Najvažniji događaji iz prošle godine

JEHOVA je prorekao da će ljudi u ’poslednja vremena‘ u velikom broju dolaziti na njegovu simboličnu goru kako bi bili poučeni od njega (Mih. 4:1, 2, DK). Ovo proročanstvo se ispunjavalo i tokom protekle godine, jer su mnogi postupili u skladu s rečima iz godišnjeg citata za 2003: „Približite se Bogu, i on će se približiti vama“ (Jak. 4:8). U razvijanju bliskog odnosa s Jehovom, mnogima su pomogli Oblasni i Međunarodni kongresi „Daj slavu Bogu“.

Kongresi „Daj slavu Bogu“

„Pošto Jehovi njegovo neživo stvarstvo može da donese hvalu, koliko više mi koji razmišljamo i govorimo  treba da slavimo našeg Veličanstvenog Stvoritelja!“, uzviknuo je jedan od govornika sa gore spomenutih kongresa. Zatim je citirao Otkrivenje 4:11, gde stoji: „Dostojan si, Jehova, Bože naš, da primiš slavu i čast i moć, jer si ti sve stvorio, i tvojom voljom to postade i stvoreno je.“

Kongresi „Daj slavu Bogu“ bili su posebna prilika da se hvali Jehova, posebno zato što su održana i 32 međunarodna kongresa, i to u Australiji, Gani, Danskoj, Japanu, Južnoafričkoj Republici, Kanadi, Mađarskoj, Meksiku, Sjedinjenim državama, Ukrajini, na Havajima, u Čileu, Španiji i u Švajcarskoj. Misionari i drugi koji služe na stranim dodelama mogli su da prisustvuju kongresu u svojoj domovini, gde su u intervjuima izneli izveštaj o tome kako napreduje delo Kraljevstva u dalekim zemljama u kojima služe. Na ovim kongresima su bile i hiljade stranih delegata.

Strani delegati su se posebno radovali poseti Betelu u zemlji održavanja kongresa. Podružnica u Sjedinjenim Državama je bila u prilici da ugosti preko 6 750 delegata iz 36 zemalja i da posluži skoro 15 000 obroka! Nakon jednog ručka, pedesetak braće i sestara iz Južnoafričke Republike pevali su betelskoj porodici u četiri glasa na šest jezika: na afrikansu, engleskom, zulu, kosa, pedi i sesoto. Oni su tako lepo i osećajno pevali da su mnogi koji su ih slušali bili dirnuti do suza.

U jednoj drugoj grupi koja je bila u obilasku, jedan delegat po čijem se bedžu videlo da je došao s drugog kraja sveta, rekao je: „Ovakvi susreti s duhovnom braćom i sestrama su jedinstveni. Nikada neću ovo zaboraviti. To je samo mali nagoveštaj novog sveta.“ Jedan brat iz Britanije koji je napustio istinu kada je imao 17 godina ali se vratio pre nekoliko godina, bio je dirnut  kada je video sliku izgubljenog sina. Kasnije, na ručku s betelskom porodicom u Bruklinu, oči su mu zasuzile dok je razmišljao o Jehovinom milosrđu. Jedan brat iz Španije je spomenuo da ga supruga za 29 godina braka nikada nije videla da plače. Međutim, zaplakao se kada je mnoštvo radosnih Svedoka dočekalo grupu s kojom je doputovao na međunarodni aerodrom u Hjustonu, u Teksasu.

Ponekad je teško da se po razumnoj ceni pronađu odgovarajući objekti za velike kongrese. Međutim, Jehovinim svedocima često koristi dobra reputacija koju su izgradili tokom godina. To pokazuje i sledeći izveštaj iz jedne podružnice: „Nakon duge potrage, pronašli smo samo jedan objekat koji može da primi oko 50 000 delegata, koliko se očekivalo da će doći na kongres. Međutim, braća su nakon razgovora sa upravom tog stadiona videla da je cena previsoka. Nekoliko dana nakon tog razgovora, isti službenici su se obratili podružnici i zamolili su da ponovo porazgovaraju s braćom. Kasnije je jedan od viših rukovodilaca rekao: ’Isprva nismo baš bili upoznati s time šta vam treba. Ali kada smo shvatili kakvi su vaši kongresi i da puno toga možete sami da organizujete, bilo nam je veoma drago. Impresionirani smo vašim visokim nivoom organizovanosti, detaljnim planiranjem i profesionalizmom.‘“ Na kraju je stadion iznajmljen Jehovinim svedocima za kongres, i to po razumnoj ceni.

Kongresna izdanja

Da li marljivo istražuješ Božju Reč? Onda si nesumnjivo bio oduševljen kada si čuo da je izašla brošura u boji od 36 strana „Vidi dobru zemlju“. Dijagrami, mape, slike, kompjuterski prikazi i još mnogo toga treba da obogati naš lični studij. Kada i mi budemo  dobili ovu brošuru, biće dobro da je imaš uz Bibliju i uz druga pomoćna sredstva koja koristiš za proučavanje. Onda ćeš moći da je nosiš na skupštinske sastanke kada u govorima i razmatranjima bude bilo reči o biblijskim zemljama.

