Svetski izveštaj

◼ EVROPA

Broj zemalja: 46

Broj stanovnika: 728 162 887

Broj objavitelja: 1 476 554

Broj biblijskih studija: 697 044

Put do krštenja ponekad je veoma dug. Kao politički zatvorenik, Steponas je 1951. bio na izdržavanju kazne u jednom logoru u Kazahstanu. Tamo je radio sa Edvardasom, jednim revnim mladim Svedokom iz Litvanije koji je bio zatvoren zbog toga što je štampao časopis Kula stražara. Edvardas mu je govorio o svojoj na Bibliji temeljenoj nadi i Steponas se uverio da je pronašao istinu. Steponas je oslobođen 1955. Na rastanku, Edvardas mu je rekao: „Možda ćemo se jednog dana opet sresti.“ Iako se Steponas nije krstio, Komitet državne  bezbednosti je mislio da je i on Jehovin svedok. Milicija je pretresla njegov stan i došla do adresa braće. Tako je on izgubio kontakt s Božjim narodom.

Prošlo je 47 godina. Steponas je sve to vreme živeo na severu Litvanije u jednom seocetu u kojem nije bilo Svedoka. Onda je u proleće 2002. dobio nešto od literature i poslao je litvanskoj podružnici Jehovinih svedoka kupon za knjigu Tajna porodične sreće. On objašnjava: „Poslao sam kupon u nadi da ću ponovo stupiti u kontakt s braćom.“ Jedan bračni par specijalnih pionira dolazio je da bi proučavao Bibliju s njim. Za manje od godinu dana, u osamdesetoj godini života, Steponas se krstio.

Da li je ikada ponovo sreo Edvardasa, koji je skoro pola veka ranije rekao: „Možda ćemo se jednog dana opet sresti“? Da, sreo ga je! Jedan dan nakon krštenja, ova dva čoveka, sada duhovna braća, srdačno su se zagrlila ispunjena velikom radošću.

U Britaniji, Tim i Sem, obojica 11-godišnjaci i nekršteni objavitelji, bili su u službi na terenu s Timovom majkom. Dečacima su trebale nove torbe da bi nosili Bibliju i literaturu, ali nisu imali novca. Pre nego što su krenuli u službu tog dana, majke ta dva mlada objavitelja molile su se u vezi s tim. Na poslednjim vratima gde su tog jutra svedočili, Tim je vodio razgovor i pročitao stanarki jedan biblijski stih. Ona ga je prekinula i upitala kojoj religiji pripada. Kada je odgovorio da je Jehovin svedok, žena ga je izgrdila i onda rekla njegovoj majci da ne razume zašto Svedoci dopuštaju da im deca umru umesto da prihvate transfuziju krvi.

Timova majka joj je predložila da pita dečake šta oni misle o tome, što je ona i učinila. Tim je objasnio da bi on uvek pre izabrao alternativno lečenje nego da ide protiv svoje biblijski školovane savesti. Zatim je Sem  rekao da je njegova sestra prihvatila alternativno lečenje i da se oporavila mnogo brže od pacijenata koji su primili krv.

Stanarka se ponovo obratila Timovoj majci. Sada je izrazila negodovanje što Svedoci vode decu od vrata do vrata. Oba dečaka su odgovorila da uživaju u propovedanju i dodali su da više vole da rade to nego da skitaju po ulicama poput njihovih vršnjaka. Zadivljena odgovorom, stanarka je zamolila dečake da je sačekaju na trenutak pred vratima. Kako su se iznenadili kada se vratila i obojici poklonila po jednu izvrsnu, novu kožnu torbu, kao stvorenu za službu! Ona se inače bavila prodajom torbi. S obzirom da je promenila stav, dečaci su se dogovorili s njom za sledeću posetu. Kada su odlazili, 94-godišnja majka te žene, koja je slušala razgovor, izašla je na vrata i zamolila Timovu majku da i nju poseti u njenoj kući.

Dok su bile u službi propovedanja, dve sestre su na jednoj autobuskoj stanici u Portugalu primetile sledeću poruku: „Studiram psihologiju i pripremam tezu na temu sujeverja. Ako mi možete pomoći, molim vas da mi pošaljete E-poštu na sledeću adresu...“ Tog popodneva, sestre su isticale članak iz Kule stražare s naslovom „Da li sujeverje upravlja tvojim životom?“ Zato su odlučile da odgovore na poruku sa autobuske stanice i da ponude časopis.

