Najvažniji događaji iz prošle godine

U POSLEDNJIH nekoliko godina, prirodnih katastrofa je bilo više nego ikad, a u mnogim zemljama ni službena 2005. godina nije bila izuzetak. Naravno, ti tragični događaji pogađaju i našu braću. Međutim, kao što ćemo videti, u nevoljama dolazi do izražaja hrišćanska ljubav, koja zbližava braću a iskrene ljude privlači istini (Mal. 3:18; Jov. 13:35).

Sve veći broj katastrofa naveo je mnoge da ozbiljnije razmišljaju o budućnosti i o tome šta je zaista važno u životu. Za nas je bila velika prednost što smo u okviru specijalne akcije s brošurom Bdite! mogli da pomognemo tim osobama da razumeju važnost vremena u  kom živimo. U mnogim zemljama, ta akcija je započela 18. oktobra 2004, i donela je dobre rezultate.

Akcija s brošurom Bdite!

Argentina. „Ako se desi neka katastrofa, ko će preživeti — onaj ko je dobar, onaj ko je zao ili onaj ko sluša upozorenje?“ Tako je glasio uvod za brošuru Bdite! koji je jedna sestra koristila na području gde su ljudi prilično ravnodušni i koji se pokazao kao delotvoran.

Brat po imenu Huan ostavio je ovu brošuru šesnaestogodišnjem dečaku koji ju je pročitao a zatim oduševljeno pričao svom ocu o onome što je saznao. Dobivši želju da sazna više, i otac ju je pročitao i pogledao biblijske stihove. Bio je toliko impresioniran da je počeo da je proučava sa svojom porodicom. Sledeći put je Huan ponudio tom čoveku biblijski studij kod kuće. „To je baš ono što nam je potrebno — proučavanje Biblije u porodičnom krugu“, odgovorio je on. Naravno, tako je i bilo — cela porodica je počela da proučava Bibliju.

Francuska. Žoslin je ponudila brošuru Bdite! Alisiji, mladoj ženi koja je ranije proučavala Bibliju. Ona je spremno prihvatila brošuru i pristala da je proučava sa Žoslin. Alisija je takođe odlučila da redovno čita Bibliju. „Samo dve sedmice kasnije“, kaže Žoslin, „rekla je da su joj suze krenule dok je u Bibliji čitala o događajima iz Isusovog života.“

Alisija je rekla svom momku da želi da ozakoni njihovu vezu kako bi ugodila Bogu i da želi da postane Jehovin svedok. Na njeno iznenađenje, on je odgovorio: „Važi. Nemam ništa protiv toga da uradiš ono što Bog traži od tebe.“ Alisija je nakon toga prvi put prisustvovala pokrajinskom sastanku.

Madagaskar. Nana je majka dve male devojčice. Kada je bila tinejdžer, dolazila je na hrišćanske sastanke  s roditeljima sve dok oni nisu prestali da služe Jehovi. U vreme specijalne akcije, Nana je dobila brošuru od jedne misionarke i počela da proučava Bibliju. Ona sada posećuje sve sastanke sa svojim dvema ćerkama i radi na tome da postane nekršteni objavitelj. I njeni roditelji su pristali da proučavaju ovu brošuru. Nanin 14-godišnji brat Žosija čak proučava Bibliju s jednim svojim vršnjakom, koji sada redovno dolazi na sastanke.

Nigerija. „U vreme ove akcije umrla mi je majka, zbog čega sam imao priliku da svedočim u svom selu“, kaže jedan pionir. „Pre sahrane, rođaci su plakali i bacali se na zemlju. ’Zašto to radite?‘, pitao sam ih. ’Svi smo jako žalosni što je majka umrla, ali ona sada spava smrtnim snom. Ustaće prilikom uskrsenja.‘ Iako sam i sam plakao, otvorio sam brošuru Bdite! na 8. strani i objasnio scenu uskrsenja koja je tu prikazana. Uručio sam 195 brošura, a od toga 45 brošura Bdite! Na sahrani smo još neka braća i ja dali 100 časopisa Kula stražara od 1. maja 2005, s temom: ’Da li će mrtvi ponovo živeti?‘“

Rusija. Irina, koja služi kao specijalni pionir u Zeljenogradsku, piše: „Sestra i ja smo ponudile brošuru Bdite! ženi po imenu Alja, koja nas je zatim pozvala unutra. Za nju je život izgubio smisao zbog toga što su ljudi postali veoma bezosećajni. Dogovorile smo se da je ponovo posetimo. Nakon nekoliko dana, dok smo ta ista sestra i ja prolazile ulicom, čule smo kako nas neka žena doziva. Bila je to Alja. Zahvalila nam je za brošuru, izvadila je iz svoje torbe i pokazala nam koje je misli podvukla. Ona sada redovno proučava Bibliju pomoću brošure Zahtevi.“

U jednom drugom mestu u Rusiji, Vera i njen muž Vitalij zaustavili su se kod jednog kioska kraj puta, gde je  radila Verina poznanica Ljuda. Ona je ranije stavila do znanja da ne želi da razgovara o Bibliji sa Svedocima, tako da je Vera oklevala da joj ponudi brošuru. Međutim, Vitalij ju je ohrabrio da to ipak učini, i Ljuda je na Verino iznenađenje prihvatila brošuru. Dva dana nakon toga, Ljuda joj je telefonirala. „Ako sam tako mnogo naučila iz samo jedne brošure“, rekla je, „koliko ću tek naučiti ako budem redovno proučavala Bibliju!“ Uprkos protivljenju rođaka, Ljuda je odmah počela da proučava Bibliju i da posećuje sastanke. Njen sin i ćerka takođe proučavaju. „Zanimljivo je“, kaže Vera, „da je pre nekoliko godina Ljuda dobila knjigu Spoznanje, ali nije pokazala zanimanje. Međutim, brošura Bdite! uspela je da probudi njen interes.“