Tokom govora „Naša deca — dragoceno nasleđe“, govornik je objavio da je izašla prelepo ilustrovana knjiga od 256 strana, Uči od Velikog Učitelja. Roditelji koji cene decu kao dar od Boga uživaće u proučavanju ove izvrsne publikacije s njima. U knjizi se ovako kaže o deci: „Potrebno im je moralno vođstvo, načela po kojima bi živela. Sve to im je neophodno još od ranog detinjstva. Bolne stvari se mogu desiti i dešavaju se kada se deci ne pruža na vreme pomoć, već tek kad je suviše kasno.“

Knjiga Uči od Velikog Učitelja ima i preko 230 slika — što je skoro duplo više nego u knjizi Biblijske priče. Uz svaku sliku ili grupu slika nalazi se i tekst, uglavnom u obliku pitanja. Odgovori se nalaze na istoj strani. Ova i mnoga druga pitanja u knjizi mogu podstaći na lep razgovor i omogućiti deci da kažu šta im je u srcu. Na primer, tekst uz sliku na 101. strani kaže: „Zašto je važno da se setimo da kažemo ’hvala‘?“ Roditelji, obavezno pročitajte uvod „Šta je deci potrebno od roditelja“. Ako primenite predloge koji se tamo nalaze, tada će ova odlična publikacija za proučavanje najviše koristiti vašoj porodici.

Video-kasete koje su gluvi oduševljeno prihvatili

Džon Gilespi koji je bio pilgrim, to jest putujući starešina u Sjedinjenim Državama, 1915. godine je pevao pesme na znakovnom jeziku maloj grupi gluvih osoba na jednom kongresu Međunarodnih istraživača Biblije,  kako su Jehovini svedoci tada bili poznati. Sada u svetu ima preko 1 200 skupština i grupa gluvih objavitelja i interesenata. Kako oni dobijaju duhovnu hranu?

Pomoćna sredstva za proučavanje Biblije trenutno postoje na 18 znakovnih jezika, i taj broj i dalje raste. Oni koji koriste američki znakovni jezik (ASL) imali su poseban razlog za radost u septembru 2002. Studijski članci Kule stražare su od tog meseca dostupni na video-kasetama kao mesečno izdanje. To dosta pomaže gluvima, iako bi tako nešto kod drugih moglo da prođe nezapaženo.

Razmisli o sledećem: Većina Svedoka koji nisu gluvi može da citira puno stihova iz sećanja. To je moguće zato što svaki put čuju ili pročitaju iste reči. Međutim, gluvi objavitelji nemaju uvek isti prevod. Zašto? Zato što ne postoji Biblija na znakovnom jeziku, tako da oni koji prevode tačke na skupštinskim sastancima ne koriste uvek iste znakove za biblijske stihove. Ali to je počelo da se menja sa uvođenjem video-izdanja publikacija na znakovnom jeziku. Sada, kada postoje studijski članci Kule stražare na video-kasetama, gluvi mogu da imaju dosledno prevedene biblijske stihove.

Osim toga, skupštine i grupe na američkom znakovnom jeziku više ne moraju da određuju prevodioce za čitanje na Studiju Kule stražare. U skupštinama u kojima objavitelji nemaju oštećen sluh, bratu koji je određen za čitača možda je potrebno oko sat vremena da bi se pripremio za dobro čitanje studijskog članka iz Kule stražare. Međutim, u skupštini sa gluvim objaviteljima, oni koji treba da prevode članak često utroše i po nekoliko sati za pripremu. Sada se to dragoceno vreme može iskoristiti za druge duhovne aktivnosti. Šta braća i sestre misle o ovim novinama?

 Jedna grupa gluvih objavitelja u državi Rod Ajlend u SAD, napisala je sledeće: „Bili smo presrećni kada je objavljeno da ćemo imati Kulu stražaru na video-kasetama. Neki objavitelji su se čak rasplakali.“ Jedan voditelj Studija Kule stražare sa Floride sa oduševljenjem je rekao da se sada mnogi javljaju da komentarišu, tako da je „lepo što sada čak može da se bira ko će komentarisati“. On je dodao da je „primetno i poboljšanje u kvalitetu komentara“. Jedan drugi starešina je napisao: „Rezultati su fantastični! Odlično mogu da se razumeju čak i dublje stvari.“ Da, zahvaljujući Jehovinom bogatom blagoslovu, sve veći broj gluvih ljudi raduje se mogućnosti da upozna i veliča Boga (Rimlj. 10:10).

Pomoć za prevodioce

Duhovna hrana koju pruža klasa vernog nastojnika sada je dostupna na više od 390 jezika (Luka 12:42). Prevod, dakle, predstavlja važan i sve veći deo posla koji obavlja Jehovina organizacija.

Dobar prevod se ne sastoji samo od zamene stranih reči domaćim rečima. Ne, on se sastoji od prenošenja  preciznih misli. Stoga je jasno da prevodioci treba potpuno da razumeju tekst pre nego što počnu s prevođenjem. Ponekad to nije lako.

Zato je Vodeće telo odlučilo da neka sposobna braća koja bi služila kao instruktori budu obučena za program koji je nazvan Kurs za bolje razumevanje engleskog jezika. Nakon tog kursa, koji je održan u Obrazovnom centru Watchtower-a u Patersonu, braća su sarađivala s prevodilačkim timovima širom sveta tokom službene 2002. i 2003. godine. Oni su proveli po otprilike tri meseca sa svakim timom, držeći kurs i pružajući praktičnu pomoć u toku samog rada. Zahvaljujući ovom programu, prevodioci su sada osposobljeni da još potpunije razumeju smisao engleskog teksta.

