Svetski izveštaj

◼ OKEANIJA

Broj zemalja: 30

Broj stanovnika: 33 773 304

Broj objavitelja: 92 691

Broj biblijskih studija: 44 999

Dvoje objavitelja na jednoj udaljenoj železničkoj stanici u Novom Južnom Velsu u Australiji postave štand s literaturom kad god tuda treba da prođe neki od dva međudržavna voza. Pošto se ta dva voza — Indijan Pacifik i Gan — zadržavaju tu oko dva sata, objavitelji vode mnogo finih razgovora s putnicima i daju dosta literature. U stvari, kada ponovo prolaze tuda, neki putnici dođu u „naknadne posete“ kod Svedoka.

Kondukter u vozu Gan obično objavi koje su neke atrakcije koje putnici mogu da vide dok voz stoji u nekom  mestu. Pošto je pitao za dozvolu ovo dvoje objavitelja Kraljevstva, sada između ostalih atrakcija spomene i njihov štand. Zahvaljujući dovitljivosti ovih objavitelja, putnici iz cele Australije i drugih zemalja dobijaju dobro svedočanstvo.

Jedan bračni par misionara s Kozrea u Mikroneziji, ostavio je knjigu Spoznanje jednom baptističkom svešteniku koji ima više od 80 godina. Knjiga je bila na kozreanskom jeziku, koji govori manje od 10 000 ljudi. Sveštenik je sa zahvalnošću uzeo tu knjigu. Kada ga je taj par ponovo posetio, on je rekao da je podstakao članove svoje crkve da prihvate našu literaturu. Misionari su ga pitali zašto je to uradio. On je odgovorio: „Zato što naša religija nema knjige na našem maternjem jeziku.“ Taj bračni par sada redovno razgovara s tim starim sveštenikom.

Jedna misionarka s Maršalskih ostrva zamoljena je da proučava Božju Reč s jednom neaktivnom sestrom. Pošto ta sestra nije baš napredovala duhovno, misionarka ju je pitala: „Kako se osećaš kada ti drugi kažu da te vole?“ Ona je zbunjeno odgovorila: „Niko mi to nikad nije rekao.“ Misionarka joj je onda prišla, zagrlila je i rekla: „Ja te volim. A Jehova te voli još više.“ Ta neaktivna sestra je počela da plače, i otada drugačije doživljava Jehovu. Počela je duhovno da napreduje zahvaljujući tome što svakodnevno čita Bibliju, posećuje sve sastanke i čak je učestvovala u pomoćnoj pionirskoj službi. Onda je u januaru 2002. podnela molbu za opštu pionirsku službu. Od tada je započela mnogo biblijskih studija i čak je mesec dana služila na jednom udaljenom ostrvu gde je veća potreba.

Dok se odmarala na jednoj plaži s nekim prijateljima, jedna misionarka je u Novoj Kaledoniji neformalno svedočila jednoj mladoj ženi iz Francuske koja je bila u poseti rođacima koji žive na tim ostrvima. Ta  žena je bila vojno lice i služila je u Sarajevu. Misionarka ju je pitala da li bi volela da živi među ljudima koji stvarno vole jedni druge. Žena je rekla da bi volela, ali da smatra da bi samo jedna snažna vladavina s jakom vojskom mogla da uspostavi pravi mir.

Misionarka joj je onda objasnila da su njeni prijatelji Svedoci, premda različitih nacionalnosti, ujedinjeni verom u Boga i ljubavlju prema Njemu. Posle tog prijatnog razgovora, dogovorile su se da se nađu sutradan da bi nastavile razgovor. Ta žena je po dogovoru došla i imala je svoj prvi biblijski studij. Potom je počela da posećuje sve sastanke. Pošto je njen duhovni apetit rastao, a približavao se kraj njenom odmoru, imala je studij svaki dan. Zatim se, nakon što je bila na kongresu i obišla podružnicu u toj zemlji, vratila u Francusku, gde je nastavila da duhovno napreduje.

Džini je mlada sestra koja živi u Papua-Novoj Gvineji. Ona često nosi u školu knjigu Mladi pitaju — praktični odgovori na njihova pitanja. Jednom prilikom je njen nastavnik engleskog jezika rekao da svi u razredu pripreme kratak govor o kojoj god žele temi. Džini je izabrala temu o drogi i alkoholu i svoje izlaganje je napravila na osnovu 8. dela knjige Mladi pitaju. Nastavnik je bio toliko oduševljen izlaganjem da joj je rekao da može „da iskoristi ceo čas“ ukoliko želi. Džini je to i uradila. Nastavnik je zatim pitao da li bi htela sutradan da iznese taj govor i pred drugim odeljenjem. Džini je pristala. Posle izlaganja, taj nastavnik joj je rekao da će, ukoliko se u školi bude održavalo ’veče učeničkih govora‘, pokušati da je uključi u program. Posle njena dva izlaganja, neki su od nje naručili ukupno 64 primerka knjige Mladi pitaju. Osim toga, dve devojke su je zamolile za primerak brošure Zahtevi, i Džini je s njima započela biblijski studij.