Nedelju dana kasnije, žena koja je ostavila poruku odgovorila je sestrama ovako: „Hvala vam što ste se javile. Žao mi je što vam nisam odmah odgovorila. Volela bih da dobijem časopis koji ste spomenule. Do sada sam svaki put kada bi mi Svedoci prišli ili žurila na posao ili trčala na autobus, tako da nismo mogli da razgovaramo. Koliko znam, vi nudite biblijski kurs, koji bih i ja želela.“

 Sestre pričaju: „Kada smo prvi put otišle kod nje, imala je mnogo pitanja. Dale smo joj knjigu Spoznanje i dogovorile se za biblijski studij. Ona se uvek dobro pripremi za studij i sada dolazi na sve skupštinske sastanke.“

Dok je svedočila na ulici, Lini, objaviteljki iz jednog grada na jugu Nemačke, prišla je jedna žena po imenu Tatjana. „Da li me prepoznaješ?“, pitala je Tatjana. Lina je odgovorila da je se ne seća. „Nije ni čudo“, nastavila je Tatjana. „Srele smo se samo jednom, i to pre pet godina.“ Zatim joj je objasnila: „U proleće 1998, prišla si mi na ulici i ponudila brošuru Šta Bog zahteva od nas? Bila sam drska prema tebi, ali me je tvoj ljubazan i prijateljski stav naveo da uzmem brošuru i da je pročitam. Duboko me je dirnulo ono što piše u njoj.“ Kasnije je jedan bračni par Svedoka koji nije poznavao Linu došao na Tatjanina vrata. Zbog onoga što je pročitala u brošuri, prihvatila je biblijski studij. Kada je 2003. ponovo srela Linu, već je bila kršteni Svedok. Štaviše, tog meseca su i ona i Lina bile u pomoćnoj pionirskoj službi.

Jedna sestra iz Pskova u Rusiji, dobila je od podružnice adresu jednog čoveka koji živi u jednom udaljenom području. Dugo joj je trebalo da stigne do tamo. Kada je konačno stigla, uvidela je da čovek nije bio ni svestan da je zatražio biblijski studij. On je na jednom kiosku kupio časopis u koji je bio umetnut kupon s jednog od naših traktata. Čovek je rekao da je mislio da je u pitanju neka nagradna igra, pa je poslao kupon u nadi da će osvojiti nešto. Sestra je odgovorila: „Osvojili ste besplatan biblijski studij!“ Čovek i njegova porodica su pokazali zanimanje, tako da je započet biblijski studij. Pošto ta porodica živi daleko od ove sestre, studij se održava dva puta mesečno.

 ◼ OKEANIJA

Broj zemalja: 30

Broj stanovnika: 34 355 946

Broj objavitelja: 93 718

Broj biblijskih studija: 47 270

Četrnaestogodišnja Alis, koja živi u Australiji, koristila je neke teme iz naših časopisa kada se pripremala za školske zadatke. Jedne nedelje je napisala sastav na temu „Kuda ide ovaj svet?“ U njemu je objasnila značaj našeg vremena prema biblijskim proročanstvima. Nastavnicu je zanimalo koje je ona religije. Alis je objasnila da proučava Bibliju s Jehovinim svedocima i dala je nastavnici neke časopise.

Iako je nastavnicu sve to interesovalo, jedan kolega ju je odvraćao od toga. Međutim, nakon što je nekoliko  meseci posmatrala Alisino dobro vladanje, nastavnica je odlučila da sazna nešto više. Zabrinuta da Alis nije uvučena u neku opasnu sektu, otišla je u lokalnu biblioteku i uzela knjigu Jehovini svedoci — Objavitelji Božjeg Kraljevstva. Tog vikenda je pročitala celu knjigu! Uverena da je pronašla istinu, nazvala je Alisinu majku, zatražila još literature i počela da proučava Bibliju sa Svedocima. U roku od mesec dana, počela je da dolazi na sve sastanke i ubedila je muža i majku da nedeljom idu na sastanak. Oni su takođe počeli da proučavaju Bibliju i sada dobro napreduju. Nakon tri meseca, nastavnica je postala nekršteni objavitelj i imala je prvi učenički govor u Teokratskoj školi službe. Nekoliko meseci kasnije, Alis i njena nastavnica Linda, krstile su se istog dana.

Zamisli da živiš na ostrvu na kome samo ti obožavaš Jehovu! U takvoj teškoj situaciji se na Maršalskim ostrvima nalazi jedna sestra čiji je muž prihvatio posao na atolu Medžato. Komšije su je zvale na misu u protestantsku crkvu, ali je ona to odbila. Umesto toga, usredsredila se na poučavanje svoje dece pomoću knjige Moja knjiga biblijskih priča. Takođe je razgovarala s komšijama o svojoj veri, a kada je išla u službu od kuće do kuće, nosila je svoju najmlađu ćerkicu. S vremenom su neki pokazali zanimanje i ova sestra koja je prilično izolovana od ostalih sada vodi nekoliko biblijskih studija pomoću brošure Zahtevi. Svakog meseca šalje mesečni izveštaj skupštini u kojoj je nekada bila. Sa svojom decom, ona dugo putuje brodom kako bi prisustvovala Memorijalu i većim skupovima koji se održavaju na ostrvu Ebaj. Objavitelji iz tamošnje skupštine šalju joj pisma ohrabrenja u kojima joj pišu o iskustvima iz službe na terenu i o utiscima sa skupštinskih sastanaka. Oni su za uzvrat  ohrabreni primerom ove verne sestre koja živi u izolovanom području.