Jedan prevodilački tim je rekao: „Jehova nam je, u svojoj velikoj dobroti, pružio pomoć da bismo bili još uspešniji na našoj dodeli. Sada smo daleko sigurniji u svom poslu. Očekujemo da ćemo, uz Jehovin blagoslov, postići dobre rezultate.“ Nadglednik jednog prevodilačkog tima je naveo: „Ranije su se mnogi od nas  satima mučili oko teških engleskih izraza i rečenica. To je usporavalo rad. Zato smo oberučke dočekali Kurs za bolje razumevanje engleskog jezika. Tokom obuke smo videli kako da na sistematski način analiziramo engleski tekst i videli smo koje korisne metode možemo primeniti u slučaju nekog teškog teksta. Sada nam je mnogo lakše i možemo tačnije i brže da prevodimo.“

Jedan drugi tim je napisao: „Ovaj kurs je bio praktičniji od bilo kog sličnog svetovnog obrazovanja zato što je bio oblikovan prema našim potrebama. Verujemo da će pomoći prevodiocima širom sveta i da će iskrenim osobama biti lakše da ’shvate smisao‘ istine“ (Mat. 13:23).

Do sada je oko 1 660 prevodilaca koji prevode na preko 150 jezika izvuklo korist iz ovog kursa. Pored toga, ovaj program je prilagođen i onima koji prevode na znakovne jezike i onima koji prevode španski tekst na domorodačke jezike Srednje i Južne Amerike.

Opremljeni da bi bili bolji učitelji

Jehova i njegov jedinorođeni Sin — „Reč“ — pridaju veliki značaj komunikaciji (Jov. 1:1, 14; 3:16; Otkr. 19:13). Klasa vernog roba ih oponaša u tome i zato i dalje ulaže napore da bi pomogla Božjem narodu da bude još veštiji u propovedanju i poučavanju. S tim ciljem na umu, Jehovina organizacija je pripremila knjigu Izvuci korist iz obrazovanja u Teokratskoj školi službe. Od januara 2003, od kada se koristi u Teokratskoj školi službe, mnogi objavitelji su izrazili cenjenje za taj priručnik.

„Nijedna druga verska grupa nije toliko zainteresovana da pomogne svojim članovima, kako mladima tako i starima, u tome da lepo komuniciraju“, napisao je jedan  starešina sa Filipina. Jedan starešina iz Brazila, rekao je: „Lično smatram da je januar 2003. prekretnica u istoriji Jehovinih svedoka što se tiče poučavanja.“ Jedan drugi starešina je rekao: „Primetio sam da mladi u skupštini sada imaju veću želju da učestvuju u školi. Neki su pročitali ovaj priručnik od korice do korice i uradili su sve vežbe — i to pre nego što je materijal počeo da se osmatra u školi!“ Jedan putujući nadglednik često koristi knjigu Škola službe u pastirskim posetama. On piše: „Poglavlja kao što su ’Posveti se čitanju‘, ’Proučavanje donosi nagrade‘ i ’Znati kako treba odgovoriti‘ predstavljaju veliku pomoć u pripremi za sastanke i službu.“

Jedna sestra iz Britanije rekla je da su „propratne vežbe odlična metoda poučavanja. Ako želimo da razvijemo veštine koje smo učili u školi, moramo da ih praktikujemo u svakodnevnom životu. Vežbe nam pomažu u tome.“ Jedan brat iz Japana koji ima govornu manu, piše: „Svaki put kada imam zadatak čitanja, borim se sa strahom da neću dobro čitati na bini. Shvatam da negativnim razmišljanjem samo pogoršavam stvari. Zato sam, kada sam dobio poslednji zadatak, zapisao misli iz knjige Škola službe iz podnaslova ’Kako da se jasno govori‘ (87. i 88. strana) i iz okvira ’Savladati mucanje‘ (95. strana). Naravno, ne očekujem da ću odmah rešiti problem s mucanjem, ali zato sigurno neću odustati!“

„Braća iz Burundija“, piše kenijska podružnica, „izrazila su cenjenje za novi priručnik, koji je sada dostupan i na jeziku kirundi. U zemlji u kojoj mnogi imaju slabo obrazovanje, učesnici u Teokratskoj školi službe sada mogu bolje razumeti savete. Zahvaljujući tome, oni s većim oduševljenjem iznose svoje govore.“

Nekima je ova knjiga pomogla da se poboljšaju i u pisanju. Jedna starija, nemoćna sestra iz Meksika kaže: „U  knjizi Škola službe, na stranama 71 do 73, našla sam neke praktične predloge o pisanju pisama. Pošto sam mnogo bolesna, ja svedočim tim putem. I pored toga, većini rođaka nisam pisala. Ali uz smernice koje su pružene u ovoj novoj knjizi, sada mogu bolje da im svedočim.“ Jedan oblasni nadglednik iz Južnoafričke Republike prokomentarisao je sledeće: „To je stvarno izvanredan priručnik. On ne osmatra govorničke osobine samo iz tehničkog ugla, nego i iz duhovnog, prilikom čega se pokazuje kako su te osobine proizvod hrišćanske ljubavi i brige za druge.“

Napredak na pravnom polju

Vrhovni sud Sjedinjenih Država je 17. juna 2002. doneo istorijsku presudu u slučaju Watchtower Bible and Tract Society of New York, Inc. protiv sela Straton. Sa osam glasova za i jednim protiv, najviši sud u ovoj zemlji smatrao je da nije bilo u skladu sa ustavom da se odredbe o potrebi za dozvolom za agitovanje i pokućarenje primene na javnu službu Jehovinih svedoka.

