalog da se toj molbi da prioritet. To je dovelo do pozitivnog rezultata i 30. maja 2001. Uprava carine Gruzije oslobodila je oko 20 tona naše biblijske literature, koja je nezakonito konfiskovana 14. marta 2001. Literatura je odmah podeljena skupštinama širom Gruzije.

 Godine 1997, Savezni upravni sud u Berlinu u Nemačkoj, odbio je da Jehovinim svedocima pruži pravni status zakonske javne korporacije. To odbijanje se temeljilo na tvrdnji da Jehovini svedoci nisu dovoljno lojalni državi zbog svog neutralnog stava na političkim izborima. Svedoci su se žalili. Dana 19. decembra 2000, Savezni ustavni sud Nemačke doneo je odluku po kojoj se ne zahteva nikakva dodatna lojalnost takve vrste. Međutim, slučaj je vraćen izvršnim sudovima da ponovo osmotre taj zahtev za regulisanje pravnog statusa, ali ovog puta uzimajući u obzir da li Jehovini svedoci narušavaju lična prava pojedinca. Sada su u žižu slučaja došla verovanja i postupci vezani za krv, vaspitanje dece, isključenje i porodične odnose.

Sve donedavno preko 3 500 Svedoka u Grčkoj imalo je policijski dosije budući da su bili zatvarani zbog neutralnosti. To što su imali policijski dosije značilo je da nisu mogli da rade u državnoj i socijalnoj službi, a ni u bankama. Neki nisu dobili dozvolu da obavljaju poslove određene struke. Sada je u Grčkoj donesen zakon po kom Svedoke ne treba gledati kao bivše kriminalce. Nesumnjivo je povoljna odluka Evropskog suda za ljudska prava u slučaju Tlimenos protiv Grčke o pitanju prava osobe da na temelju savesti odbije obaveznu vojnu službu postavila temelj za ovaj novi zakon.

Oblasni sud Kobea u Japanu je 30. marta 2001. doneo povoljnu presudu u slučaju jednog Jehovinog svedoka. Jednu sestru su kidnapovali i 17 dana držali zatvorenu kako bi je „odvratili“ od njenih religioznih verovanja. Sud je otkrio da je optuženi — jedan baptistički sveštenik — bio u zaveri s bivšim mužem te sestre i njegovom porodicom koji su je zatvorili protiv njene volje. Optuženi je morao da plati odštetu od 400 000 jena (3 300 dolara).

 Vrhovni sud Rumunije je s dve odluke nedvosmisleno potvrdio da je Organizacija Jehovinih svedoka zakonski priznata religija i da treba da ima sva prava koja im garantuje zakon o verskim pitanjima. Državni sekretarijat za verska pitanja je pokušao da obori ove odluke, ali bezuspešno. Drugog aprila 2001. Vrhovni sud je potvrdio svoje prethodne odluke. Državni sekretarijat za verska pitanja do sada još uvek nije priznao puni zakonski status Jehovinih svedoka, uprkos instrukcijama Vrhovnog suda da to učini.

Dana 23. februara 2001, posle skoro šestogodišnjeg pravnog procesa i sudskog slučaja koji je trajao tri godine, jedan sudija u Moskvi u Rusiji na kraju je poništio parnicu da se zabrane Jehovini svedoci. Međutim, to olakšanje za braću bilo je kratkotrajno, zato što je 30. maja 2001, Moskovski gradski sud poništio odluku nižeg suda i naredio da se taj slučaj potpuno iznova ispita. To će biti šesti put da od 1996. Jehovini svedoci moraju da se brane od istih neosnovanih optužbi.