Mnoga udaljena sela u Papua-Novoj Gvineji nemaju struju. Da bi koristili električne uređaje, ljudi imaju ili generatore ili akumulatore. Pošto je želela da pomogne ljudima iz svog sela da saznaju više o Bibliji, jedna novokrštena sestra je želela da prikaže neke video-kasete Jehovinih svedoka. Kada je zaradila nešto novca od prodaje hrane koju je sama proizvela, otišla je kod jedne žene i zamolila je da joj iznajmi televizor, video-rekorder i generator. Sestra je objasnila da želi da pozove celo selo da odgleda nekoliko kaseta koje se temelje na Bibliji i za koje smatra da će svima biti od pomoći u duhovnom pogledu. Ta žena je odmah dosta spustila cenu i rekla da bi i ona volela da dođe i odgleda te kasete. Došli su skoro svi iz sela. Nakon gledanja, mnogi su rekli da nisu ni pretpostavljali da se delo Jehovinih svedoka obavlja u tako velikom obimu. Na njih je takođe ostavilo utisak svetsko bratstvo, jer je to nešto što nikada nisu videli u svojoj crkvi. Mnogi koji su ranije odbijali Jehovine svedoke sada su pozvali sestru u goste i želeli su da više saznaju o njenim verovanjima.

Na Savaima, najvećem ostrvu Samoe, neki koji su na vlasti zabranili su Jehovinim svedocima da propovedaju u njihovim selima. Jedna sestra koja živi u jednom od tih sela ostala je čvrsta u istini kada je sahranjivala sina. Pošto je pogrebni govor trebalo da se održi u njenoj kući, braća i sestre iz obe skupštine sa tog ostrva pomogli su oko čišćenja kuće i dvorišta i nabavili su generator. Seljani su posmatrali kako su objavitelji pomagali. Način na koji su braća organizovala i obavila sahranu veoma se razlikovao od samoanskih običaja.

Dva dana nakon sahrane, seosko veće je zasedalo i razmotrilo ovaj događaj. Svi su bili zadivljeni načinom na  koji su Svedoci pomagali ovoj porodici i pre i posle sahrane. Seoske vođe su bile toliko dirnute time kako je sahrana obavljena da su se jednoglasno složile da pogrebne običaje sprovode na Faa-Molimau a Jeova (način Jehovinih svedoka). Dva dana kasnije, u jednoj maloj Dvorani Kraljevstva udaljenoj nekoliko kilometara, održan je godišnji Memorijal Hristove smrti. Porodice iz tog sela došle su u tri kamioneta. Sada naša braća i sestre mogu slobodno da svedoče u tom selu, koje je jedno od najvećih na tom ostrvu. Dva specijalna pionira tamo vode šest biblijskih studija. Na Skupštinskom studiju knjige ne prisustvuju samo zainteresovani seljani, već i seoski poglavar.

Jedan mladi čovek sa Fidžija sedeo je pod jednim drvetom i razmišljao o svom životu i budućnosti. Pozvao je jednog prolaznika da sedne do njega. Taj prolaznik je bio naš brat i on je iskoristio priliku da pruži svedočanstvo. Iako je ovaj mladi čovek već čuo za biblijsko obećanje o raju na zemlji, razgovor s bratom ponovo mu je oživeo interes. Odlučio je da se vrati na ostrvo gde mu živi majka i da počne da proučava Bibliju. Kada je stigao tamo, rođaci koji su se suprotstavili njegovoj novoj veri uništili su mu useve koje je počeo da uzgaja. Seoski poglavica mu je naredio da ode i rekao da tu nije dozvoljena nijedna druga religija osim njihove. Stoga je otišao u očevo selo na jedno drugo malo ostrvo. Tamo je napravio kanu od starog talasastog lima i svake nedelje je veslao po nekoliko kilometara nemirnim morem da bi se sastao sa Svedocima. I tamo je doživeo protivljenje porodice, te je bio prinuđen da živi kao pustinjak na jednom izolovanom delu ostrva. Ipak, uspeo je da se preseli na glavno ostrvo, blizu jedne velike skupštine. On i dalje dobro duhovno napreduje i sada je nekršteni objavitelj.