Nakon ove pobede, pravno odeljenje iz podružnice u Sjedinjenim Državama kontaktiralo je sa opštinama širom zemlje. Kao rezultat toga, problemi vezani za naše delo propovedanja bili su otklonjeni u 238 opština koje su ranije nastojale da jednu odredbu o agitovanju i pokućarenju primene na našu javnu službu. I ne samo to. Zbog odluke Straton, objavitelji Kraljevstva u još 216 opština više ne moraju da se prijavljuju policiji ili drugim gradskim vlastima pre odlaska u službu na terenu. Neka Jehova sruši sve takve prepreke (Isa. 40:4; Mat. 24:14).

Zbog odbijanja vojne službe na temelju savesti, u Jermeniji i dalje hapse i zatvaraju braću. Tužilac u glavnom gradu Jerevanu, tražio je duže zatvorske kazne za  neku braću. Sudije su to prihvatile i odredile su duže zatvorske kazne.

Evropski sud za ljudska prava je u februaru 2003. prihvatio molbu dvoje nekadašnjih misionara Jehovinih svedoka da budu saslušani pred tim sudom. Pošto im je 1995. bilo naređeno da napuste Bugarsku, ovaj bračni par je smatrao da im je bila uskraćena sloboda veroispovesti i pravo na jednakost. Sud je utvrdio da žalba „nije bila neosnovana“.

Ubrzo nakon što je jedna skupština završila obeležavanje Gospodove večere u Asmari, u Eritreji, policija je opkolila mesto sastanka i privela svih 164 prisutnih — muškarce, žene i decu. Tokom noći su ih zadržali u zatvoru i ispitivali ih. Sutradan su deca i većina sestara i interesenata bili pušteni. Ostali su bili prebačeni u najveći zatvor u Asmari, gde su neki zadržani još skoro mesec dana. Osim ovog incidenta, desetorica braće su još uvek u jednom zatvoru zato što su na temelju savesti odbili vojnu službu. Trojica su u zatvoru već devet godina.

Braća u Gruziji još uvek doživljavaju žestoke napade. Lokalni zvaničnici i naoružani policajci prekinuli su neke oblasne kongrese tako što su upali usred programa. Popeli su se na binu i naredili prisutnima da se raziđu. U jednom gradu su blokirali okolne puteve kako braća ne bi mogla da dođu na kongres. Osobi koja predvodi u progonjenju Jehovinih svedoka treba da se sudi, ali taj čovek još uvek nije uhapšen. Njegovo suđenje je odloženo bar 19 puta. Jednom prilikom, njegove pristalice su preuzele kontrolu u sudnici i tada su fizički i verbalno napale braću. Iako su Svedoci imali poreski identifikacioni broj, koji je potreban za uvoz literature i finansijske transakcije, poreska uprava ga je naknadno proglasila nevažećim.

 S Kosova i iz Rumunije stižu dobre vesti. Dana 20. maja 2003, zakonski je priznato 90 objavitelja Kraljevstva s Kosova. Zakonski je registrovan i njihov statut. Slično tome, 22. maja 2003, Rumunija je zvanično potvrdila da Jehovini svedoci imaju status religije u toj zemlji. Član 3 te odredbe glasi: „Hrišćanska religija ’Verska organizacija Jehovinih svedoka‘ ima sva prava i obaveze koje su regulisane zakonom za religije koje priznaje rumunska država.“ Ova odredba je donesena u skladu s jednom odlukom Rumunskog Vrhovnog suda iz 2000. godine.

U Rusiji, pokušaj da se sudski zabrane Jehovini svedoci u Moskvi bio je 22. maja 2003. odložen na neodređeno vreme. Bez određivanja vremenskog ograničenja, sud je naredio još jednu „stručnu“ studiju o uticaju psiholoških faktora koji se nalaze u literaturi Jehovinih svedoka objavljenoj tokom zadnjih deset godina. Veoma je sumnjiva naučna valjanost takvih studija. U međuvremenu, Evropski sud za ljudska prava uzeo je na razmatranje molbu koju su uložila naša braća. U molbi se stavlja pritužba na pravosudno uznemiravanje i diskriminaciju koju Jehovini svedoci doživljavaju u zadnjih sedam godina u Moskvi.

Savet ministara severnog dela Kipra, na osnovu Odluke br. E-1516-2002 od 8. avgusta 2002, ukinuo je zabranu kojom je Jehovinim svedocima bio onemogućen pristup severnom delu ostrva. Pioniri su bili deportovani odande 1997, kada je i uvedena zabrana. Braći su vraćene dve Dvorane Kraljevstva koje su bile oduzete.

U Uzbekistanu, Marat Mudarisov je proglašen krivim zbog navodnog „podstrekavanja na versku netrpeljivost i vrbovanja maloletnika“ u svoju veru. Bila mu je određena uslovna kazna. U stvari, cela njegova „krivica“ sastojala se u tome što propoveda dobru  vest komšijama i vodi sedmična razmatranja Biblije na skupštinskim sastancima. Vrhovnom sudu Uzbekistana nedavno je uložena žalba, te je nepravedna presuda protiv brata Mudarisova ukinuta.