Jedna odluka Vrhovnog suda Pensilvanije u Sjedinjenim Državama, donesena 21. februara 2001, u velikoj meri je podržala prava pacijenta na izbor lečenja kao i pravovaljanost opunomoćenja. Slučaj se odnosio na Mariju Duran koja je dosledno čvrsto izjavljivala da odbija transfuzije krvi. Uprkos Marijinoj predostrožnosti, njen suprug koji nije Svedok, uz podršku Marijinih doktora i bolnice, dobio je sudski nalog koji ga je ovlastio da u hitnom slučaju on bude njen staratelj, iako je ona konkretno navela da želi da jedan suvernik bude njen zdravstveni zastupnik. Vrhovni sud je ukinuo taj hitni nalog i objavio da se čak i u slučaju protivljenja njenog supruga, rođaka i doktora, moraju poštovati njene izričite zdravstvene instrukcije i opunomoćenja.

 Potrebno je još Dvorana Kraljevstva

Gradnja Dvorana Kraljevstva je u mnogim zemljama bila veliki izazov i nekada je za to trebalo puno vremena. Neke skupštine su se tokom gradnje mesecima, čak i godinama, sastajale u iznajmljenim objektima. U jednoj nedovršenoj Dvorani Kraljevstva u Africi, jedan divlji papagaj je napravio gnezdo među gredama na plafonu. Ubrzo je papagaj zviždukao na pesme Kraljevstva, što izgleda nikome nije smetalo. Poslovi su tako sporo napredovali da je papagaj naučio da imitira voditelja Studija Kule stražare, čak prozivajući braću i sestre po imenu! Najzad je Dvorana Kraljevstva završena i papagaj je morao da pronađe drugo prebivalište.

Danas se zbog jednog uzbudljivog novog programa gradnje, Dvorane Kraljevstva završavaju začuđujućom brzinom. Sada se u većini zemalja u razvoju Dvorane Kraljevstva sagrade i posvete za samo tri do četiri nedelje! Samo u Africi su prošle službene godine sagrađene 1 074 Dvorane Kraljevstva — što je u proseku skoro 4 svakog radnog dana!

Cilj tog novog programa gradnje Dvorana Kraljevstva je u stvari dvostruk. Kao prvo, uhvatiti korak s tekućim potrebama. Podružnica iz Južne Afrike piše: „To je uzbudljiv napredak za koji smo sigurni da će dovesti do izgradnje još mnogih Dvorana Kraljevstva u zemljama u kojima su one jako potrebne.“ Kao drugo, održati korak u pogledu izgradnje Dvorana Kraljevstva organizovanjem građevinskih poslova koje će obavljati sposobni lokalni Svedoci. Primera radi, u Beninu se taj program izgradnje u potpunosti primenjuje na lokalnom nivou i moći će udovoljiti budućim potrebama za Dvoranama Kraljevstva.

Pet Regionalnih kancelarija za Dvorane Kraljevstva, uz saradnju Kancelarije za projektovanje/gradnju  iz Bruklina, pružaju organizacionu pomoć podružnicama u istočnoj Evropi, Africi, Aziji, Okeaniji, Srednjoj i Južnoj Americi i na Karipskim ostrvima. Ove kancelarije tesno sarađuju sa Odborima podružnica i pomažu im da u potpunosti iskoriste sada raspoložive smernice i pripreme. Primera radi, u svakoj podružnici je osnovano Odeljenje za gradnju Dvorana Kraljevstva koje koordinira građevinske radove na terenu. To odeljenje takođe pomaže skupštinama prilikom izbora lokacije i poseduje standardizovane planove na osnovu lokalnih građevinskih materijala i metoda.

U 92 zemlje u kojima je zbog jako malih novčanih sredstava i nedovoljno sposobnih radnika izgradnja nekad bila u zastoju, sada je u 352 stalne grupe za gradnju Dvorana Kraljevstva raspoređeno više od 4 000 dobrovoljaca koji služe na duže ili kraće vreme. Uspehu tih grupa u osnovi doprinose sluge za gradnju Dvorana Kraljevstva, što je jedna nova kategorija specijalne punovremene službe za osposobljenu braću iz izvesnih zemalja. Pored toga, 152 međunarodnih slugu obučavaju lokalnu braću da preuzmu ključnu ulogu u programu izgradnje. Naravno, izgradnja Dvorane Kraljevstva je skupštinski projekat, pa stoga članovi skupštine rado sačinjavaju većinu radne snage.