 ◼ AMERIKE

Broj zemalja: 56

Broj stanovnika: 857 137 983

Broj objavitelja: 3 095 083

Broj biblijskih studija: 2 898 369

Jednog nedeljnog prepodneva u septembru 2002, jedna sestra iz Sjedinjenih Država otišla je u naknadnu posetu kod nekog trgovca. Pošto je imao mušterije, sestra je razgledala po radnji. Primetila je jednu ženu koja je žurno birala malu, hinduističku verziju katoličke brojanice. Mala je niska braon kuglica koja se koristi pri ponavljanju molitvi koje se upućuju mnogim hinduističkim bogovima. Izgledalo je da je ta žena, po imenu Šve, našla malu baš kakvu je i tražila. U tom trenutku joj je sestra prišla i rekla:  „Oprostite. Da vas pitam, da li je ta mala od sandalovine?“

„Jeste! Molila sam se bogu za dobru malu i danas sam je pronašla. Pomirišite je!“

„Baš lepo miriše! Kom bogu ćete se moliti pomoću nje?“

„Pa, ponekad Ganeši, ponekad Šivi, a ponekad Durgi. Svima njima ću se moliti pomoću ove male.“

„A da vas pitam, da li ste utvrdili koji je bog najveći?“

„Nisam baš sigurna. Ne znam koji je bog najveći.“

„Dok sam kao hinduistkinja obožavala te bogove, ni ja nisam bila sigurna. Ali sada znam ko je svemoćni Bog. Pokazaću vam. [Sestra je pročitala Psalam 83:19.] Jehova Bog je taj Svemoćni nad celom zemljom. On je veći i od Šive, i od Ganeše, i od Durge. Mogu vam besplatno pokazati kakav je svemoćni Bog.“

„Stvarno biste mi pokazali kakav je pravi Bog? Danas su sve moje molitve uslišene!“

„Kako to?“

„Svakog dana se molim za dobru malu da bih pomoću nje našla pravog Boga. A pošto nemam nijednog pravog prijatelja, takođe sam se molila da nađem takvog prijatelja koji će mi pomoći. Kako se zovete?“

„Zovem se Mala i evo, ja bih mogla da vam budem taj prijatelj koji će vam pokazati o čemu sve govori Biblija.“

„Prosto ne mogu da verujem da mi je Bog dao živu Malu!“

Ove dve žene su se dogovorile da proučavaju brošuru Zahtevi. Šve redovno dolazi na sastanke i planira da se krsti.

 Jedna misionarka u Hondurasu koja je tek učila španski, ušla je u jednu poslovnu zgradu i uručila časopise recepcionerki. U tom trenutku je zazvonio telefon na recepciji i sestra je pomislila da ju je recepcionerka pozvala da sedne, pa je to i učinila. Međutim, sestra je pogrešno razumela. Recepcionerka ju je zapravo zamolila da izađe. Za to vreme, jedna žena se u susednoj kancelariji molila za pomoć da prestane da čini preljubu s jednim oženjenim čovekom i da sazna kakvo obožavanje Bog prihvata. Kada je čula glas naše sestre na recepciji, pomislila je da je to odgovor na njenu molitvu. Međutim, kada je čula recepcionerku kako je zamolila misionarku da napusti zgradu, uplašila se da će ona otići pre nego što bude razgovarala s njom. Sestra priča šta se dalje desilo: „Pošto nisam dobro razumela recepcionerku, još uvek sam bila na recepciji kada je ta žena dotrčala da razgovara sa mnom. Obe smo sigurne da je to bilo Jehovino vođstvo.“ Godinama ranije, ta žena je čitala publikacije Jehovinih svedoka i sada je odlučila da se potpuno usredsredi na duhovne stvari. Prekinula je vezu sa onim oženjenim čovekom i sada proučava Bibliju i redovno dolazi na sastanke.

Jedna specijalna pionirka iz El Salvadora dobila je dodelu u jednoj skupštini na čijem se području malo njih odazvalo na istinu. Molila se Jehovi da joj pomogne da pronađe zainteresovane osobe. Jedne nedelje je započela razgovor na temelju Biblije s jednim mladim čovekom. On je uzeo knjigu Spoznanje i složio se da nastave razgovor drugom prilikom. Sestra je često pokušavala da ga nađe, ali on nikada nije bio kod kuće. Ipak, razgovarala je s njegovom suprugom, ali se ona nije baš puno zanimala za Bibliju. Kada je sestra  došla peti put, žena ju je pozvala u kuću iako je rekla da to bude „samo na deset minuta“. Sestra ju je pitala da li joj je knjiga Spoznanje pri ruci. Žena je našla knjigu i sestra je u kratkim crtama razmotrila nekoliko glavnih tema i pokazala joj kako izgleda biblijski studij. Nakon tri meseca proučavanja, žena je počela da dolazi na sastanke i vidno je napredovala. A njen suprug? S vremenom se priključio studiju. Zatim je počeo da dolazi na sastanke zajedno s porodicom. Ovaj par će sada ozakoniti svoj brak. Istrajnost i molitva doneli su dobre rezultate.