Suočavanje s kušnjama

Kako se primiče kraj ovom sistemu stvari, tako rastu nasilje i politička nestabilnost, što često dovodi do velikih poteškoća. Tokom prošle godine, u Liberiji i u njenom glavnom gradu, Monroviji, bio je nastavljen građanski rat. „Ulične borbe su trajale nedelju dana i ceo grad je bio u neopisivom haosu,“ kaže se u jednom Rojtersovom izveštaju. „Nakon što su se pobunjenici povukli, izgledalo je kao da će se situacija smiriti, ali onda je 24. juna izbio novi, još žešći napad koji je doveo do velikog razaranja infrastrukture i odneo mnogo ljudskih života.“ Kako je javila podružnica, braća iz jednog dela grada morala su da leže na mokrom podu Dvorane Kraljevstva jer su na sve strane leteli meci i šrapneli. „Grad je bio strahovito razoren,“ napisala su braća. „Mogli smo da osetimo smrad od leševa.“ Mnogi su umrli zbog kolere koja je izbila.

Naoružani ljudi su redovno i sistematski pljačkali kuće i Dvorane Kraljevstva. Znajući da će sve što je vredno biti pokradeno, mnoga braća jednostavno nisu nabavljala ništa osim osnovnih životnih potrepština, objasnio je jedan bračni par misionara iz Monrovije. Neki čak nisu nabavili ni krevete umesto onih koje su im ukrali, nego su spavali na prostirkama na podu. Oni koji nisu mogli da se vrate kući, živeli su kao izbeglice ili su pobegli u neku od susednih zemalja.

„Ljudi žive od danas do sutra,“ piše tamošnja podružnica. „Pa ipak, veoma je ohrabrujuće videti da braća  imaju veliku želju da budu na sastancima i da idu u službu kada im okolnosti to dozvoljavaju.“ Kada stigne humanitarna pomoć, malopre spomenuti misionari kažu da je „među prvim stvarima koje braća traže biblijska literatura i, u nekim slučajevima, tašna za službu da bi zamenila onu bez koje su ostali“.

Štampanje po regionima

Vodeće telo je 1. septembra 2001. izabralo sedmoricu braće iz različitih delova sveta da služe kao Grupa za analizu štampanja. Oni su bili zamoljeni da analiziraju rad svih podružnica u svetu u kojima se štampa literatura i da preporuče metode pomoću kojih se štamparije mogu još bolje iskoristiti. Na osnovu preporuka ove grupe za analizu, Vodeće telo je 17. oktobra dalo odobrenje da se štampanje podeli na regione, tako da svaki region vodi brigu o sopstvenim potrebama za štampanim materijalom. Regioni su Azija, Afrika, Evropa, Južna Amerika i Severna Amerika.

Sa ovim novim pristupom započelo se početkom 2002. Rezultati su i te kako ohrabrujući. Osmotri štampanje knjiga. Tokom 2000. godine, podružnica u Sjedinjenim Državama štampala je skoro 50 posto knjiga za ceo svet. Ali otkada je uveden program štampanja po regionima, ona štampa svega 26 posto. Zahvaljujući tome, u štampariji u Sjedinjenim Državama smanjeni su troškovi isporuke, smanjen je broj osoblja, mašina i potrebnog prostora, a i bolje se koriste postojeći kapaciteti u drugim zemljama.

U povezanosti s prelaskom na štampanje po regionima, Vodeće telo je odobrilo nabavku sedam novih presa za štampanje marke MAN Roland Lithoman. One će zameniti staru opremu manjih kapaciteta, tako da će se ubuduće lakše udovoljiti potrebama za literaturom.  Pet novih presa, od kojih su neke već postavljene, namenjene su podružnicama u Brazilu, Britaniji, Japanu, Južnoafričkoj Republici i Meksiku. Preostale dve su za štampariju u Volkilu u Njujorku, gde treba da budu postavljene u aprilu i maju 2004. Prese su dugačke 40 metara i svakog sata će štampati 90 000 (25 u sekundi) časopisa ili tabaka veličine časopisa za knjige i moći će da štampaju sve strane u boji.

Dodatne promene u Bruklinu i Volkilu

Osim novih presa, u Volkil je stigla i nova oprema za koričenje pomoću koje može da se napravi 120 tvrdo ukoričenih knjiga ili deluks Biblija u minuti. U odeljenju za otpremu, koje će iz Bruklina biti preseljeno u Volkil, biće promenâ nabolje jer će novi viši sistem za slaganje omogućiti da se literatura skladišti na upola manjoj površini od one koja se koristila u Bruklinu.

Ispražnjene zgrade u Bruklinu koristiće se u druge svrhe. Pored toga, Vodeće telo je u junu 2003. godine objavilo da će se možda prodati zgrada od 95 000 kvadratnih metara koja se nalazi u ulici Furman br. 360, u kojoj se nalazilo odeljenje za otpremu i još neka odeljenja. Ostala odeljenja iz te zgrade uskoro će se preseliti u druge delove bruklinskog kompleksa.