 Zbog etničkih sukoba na Solomonovim ostrvima, mnoga braća su izgubila imovinu i imaju finansijskih problema. Jedan bračni par čija je kuća bila uništena odlučio je da ode na neko nedodeljeno područje, iako je to značilo da će morati da potroše i ono malo novca što su imali. Otputovali su svojim kanuom i, kao što su kasnije rekli, uživali u najlepšim iskustvima koje su ikad doživeli u službi. Već planiraju da ponovo posete zainteresovane osobe. Ali kako će se finansirati? Oko nedelju dana po povratku s retko obrađivanog područja, došao im je jedan čovek koji je imao neophodan novac i ponudio se da kupi imanje s kog su morali pobeći u vreme sukoba.

Na ostrvu Santo u Vanuatuu, lokalna Dvorana Kraljevstva se obično koristila kao mesto za oblasne kongrese. Međutim, do 2001. godine broj objavitelja je toliko narastao da je dvorana postala premala. Zato su braća iznajmila jedan mali stadion koji se do tada koristio samo za sportske događaje. Direktor stadiona je, misleći da će delegati možda oštetiti objekat, odredio visoku cenu, iako su ga braća uveravala da će i pre i posle kongresa očistiti stadion i izvršiti neke popravke.

Pošto je taj direktor vlasnik jedne prodavnice u tom kraju, on je video kako Svedoci kupuju sredstva za čišćenje i popravku stadiona. Iz radoznalosti je otišao da vidi šta se dešava. Kad je došao na stadion, video je preko 100 dobrovoljaca kako peru, čiste, kreče i popravljaju toalete. Ostao je bez teksta. Ubrzo je ceo grad pričao o čistom i renoviranom stadionu. Kad su braća posle kongresa otišla kod direktora da mu plate zakup, njegov stav se potpuno promenio. Spustio im je cenu za 80 posto i rekao da ubuduće Jehovini svedoci mogu besplatno da koriste taj stadion! Objavitelji, kojih tamo ima 300, bili su oduševljeni što je na kongresu bilo prisutno 832 osobe i što se krstilo njih 13.

 ◼ AZIJA I BLISKI ISTOK

Broj zemalja: 47

Broj stanovnika: 3 869 881 970

Broj objavitelja: 561 276

Broj biblijskih studija: 390 151

Podružnica u Indiji oduševljeno izveštava da je dato odlično svedočanstvo u većem delu zemlje putem video-kasete koja je emitovana na televiziji. Ljudi iz jedne televizijske stanice su čuli za video-kasetu Biblija — njena moć u vašem životu, koju su snimili Jehovini svedoci. Kasnije su pisali svetskoj centrali u Njujorku tražeći dozvolu da emituju tu kasetu u okviru programa Hom Šanti (Miran dom). Dozvola je data, i podružnica u Indiji kaže da se početkom 2002. godine ta video-kaseta ’gledala u svim domaćinstvima širom zemlje‘.

 Jedna sestra iz Izraela koja zna znakovni jezik prošla je na ulici pored jednog gluvog bračnog para, Benija i Šaron. Umesto da odjuri na autobus da bi stigla kući, zastala je i svedočila im, i oni su je pozvali kod sebe kući. Iz Benijeve početne radoznalosti izrodilo se iskreno interesovanje za poruku o Kraljevstvu i ubrzo je počeo da posećuje skupštinske sastanke. Međutim, osim što je bio potpuno gluv, imao je i prilično slab vid. Zato mu je bilo teško da putuje na sastanke i da razume znakovni jezik prevodioca. Ipak se trudio, i istovremeno je usklađivao svoj život i svoju ličnost s biblijskim načelima.

Kada se uzmu u obzir Benijeva ograničenja, njegov napredak je bio izvrstan. Komentariše na sastancima, s puno žara iznosi učeničke govore u Teokratskoj školi službe, premda posredstvom prevodioca, a nedavno je postao nekršteni objavitelj. Njegova žena Šaron, koja takođe slabije čuje i vidi, počela je nešto kasnije da proučava ali isto dobro napreduje. Beni i Šaron dele svoju novopronađenu veru s mnogim svojim poznanicima koji imaju oštećen sluh.

Jedna sestra iz Japana koja se zove Fukue smatra da su ljudi koje upoznaje posredstvom svoje troje dece njeno posebno područje za svedočenje. Među tim ljudima su njene prve komšije i roditelji koje sreće u vrtiću, školi i na roditeljskim sastancima. Kad god se upoznaje s njima, ona na jednostavan ali na iskren način kaže da joj Biblija puno pomaže u odgajanju dece. Zatim diskretno pređe na drugu temu. Ali pošto je već probila led, mnogo joj je lakše da prilikom sledećeg razgovora priča o Bibliji. Da li je ta njena metoda bila efikasna? Jeste. Do sada je uz njenu pomoć 12 osoba došlo do krštenja, a pet od njih su pioniri. Fukue se marljivo trudi da neformalno  svedoči zato što je i ona na takav način upoznala istinu.