Margarita, koja živi u Meksiku, priča svoje iskustvo iz neformalne službe: „Na krojačkom kursu sam razgovarala s jednom ženom o Bibliji. Rekla je da je stekla utisak da su porodice Jehovinih svedoka srećne, pošto su svi uvek nasmejani i izgledaju tako vedro. Rekla sam joj da je dobro primetila i da pravu sreću nalaze oni koji se uzdaju u Jehovu i slede biblijska načela.“ Margarita je započela biblijski studij s tom ženom, koja sada redovno dolazi na sastanke i dobro napreduje u spoznanju istine.

Ana iz Dominikanske Republike uručila je brošuru Zahtevi jednom čoveku koji je delovao jako zabrinuto. Njegova supruga je imala rak i bila je u bolnici gde je trebalo da se podvrgne operaciji. Rekao je da njegova žena voli da čita i da bi joj zato poneo brošuru u bolnicu. Kasnije se Ana upoznala sa suprugom tog čoveka, koja je rekla: „Možemo da počnemo da proučavamo. Spremna sam.“ Kasnije je objasnila da je, dok je bila u bolnici, preklinjala Boga da je dovede u pravu religiju. U tom trenutku, suprug joj je doneo brošuru Zahtevi. Pročitala ju je, uvidela da je to Božji odgovor na njenu molitvu i odmah je postavila cilj da bude  Jehovin svedok. Iako je od kuće do Dvorane Kraljevstva morala da pešači ceo sat, brzo je napredovala i postala objavitelj. „Sada mogu da ispunim zavet koji sam dala Bogu“, rekla je. Za manje od šest meseci krstila se na oblasnom kongresu i sada radosno služi Jehovi.

Martin, 13-godišnji objavitelj iz Paragvaja, rado koristi prilike za neformalno svedočenje. Dok se jednom vraćao iz škole i svedočio jednom prolazniku, primetio je na ulici neki paketić. Podigao ga je i otkrio da je u njemu bio novac. Pošto nije bilo nikoga ko je tražio paketić, stavio ga je u džep. Krenuo je dalje i počeo da razmišlja: ’S ovim novcem mogu da otplatim dug za tri meseca školarine i da pomognem roditeljima oko nekih troškova.‘ Dok je tako razmišljao, nije ni primetio da je krenuo ulicom kojom inače nikada ne ide. Onda je ugledao čoveka koji je očigledno nešto izgubio. Čovek je rekao da je izgubio 115 000 gvaranija (16 evra) i da je to bio sav novac koji je imao za život do kraja meseca. Martin se odmah prisetio reči jednog starešine s kojim je razmatrao pitanja za krštenje. Taj starešina mu je rekao: „Sada pošto želiš da se krstiš, suočavaćeš se sa sve više i više kušnji.“

Martinu je stvarno trebao novac. Tog dana čak nije imao dovoljno ni za užinu, a kamoli da plati školarinu. Ipak, bez imalo sumnje da radi ispravnu stvar, Martin je zamolio čoveka da mu ponovo kaže koliko je novca izgubio. Tačno toliko je Martin i našao. Dao je čoveku novac, kao i jedan traktat, i rekao mu da je on Jehovin svedok. Sav oduševljen, čovek je više puta zahvalio Martinu i zagrlio ga. Dao mu je svoju adresu da ga poseti. Martin se sa svojim roditeljima krstio na nedavno održanom pokrajinskom sastanku.

 ◼ AZIJA I BLISKI ISTOK

Broj zemalja: 47

Broj stanovnika: 3 931 574 927

Broj objavitelja: 568 370

Broj biblijskih studija: 417 308

Kumiko, jedna pionirka iz okoline Tokija u Japanu, zbog zdravstvenih problema ne može puno da ide u službu od kuće do kuće. Zato je počela da svedoči putem pisama. Braća i sestre iz njene skupštine davali bi joj adrese osoba koje nisu mogli da pronađu jer su retko bile kod kuće. Ona bi pisala pisma, a objavitelji ih slali. Pisala je više od godinu dana, ali nije dobila nijedan odgovor. Ipak, ona je i dalje pisala pisma. Konačno, nakon što je napisala oko 1 500 pisama, dobila je dopisnicu na kojoj je stajalo: „Hvala  vam za pismo. Veoma me interesuje ono što ste napisali. Ovim danima sam slobodan i čekam da mi se javite.“ Sa suzama radosnicama, posetila je tog čoveka i odmah su započeli biblijski studij. Sestra kaže: „U početku sam pomalo oklevala da pišem pisma, ali sada sam uverena da će Jehova sigurno blagosloviti naš trud ukoliko strpljivo tražimo osobe slične ovcama.“