 Gradnja Dvorana Kraljevstva

Tokom službene 2003. godine, širom sveta je podignuto 2 340 Dvorana Kraljevstva. Drugim rečima, izgrađeno je u proseku 195 dvorana mesečno, to jest preko 6 dnevno! Od novembra 1999, kada je započet ovaj program u zemljama sa ograničenim sredstvima, izgrađeno je 7 730 Dvorana Kraljevstva. Na mnogim mestima je nakon izgradnje dvorane naglo skočio broj prisutnih na sastancima, pa su dvorane ubrzo bile ispunjene do poslednjeg mesta.

Kada se s tim programom otpočelo u Africi, u 38 zemalja tog kontinenta bilo je 550 odgovarajućih mesta za obožavanje. Za manje od četiri godine, u tim zemljama je bilo preko 5 060 Dvorana Kraljevstva — u proseku 1 na svake 3 do 4 skupštine. U jednom izveštaju o tome kako nove Dvorane Kraljevstva utiču na javnost, Betel iz Malavija je ukazao na novi rečnik koji je izdalo Hrišćansko književno društvo Malavija. „U ovom rečniku“, pišu iz Betela, „nalazi se odrednica za Jehovine svedoke i tamo je naš naziv ispravno preveden na čeva jezik. Zatim se u rečniku, da bi se pokazalo kako se taj naziv može koristiti u rečenici, dodaje: ’Jehovini svedoci su izgradili puno crkava.‘“

Betel iz jedne druge afričke zemlje je napisao: „Kada su braća otišla u jednu državnu ustanovu da bi  predali molbu za izgradnju Dvorane Kraljevstva, službenik koji tamo radi pred nama je iscepao našu dokumentaciju i bacio je. Kada se to desilo po treći put, braća su prepustila stvar u Jehovine ruke. Nedugo posle toga, jedan od te braće, koji je poznat po svom poštenju, dobio je u okviru svog posla zadatak da daje izvesne zajmove vladinim službenicima.

„Među podnosiocima molbe za zajam bio je isti onaj službenik koji nam je pocepao dokumentaciju. Stoga, kada je ugledao našeg brata, brzo je izašao iz kancelarije i ponovo došao nakon nedelju dana nadajući se da će naići na drugog službenika za zajmove. Ali ovog puta je brat prišao njemu, zatražio njegovu molbu i odobrio zajam. Postiđen, službenik je zamolio braću da ponovo donesu dokumentaciju i molbu. Lično je odneo sve to kod svog pretpostavljenog i izdato je odobrenje za zemljište za Dvoranu Kraljevstva. Ovog puta s poštovanjem prema Svedocima, rekao je: ’Oni ne vraćaju zlo za zlo.‘“

Podružnica iz Ukrajine izveštava: „Dok su tražila plac, braća iz Artsiza su došla u kontakt s jednom gospođom koja je arhitekta za tu oblast. Pokazali su joj fotografije već podignutih Dvorana Kraljevstva. Puna utisaka, rekla je: ’Takva jedna Dvorana Kraljevstva treba da bude blizu administrativne zone u našoj oblasti, da ukrašava centar grada.‘ Zatim je predložila jedan plac. Nakon toga, glavni arhitekta za taj region je rekao: ’Prvi put vidim da se neka verska zajednica slaže s planovima pre početka radova. Obično je suprotno.‘“

Na mestu gde se gradila Dvorana Kraljevstva u Lisičansku, jedna poslovna žena iz obližnjeg grada je rekla: „Već neko vreme vas posmatram. Mislim da bi i u mom gradu trebalo da izgradite ovakvu Dvoranu Kraljevstva.  Pomoći ću vam da dobijete odgovarajući plac.“ Braća su joj objasnila da tamo živi samo pet Svedoka, što je jako malo da bi se osnovala skupština i izgradila dvorana. „Dobro, koliko vam je ljudi potrebno?“, pitala je i dodala: „Upišite mene kao šestu.“ Možda se ona samo šalila, ali se ipak složila da se s njom započne biblijski studij.

Nove kongresne dvorane

Tokom prošle službene godine, dovršene su i posvećene kongresne dvorane u Njandiari i Gojaniji (Brazil); u El Trebolu (Santjago, Čile); u Morne Danijelu (Dominika); u Mačali (Ekvador); u Sirakuzi (Sicilija, Italija); u Gerehuu (Papua-Nova Gvineja); u Lomeu (Togo); u Njuburgu (država Njujork u SAD) i u Vest Palm Biču (država Florida u SAD). U vezi s projektom u Njuburgu, jedan tamošnji biznismen je rekao: „Fantastično ste organizovani! Koristite dobrovoljce koji su različitog porekla, s različitim talentima i veštinama, a ipak svi harmonično sarađuju. Nikada nisam video tako nešto!“ Jedan tamošnji građevinski inspektor nije bio impresioniran samo kvalitetom urađenog posla nego i samom braćom i sestrama. „Rado dolazim kod vas“, rekao je. „Lepše se osećam kad sam među vama.“

Pred završetak projekta u Njuburgu, izbio je požar u kojem je oštećena petina objekta. Umesto da se obeshrabre, braća i sestre su se odazvali u ogromnom broju kako bi se popravila zgrada. Zahvaljujući tome, popravka je obavljena za manje od mesec dana, tako da je posvećenje moglo da se održi tačno kada je i zakazano, 19. oktobra 2002. Komentarišući o dobrovoljcima, jedne lokalne novine su pisale: „Njihova vera plamti jače od plamena koji je progutao skoro petinu zgrade od  5 500 kvadratnih metara.“ U znak priznanja dragocenom jedinstvu Božjeg naroda, braća su dobila dozvolu da javnom putu koji vodi do Kongresne dvorane daju naziv Ulica jedinstva.