U jednom gradiću u Kazahstanu dete jedne žene se razbolelo i kasnije umrlo. Drugo dete joj je umrlo odmah nakon rođenja. Usled fizičke i emocionalne patnje, ta žena je na kraju završila u bolnici. Jedne noći, dok je ležala na krevetu, čula je medicinsku sestru kako šapuće. Kad je pažljivije oslušnula, shvatila je da se ta sestra, koja je Jehovin svedok, zapravo moli za nju i da čak spominje njeno ime. Sutradan ujutru, ta sestra je pričala toj ženi o utešnoj nadi u uskrsenje. Kratko posle toga, ta žena je puštena iz bolnice.

Pet godina kasnije, ova žena je jednoga dana slučajno čula kako njeni rođaci pričaju s nekim o sličnim stvarima koje je spominjala ona medicinska sestra iz bolnice. Zaključivši da je ta nepoznata osoba sigurno Jehovin svedok, ona se upoznala s njom i dogovorili su se da počnu biblijski studij. Pošto je rešila da joj ne prođe uzalud još pet godina, marljivo je proučavala i odlično duhovno napredovala. Ubrzo je predala svoj život Jehovi i krstila se. Zamisli kako je samo bila uzbuđena kada je na svom prvom kongresu srela baš tu medicinsku sestru koja joj je pružila utehu pre pet godina! Sa suzama u očima joj je rekla: „Možda ne bih prihvatila istinu da se ti nisi tiho molila u bolnici. To me je duboko dirnulo.“

Jedna sestra koja s još 20 žena radi u jednoj banci na Tajvanu odlučila je da na drugačiji način pokuša da zainteresuje svoje koleginice za Božju Reč. Tokom jedne podnevne pauze pripremila je pozivnicu za „jedan neobavezan razgovor na temelju Biblije koji će trajati oko 30-45 minuta nedeljno tokom pauze za ručak“. Taj razgovor, rekla je ona, „pomoći će vam da dobijete osnovno spoznanje o Bibliji“. Na kraju svake pozivnice se  potpisala i ostavila je po primerak na svakom stolu u kancelariji. Četiri osobe su već to popodne prihvatile njen poziv.

Jednog čoveka s Tajlanda po imenu Arun, jedan kolega s posla je zainteresovao za Jehovine svedoke. „Zapazio sam da je moj kolega od kad je počeo da se druži sa Svedocima poboljšao svoj život“, objasnio je Arun, „pa sam poželeo da i ja to uradim.“ Arun se kockao i drogirao. Premda je pokušavao da se oslobodi tih poroka, nije uspeo. Bio je oženjen i jedno vreme je mislio da bi postao odgovorniji kada bi dobio dete. Ništa se nije promenilo ni kada mu se rodila devojčica. „Na kraju, moja žena više nije mogla da podnosi sve to i napustila me, a našu ćerku je dala tetki da brine o njoj“, kaže Arun.

U tom teškom periodu života, njegov kolega ga je pozvao u Dvoranu Kraljevstva. On je otišao, i premda je malo toga razumeo od onog što se govorilo s podijuma, uživao je u srdačnoj, prijateljskoj atmosferi. Posle toga je počeo da redovno posećuje sastanke, prihvatio je biblijski studij i počeo da primenjuje ono što je učio. U želji da popravi svoj brak, razgovarao je sa svojom ženom, ali ona nije mogla da veruje da se on zaista promenio. „Svedočio sam joj i pozvao je da upozna moje nove prijatelje, ali nije htela“, kaže on. „Rekla je da sam zaluđen. Ipak sam je i dalje posećivao i podsticao. Posle otprilike pet meseci, njeno srce je smekšalo i došla je sa mnom na sastanak. Kratko posle toga, i ona je prihvatila biblijski studij.“

Sada su Arun, njegova žena i njihova mala ćerka ponovo zajedno kao ujedinjena i srećna porodica. On i žena su se krstili na oblasnom kongresu u Bangkoku 2001. godine. Osim toga, i Arunov mlađi brat, koji je isto vodio razuzdan način života, odazvao se na dobru vest i sada je nekršteni objavitelj.

 ◼ EVROPA

Broj zemalja: 45

Broj stanovnika: 727 550 200

Broj objavitelja: 1 456 309

Broj biblijskih studija: 647 279

Eva, 25-godišnjakinja koja živi u Tirani u Albaniji, zbog nasleđenog oboljenja visoka je 113 centimetara. Međutim, uprkos izazovima, ona je u pomoćnoj pionirskoj službi, iako je neki ljudi ismejavaju zato što je mala. Umesto da se ljuti, Eva se sa svima ophodi s poštovanjem i uvek je nasmejana, što neki ljudi primećuju. To je zapazila i jedna žena čija 26-godišnja ćerka pati od depresije. Vodila je ćerku u bolnicu i kod različitih religioznih organizacija nadajući se da će pronaći lek. Onda je jednoga dana zapazila Evinu veselu narav i  odlučila je da je poseti. Kada je Eva otvorila vrata, žena ju je pitala da li može da proučava Bibliju s njenom ćerkom. Eva je naravno pristala. Ubrzo se njeno zdravlje počelo poboljšavati — i to toliko da je i njena majka pitala da se priključi studiju. Majka i ćerka sada zajedno sa Evom redovno idu na sastanke, i obe dobro duhovno napreduju.