Kako ljudi reaguju na taj novi program izgradnje? U Truhilju u Venecueli, prva Dvorana Kraljevstva je nedavno sagrađena u Sari Lindi. Jedan objavitelj je sa suzama u očima rekao: „Stvarno je dirljivo što nas se Jehova setio. Naš gradić čak i ne postoji na geografskim kartama!“

Jedna sestra iz Rio de Žaneira u Brazilu bila je podstaknuta da napiše: „Deset godina sam čak i za vreme trudnoće pešačila četiri kilometra na sastanke i  prelazila jedan pešački most. Konačno se moj san ostvario. Dvorana Kraljevstva u našem kraju! Mnogi studenti Biblije su već počeli da posećuju sastanke. Moj otac, koji je ranije proučavao ali se kasnije protivio, od posvećenja nije propustio nijedan sastanak. Ove nedelje je ponovo počeo da proučava.“ Jedan posmatrač koji nije Svedok priznaje: „Imam 60 godina i nikada tako nešto nisam video! Svedoci brzo rade i srećni su dok sarađuju. Radim kao zidar u opštini i kad god se posao otegne, neko kaže: ’Mislim da ćemo morati da pozovemo Jehovine svedoke da nam pomognu!‘“

Jedan starešina iz Ukrajine komentariše: „Sagradili smo jednu standardizovanu Dvoranu Kraljevstva za samo mesec dana, tako da nismo bili dugo odvojeni od naših porodica i skupštinskih obaveza.“ Jedna tamošnja sestra dodaje: „Veoma smo radosni. Svojim očima smo videli kako Jehova pomaže svom narodu. S obzirom na naše ekonomsko stanje ranije nikako nismo mogli da se nadamo da ćemo imati svoju Dvoranu Kraljevstva.“

Zainteresovane osobe iz Malavija veoma se rado okupljaju s nama kad postoji pogodno mesto za sastajanje. Skupština Nafisi izveštava: „Sada imamo prelepu Dvoranu Kraljevstva koja pruža dobro svedočanstvo. Zbog toga u delu propovedanja lako započinjemo biblijske studije. Ljudi su posvuda oduševljeni. Naša Dvorana Kraljevstva je postala glavna tema razgovora u školi, na poslu ili kod kuće.“

Lokalne vođe u Mozambiku su se takođe povoljno izjasnile o programu gradnje Dvorana Kraljevstva. Od jednog tradicionalnog poglavice je zatraženo imanje na kom bi se sagradila Dvorana Kraljevstva. Kad im je dao dozvolu, on je rekao: „Čuo sam za gradnju Dvorana Kraljevstva na drugim mestima i zabrinuo sam se jer na mom području ne postoji nijedna. Hvala vam, Jehovini  svedoci, što planirate da sagradite našu Dvoranu Kraljevstva!“

Kako ti dobro organizovani projekti utiču na volonterski duh u skupštinama? Jedan član grupe za gradnju iz Zimbabvea priča: „Nakon putovanja od više sati po kišnom vremenu, stigli smo na gradilište Dvorane Kraljevstva u jednom selu. Braća i sestre su šćućureno čekali pod jednim drvetom uz malu logorsku vatru. Uprkos kiši, dočekali su nas sa srdačnim osmesima. Dok su obavljali pripremne radove, njih 60 iz skupštine su kopali temelj. Započeli su u četiri ujutro i završili u šest uveče.“

Skupština Zongoro u istoj zemlji nije imala Dvoranu Kraljevstva. Natan Mučinguri služi tamo od svog krštenja 1924. Mnoge godine je prevodio biblijske publikacije na jezik šona. Pošto nije živeo u Betelu, podružnica mu je ponudila da pomogne oko životnih troškova, ali je on odbio tu ponudu. Međutim, izrazio je želju da bude na sastanku u Dvorani Kraljevstva pre nego što završi svoj zemaljski put. Osmog aprila 2001, 93-godišnjem bratu Mučinguriju se ispunila želja. Skupština Zongoro je održala prvi sastanak u svojoj novoj Dvorani Kraljevstva. Bilo je to obeležavanje Gospodove večere.