Venecuela. Žena pokrajinskog nadglednika razgovarala je na vratima s jednim bračnim parom koji ima četvoro dece. Skrećući pažnju na sliku raja na 16. i 17. strani brošure Bdite!, istakla je koliko je važno da svi u porodici uče o Bogu. Zatim je celu porodicu pozvala da dođu na sastanak u četvrtak uveče i dogovorila se s njima da se nađu na obližnjoj autobuskoj stanici. Sestra i njen muž otišli su na autobusku stanicu u dogovoreno vreme, ali niko se nije pojavio. Oni nisu znali da je ova porodica uhvatila raniji autobus i da su već stigli u Dvoranu Kraljevstva! Pet članova porodice sada redovno proučava Bibliju i posećuje sastanke, iako moraju da autobusom prelaze duže relacije, što je prilično skupo.

Jedna pionirka je pokucala na jedna vrata, ali niko nije izlazio. Ponovo je došla kasnije i zatekla starijeg čoveka koji je upravo izlazio iz kuće. Objasnio je da jako slabo čuje i da, kada mu neko kuca na vrata, ili ne čuje ili ne stigne da otvori na vreme. Sestra mu je dala brošuru Bdite! i pozvala ga na skupštinski sastanak.

 Na sledećem sastanku, sestra je pričala ovo iskustvo ne znajući da je taj stariji čovek u stvari tu u dvorani! On sada redovno proučava Bibliju s jednim bratom, dolazi na sve sastanke i izrazio je želju da propoveda dobru vest. Kada su ga pitali zbog čega je prvi put došao na sastanak, držeći brošuru Bdite! u rukama, rekao je: „Zbog ove brošure!“

Prevođenje Biblije

Krajem 19. veka, Jehovina organizacija je počela da naručuje Biblije u velikim količinama i da ih daje zainteresovanim osobama, ponekad naplaćujući samo 35 posto od pune cene. Od 1926, braća su počela da štampaju i uvezuju Biblije u svojim štamparijama, a među prevodima koje su izdavali bili su prevodi The Emphatic Diaglott, King James i American Standard. A onda je 1961. godine izašlo Sveto pismo — prevod Novi svet na engleskom, u jednom tomu.

Kako je bilo s drugim jezicima? Početkom 20. veka, podružnice su počele da naručuju razne prevode Biblije od izdavačkih kuća i da ih po istoj ceni ustupaju drugima. Neke od ovih Biblija preveli su iskreni prevodioci koji su čak koristili Božje ime, Jehova, onako kako se izgovara na njihovom jeziku. Međutim, s vremenom je većina prevodilaca uklonila Božje ime iz svojih prevoda. U novije vreme, neki su otišli čak i korak dalje zamenjujući Božje ime imenom nekog lokalnog božanstva! Na primer, u Bibliji Buku Lojera na jeziku čičeva, koja se koristi u Malaviju, Mozambiku i Zambiji, na mestu gde treba da stoji tetragram stavljeno je „Čauta“, ime jednog plemenskog boga koje znači „veliki bog lûka“.

Postoje još mnoge reči koje su pogrešno prevedene. Na primer, u jednom afričkom prevodu na Luku se ukazuje  kao na vrača. U Bibliji na tuvaluškom uzeta je prevelika sloboda u prevođenju Jude 23, tako da taj stih glasi: „Pokazujte snažnu ljubav prema sodomitima; samo budite oprezni da njihova sodomija ne utiče na vas.“ U originalnom tekstu, uopšte se ne pominju ni sodomija ni sodomiti!

U prošlosti su biblijska društva predvodila u izdavanju i distribuisanju Biblija. Međutim, u novije vreme neka biblijska društva su svoja prava štampanja i distribuisanja ustupila crkvama hrišćanstva. Osim što je cena skočila, crkve u nekim zemljama ne žele da prodaju Biblije Jehovinim svedocima. Na primer, u Kirgiziji je protestantska crkva vlasnik prava na savremeni kirgiski prevod Hrišćanskih grčkih spisa. Kada braća pokušaju da ga kupe, često ih pitaju: „Da li ste Jehovin svedok?“ ili „Znate li Božje ime?“ Ako odgovore potvrdno, ne žele da im prodaju.

Zbog ovih i drugih razloga, Vodeće telo je dalo uputstvo da se veća pažnja pokloni prevođenju Biblije. Sada je Prevod Novi svet dostupan na 35 jezika, a Hrišćanski grčki spisi prevoda Novi svet na još 20 jezika. Trenutno postoji 33 tima za prevođenje Biblije širom sveta, od kojih 19 radi na Hebrejskim spisima, 11 na grčkim a 3 na Bibliji s referencama. Obično se biblijski tim sastoji od tri do šest osoba. Pomoću kompjuterskih programa i poboljšanog pristupa radu, neki timovi su uspeli da prevedu Hrišćanske grčke spise za manje od dve godine.