Mladić po imenu Benjamin iz Belgije odrastao je u hrišćanskoj porodici. Međutim, u ranoj mladosti je počeo da vodi dvostruki način života. Dok se pretvarao da živi po biblijskim načelima, priključio se jednoj grupi mladih koji su mnogo pili, drogirali se i pušili. Benjamin je takođe slušao i štetnu muziku. Ubrzo su počeli da ga uznemiravaju demoni i padao je u komu zbog preteranog konzumiranja alkohola, međutim, i dalje je koristio teške droge. Potpuno je izgubio osećaj za ličnu higijenu i ozbiljno se razboleo. Kad je pao na tako niske grane, primetio je da njegove navodne prijatelje uopšte nije briga za njega! Tek tada je Benjamin ozbiljno razmislio o svom životu i o tome dokle je stigao. Mudro je odlučio da se vrati onima koji će ga iskreno voleti, naime, svojoj porodici i Jehovi.

Međutim, Benjaminova rešenost je u početku bila ispitana. Doživljavao je jake demonske napade, a njegova devojka ga je molila da se ne druži sa Svedocima. Čak je nagovorila katoličke sveštenike i otpadnike da pokušaju da ga odvrate. Ali uz brižnu i strpljivu pomoć roditelja i skupštinskih starešina, Benjamin je počeo da stiče veru u Jehovu, shvatajući da je Božji zakon zaista ’savršen i da krepi dušu‘ (Ps 19:8). Kao rezultat toga, na kraju je prekinuo s dotadašnjim načinom života. Zdravlje mu se poboljšalo i sada je istinski srećan.

 Dok je jedan bračni par iz francuske skupštine u Britaniji učestvovao u uličnom svedočenju, prišli su dvema ženama iz Zimbabvea. Objasnili su da nude besplatan kućni biblijski studij i pitali da li one govore francuski. Rekle su da ne govore, ali su izrazile želju da proučavaju Božju Reč. Obe žene su ubrzo počele da dolaze na Skupštinski studij knjige. Na kraju prvog studija knjige kom su prisustvovale, jedan brat im je pokazao iskustvo Natana Mičingurija iz Zimbabvea koje se nalazi na 20. strani Godišnjaka za 2002. godinu. Kada su na 21. strani videle fotografiju brata i sestre Mičinguri jako su se iznenadile. Bila je to slika njihove babe i dede! Objasnile su da su u Zimbabveu živele daleko od svoje porodice i da su izgubile kontakt s njom. Naravno, pitale su da li mogu da dobiju Godišnjak. Njih dve sada redovno proučavaju, ojačane vernim primerom babe i dede.

Dok su služile u jednom izolovanom području u Češkoj, dve sestre su naišle na jednu ljubaznu gospođu koja ih je pozvala da uđu. Međutim, ona je imala utvrđeno mišljenje o nekim biblijskim temama, kao što je šta znači imati ’darove duha‘ (1. Kor. 14:12). Osim toga, nije htela da čita iz Prevoda Svetog pisma Novi svet već je htela da koristi ekumenski prevod. Posle sat vremena očigledno bezuspešnog razgovora, sestre su požurile da stignu na voz. Bile su jako srećne što su završile s tom teškom posetom. Međutim, jedna od sestara je zapazila da je zaboravila Bibliju i notes u kući kod te gospođe, što je značilo da treba da se vrate. Kakvo ih je samo prijatno iznenađenje čekalo! Žena je rekla da je dala sebi slobodu da pogleda Bibliju od te sestre i oduševila se kvalitetom prevoda, propratnim referencama i konkordancijom. Zatim je pitala da li može da dobije taj prevod.  Štaviše, pristala je da proučava Bibliju. Od tada se i njena majka priključila studiju.

Jedna sestra iz Rejkjavika na Islandu radi na jednom Institutu za pomorska istraživanja koji organizuje obuku za ribolov. Nedavno je 14 osoba iz raznih zemalja u razvoju prisustvovalo šestomesečnom kursu. Sestra je svakom polazniku ponudila primerak knjige Postoji li Stvoritelj kojem je stalo do tebe? Nabavila je knjige na vijetnamskom, engleskom, kineskom, portugalskom, i španskom. Svih 14 osoba je prihvatilo knjigu. Lice jednog čoveka i žene iz Vijetnama se ozarilo kada su videli publikaciju na svom jeziku. „Ne mogu da verujem!“ rekao je čovek. „Tako sam iznenađen. Kako ste je nabavili?“ Jednom čoveku iz Ugande je već bila poznata knjiga i on ju je preporučio ostalima. Jedna gospođa s Kube je rekla da bi htela jednu knjigu za svoju 13-godišnju ćerku koja je počela da postavlja komplikovana pitanja u vezi sa životom.