Od početka ovog novog programa gradnje u novembru 1999, sagrađeno je 2 097 Dvorana Kraljevstva u 92 zemlje — što je u proseku 22 nedeljno! Velikodušni prilozi i dobrovoljni rad našeg bratstva omogućili su ’izjednačavanje‘, tako da skupštine koje su ’imale mnogo, nisu imale previše, i koje su imale malo, nisu imale premalo‘ (2. Kor. 8:14, 15). Da li Jehova blagosilja ovaj trud na globalnom planu? Razmisli o tome da se u mnogim mestima u roku od mesec dana nakon izgradnje prikladne Dvorane Kraljevstva, broj prisutnih udvostruči.

 Beskrvna medicina i hirurgija — tri video-kasete

Audio/video služba i braća iz Nemačke i drugih zemalja proizveli su jednu seriju od tri video-kasete koje obrazlažu zašto su beskrvna medicina i hirurgija razumne i delotvorne. U sve tri video-kasete, uvaženi hirurzi upoređuju efikasnost metoda lečenja bez transfuzije s postupcima u kojima se koristi krv. Prva video-kaseta ima naslov Metode lečenja bez transfuzije — jednostavne, bezbedne, efikasne. Ona je napravljena posebno za doktore i studente medicine. Upotrebljena je kompjuterska animacija kako bi se prikazala funkcija krvnih komponenti.

Ta prva video-kaseta je završena na vreme kako bi učestvovala na 34. godišnjem Međunarodnom filmskom i video festivalu u Sjedinjenim Državama. Sveukupno je bilo 1 500 radova iz 33 zemlje. Video-kaseta  Lečenje bez transfuzije je ocenjena u tri kategorije. U dve kategorije — istraživačko-dokumentarnoj i stručno-obrazovnoj — ova video-kaseta je osvojila drugo mesto i dobila nagradu Srebrni ekran. U trećoj kategoriji — tekući problemi — kaseta je osvojila prvo mesto i dobila nagradu Zlatna kamera. Ove nagrade pokazuju da stručnjaci iz filmske industrije priznaju kvalitet, tačnost i profesionalnost ove kasete, i na taj način doprinose verodostojnosti njene poruke.

Druga kaseta ima naslov Metode lečenja bez transfuzije — udovoljiti potrebama i pravima pacijenta. Posebno je namenjena novinarima koji pišu o medicini, službenicima koji rade pri zdravstvu, socijalnim radnicima i sudijama. Kao što i sam naslov govori, ova kaseta govori o tome kako da se pacijentu pruži medicinska nega, a da se pritom uzmu u obzir njegova zakonska prava. Takođe je pokazano kako su tehnike beskrvne hirurgije isplative.

 Treća kaseta iz ove serije ima naslov Bez krvi — medicina udovoljava izazovu. Prvenstveno osmišljena za široku javnost, ova video-kaseta je već emitovana na američkim televizijskim mrežama. Nesumnjivo će pozitivne izjave stručnjaka koji nisu Svedoci, a intervjuisani su na ovoj kaseti, umnogome pomoći da se ljudi upoznaju s vrednošću beskrvne hirurgije i da se smanje predrasude kod neupućenih osoba.