Dok je bila u službi od kuće do kuće, jedna sestra iz Indije pokucala je na jedna vrata. Žena koja je otvorila bila je tužna. Dvoje male dece sedelo je na podu s praznim tanjirima ispred sebe. Sestra je prenela utešnu poruku o Božjem Kraljevstvu i blagoslovima koje će ono doneti, a žena je pažljivo slušala. Za to vreme, gladna deca su uporno dozivala majku da im dâ da jedu. Ona ih je odbijala. Sestra je rekla da će rado sačekati dok im dâ da jedu. Tada se žena zaplakala. Objasnila je da se u hrani nalazi otrov. Baš kada je htela da im da tu hranu, čula je kucanje na vratima. Zbog porodičnih problema i supruga pijanice, odlučila je da ubije sebe i svoje dve male ćerke. Kada je sestra to čula, bacila je otrovanu hranu, brže-bolje otišla u obližnju prodavnicu i kupila nešto hrane. Zajedno su je pripremile i dale deci da jedu. Poruka o Kraljevstvu veoma je utešila ovu ženu. Prihvatila je biblijski studij i sada je kršteni Svedok. Njene dve ćerke dolaze s njom na sastanke. Nedavno je i njen suprug počeo da dolazi na sastanke i sada dobro napreduje.

TARS! Ova reč je mnogima u Tajvanu uterala strah u kosti. Ljudi su sa strepnjom pratili vesti o tome kako je ova bolest pogodila Hongkong. Zatim je stigla i u Tajvan! Nekoliko bolnica je stavljeno pod karantin  zbog širenja infekcije i mnogi su strahovali da bi mogli postati sledeća žrtva. Čak i pre nego što je vlada to zatražila, tajvanska podružnica je pomogla skupštinama da nabave termometre tako da su braća mogla da izmere temperaturu svima koji bi došli na sastanak.

Vlada je zatim zatražila da sve registrovane religije prestanu da propovedaju u pojedinim oblastima. Putem jednog posebnog programa za Sastanak službe, braći je pružena pomoć da prilagode svoju službu kako bi izbegli nevolje. Jedna specijalna pionirka se odazvala na poziv da se naknadne posete obavljaju i kod onih koji su pokazali čak i vrlo mali interes. Rezultat toga je bio da je počela da vodi još nekoliko biblijskih studija. Sada neki od tih novih studenata odlično napreduju. Sestra kaže: „Ono što su najpre bile nepovoljne okolnosti, doprinelo je da imam još više uspeha u službi.“

Dok je bila u službi propovedanja, jedna sestra sa Kipra započela je razgovor s jednom ženom koja je rekla da je zauzeta. Kroz otvoren kuhinjski prozor, sestra je brzo uvela i pročitala Psalam 72:12-14 i rekla da će ponovo doći kad bude zgodnija prilika. Kada je došla, iznenadila se jer je žena rekla da ju je nestrpljivo očekivala. Zašto? Stihovi koje je sestra pročitala veoma su je utešili — ceo dan je razmišljala o njima. Sestra joj je ponudila biblijski studij i ona ga je spremno prihvatila. Sada je ta žena veoma zahvalna što može nešto da nauči iz Božje Reči.

Polo, jedan čovek iz Kambodže, počeo je da proučava s jednim misionarom i odlično je napredovao. Dolazio je u Pnom Pen na svih pet skupštinskih sastanaka.  Onda mu je njegov poslovođa rekao da treba da se preseli u Batambang, jedan grad blizu granice sa Tajlandom. Tamo ne postoji nijedna skupština, tako da je Polo dao broj svog mobilnog telefona bratu koji je vodio studij s njim i oni su nastavili da proučavaju putem telefona sredom i petkom po 30 minuta. Polo je takođe želeo da komentariše na Studiju Kule stražare. Pošto je skupština dosta udaljena, on napiše tri ili četiri komentara za predstojeći studij i pošalje ih nadgledniku njegovog Studija knjige da ih pročita na sastanku. Njegova revnost hrabri objavitelje u toj skupštini. Takođe se trudi da svedoči svima s kojima dolazi u kontakt. Na relaciji od kuće do Pnom Pena, svedoči mnogima u autobusu i poziva ih na sastanke. Sledeći cilj mu je da bude nekršteni objavitelj.

Dve sestre iz Mongolije započele su razgovor s jednim čovekom od oko trideset godina. On ih je zamolio da sačekaju trenutak, ušao je u kuću i izneo dve knjige: Čovečanstvo u potrazi za Bogom i Najveći čovek koji je ikada živeo. Rekao je da je pre 12 godina proučavao Bibliju s Jehovinim svedocima u Poljskoj. Kada se 1993. vratio u Mongoliju, odmah je poslao pismo i zatražio da ga Svedoci posete. Međutim, tada u Mongoliji nije bilo Svedoka, tako da ga niko nije posetio. Nešto kasnije je otišao u Indiju da studira na jednom univerzitetu i tamo je ostao pet godina. Tokom tog perioda, od 1994. do 1998, nije imao kontakta s Jehovinim svedocima. Onda se vratio u Mongoliju i konačno uspeo da stupi u kontakt s braćom. Ponovo je počeo da proučava Bibliju i prvi put je došao na jedan sastanak u aprilu 2003. Sada je srećan što može da studira brošuru Zahtevi.