Pre nego što će se polaznici vratiti svaki u svoju zemlju, sestra im je rekla da je ostavila na stolu u učionici neku literaturu (10 knjiga Spoznanje, 30 časopisa i 10 brošura) koju mogu uzeti da bi čitali u avionu dok budu išli kući. Suvišno je reći da je prvo što je uradila u ponedeljak ujutru kada su oni otputovali to da je otišla do stola. „Očekivala sam da ću naći nekoliko knjiga Spoznanje i časopisa koji su ostali, ali sto je bio prazan!“, rekla je ona.

Jedan mladić iz Letonije, kog ćemo nazvati Artur, nije verovao u Boga. Međutim, bilo mu je teško da veruje u to da su ljudi nastali od čovekolikih majmuna. Godine 1996, zapao je u ozbiljnu nevolju i odveden je u zatvor. Tamo je počeo ozbiljno da razmišlja o životu. Kada su ga roditelji posetili, podstakli su ga da čita Bibliju, misleći da će mu to možda pomoći. Onda mu je  jednoga dana, 1998. godine, jedan zatvorenik dao neku knjigu da bi je podmetnuo ispod lista dok piše pismo. Ispostavilo se da je to bila knjiga Ti možeš zauvek da živiš u raju na Zemlji. Znatiželjan, on ju je otvorio, i pošto mu je privukla pažnju pročitao ju je od korica do korica za tri dana. Drugi zatvorenik je u svojoj ćeliji imao knjigu Spoznanje. Kada je primetio da Artura zanima Biblija, dao mu je knjigu. Takođe mu je dao adresu Svedoka kog je poznavao.

Artur je pisao tom Svedoku i počeo je da proučava Bibliju putem pisama. Kada je u aprilu 2000. izašao iz zatvora odmah je počeo da posećuje skupštinske sastanke. A šta je bilo s njegovim roditeljima, koji su ga ranije podstakli da čita Bibliju? Artur im je naravno pričao o svojoj novopronađenoj veri. I kako su reagovali? Oboje su počeli da proučavaju Božju Reč. Zamisli samo kako su bili srećni kada su se sve troje krstili u martu 2002. godine, na istom danu posebnog sastanka!

Jedan ortopedski hirurg iz Španije se još kao mladić školovao za sveštenika na jednoj bogosloviji. Pošto su ga neke stvari zbunjivale, napustio je školovanje posle tri godine i postao ateista. Premda je imao negativno mišljenje o Jehovinim svedocima, hteo je da zna kako ljudi koji nisu visokoškolovani mogu tako dobro da razumeju Bibliju, kad on koji je proveo nekoliko godina na bogosloviji zna jako malo. Još više se zainteresovao za Svedoke kada se sam jednom prilikom, suočio s predrasudama od strane bolničkog osoblja. To ga je podsetilo da se tako ponekad postupa i sa Svedocima. Posle tog iskustva, taj hirurg je prihvatio besplatan kućni biblijski studij. Odmah se toliko oduševio onim što je učio da je počeo da proučava tri puta nedeljno! Takođe je počeo da posećuje sve sastanke i upisao se u Teokratsku školu službe. Nedavno se krstio.

 ◼ AFRIKA

Broj zemalja: 56

Broj stanovnika: 739 543 571

Broj objavitelja: 915 262

Broj biblijskih studija: 1 550 572

Izgradnja Dvorana Kraljevstva u Beninu izaziva mnogo oduševljenja kod braće i daje dobro svedočanstvo. Na posvećenju jedne Dvorane Kraljevstva, jedan istaknuti čovek u tom mestu je jednom od Jehovinih svedoka rekao sledeće: „Vaša crkva je ovde najlepše mesto za obožavanje, i uvek će i biti. Zašto to kažem, premda sam odani katolik? Baš je nedavno našoj katoličkoj zajednici dato 17 000 000 beninskih franaka [23 700 evra] da bi se završila gradnja naše crkve koja je počela 1950-ih. Ali sveštenstvo je proneverilo taj novac. Jedna katolička  zajednica u drugom delu grada je prikupila 3 000 000 beninskih franaka [4 100 evra] za gradnju crkve u njihovom kraju, ali i taj novac je ’nestao‘. Zbog toga kažem da je ova građevina, najlepša u gradu i da će i ostati najlepša.“

U nekim zemljama obožavanje fetiša otežava mnogim novima da zauzmu čvrst stav za biblijsku istinu. Osmotri primer jedne porodice sa Obale Slonovače koja je svaki dan vršila obred ispred fetiša. Kada je jedna od ćerki zauzela stav za biblijsku istinu i nije htela da učestvuje u krivom obožavanju, članovi porodice su strahovali da će navući prokletstvo na sebe. Devojčica je ipak ostala čvrsta i zbog toga je doživljavala protivljenje i bila je prisiljena da napusti kuću. Ipak nije bila kivna na članove svoje porodice već ih je i dalje posećivala.