Kako se braća osećaju kada dobiju Prevod Novi svet na svom jeziku? Jedan pionir iz Albanije izrazio je osećanja mnogih. „Plakao sam“, rekao je. „Nikada ranije se nisam tako osećao dok sam čitao Božju Reč. Želim da upijem svaki stih!“

 Napredak na pravnom polju

Jermenija. Nakon 15 molbi, Jehovini svedoci su konačno registrovani 8. oktobra 2004. Međutim, mlada braća i dalje odlaze u zatvor zbog prigovora savesti na vojnu službu (Isa. 2:4). Nadamo se da će zahvaljujući ovoj zakonskoj registraciji braća imati religioznu slobodu, što će im omogućiti uvoz literature i održavanje kongresa. Tako je u junu 2005. u Jermeniju stigla prva zvanično uvezena pošiljka literature, koja je zatim ocarinjena i predata braći.

Austrija. Više od 30 godina, Jehovini svedoci vode pravnu bitku za religiozno priznanje. U vezi sa ovim problemom, Evropskom sudu za ljudska prava podneto je pet žalbi. Sud je 1. februara 2005. odlučio da razmotri dva slučaja povezana s braćom koja nisu mogla da dobiju izuzeće od vojne službe kao religiozne sluge, jer Jehovini svedoci nisu priznati kao religija. Petog jula, sud je uzeo u razmatranje jednu od žalbi, ali ishod još uvek nije izvestan.

Eritreja. Dana 24. januara 2004, vlasti su uhapsile 38 muškaraca, žena i dece povezanih sa skupštinom Saba u Asmari. Imali su između 6 i 94 godine. Neki nisu bili ni kršteni. Nakon što su tri noći proveli u pritvoru, najmlađi su oslobođeni. Ostalih 28 prebačeni su u zatvor van Asmare i zatvoreni u metalne kontejnere a zatim ostavljeni napolju tokom vrelih dana i hladnih noći. Nakon nešto više od sedam meseci, 2. septembra 2004, oslobođena su dva najstarija brata, jedan od 94 a drugi od 87 godina. Zatim su pušteni i ostali. Međutim, šestorica njih su još uvek u zatvoru zajedno s još šesnaestoricom braće, od kojih su trojica zatvorena već 11 godina. Molimo vas, setite se ove drage braće u svojim molitvama (Dela 12:5).

 Francuska. Kao što se izveštava u Godišnjaku za 2001, vlasti su nametnule novi porez na priloge braće, uključujući i porez za četiri godine unazad (1993-96) — sve to sa ogromnom kamatnom stopom od 60 procenata, plus kazne! Braća su uložila žalbu, ali su izgubila parnicu na nižem, apelacionom i višem sudu. Dana 25. februara 2005, uložili su žalbu Evropskom sudu za ljudska prava, pozivajući se na očiglednu religioznu diskriminaciju.

Gruzija. Nasilno progonstvo se u velikoj meri utišalo. Naša literatura sada može da se uvozi, a hrišćanski sastanci nisu ometani. Međutim, na sudovima su ostali nerešeni još mnogi slučajevi zlostavljanja. Četiri žalbe protiv Gruzije čekaju da budu razmotrene na Evropskom sudu za ljudska prava. Odnose se na nasilno progonstvo koje su naša braća trpela, likvidaciju naših zakonskih tela i nedostatak pravnog leka. Dana 6. jula 2004, sud je uzeo u razmatranje slučaj Skupština Jehovinih svedoka Gldani protiv Gruzije.

Nemačka. Kada je država ponovo ujedinjena, braća su tražila da Religiozna organizacija Jehovinih svedoka dobije status korporacije regulisane javnim pravom. Tako je počela 12-godišnja pravna bitka. Presuda u korist Jehovinih svedoka koju je doneo Savezni ustavni sud 2000. godine opovrgla je gledište da država od Jehovinih svedoka može zahtevati lojalnost koja bi povredila njihovu hrišćansku savest. Parnice koje su usledile doprinele su rešavanju slučaja. Dana 24. marta 2005, Viši administrativni sud u Berlinu naložio je republici Berlin da Jehovini svedoci treba da dobiju prava koja imaju kao korporacija regulisana javnim pravom. Država pokušava da poništi tu odluku.

Rusija. Kao što se izveštava u Godišnjaku za 2005, opštinski sud Golovinski je 26. marta 2004. doneo odluku  o zabrani svih naših aktivnosti u Moskvi. Od tog vremena, pojavio se problem u vezi sa iznajmljivanjem mesta gde bi se održavali skupštinski sastanci i veći skupovi. Inače, braća poseduju jedan kompleks Dvorana Kraljevstva sa pet sala, koji koriste 44 skupštine i dve grupe. Uz veliki trošak i neugodnosti, 17 moskovskih skupština održava sastanke van grada, dok 31 skupština održava sve ili barem neke sastanke u manjim grupama u privatnim stanovima. Dešavalo se da policija stvara neugodnosti, ali niko nije bio uhapšen. Žalba je uložena 26. marta.

Na Evropskom sudu za ljudska prava 9. septembra 2004. saslušan je slučaj Kuznjecov i drugi protiv Ruske Federacije. Sud je 4. oktobra jednoglasno prihvatio slučaj na razmatranje. Taj slučaj se tiče službenog lica koje je u aprilu 2000. naredilo policiji da upadne na sastanak skupštine Čeljabinsk, koji se održavao na znakovnom jeziku. Slučaj je iskomplikovan zbog velikih nepravilnosti tokom prethodnog suđenja. Još uvek čekamo presudu.

Turkmenistan. Trojica braće — Mansur Mašaripov, Atamurat Suvkanov i Vepa Tuvakov — osuđeni su na 18 meseci zatvora zbog prigovora savesti na vojnu službu. Četvrti — Begenč Šakmuradov — osuđen je na godinu dana. Šesnaestog februara 2005, pravno odeljenje Jehovinih svedoka uputilo je zahtev turkmenistanskoj ambasadi u Vašingtonu da ova četvorica braće budu bezuslovno puštena na slobodu. Sva četvorica su oslobođena 16. aprila, uz posebnu amnestiju koju im je zagarantovao predsednik Turkmenistana. U toku godine, policija je hapsila i saslušavala mnogu braću i sestre u pokušaju da izvrši na njih pritisak da se odreknu svoje vere, ali bez uspeha.