Nove podružnice donose hvalu Bogu

Slede izveštaji o pet podružnica koje su posvećene tokom prošle službene godine. Hajde da u mislima krenemo prvo do Južne Amerike gde su posvećene nove podružnice u Venecueli i Urugvaju. Zatim nastavimo do Ukrajine u istočnoj Evropi, gde je delo Jehovinih svedoka bilo zabranjeno više od 50 godina. Zatim svoju pažnju usmerimo na Malavi u južnoj Africi, gde su Svedoci izdržali mnoge godine zabrane i progonstva. I na kraju, pogledajmo Barbados, jedno prelepo ostrvo u Karipskom moru.

VENECUELA. Trećeg marta 2001, oko 1 600 posetilaca iz 22 zemlje okupilo se radi posvećenja novog kompleksa podružnice na prelepom zemljištu oko 80 kilometara zapadno od prestonice Karakasa. Mart je sušno doba godine i planine Aragva su bile suve i tamne, ali zahvaljujući navodnjavanju sa izvora na tom području, travnjaci i palme oko zgrada su bili bujni i zeleni. Delegati odeveni u najlepšu odeću, od kojih su mnogi nosili kamere, šetali su dvorištem i ulazili i izlazili iz objekata izražavajući svoje divljenje i oduševljenje.

Prva podružnica u Venecueli otvorena je septembra 1946, kada je dobru vest u celoj zemlji propovedalo samo 19 objavitelja. U sledećih pola veka, sagrađeno je  nekoliko objekata zbog većih potreba. Nova podružnica se trenutno brine za 88 541 objavitelja dobre vesti u Venecueli.

Mnogi koji su bili na posvećenju učestvovali su u šestogodišnjoj gradnji objekata. Jedan međunarodni sluga je rekao: „Bilo je tako ohrabrujuće videti kako su braća spremna satima da putuju da bi učestvovala u gradnji. Primera radi, grupa objavitelja iz jedne skupštine iznajmila je autobus i krenula u 11 sati uveče, a zatim putovala celu noć i stigla u 6 ujutro, doručkovala, ceo dan radila s nama, a onda se vratila u autobus i sedam sati putovala nazad kući.“ Druženje u toku gradnje bilo je veoma prijatno dok su braća radila zajedno u jedinstvu (Ps. 133:1).

Gerit Loš iz Vodećeg tela održao je govor za posvećenje pod naslovom „Širenje koje donosi hvalu Jehovi“. Sutradan su se u Valensiji Svedoci i zainteresovane osobe iz svih krajeva te zemlje sakupili u rekordnom broju od 113 260 da bi čuli još jedan divan program, uključujući i pregled programa za posvećenje. a

URUGVAJ. „Kakvi divni ljudi! Stvarno je lepo videti tako puno osoba, muškaraca i žena, kako puni sreće marljivo rade. To se može postići jedino ukoliko je čovek ispravno motivisan i ne traži neku materijalnu korist. Čestitam, samo tako nastavite!“ To je samo jedan od mnogih komentara brojnih posmatrača koji su posetili gradilište podružnice u Urugvaju.

Duh revnosti i saradnje koji su pokazali Jehovini svedoci na gradilištu takođe je vidljiv i u njihovom dugogodišnjem delu poučavanja. U Urugvaju je pre 60 godina  bilo jako malo Svedoka, a među njima i šest pionira iz Nemačke koji su putovali biciklima po toj zemlji. Sada Jehovini svedoci u Urugvaju predstavljaju jednu stabilnu, poznatu i uglednu organizaciju s prosekom od 1 objavitelja naprema 287 stanovnika, i u skupštinama u proseku ima pet starešina. Naravno, zbog porasta je bila potrebna veća podružnica.