Posvećenja Betela

Usred građanskih i političkih nemira, braća iz Obale slonovače sakupila su se u miru 29. marta 2003. radi posvećenja nekoliko novih zgrada podružnice u Abidžanu. To su bile jedna nova Dvorana Kraljevstva, dve stambene zgrade i zgrada s velikom trpezarijom, kuhinjom, vešernicom, magacinom i radionicama za održavanje. Novi objekti se nalaze preko puta prvog Betela, koji je izgrađen 1982. Dobrovoljci iz 15 zemalja, od kojih su mnogi došli o svom trošku, radili su sa 110 članova lokalnog tima za gradnju. Sebastijan Džonson, zonski nadglednik koji je bio u poseti ovoj podružnici, održao je govor za posvećenje pod naslovom „Usredsredi srce na čisto obožavanje“.

U subotu, 15. februara 2003, posvećen je novi Betel u Gvajani, i tom prilikom je bilo 332 prisutnih. Govor za posvećenje je održao Ričard Kelsi, koji je došao iz nemačke podružnice. On je skrenuo pažnju na to da je Jehova Glavni Graditelj svemira. Međutim, brat Kelsi je istakao da je Jehovino najveće stvarstvo, koje je ujedno bilo i prvo, zapravo jedno slavno duhovno stvorenje — njegov jedinorođeni Sin. Na posvećenje su došli i mnogi misionari koji su među prvima služili u ovoj zemlji, od kojih neki decenijama nisu bili tu! S obzirom da u Gvajani ima tek nešto više od 2 000 objavitelja dobre vesti, svi su bili oduševljeni što su na posebnom programu u nedelju bile 4 752 osobe iz 12 zemalja.

U jednom govoru u programu povodom proširenja Betela na Haitiju, veteranu Džordžu Korvinu je podrhtavao  glas pod nabojem emocija dok je pričao o svom nedavnom boravku u Sen Marku, lučkom gradu koji se nalazi na 60 kilometara severno od glavnog grada Port-o-Prensa. On je kao misionar pre više od 40 godina pomagao u osnivanju prve skupštine u Sen Marku. Sada tamo postoje četiri velike skupštine. Oni s kojima je proučavao, koji su sada dugogodišnji verni Svedoci, bili su veoma srećni što su ga ponovo videli. Kada je brat Korvin došao na Haiti, u toj zemlji je bilo manje od 900 objavitelja, a u Betelu — u jednoj maloj iznajmljenoj kući — samo dve osobe.

Novi Betel na ostrvu Haiti bio je izgrađen 1986, ali je i on postao tesan. U novom Betelu koji je sada posvećen živi četrdesetočlana betelska porodica, koja služi potrebama više od 12 000 objavitelja. U gradnji su učestvovali dobrovoljci iz Australije, Britanije, Danske, Kanade, Nemačke i Sjedinjenih Država. Oni su ujedno i poučili haićansku braću vrednim građevinskim veštinama.

S obzirom da tamo mnogo čega nema, morali su se dopremiti teška oprema i skoro sav građevinski materijal. Zbog toga je posao ponekad morao da se uspori, ali nikada nije prekinut. Posvećenje je bilo u subotu, 23. novembra 2002. Među 3 122 prisutnih bilo je 240 delegata iz 13 zemalja. Govor za posvećenje je održao Dejvid Splejn iz Vodećeg tela. Sutradan, poseban program na stadionu Silvio Kator u Port-o-Prensu pratilo je preko 20 000 osoba.

„Ustanimo i zidajmo!“ (Nem. 2:18). Te ohrabrujuće reči, koje su izgovorili verni Jevreji Nemijinog vremena, pojavile su se u dodatku Naše službe za Kraljevstvo od juna 2000. u Mađarskoj. Jehovin narod iz cele zemlje bio je pozvan da učestvuje u izgradnji novog kompleksa podružnice u Budimpešti. U projektu koji je  trajao dve godine i koji je uključivao adaptiranje nekadašnje kasarne, učestvovao je 13 471 dobrovoljac iz svake od 251 skupštine. Program posvećenja, na kojem je bilo 554 gostiju iz 22 zemlje, bio je održan 10. maja 2003. Član Vodećeg tela Gaj Pirs održao je govor za posvećenje „Jehova daje da raste“.

Proširenje podružnice je redovna pojava u Meksiku. Novih 14 zgrada koje su posvećene 15. marta 2003. pridodate su onima koje su bile posvećene 1974, 1985. i 1989. Polaganje 80 000 kvadratnih metara temelja za nove zgrade bio je poseban izazov iz dva razloga. Kao prvo, budući da je tu ranije bilo jezero, zemlja ne može da podnese neki veliki teret. Kao drugo, zemljište  se nalazi na trusnom području. Stoga, da bi položili čvrst, siguran temelj, radnici su morali da postave 3 261 stub u zemlju, svaki do dubine od oko 24 metra! Projektovanje i izgradnja trajali su 12 godina i u tome je učestvovalo 28 600 dobrovoljaca iz Meksika i 734 iz inostranstva.