 Godina prirodnih katastrofa

U nekim zemljama, tokom 2004. godine zabeleženi su novi rekordi što se tiče prirodnih katastrofa. Kako su te tragedije uticale na našu braću?

Kariaku, Grenada i Petit Martinik. Dana 7. septembra 2004, uragan Ivan pogodio je ova ostrva. Preko 90 posto kuća bilo je oštećeno ili srušeno. Strašno je to što je masovno pljačkanje prouzrokovalo isto toliko štete koliko i sam uragan! Braća su u ovoj katastrofi izgubila većinu poseda, a dve od šest Dvorana Kraljevstva na Grenadi ozbiljno su oštećene. Niko od braće nije bio teže povređen.

Nešto pre toga, podružnica na Barbadosu, koja nadgleda delo na ovim ostrvima, posavetovala je skupštine da u program Poučavanja za hrišćansku službu uključe tačku koja bi govorila o pripravnosti za uragan, iako je poslednji uragan pogodio ovo područje još 1955. Jedna sestra iz Grenade postavila je pitanje: „Zašto moramo da traćimo vreme na razgovor o uraganu kada ima važnijih stvari?“ Nema potrebe ni reći da je, nakon što je udario uragan Ivan, ta sestra čvrsto odlučila da više nikad ne dovodi u pitanje smernice organizacije! Podružnica je brzo oformila odbor za humanitarnu pomoć, a poduprle su je i podružnice iz Gvajane i Trinidada. Na stotine braće sa Kariba i iz Sjedinjenih Država učestvovalo je u obnovi.

Jamajka i Kajmanska ostrva. Niko od braće nije stradao usled uragana Ivan, ali mnogi su pretrpeli materijalni gubitak. Čim se vreme stabilizovalo, starešine iz 199 skupština na ovim ostrvima stupile su u kontakt s braćom. „Vi zaista brinete jedni o drugima“, rekli su posmatrači.

Haiti. Sredinom septembra, uragan Džin pogodio je severni deo Haitija i prouzrokovao strašnu poplavu  koja je zahvatila priobalni grad Gonaiv i okolno područje. Čak je i ljudima koji su potražili utočište na krovovima voda sezala do kolena! „Celu noć smo slušali kako se ruše kuće i kako ljudi zapomažu“, kaže jedan brat. Poplava je odnela oko 2 900 života, a poginula je i jedna naša 83-godišnja sestra.

Jedan brat kaže: „Zahvaljujem Jehovi što su članovi moje porodice bili spremni da ostave sve materijalne stvari i što su preživeli.“ Nekoliko dana kasnije, Svedoci iz okolnih gradova doneli su hranu i svežu vodu, a podružnica je poslala pun kamion neophodnih stvari. Iako su morali da raščišćavaju kuće, za vikend su ponovo svi bili na hrišćanskim sastancima i u propovedanju. „Četrdeset dobrovoljaca je četiri dana radilo na mojoj kući“, kaže jedna sestra. „Čak su je i ofarbali! Sve to je ostavilo snažan utisak na članove moje porodice koji nisu Svedoci. Jedna rođaka je otada počela da proučava.“

Sjedinjene Države. Tokom avgusta i septembra 2004, državu Floridu pogodila su četiri uragana: Čarli, Franses, Ivan i Džin. a Više od 4 300 domova braće i najmanje deset Dvorana Kraljevstva bilo je oštećeno. Zbog toga je predsedavajući Službe za hitne intervencije na Floridi proverio da li se humanitarna pomoć ispravno deli. Rekao je da nijedna druga grupa nije bila tako dobro organizovana kao Jehovini svedoci. Našem odboru za humanitarnu pomoć rekao je da mogu da dobiju šta god im zatreba.

Jedna skupština je privremeno koristila objekat koji je iznajmila za 50 dolara po sastanku. Međutim, i ovaj objekat je oštećen kada je prvi uragan udario. Unajmljeni  su ljudi da bi izvršili popravke, ali oni nisu dovršili posao. Braća su ponudila svoje usluge vlasnicima objekta, koji su pristali na to, tako da su braća dovršila posao. Vlasnici im zbog toga nisu naplatili kiriju za tri meseca.

Japan. „Broj tajfuna koji su pogodili Japan [2004. godine] predstavlja najveći broj otkada je Japan postao rekorder u tome 1551“, kaže jedan novinski izveštaj. U prefekturama Niigata i Fukui, ekstremne vremenske prilike u julu oštetile su više od 34 000 kuća i drugih zgrada, uključujući i Dvoranu Kraljevstva i 60 domova braće i sestara. Na stotine Svedoka iz obližnjih skupština odmah je priskočilo u pomoć. Dvorana Kraljevstva je za dve sedmice potpuno renovirana.

Braća su takođe pomagala da se očiste i dezinfikuju domovi drugih ljudi koji žive blizu dvorane. Jedan čovek koji se ranije protivio poruci o Kraljevstvu bio je dirnut do suza. Vlada je odboru za humanitarnu pomoć čak poslala pismo zahvalnosti za trud koji su braća uložila.