Tokom programa posvećenja 31. marta 2001, izražena je zahvalnost mnogim Svedocima koji su uložili svoje iskustvo i veštine u taj projekat. Tokom programa su intervjuisani i mnogi bivši misionari koji su služili u Urugvaju. Oni su doputovali iz dalekih zemalja da bi bili na tom posvećenju. Govor za posvećenje je održao brat Loš. On je naglasio da je glavni razlog našeg propovedanja donošenje hvale i slave Jehovi. b

UKRAJINA. U Ukrajini već više od 110 godina postoje propovednici dobre vesti. Međutim, u prošloj deceniji je njihov broj jako porastao. Porast broja objavitelja od 530 posto tokom 1990-ih značio je da je hitno potrebno da se gradi podružnica. Da bi se udovoljilo toj potrebi, za lokaciju podružnice izabrano je jedno prelepo mesto u prirodi oko pet kilometara severno od Lavova. Taj kompleks ima 104 sobe, savremeno opremljene kancelarije, kuhinju, vešernicu, garažu i skladište za literaturu.

Dve godine i tri meseca posle dobijanja dozvole za gradnju, braća su bivši omladinski kamp pretvorila u privlačan kompleks zgrada koje sačinjavaju podružnicu. Nalazi se u šumi u kojoj su braća tokom godina zabrane držala sastanke.

 Lokalni organi vlasti su zahtevali da se asfaltira drum koji vodi do podružnice. Braća su unajmila jedno lokalno građevinsko preduzeće da uradi taj posao, navodeći da se taj drum dug 1 200 metara mora završiti do kraja oktobra 2000. To je rečeno zato što sneg obično počne da pada u novembru. Preduzeće nije završilo do dogovorenog datuma. Međutim, budući da je vreme još uvek bilo pogodno za pravljenje puteva, braća su rešila da pomognu u završavanju tog projekta. Svi su marljivo radili i najzad je u subotu 16. decembra 2000. taj drum završen. Uveče je ovaj predeo prekrio snežni pokrivač. Ako upitate stanovnike tog kraja zašto je jesen 2000. bila tako neobično topla i duga, oni će reći: „Zato što su Jehovini svedoci morali da završe svoj drum.“

Program za posvećenje podružnice održan je 19. maja 2001. Tom programu su prisustvovali braća i sestre iz 35 zemalja, a najvažnije govore su održali Teodor Džeres i Gerit Loš iz Vodećeg tela. Sutradan je na posebnom programu održanom na najvećim stadionima u Lavovu i Kijevu prisustvovalo mnoštvo od 72 023. Prisustvovali su i mnogi koji su decenijama služili pod zabranom. Oni su bili oduševljeni što vide tako lepu podružnicu koja će doneti veliku čast i hvalu Jehovi. c

MALAVI. U nedelju kasno poslepodne 19. maja 2001, preko 2 200 malavijskih Svedoka i 200 posetilaca iz 21 zemlje okupili su se pod krovom napravljenim od dugačkih motki eukaliptusa, bambusa i osušene trave. Pošto je padao mrak, bilo je nemoguće videti reči iz pesmarice za zaključnu pesmu. S lepo uređenog podijuma,  dirigent pesme je vodio publiku u pevanju pesme broj 56 na tipičan afrički način — bez muzičke pratnje i u četiri glasa. Publici nisu bile potrebne pesmarice; reči su znali napamet. Gosti su bili duboko dirnuti dok su slušali te verne Jehovine sluge, koji su većinom kršteni već više od 40 godina i koji su mnogo propatili zbog svoje vere.

Kada su tog jutra braća i sestre obilazili novi kompleks podružnice, spontano su počeli da pevaju pesme Kraljevstva i da mašu svima koje su sretali tokom obilaska. Dok su ranije ovi međunarodni posetioci pristizali na aerodrom, službenici aerodroma su pristali da se gostima iz inostranstva kao izraz dobrodošlice preko razglasa pušta 1. kaseta Melodije Kraljevstva. Kako je to samo bila srdačna dobrodošlica u teokratskom duhu! Ta muzika se na aerodromu i dalje pušta.