To je dovelo do toga da je njena baka počela da se interesuje za Bibliju i čak je molila svoju unuku da se vrati kući, i ona se vratila. Baka je napredovala duhovno i krstila se kada je imala 62 godine. Zadivljena onim što je baka naučila, majka od te devojčice je takođe počela da proučava Božju Reč i sada i ona svedoči drugima. Zato što je ta devojčica ostala odana Jehovi i zato što nije prestala da pokazuje ljubav prema svojoj porodici, tri generacije su oslobođene krivog obožavanja.

Braća u Mozambiku redovno posećuju zatvore da bi proučavali Bibliju s grupama zatvorenika. Neki zatvorenici su 2001. godine pobegli iz jednog od tih zatvora. Međutim, zatvorenici koji su bili u grupama za proučavanje Biblije nisu hteli da beže. Nadležni organi su primetili to i pohvalili su Jehovine svedoke za njihov rad. Takođe su podstakli sve zatvorenike da proučavaju s braćom. Dvojici zatvorenika su već smanjene kazne zbog toga što su znatno popravili svoje  ponašanje. Jedan od njih jedva čeka da se krsti na sledećem oblasnom kongresu.

Dvadesetsedmogodišnja Džudit iz Namibije doživela je saobraćajnu nesreću i ostala potpuno paralizovana. Počela je da razmišlja o samoubistvu. Pitala se: ’Zašto mi se to desilo?‘ Ljudi iz različitih crkava dolazili su da je posete i da se mole ne bi li možda ponovo prohodala. Pošto im nije odgovoreno na molitve, rekli su joj da je Bog zbog nečega kažnjava. Džudit je zbog toga još više razmišljala o samoubistvu. Ali najpre je htela da sazna zašto je Bog kažnjava. Zato je jednog dana zamolila majku da pozove pastora lokalne crkve da dođe kod njih kući. Dok je Džudit čekala da dođe pastor, pojavili su se Jehovini svedoci. Džudit je, nadajući se da će joj Biblija odgovoriti na njena zbunjujuća pitanja, prihvatila kućni biblijski studij na temelju knjige Spoznanje. Kada je proučavala 8. poglavlje pod temom „Zašto Bog dopušta patnju?“, saznala je da nije Bog prouzrokovao njenu nesreću. „Zamislite olakšanje i radost koju sam osetila kada sam saznala da loše stvari ne prouzrokuje Jehova!“, rekla je ona. Džudit je nastavila da proučava, predala je svoj život Jehovi i sada željno iščekuje novi svet kada će ponovo biti zdrava.

Jedna mlada žena po imenu Čantal je, za vreme genocida u Ruandi 1994, pobegla u susedni Burundi. Tamo je pronašla knjigu Ti možeš zauvek da živiš u raju na Zemlji i pročitala je od korica do korica. Kada se vratila u Ruandu nije mogla da pronađe Jehovine svedoke, pošto njena porodica živi u izolovanom području. Međutim, njena majka je srela dva objavitelja Kraljevstva koji su svedočili na pijaci. Da bi mogli da se upoznaju s Čantal, napisali su na papiru kojim danima planiraju da budu na pijaci i dali to njenoj majci. Čantal je u određeni dan došla na pijacu i sela na ulazu, držeći u ruci taj papir  tako da su svi prolaznici mogli da ga vide. Kako je bila uzbuđena kada su je braća primetila i predstavila joj se! Pošto su videli da je iskreno zainteresovana, pozvali su je na Memorijal koji je upravo trebalo da se održi. Čantal je došla, iako je morala da hoda dva dana da bi stigla do mesta gde se održavao!

Od tada redovno dolazi na sastanke iako daleko živi. Nažalost, njena porodica je počela da joj se suprotstavlja. Jednom prilikom ju je čak jedan od njene braće s mačetom isterao iz kuće! Ali ona je ostala nepokolebljiva. Godinu dana kasnije, sastanci su se održavali u mestu koje je bilo bliže njenoj kući, premda joj je još uvek trebalo oko osam sati hoda do tamo. Pa ipak, Čantal je sada mogla da ima svoj biblijski studij. Vrlo brzo je predala svoj život Jehovi, i sada služi kao opšti pionir. A šta je bilo s njenom porodicom? Oni su potpuno promenili svoj stav. Brat koji ju je isterao iz kuće sada je opšti pionir, drugi brat se nedavno krstio, a majka je nekršteni objavitelj. Štaviše, u području gde živi osnovana je jedna izolovana grupa tako da sada ova porodica može da stigne na sastanak za pet minuta.