Kada su u septembru i oktobru dva tajfuna opustošila Japan, poplava i odroni zemlje usmrtili su jednog brata i jednu sestru i prouzrokovali teškoće još stotini Svedoka. Grad Tojooka u prefekturi Hjogo bio je poplavljen. Premda je bila poplavljena i kuća gde je pokrajinski nadglednik bio smešten, i on je učestvovao u organizovanju pružanja pomoći.

Nakon što se iz stana jedne pionirke povukla blatnjava voda koja je bila duboka više od metar, braća su ga očistila. To je ostavilo dobar utisak na vlasnika, koji nije Svedok. Sestra kaže: „Znala sam da Jehovina organizacija organizuje pružanje pomoći, ali ovog puta sam to i lično doživela. Veoma sam ponosna na našeg Boga Jehovu i njegovu organizaciju.“

 U oktobru je veliki zemljotres pogodio severni deo Japana, odnevši 40 života i primoravši više od 100 000 ljudi da napuste svoj dom. Niko od braće nije bio povređen i niko nije izgubio život, ali je pogođeno više od 200 porodica, a jedna Dvorana Kraljevstva više nije bila upotrebljiva. Potres je počeo dok su se starešine pripremale za dvodnevni pokrajinski sastanak. Šta su učinili? Uzimajući u obzir uputstva koja su dobili od podružnice i od lokalnog Regionalnog odbora za gradnju, odmah su počeli da organizuju pružanje pomoći. „Bili smo podstaknuti da na ove događaje gledamo onako kako treba da gledaju duhovne osobe“, rekao je jedan starešina. Dvodnevni pokrajinski sastanak je održan, a prisustvovali su čak i oni koji su bili pogođeni zemljotresom.

„Zemljotres je prodrmao srce mog muža“, priča jedna sestra čiji bračni drug nije Svedok. Njihova kuća je takođe bila oštećena. Pošto je video hrišćansku ljubav na delu prilikom organizovanog pružanja pomoći, njen suprug je prvi put u životu došao na jedan skupštinski  sastanak. „U potpunosti mogu da verujem vašoj organizaciji“, rekao je. „Ona nas nikada neće izneveriti.“

Filipini. Kada je tajfun u drugoj polovini 2004. pogodio provincije Kezon i Auroru, jedna porodica Svedoka sa četvoro dece poginula je kada je njihova kuća bila poplavljena i zatrpana nanosima blata. Pokrajinski nadglednik Filimon Maristela bio je u Kezonu kada je iznenada izbila poplava. „Dvorane Kraljevstva su za tren oka bile pod vodom“, piše on, „a voda je odnela i naš džip. Moja supruga i ja proveli smo noć na krovu dvorane s još dvojicom braće, a voda se popela sve do strehe. Sutradan u tri sata po podne, sišao sam dole. Voda je dosezala do grudi.“

Uprkos opasnosti, brat Maristela je potražio braću da vidi da li su dobro. U Dingalanu, u Aurori, jedan starešina je imao priliku da bude evakuisan helikopterom, ali odlučio je da ostane kako bi mogao da pomogne hrišćanskoj braći i sestrama.

Najsmrtonosniji cunami u istoriji

Zemljotres jačine 9 stepeni Rihterove skale koji se dogodio 26. decembra 2004. nedaleko od zapadne obale severnog dela Sumatre, u Indoneziji, izazvao je najrazorniji cunami u istoriji. Prema procenama, broj onih koji su poginuli i nestali veći je od 280 000! Čak su i u afričkoj državi Somaliji, koja se nalazi skroz na zapadnoj obali okeana, talasi odneli oko 290 života.

Indonezija. Premda je u ovoj zemlji bilo najviše ljudskih žrtava, niko od braće i zainteresovanih osoba nije izgubio život. Nešto pre toga, mnogi Svedoci su zbog nasilja napustili Aceh, region koji je najviše bio pogođen cunamijem, i preselili se u unutrašnjost zemlje. Ostrvo Nias je takođe bilo jako pogođeno, ali braća su uspela da pobegnu.

 Indija: Niko od braće nije poginuo, mada su mnogi ostali bez krova nad glavom i bez svoje imovine. Lakšmi, koja živi u gradu Pondišeri, bila je u službi propovedanja kada je čula za cunami. Pošla je kući, oko 3 kilometara prema unutrašnjosti, i zatekla svoju kuću od blata u veoma lošem stanju. Braća su pomogla da se njen dom očisti i popravi.

Dok je 13-godišnji Navin iz Madrasa igrao kriket, ugledao je ogromne talase. Brzo je to javio majci i sestri i pobegli su na bezbedno mesto. Bežali su kroz nabujalu vodu koja je nosila sa sobom razne predmete, kao i mnoge leševe.

Sedmogodišnja Lini je bila sa svojim stricem i bratom od strica na plaži u blizini Kanijakumarija, kada su je talasi poneli ka kopnu sve dok se nije zaglavila kod jedne drvene ograde. Voda ju je i dalje zapljuskivala. Njen stric i brat su već bili na sigurnom, ali stric je izgubio naočare, tako da nije dobro video. Ipak je nastavio da traži Lini. Ubrzo je začuo kako Lini boreći se s talasima zove Jehovu u pomoć, i tako je uspeo da je spase. Lini sada svima priča kako je Jehova uslišio njene molitve.

Andamanska i Nikobarska ostrva. Meri i njen osmogodišnji sin Alvin bili su u poseti rođacima kada su osetili zemljotres. Svi su istrčali iz kuće. Meri je videla kako se vodeni zid naglo približava obali. U tom trenutku je stigao autobus. Ona i njen sin su ušli unutra i udaljili se s tog mesta. Međutim, ostali su otrčali kući da uzmu svoje stvari i odnela ih je voda. Prešli su tek jednu kratku razdaljinu, kada su svi u autobusu osetili još jedan potres. Brzo su izašli i otrčali na uzvišicu gde je već bilo oko 500 ljudi. Pred njihovim očima, uzburkana voda je odnela autobus i nadošla na pola metra do mesta gde su stajali.