 Jedna budistkinja sa Šri Lanke iznenadila je dve Svedokinje kada ih je spremno primila u svoju kuću rekavši im da su one odgovor na njene molitve! Objasnila je da joj se ćerka nedavno ubila zbog toga što ju je izgrdila. Budistički sveštenik kod koga je potražila utehu, rekao joj je da će se njena ćerka ponovo roditi i osvetiti joj se. To je prestrašilo ovu ženu. Jedan prijatelj joj je rekao da hrišćani ne veruju u takve stvari. Zato se molila da sretne prave hrišćane. Mislila je da će doći neki katolik. Ali, došle su dve Jehovine svedokinje i utešile je istinom iz Biblije. Ona sada proučava Bibliju uprkos protivljenju budističkog sveštenika.

Jedna žena iz Kirgizije godinama je posećivala Evangelističku crkvu. Čitajući Bibliju, primetila je razliku između onoga što je u njoj napisano i onoga što je crkva naučavala. Na primer, nije mogla da razume crkveno učenje da je Isus Hrist i Otac i Sin. Uverena da sin mora da ima oca, usrdno se pomolila Ocu Isusa Hrista i zamolila ga da joj pomogne da pronađe odgovore na biblijska pitanja koja je imala. Sutradan su dva Jehovina svedoka pokucala na njena vrata. Pitali su: „Šta mislite? U skladu sa onim čemu je Isus Hrist poučio svoje učenike, kome je trebalo da upućuju molitve, i koje ime im je rekao da slave?“ Pitanje ju je zapanjilo jer se prethodnog dana molila Ocu Isusa Hrista za odgovor na ova ista pitanja. Nakon razgovora, nimalo nije sumnjala da je Bog odgovorio na njenu molitvu. Prihvatila je redovan biblijski studij i počela da dolazi na sastanke Jehovinih svedoka. Kada je saznala da je Otac Isusa Hrista Jehova, počela je u molitvi da mu se obraća po imenu. Ona sada duhovno napreduje i govori rođacima o onome što je saznala.

 ◼ Afrika

Broj zemalja: 56

Broj stanovnika: 755 145 559

Broj objavitelja: 950 321

Broj biblijskih studija: 1 666 518

Mnoge autobuske kompanije na međugradskim linijama u Zambiji puštaju putnicima video-kasete koje često obiluju nasiljem i nemoralom. Jedan bračni par misionara putovao je u glavni grad i pitao vozača da li može da pusti video-kasetu Biblija — njena moć u vašem životu. Vozač se složio. „Primetili smo da su putnici netremice gledali i pažljivo slušali“, priseća se Rut. „Posle smo razgovarali s njima i uručili im traktate i časopise. Svi su bili oduševljeni.“ Misionari su zamolili vozača da kasnije ponovo  pusti kasetu. Međutim, on ju je premotao i pustio je odmah. Ričard kaže: „Putnici su još jednom uživali u gledanju video-kasete, tako da nam je bilo veoma drago što smo zamolili vozača da je ponovo pusti.“

Miranda, jedna srednjoškolka iz Malavija, pokazala je na školskom odmoru drugarici iz odeljenja knjigu Tajna porodične sreće. Jedan profesor je slučajno čuo njihov razgovor. Pozvao je Mirandu u svoj kabinet i upitao je zašto je govorila svojoj drugarici da bi trebalo da se uda. Odgovorila je da nije bilo reči o tome, već kako knjiga o kojoj su razgovarale može pomoći porodicama da pronađu pravu sreću. Profesor se razljutio i počeo je da viče na Mirandu: „Ti si premlada da daješ bračne savete!“

Uznemirena i potresena, Miranda je izašla iz kabineta. Dva dana kasnije, profesor ju je ponovo pozvao u svoj kabinet. Miranda priča šta se potom desilo: „Profesor mi je kazao da mu je žao što je bio grub i rekao mi je da su se njegova supruga i on stalno svađali i da su se na kraju razdvojili. Zamolio me je da mu donesem knjigu koju sam pokazala svojoj drugarici. Rado sam mu donela jedan primerak. Dve nedelje kasnije, rekao mi je da mu je knjiga pomogla i da je počeo da je čita sa suprugom. S vremenom su se pomirili.“