U programu posvećenja učestvovala su tri brata iz Vodećeg tela. Gaj Pirs je govorio o većoj radosti koja proizlazi iz bliskog odnosa s Jehovom. Teodor Džeres je objasnio kako blagoslovi verne službe za Boga daleko nadmašuju kušnje s kojima se hrišćani suočavaju u ovom vremenu kraja. Gerit Loš je na španskom održao govor za posvećenje „Obožavaj Boga istine!“

Podružnica u Peruu je 23. novembra 2002. posvetila nekoliko zgrada, uključujući i prelepu novu četvorospratnu zgradu s kancelarijama i sobama za stanovanje. Gerit Loš je održao govor za posvećenje pod naslovom „Proširenje daje hvalu Jehovi“. Sutradan, u nedelju, 59 940 osoba okupilo se na stadionu San Markos u Limi, gde je akcenat posebnog programa bio na tome kako je Jehova bogato blagoslovio delo Kraljevstva u Peruu. Taj blagoslov je zaista očigledan! Kada su prvi misionari došli 1946. da bi pokrenuli delo, u zemlji je bilo samo nekoliko objavitelja i interesenata. Sada u Peruu ima 87 318 objavitelja i 916 skupština.

 U podružnici u Rusiji, 17. maja 2003. okupilo se 350 članova betelske porodice i 600 gostiju — čineći skup iz ukupno 30 zemalja — da bi prisustvovali posvećenju novih stambenih zgrada i zgrada s kancelarijama i magacinskim prostorom. S obzirom da je prethodno posvećenje bilo svega šest godina ranije, zašto je tako brzo bilo potrebno proširenje?

Ruska podružnica, koja se nalazi u Solnečnoju, u predgrađu Sankt Peterburga, nadgleda delo propovedanja o Kraljevstvu u deset zemalja. Na tom ogromnom području koje obuhvata 11 vremenskih zona govori se preko 100 jezika. Stoga prevođenje predstavlja glavni i sve veći deo posla u ovoj podružnici. Braća trenutno prevode biblijsku literaturu na 34 jezika. Osim toga, broj objavitelja u toj oblasti je od prošlog posvećenja uvećan za preko 40 000 — skoro po 7 000 godišnje! „Taj porast se nastavlja nesmanjenim tempom“, piše podružnica. Stoga, u skladu s Jehovinim bogatim blagoslovom, braća u Rusiji su sa oduševljenjem ’raširila prostor svog šatora‘ (Isa. 54:2).

Na posvećenju u subotu bilo je puno vernih objavitelja koji su preživeli mnoga progonstva u bivšem Sovjetskom Savezu. Svi su pažljivo slušali govor za posvećenje „Napuniću ovaj dom slavom“ temeljen na Ageju 2:7, koji je održao Dejvid Splejn. On je objasnio da, iako su nove zgrade lepe i donose hvalu, ono što najviše proslavlja Jehovu i ukrašava pravo obožavanje jesu pobožno ponašanje i duhovne osobine. U nedelju je 9 800 osoba uprkos hladnoj kiši uživalo u posebnom programu na stadionu Kirov u Sankt Peterburgu.

U ovakvim Betelima širom sveta služi ukupno 19 848 zaređenih slugu. Svi ti Jehovini svedoci članovi su Svetskog reda specijalnih punovremenih slugu.

 [Tabela/Slike na stranama 12, 13]

NEKI DOGAĐAJI TOKOM SLUŽBENE 2003. GODINE

1. septembar 2002.

1. septembar: Studijski članci Kule stražare počinju da izlaze na video-kasetama na američkom znakovnom jeziku.

23. novembar: Posvećenje Betela na Haitiju i u Peruu.

1. januar 2003.

1. januar: Skupštine počinju da koriste novi priručnik Izvuci koristi iz obrazovanja u Teokratskoj školi službe.

15. februar: Posvećenje Betela u Gijani.

 15. i 29. mart: Posvećenje Betela u Meksiku i Obali slonovače.

16. april: Policija u Asmari u Eritreji hapsi 164 osobe koje su bile na Memorijalu.

1. maj 2003.

10. i 17. maj: Posvećenje Betela u Mađarskoj i Rusiji.

20. maj: Jehovini svedoci registrovani na Kosovu.

22. maj: Rumunija zvanično potvrđuje da su Jehovini svedoci religija. Do daljnjeg se obustavlja sudski proces čiji je cilj da se zabrane Jehovini svedoci u Moskvi.

Avgust: U britanskom Betelu postavlja se presa MAN Roland Lithoman.

31. avgust 2003.

31. avgust: U zemljama u razvoju je od novembra 1999. dovršeno 7 730 Dvorana Kraljevstva. U 235 zemalja služi 6 429 351 objavitelj.

[Slike]

Haiti

Peru

[Grafikon na 11. strani]

(Vidi publikaciju)

Porast u broju jezika:

Sve publikacije

„Kula stražara“

„Probudite se!“

400

300

200

100

1880. 1920. 1960. 2000.

[Slika na 14. strani]

Instruktori Kursa za bolje razumevanje engleskog jezika, sa svojim suprugama

[Slika na stranama 22, 23]

Presa upoređena s gradskim autobusom

Podaci o presi:

Dužina: 40 metara

Visina: 5,5 metra

Težina: 201 tona

[Slike na stranama 28, 29]

Nedavno posvećeni objekti u (1) Gvajani, (2) Mađarskoj i (3) Obali slonovače