 Kada se voda povukla, Meri se nakratko vratila u svoju kuću. Uspela je da pronađe Bibliju i brošuricu Svakodnevno razmatranje Pisma, što joj je u narednim danima pružalo snagu. Kada je stigla vest da će brodovi doći po ljude sa ostrva, na stotine njih je otrčalo do obale i zagazilo u okean u nadi da će se ukrcati u brod. Svakog dana su Meri i njen sin čekali u vodi do pojasa, dok su oko njih plutala tela. Šest dana nakon cunamija, konačno su se ukrcali na brod. Pošto su mnogi krivili Boga za ovu tragediju, Meri je imala priliku da dâ dobro svedočanstvo. Njena snaha sada proučava Bibliju i dolazi na hrišćanske sastanke.

Prasanti i njen petogodišnji sin Joas otišli su u zaliv Hat u posetu njenom starom ocu, bratu Prasadu Raou. Dok su bili tamo, osetili su zemljotres i videli talase, pa su pobegli na jednu uzvišicu. Voda se podigla na 5 metara iznad puta i prekrila Prasadovu kuću. Njegov nameštaj, frižider i televizor, kao i skupštinska zaliha knjige Najveći čovek, bili su poplavljeni. Kasnije su spasioci našli neke knjige i počeli da ih čitaju. Pet dana su Prasad, Prasanti i Joas jeli ono što su uspeli da nađu i trpeli rojeve komaraca i muva. Kada su brodovi stigli, Prasanti i Joas su, da bi došli do spasilaca, zajedno s mnogim drugim ljudima ušli u vodu koja je dopirala do grudi, iako su krokodili plivali u blizini! Uz sve to, Prasanti je bila u šestom mesecu trudnoće! Njen otac im se pridružio kasnije.

Sve kuće na ostrvu Teresa odnela je voda. Trinaestoro braće i sestara proveli su šest dana u džungli, trpeći glad i ujede insekata, pre nego što su evakuisani na ostrvo Kamorta. Tamo su našli zaklon kod brata po imenu Mark Pol, koji živi na jednoj uzvišici i u čijoj je kući Dvorana Kraljevstva. Nešto pre toga, na dan kada je udario cunami, umesto uobičajenog broja od 10 do 12  prisutnih, na skupštinskom sastanku bilo ih je 300! Od tada, 18 osoba koje su počele da proučavaju Bibliju redovno prisustvuju sastancima, pošto su iz prve ruke videli kako se Jehovin narod s ljubavlju međusobno pomaže.

Šri Lanka. Talasi su zahvatili dve trećine priobalnog područja ove zemlje i naneli ogromnu štetu. Cunami je udario u nedelju ujutro, kada je većina braće bila na skupštinskim sastancima u opasnoj zoni. Deset skupština je bilo pogođeno, a jedna sestra je izgubila život kada je voda povukla njenu kuću. Braća su bila veoma žalosna zbog gubitka ove drage sestre. Mnoge zainteresovane osobe takođe su izgubile život, a mnoga braća su ostala bez svojih rođaka. Jedan starešina je izgubio 27 članova porodice! Pa ipak, „braća su preživela ovu tragediju bez duhovnih ’ogrebotina‘“, piše podružnica.

U Betel je stigla velika količina humanitarne pomoći i većina članova betelske porodice usredsredila se na pružanje pomoći. Druga braća su svojim vozilima prevozila potrebne stvari do pogođenih područja. U roku od četiri dana, stupilo se u kontakt sa svom braćom, i svi su dobili hranu i odeću. Kada su ih upitali šta im još treba, braća su odgovorila:  „Biblije i knjige! Naše je odnela voda.“ Njihove potrebe su odmah zadovoljene.

Pokrajinski nadglednik Džerad Kuk bio je u to vreme u Kolombu. Sedam sati je vozio putem koji je noću opasan zbog divljih slonova. Kada je u 22.30 stigao, on i još jedan brat — čija je kuća takođe bila poplavljena — odmah su pošli da posete porodice Svedoka i odnesu im potrebne stvari, što su radili sve do ranih jutarnjih sati.

Tajland. Niko od braće iz zemlje nije povređen niti je poginuo, i niko nije izgubio sredstva za život. Međutim, nestala su neka braća iz inostranstva koja su tu bila na odmoru — pretpostavlja se da su poginula. Među njima je jedan brat iz Finske, jedan bračni par iz Švedske, jedan brat iz Austrije i muž jedne sestre koji nije bio Svedok. Dva bračna para iz Švedske pridružila su se grupi braće u službi propovedanja daleko od obale. Kada su se vratili u hotel, zatekli su pustoš i mnogo mrtvih.

U ponedeljak ujutro nakon zemljotresa, predsedavajućeg nadglednika skupštine Puket zvali su iz tajlandske podružnice da bi ga obavestili da je jedna sestra iz Finske po imenu Kristina, u bolnici koja je udaljena oko sat i po vožnje. On i još jedan brat odmah su otišli u bolnicu. On piše: „Nikad u životu nisam video toliko mnogo jada — ljudi koji su ostali bez svog bračnog druga, roditelji bez dece, deca bez roditelja. Neki su dozivali u pomoć; drugi su zurili u plafon ili u pod. Taj prizor je bio toliko potresan da smo povremeno morali da izađemo iz te prostorije kako bismo se smirili i pomolili za snagu.“

Kada su braća našla Kristinu, lekari su se pripremali da joj operišu slomljenu nogu. Izgubila je sva dokumenta. Nakon operacije, ova dva brata su se molila s njom i ostala su kraj nje do ponoći. Nekoliko dana  kasnije, ona je otputovala u Finsku. Uprkos nevolji koja ju je zadesila, „Kristina je bila hrabra i jaka“, kažu braća. Nažalost, njen muž je poginuo.