„Da li si zahvalan za Jehovinu službu?“, bilo je pitanje koje je postavio Sebastijan Džonson koji je služio kao zonski nadglednik u Malaviju. Dok je obrađivao Miheja 6:6-8, brat Džonson je pokazao da Jehova od nas ne traži previše. Ohrabrio je na svakodnevno čitanje Biblije i primenu njenih korisnih načela. Gaj Pirs iz Vodećeg tela usredsredio se u svom govoru za posvećenje na temu „Kliči i raduj se onome što Jehova stvara“. Brat Pirs je rekao: „Vaša aktivnost i mnoge godine verne službe položili su temelj za današnji porast. Nastavite da činite sve što možete u vašoj svetoj službi za Svevišnjeg Boga Jehovu.“

U nedelju 20. maja na stadionu Lilongve, 17 378 prisutnih podsetili su se na to da je broj objavitelja u Malaviju 1993, kada je skinuta zabrana, bio 30 000. Danas  u Malaviju ima skoro 50 000 Svedoka! Da, posvećenje novosagrađenog kompleksa Betela bilo je stvarno nešto nezaboravno, dan Jehovine pobede! d

BARBADOS. Nova podružnica na Barbadosu i Dvorana Kraljevstva koja je odmah do nje, okruženi su travnjacima i cvećem i nalaze se na jednom brežuljku od jednog hektara odakle se pruža predivan pogled na  obližnje Karipsko more. Ti prelepi objekti, sagrađeni za 18 meseci, nalaze su u mirnom kraju zvanom Prospekt u Sv. Džejmsu oko četiri kilometra od prestonice Barbadosa, Bridžtauna.

U novoj podružnici živi i radi desetočlana betelska porodica. Tamo postoji osam soba za stanovanje, kancelarije i trpezarija. Tu je i Dvorana Kraljevstva u koju može stati 275 osoba. Ovi objekti su zamenili nekadašnji kompleks podružnice koja se nalazila deset minuta vožnje od centra Bridžtauna. Taj nekadašnji objekat — koji je bio smešten u relativno mirnom predgrađu prestonice Barbadosa — počeli smo da koristimo 1969. Tada je ukupan broj objavitelja na šest većih i nekoliko manjih ostrva bio oko 1 200. Do 2000. godine, taj broj je porastao na 2 390 objavitelja u 25 skupština i u jednoj izolovanoj grupi. Do tada je podružnica postala premala da bi brinula o sve većem broju skupština, a i nekada mirno predgrađe je postalo bučan, trgovački kraj.

U subotu 2. juna 2001, 676 pozvanih gostiju sa ostrva za koja brine podružnica u Barbadosu, kao i iz 15 drugih zemalja uživali su u programu posvećenja u kom je iznesen i istorijat dela na Barbadosu. Vrhunac programa bio je govor „Obradovati Jehovino srce“, koje je sa zaraznom toplinom izneo Džon E. Bar iz Vodećeg tela. Za one za koje nije bilo mesta na samom programu posvećenja, sutradan je održan jedan poseban sastanak. Na njemu je bilo prisutno 3 332. e

U ovakvim podružnicama širom sveta ima ukupno 20 133 zaređenih slugu. Svi su oni pripadnici reda specijalnih punovremenih slugu.

[Fusnote]

[Slike na 6. strani]

Na kongresu „Učitelji Božje Reči“ u Hongkongu objavljen je izlazak „Prevoda Novi svet“ na tradicionalnom i pojednostavljenom kineskom

[Slike na 11. strani]

Skoro pola milijarde primeraka „Vesti Kraljevstva“ br. 36 distribuisano je širom sveta

[Slika na 13. strani]

Evropski sud za ljudska prava, Strazbur, Francuska

[Slika na 21. strani]

Brat i sestra Mučinguri ispred nove Dvorane Kraljevstva

[Slika na 22. strani]

Tri nagrade koje je osvojila video-kaseta „Metode lečenja bez transfuzije — jednostavne, bezbedne, efikasne“

 [Slike na stranama 28, 29]

Skoro posvećene podružnice

(1) Malavi

(2) Barbados

(3) Urugvaj

(4) Venecuela

(5) Ukrajina