U Južnoafričkoj Republici, jedan stariji čovek po imenu Erik, godinama je proučavao Bibliju s Jehovinim svedocima, ali zbog pušenja nije mogao duhovno da napreduje. Kada mu se supruga krstila, odlučio je da i on dostigne isti cilj. U nekoliko primeraka je odštampao krupnim slovima stih iz 2. Korinćanima 7:1, gde stoji: „Budući da imamo ova obećanja, voljeni, očistimo se od svake prljavštine tela i duha, usavršujući svetost u strahu pred Bogom.“ Okačio je ovaj citat  na uočljivim mestima u kući. Svaki put kada bi osetio želju da zapali cigaretu, pročitao bi ovaj citat i pomolio se Jehovi da mu pomogne da prestane da puši. Sada ima već više od deset meseci kako ne puši. Erik je trenutno nekršteni objavitelj i želi da se krsti na sledećem oblasnom kongresu.

Dok je čekala trajekt, jedna misionarka sa Sejšela primetila je jednu ženu koja je sedela sama. Iako je sestra ceo dan propovedala i bila iscrpljena, prišla je toj ženi i ponudila joj traktat. Žena ga je prihvatila i rekla da je hinduskinja. Nekoliko dana kasnije, ponovo su se srele na ulici i dogovorile se za biblijski studij. Nakon što je suprug te žene, inače doktor i katolik, pročitao knjige Čovečanstvo u potrazi za Bogom i Spoznanje, i on je pristao na biblijski studij. Jedne večeri, njih dvoje su pozvali sestru i njenog supruga na jedan poseban roštilj. Oboje su spalili svoje religiozne likove i na toj vatri spremili večeru! Ubrzo su počeli da dolaze na sastanke i da idu u službu propovedanja. Kada su se krstili, oboje su upisali pomoćnu pionirsku službu. S obzirom da je to ostrvo malo, svi vrlo dobro znaju ovog brata. „Doktor je postao sveštenik“, neki se rugaju. On sada služi kao sluga pomoćnik, a njegova supruga kao opšti pionir.

Da bi pomogao gluvim ljudima u Zimbabveu da upoznaju istinu, Išmejel je naučio znakovni jezik. Dok je jednog dana putovao autobusom, primetio je jednu gluvu ženu kako prosi novac od putnika. Svedočio joj je i dogovorio se s njom da se ponovo vide. Kada ju je pitao šta njena crkva kaže o tome zašto je gluva, žena je odgovorila: „Oni kažu da Bog želi da ja budem gluva.“ Išmejel joj je objasnio da Bog ne želi da ljudi budu gluvi, već da je to posledica nasleđenog greha i  nesavršenosti. Takođe joj je objasnio da će Bog uskoro otkloniti sve bolesti. Žena je odgovorila: „Želim da saznam zašto me je crkva lagala.“ Kada su treći put razgovarali, objasnila je: „Od sada sam s vama. Ne želim više da slušam laži.“ S njom se vodi biblijski studij, redovna je na skupštinskim sastancima i nada se da će uskoro biti nekršteni objavitelj.

U Gani mnogi ljudi teško zarađuju za život i zato nemaju vremena da se posvete svojoj duhovnosti. Jedna opšta pionirka je u službi od kuće do kuće zamolila jednog mladog čoveka da odvoji samo pet minuta za razgovor na temelju Biblije.“ Rekao je: „Preko dana sam uvek zauzet. Kući dolazim samo posle osam uveče da bih prespavao.“

Sestra je pitala: „Da li biste mogli da odvojite malo vremena na uštrb spavanja za proučavanje Biblije?“

Rekao je: „Samo ako dođete posle osam uveče.“ Sutradan su sestra i njen suprug bili kod tog čoveka tačno u osam uveče. On se upravo vratio s posla. Započet je biblijski studij i čovek je ubrzo počeo da dolazi na sastanke. Kasnije je postao nekršteni objavitelj, a zatim se i krstio. Promene koje je načinio u životu toliko su zadivile njegovu suprugu da je i ona prihvatila biblijski studij i ubrzo postala nekršteni objavitelj. Komšije i oni koji su znali kako je ovaj mladi čovek ranije živeo, nisu mogli da veruju kada su ga videli kako propoveda od kuće do kuće. Mnogi su želeli da znaju šta je uspelo da promeni osobu za koju su svi znali da pije, krade i koristi drogu. Malo-pomalo, 22 osobe u tom gradu zatražile su biblijski studij. Dvanaestoro od njih već redovno dolazi na sastanke i uskoro će moći da budu nekršteni objavitelji.

[Slika na 43. strani]

Steponas i Edvardas, Litvanija

[Slika na 47. strani]

Alis sa svojom učiteljicom Lindom, Australija

[Slika na 51. strani]

Mala, Sjedinjene Države

[Slika na 56. strani]

Kumiko, Japan

[Slika na 61. strani]

Rut i Ričard, Zambija