Posvećenje Betela

Angola, 8. januar 2005: Ovaj poseban dan bio je značajan događaj za delo propovedanja u Angoli, zemlji u kojoj je skoro 40 godina trajao građanski rat. Stiven Let je imao dvostruku prednost da održi govor za posvećenje objekata podružnice u Angoli i da bude prvi član Vodećeg tela koji je posetio ovu zemlju. Programu je prisustvovalo oko 730 delegata iz 11 zemalja. Zašto su bili potrebni novi objekti podružnice? Podružnica je 1975. izvestila najveći broj od 3 055 objavitelja. Do kraja 2004, taj broj se povećao 18 puta, na 54 000!

Bugarska, 9. oktobar 2004: U periodu od tri godine, 150 međunarodnih dobrovoljaca i oko 300 braće iz zemlje učestvovalo je u izgradnji novih objekata podružnice u Sofiji. Gerit Loš, član Vodećeg tela, održao je govor za posvećenje pred publikom koju su sačinjavale 364 osobe iz 24 zemlje.

Etiopija, 20. novembar 2004: Do početka 2004, 60 članova betelske porodice bili su rasuti na devet lokacija — veoma nezgodna situacija! Njihov lep novi Betel nalazi se na jednoj padini u istočnom delu glavnog grada, Adis Abebe, i to na 2 400 metara nadmorske visine. Ponekad samo smeh hijena ometa tišinu noći. Gerit Loš je održao govor pred publikom od 2 230 osoba, među kojima je bilo i 200 stranih delegata iz 29 zemalja. Među onima koji su intervjuisani bilo je nekoliko onih koji su zbog svoje vere bili zatvoreni, pa čak i mučeni. Ćerka jednog brata koji je pogubljen rekla je: „Kada tata uskrsne, biće srećan što sam sledila njegov primer odanosti Bogu i služila u Betelu.“

 Gana, 5. mart 2005: Pred publikom od 3 243 osobe, Malkom Dž. Vigo iz nigerijske podružnice održao je govor za posvećenje novih objekata. Postojeća podružnica dobila je još tri stambene zgrade, 50 kancelarija, zgradu za održavanje i Dvoranu Kraljevstva, kao i trpezariju, kuhinju i vešernicu.

Guam, 25. jun 2005: To je bio treći program posvećenja od 1980, kada je u Guamu postojala samo jedna skupština. Sada ih ima deset. Osim renoviranja, u poslednji projekat bila je uključena izgradnja nove Dvorane Kraljevstva i jedne jednospratne stambene zgrade. Stotinu međunarodnih dobrovoljaca došlo je iz Australije i Sjedinjenih Država — svi o sopstvenom trošku. Kada je građevinski inspektor čuo za to i sam se uverio u kvalitet posla, „odmahivao je glavom prosto ne verujući da je tako nešto moguće“, piše podružnica. Lorens Šep iz peruanske podružnice održao je govor za posvećenje.

Mauricijus, 6. novembar 2004: Gerit Loš je imao prednost da održi govor za posvećenje povodom proširenja objekata podružnice. Ti objekti uključuju 12 kancelarija za Prevodilačko odeljenje i novu zgradu za Odeljenje za održavanje. Došli su gosti iz Evrope, sa Madagaskara, Majota, Reuniona, Sejšela i iz Južnoafričke Republike.

Nikaragva, 4. decembar 2004: Više od 330 međunarodnih dobrovoljaca kao i stotine lokalne braće izgradili su nove kancelarije i stambene zgrade u podružnici, kao i Kongresnu dvoranu bez zidova s kapacitetom od 2 400 mesta. Samjuel Herd, član Vodećeg tela, održao je govor za posvećenje. Među delegatima su bili misionari koji su služili u Nikaragvi. Zamisli kako su bili uzbuđeni kada su sreli ne samo osobe s kojima su nekada proučavali Bibliju već i njihovu decu, pa čak i unuke!

Panama, 19. mart 2005: Samjuel Herd je održao govor pred 2 967 osoba, od kojih većina služi Jehovi više od  20 godina. Kada se počelo sa izgradnjom, trebalo je preneti neke građevinske kontejnere i braća su unajmila jednog čoveka sa kranom. Kada je čovek stigao na to mesto, odbio je da obavi posao, tvrdeći da plac nije dobro pripremljen. Braća su pokušala da razgovaraju s njim, ali bezuspešno. A onda, kada je već odlazio, upitao je: „A koje ste vi ono religije?“

„Jehovini svedoci“, odgovorila su braća.

Zamislio se na trenutak, a zatim rekao: „U redu, uradiću šta treba.“ Kako to da se tako brzo predomislio? Dve naše sestre su proučavale Bibliju s njegovom decom, za šta je on bio zahvalan.