Tembisile je revna sestra iz Svazija koja živi blizu jednog kraljevskog krala, to jest ograđenog područja na kom žive članovi kraljevske porodice. Htela je da im svedoči, ali problem je bilo jako obezbeđenje. Nakon što se molila u vezi s tim, prikupila je hrabrosti i uputila se tamo. Svedočila je stražarima i jedan od njih je prihvatio brošuru I ti možeš biti Božji prijatelj! Obradovala se kada su je nakon ispitivanja i pretresa pustili da uđe. Još više se iznenadila kada su je prijateljski prihvatili oni koji su živeli tamo. Sada redovno obrađuje to područje i počela je tri biblijska studija. Osim toga, stražari je sada srdačno dočekuju. Jednoga dana joj je jedan od njih rekao: „Samo uđite gospođo, slobodno. Vi ovde obavljate izvrsno delo.“

 ◼ AMERIKE

Broj zemalja: 56

Broj stanovnika: 807 517 534

Broj objavitelja: 3 023 062

Broj biblijskih studija: 2 676 288

Dva specijalna pionira iz jednog malog grada u Argentini, videla su jedan bračni par kako gura u kolicima povređenog psa. Pioniri su se ponudili da odvezu njih i psa do veterinara. Taj par je sa zahvalnošću to prihvatio, naročito zato što se niko od njihovih komšija nije ponudio da im pomogne. Pioniri su saznali da je taj čovek bio učitelj katehizma u katoličkoj crkvi i da je sa svojom ženom učestvovao u svim lokalnim procesijama u čast svetaca. Pa ipak, to što su bili toliko aktivni u katoličkoj crkvi nije ih sprečilo da uzmu časopise  Kulu stražaru i Probudite se! Nakon što su oko dve godine posećivali ovaj par, pioniri su ih pozvali na Memorijal. Oni su došli uprkos tome što je te večeri kiša lila kao iz kabla, i bili su oduševljeni srdačnom dobrodošlicom. Štaviše, rekli su da su tek tada razumeli značenje Gospodove večere. Sada imaju redovan biblijski studij i posećuju sve sastanke, ne mareći za to šta će reći njihove komšije koji su katolici.

Dok su bile u službi, jedna sestra koja je pionir i druga Svedokinja s Barbadosa išle su ulicom i primetile su jednu ženu kako stoji na ulaznim vratima svoje kuće. Počele su da joj svedoče, ali su se iznenadile kada im je ona, kao da je nekog očekivala, rekla: „Molim vas uđite. Doneću moju Bibliju.“ Sestre su ušle, sele s njom i, koristeći 1. lekciju brošure Zahtevi, pokazale joj kako se proučava. Žena je posle toga pitala sestru koja je pionir da li je ona zvala telefonom i ponudila joj besplatan kućni biblijski studij koji je trebalo da se održi baš tog jutra. „Rekla sam joj da je nisam ja zvala“, objasnila je sestra. „Ko god da ju je zvao očigledno se nije pojavio. Srećne smo što smo mi došle baš u 11.30 kada je trebalo da se održi taj studij.“ Ova gospođa dobro napreduje i već posećuje sastanke.

Pijace mogu biti plodno područje za svedočenje. Jedna misionarka iz Bolivije priča: „Moj suprug je dao traktat jednoj gospođi koja je s teretnih kola prodavala neke proizvode na pijaci. Ona je bila veoma ljubazna i zato sam izvršila naknadnu posetu i ponudila joj biblijski studij na temelju brošure Zahtevi. ’Hoćemo li ovde da proučavamo?‘, pitala je. ’Može, nije problem‘, rekla sam. ’Već sam radila tako.‘ Sada kad dođem ona mi da njenu stoličicu i proučavamo pored teretnih kola. Kada dođu mušterije, ona ih posluži, i onda nastavimo studij.“

 Jedna žena iz Kanade je od jednog prijatelja dobila Prevod Svetog pisma Novi svet. Zaista je uživala čitajući ga, i odlučila je da sazna još više o Bibliji. Pronašla je Internet adresu Jehovinih svedoka (www.watchtower.org) i napisala je pismo u kom je zamolila za biblijski studij i za knjigu Spoznanje. Kada su je dve sestre posetile i dale joj knjigu, čvrsto ju je prigrlila i rekla da će je celu pročitati do sutra ujutru! Sledeće večeri je prvi put prisustvovala sastanku i odmah se osećala lepo među braćom i sestrama. Brzo je duhovno napredovala i sada je nekršteni objavitelj i uskoro će se krstiti.

Jedna žena po imenu Sol iz Kolumbije vezana je za postelju zbog invalidnosti. Isprva nije želela nikoga da vidi osim članova svoje porodice. Jednoga dana joj je jedan komšija koji je Jehovin svedok poslao preko njene majke časopise Kulu stražaru i Probudite se! Sol je posle izvesnog vremena pristala da se vidi s tim komšijom koji joj je ponudio biblijski studij. Ona je prihvatila i, oko godinu dana kasnije, prisustvovala je Memorijalu. Tada je prvi put posle sedam godina izašla iz kuće, a dva dana kasnije bila je na kongresu. Iako ne može čak ni da sedi, ona sada učestvuje u službi na terenu. Kako? Braća je guraju od vrata do vrata u jednom krevetu koji su napravili posebno za nju. Zahvaljujući njenom primeru i ohrabrenju, njena majka se krstila, a dvoje njenih rođaka su pioniri.

Jedan novonaimenovani bračni par specijalnih pionira iz Kostarike posetio je jednu gospođu na svom području. Kada su stigli rekli su joj da je njena snaha, koja je Svedok i živi u Sjedinjenim Državama, telefonirala podružnici Jehovinih svedoka u Kostariki i zamolila da neko poseti njenu svekrvu. „Na naše iznenađenje“, priča taj par pionira, „ova gospođa koja ima 65  godina počela je da plače. Rekla je da ne može da veruje da smo već došli kod nje, pošto je tek nedavno razgovarala sa svojom snahom koja ju je podstakla da sasluša ono što Svedoci žele da joj kažu. Nije mogla da zamisli da ćemo tako brzo doći.“

Kao što ovi pioniri kažu, ova gospođa je prvi put bila spremna da razgovara sa Svedocima. Ona je bila aktivna katolikinja i čak je zadnjih 12 godina detaljno istraživala katolička verovanja kako bi druge poučavala. Pioniri su joj sa zadovoljstvom razjasnili mnoga pitanja u vezi s Biblijom i Jehovinim svedocima, posle čega je pristala na biblijski studij. Njen suprug i ćerka takođe žele da saznaju više o Božjoj Reči.

Jedan član betelske porodice u Portoriku priča: „Rešio sam da načelniku policijske stanice odnesem Probudite se! od 8. jula 2002. pod naslovom ’Zašto nam je potrebna policija?‘ Članci su ostavili dubok utisak na njega i preporučio mi je da odnesem primerke tog časopisa gradonačelniku, a i drugim policijskim stanicama u tom području. Zapravo, jedan policijski oficir je organizovao da me u policijskom autu odvezu do svih ostalih policijskih stanica. Štaviše, taj oficir mi je dozvolio da donosim naredna izdanja onima koji su pod njegovom komandom. ’To će policiji pružiti ono što joj treba — psihološku i duhovnu pomoć‘, rekao je on.“ Ovaj betelit je za mesec dana posetio osam policijskih stanica, i mnogi policajci su tražili dodatne časopise. Uručio je ukupno 164 časopisa i uspostavio pet ruta s časopisima.

Jedna žena sa ostrvâ Trinidad i Tobago koja je 25 godina bila ugledan član nazarenske crkve, otišla je, na poziv svoje koleginice, da čuje govor pokrajinskog nadglednika. Na kraju sastanka prišao joj je pokrajinski nadglednik i prijateljski razgovarao s njom. Ona  se oduševila time zato što ljudi u njenoj crkvi naginju ka tome da se druže unutar svoje rase ili staleža. U stvari, pošto su ona i njen suprug bili drugačije rase članovi njene crkve su se neljubazno ophodili prema njoj. To što je doživela u Dvorani Kraljevstva i podsticaj koji je dobila od tog pokrajinskog nadglednika naveli su je da prihvati biblijski studij. Za šest meseci je postala nekršteni objavitelj i svakog meseca je provodila od 70 do 100 sati u službi. Krstila se 2002. godine na Oblasnom kongresu „Revni objavitelji Kraljevstva“ i nada se da će biti opšti pionir. Takođe pomaže svojoj sedmogodišnjoj devojčici, koja sada ima govore u Teokratskoj školi službe.

Jedan prodavac iz Urugvaja, koji je od vrata do vrata prodavao lančiće s privescima koji prikazuju Hristovo raspeće, došao je na vrata jedne Svedokinje. Sestra je iskoristila priliku da mu iz Biblije objasni zašto ne želi da kupi lančić. Taj prodavac je uvažio njene komentare i pokazao je interesovanje za duhovne stvari. Zapravo, rekao je da je bio u kontaktu s mnogim različitim religijama da bi pronašao odgovore na svoja pitanja, ali ništa nije vredelo. Na kraju je zaključio da su crkve više zainteresovane za novac nego za to da u duhovnom pogledu pomognu ljudima. Pre nego što je otišao, sestra ga je pozvala da dođe u Dvoranu Kraljevstva.

Videla ga je tek godinu dana kasnije kada se ponovo pojavio na njenim vratima. Na njeno veliko iznenađenje, rekao je: „Ovaj put nisam došao da vam nešto prodam već da vam kažem da sam na 15. poglavlju knjige Spoznanje.“ Rekao je da cela njegova porodica proučava i posećuje sastanke. Na odlasku je rekao: „Vidimo se na kongresu sledećeg vikenda.“

[Slika na 43. strani]

Novi Zeland

[Slika na 43. strani]

Tahiti

[Slika na 43. strani]

Papua-Nova Gvineja

[Slika na 47. strani]

Tajland

[Slika na 47. strani]

Indija

[Slika na 47. strani]

Japan

[Slika na 51. strani]

Britanija

[Slika na 51. strani]

Albanija

[Slika na 51. strani]

Španija

[Slika na 56. strani]

Namibija

[Slika na 56. strani]

Benin

[Slika na 56. strani]

Kongo (Kinšasa)

[Slika na 60. strani]

Kanada

[Slika na 60. strani]

Tobago

[Slika na 60. strani]

Bolivija