Slovačka, 16. april 2005: Teodor Džeres, član Vodećeg tela, održao je govor za posvećenje pred 448 prisutnih iz 21 zemlje. Sutradan je na sportskom stadionu održan poseban sastanak i mnogi su došli autobusom kako bi prisustvovali. „Vi ste tako prijatni i radosni ljudi“, rekao je jedan vozač. „Svi me pozdravljaju! Znam zašto. To je zbog vaše vere. Obično vozim decu školskog uzrasta i njihove nastavnike. Decu moram ja prvi da pozdravim, a nastavnici uopšte i ne mare za to da se jave!“

Volkil, Njujork, SAD, 16. maj 2005: „Svi mi odlučili smo da ovu prelepu novu štampariju, kao i stambene zgrade A, C i D, posvetimo jedinom istinitom Bogu, Jehovi“, rekao je Džon Bar, član Vodećeg tela, tokom govora za posvećenje. Radovi su započeli 1. maja 2003, kada je postavljen temelj nove štamparije, i tek nešto više od osam meseci kasnije prva štamparska presa premeštena je u novu štampariju.

Regionalni odbori za gradnju poslali su vešte radnike iz celih Sjedinjenih Država, ali većinom iz obližnjih država. Neke poslove su obavljali preduzetnici. „Moji radnici ni za kakav novac ne bi radili tako kao  vi“, rekao je jedan od njih. „Vi radite srcem.“ Drugi preduzetnik, direktor projekta, zapazio je: „Dok sam proteklih nekoliko meseci radio kod vas, razumeo sam i naučio više o svom zanatu nego za pet godina školovanja!“ Predstavnik jedne kompanije od koje je kupljena oprema za knjigoveznicu rekao je: „Zahvaljujući vama, ovo je najbrža montaža koju smo ikada obavili. Ovde su svi toliko srećni da to utiče i na mene! Ovo mesto je prelepo.“

Nekoliko godina ranije, podružnica u Sjedinjenim Državama imala je 15 veb-ofset presa — 11 u Bruklinu i 4 u Volkilu. Sada ih ima samo pet, zahvaljujući efikasnijoj tehnologiji i tome što je posao štampanja dodeljen drugim podružnicama. U novoj štampariji postoji i sistem za sakupljanje papira koji otpatke iz štamparije i knjigoveznice odvodi kroz cevi iznad pogona do automatskih mašina za presovanje. Jedna firma reciklira te bale papira i tako podružnica uštedi 200 000 dolara godišnje!

Zambija, 25. decembar 2004: Od skoro 700 prisutnih prilikom posvećenja proširenih objekata, 374 osobe služe Jehovi više od 40 godina! U govoru za posvećenje, Stiven Let je rekao da oni koji su učestvovali u gradnji, poput slugu iz jedne Isusove parabole, zaslužuju da im se iskreno kaže: „Odlično!“ (Mat. 25:23).

Braća su tokom gradnje takođe dala lepo svedočanstvo. „Vi živite u raju“, rekao im je jedan građevinski preduzetnik.

„Mislite u doslovnom ili duhovnom?“, pitala su braća.

„I u jednom i u drugom!“, odgovorio je.

[Fusnota]

 [Okvir/Slike na 29 strani]

Kongres „Poslušnost Bogu“

Kao što je objašnjeno na Oblasnom kongresu „Poslušnost Bogu“, samo oni koji „poznaju Boga“ i koji su „poslušni dobroj vesti“ preživeće Jehovin dan osvete (2. Sol. 1:6-9). Stoga želimo da učinimo sve što možemo kako bismo pomogli onima koji nemaju jasnu predstavu o Bogu, ili su čak ogorčeni na njega zbog patnje u svetu. Izvrsna nova pomoćna sredstva jesu traktat Uskoro će nestati sva patnja! i knjiga Šta Biblija zaista naučava?

Novi traktat će bez sumnje utešiti mnoge žrtve rata, siromaštva, katastrofa, nepravde i bolesti pomažući im da uvide da Bog nije uzrok tih nevolja. Nova knjiga će se dopasti onima koji tragaju za religioznom istinom. Napisana je privlačnim, jednostavnim i jasnim jezikom, a ključne tačke su dobro ilustrovane, i slikama i rečima. Pre nego što je budeš koristio za proučavanje s drugima, obavezno pročitaj i 14 tema koje su obrađene u dodatku.

 [Tabela/Slike na stranama 12, 13]

NEKI DOGAĐAJI TOKOM SLUŽBENE 2005. GODINE

1. septembar 2004.

8. oktobar: Jehovini svedoci zakonski registrovani u Jermeniji.

9. oktobar: Posvećenje Betela u Bugarskoj.

18. oktobar: Početak akcije s brošurom Bdite!

6. novembar: Posvećenje Betela na Mauricijusu.

20. novembar: Posvećenje Betela u Etiopiji.

4. decembar: Posvećenje Betela u Nikaragvi.

25. decembar: Posvećenje Betela u Zambiji.

26. decembar: Zemljotres jačine 9 stepeni Rihterove skale u blizini Sumatre, u Indoneziji, izaziva naj- razornije cunamije u istoriji.

1. januar 2005.

8. januar: Posvećenje Betela u Angoli.

 5. mart: Posvećenje Betela u Gani.

19. mart: Posvećenje Betela u Panami.

24. mart: Viši administrativni sud u Berlinu nalaže da se Jehovinim svedocima daju prava kao zakonskoj korporaciji.

16. april: Posvećenje Betela u Slovačkoj.

1. maj 2005.

16. maj: Posvećenje štamparije i stambenih zgrada u Volkilu, u Njujorku.

31. avgust 2005.

25. jun: Posvećenje Betela u Guamu.

[Slika na 20. strani]

Čišćenje Dvorane Kraljevstva pogođene poplavom u prefekturi Niigata, u Japanu

[Slika na 24. strani]

Dostavljanje humanitarne pomoći na Šri Lanki