Svetski izveštaj

◼ AZIJA I BLISKI ISTOK

Broj zemalja:47

Broj stanovnika: 3 896 182 946

Broj objavitelja: 582 360

Broj biblijskih studija: 453 069

Kirgizija. Svetlana, koja služi kao pomoćni pionir, nikako nije mogla da pronađe stanare u jednoj kući na svom području. Kada je jednog dana prolazila tuda, pomislila je da nema svrhe da ponovo svraća, pošto najverovatnije nikog neće biti kod kuće. Ipak, odlučila je da još jednom pokuša i bila je prijatno iznenađena kada je vrata otvorila jedna mlada žena. Žena je bila oduševljena što je videla Jehovine svedoke i rekla je da je ranije proučavala Bibliju, ali je izgubila kontakt sa Svedocima. Svetlana je pitala ženu da li bi želela  da joj redovno donosi časopise, a ona je na to odgovorila da ne želi samo časopise već i da ponovo proučava Bibliju! Odmah su počele da proučavaju, i ona sada dolazi na hrišćanske sastanke.

Japan. Dve sestre koje su propovedale na poslovnom području ušle su u kancelariju jednog advokata koji je poznat po tome što pomaže siromašnim ljudima. Tu su zatekle neku ženu koja ih je odmah odbila rekavši da je zauzeta, ali je uzela časopise. Kada su ponovo svratile, ta žena je bila sama. Pre nego što su je pozdravile, ona je ljutito upitala: „Zašto stradaju nedužna deca? Zašto je svet ovakav? Hoću uverljiva objašnjenja! Ako imate odgovor, recite mi!“ Tokom sledećih sat vremena, dok su razgovarale o spornom pitanju Božjeg suvereniteta, žena je polako promenila stav. Zahvalila je sestrama što su joj na temelju Biblije odgovorile na pitanja za koja je mislila da niko nema odgovor. Kada su sestre krenule, žena im je dala svoju adresu i broj telefona, rekavši: „Adresu i telefon obično dajem samo osobama s kojima sam jako bliska, ali s vama je drugačije. Želim da nastavimo razgovor. Ovo o čemu smo pričale nije obična stvar.“ Ubrzo je počela da proučava Bibliju.

Nepal. Jedna žena koja je godinama posećivala crkvu bila je užasnuta zbog pohlepe i nesloge koju je primetila među njenim članovima. Njen muž je postao pastor, ali kada je jednom prilikom nastao sukob oko priloga, bio je proteran iz crkve. Počeo je da se opija i prestao da brine o svojoj porodici. Žena je očajnički tražila istinu i svakog dana se molila. Da bi zbrinula porodicu, počela je da radi u jednom pogonu za skupljanje starog papira. Jednog dana, dok je sortirala knjige, časopise i novine, pronašla je knjigu Ujedinjeni u obožavanju jedinog pravog Boga. Sakrila ju je ispod odeće i  odnela kući. Svaki dan ju je čitala i neprestano se molila. Jednog dana je specijalna pionirka po imenu Bišnu pokucala na njena vrata. Ženi se dopalo ono o čemu je ona govorila i pozvala ju je unutra. S vremenom je primetila sličnosti između onoga što je Bišnu pričala i onoga što stoji u knjizi. Onda joj je pokazala knjigu i veoma se obradovala kada je saznala da je to jedna od naših knjiga. Sada redovno proučava Bibliju i dolazi na sve sastanke sa svojom decom.

Šri Lanka. Iako još nije bio nekršteni objavitelj, Punčibanda je odlučio da drugima govori o Kraljevstvu kad god mu se ukaže prilika. Razgovarao je s jednim uličnim prosjakom koji je rekao da se njegova najstarija ćerka ozbiljno razbolela i umrla. Posećivali su skupove Božje crkve nadajući se čudotvornom izlečenju, ali se ništa nije desilo. Punčibanda je objasnio da Bog danas ne vrši izlečenja, ali da će sve bolesti biti izlečene pod Božjim Kraljevstvom. Dao je prosjaku časopise na tu temu. Zatim ga je pozvao u Dvoranu Kraljevstva. Čovek je otišao kući i rekao porodici za poziv i pokazao im časopise. Njegova žena je rekla da je i ona dobila časopise i da je pozvana u Dvoranu Kraljevstva. Odlučio je da najpre ode sam. Tamo su ga braća i sestre srdačno dočekali. Sada on, njegova žena, sin i dve ćerke posećuju sastanke i uživaju u društvu Jehovinog naroda.

Liban. Jedna specijalna pionirka koja je poreklom sa Filipina priča: „Srela sam jednu Filipinku dok sam svedočila na ulici. Posetila sam je na radnom mestu i počela da proučavam Bibliju s njom. Imala je puno pitanja; ponekad bi mi postavila novo pitanje pre nego što sam uspela da dovršim odgovor na prethodno. Međutim, kasnije su se usprotivili njeni najbliži  prijatelji koji su bili aktivni članovi njihove crkve. Nažalost, poklekla je usled progonstva i prestala da proučava Bibliju, iako sam je hrabrila da ne odustaje. Pa ipak, rekla sam sebi: ’Ako je krotka osoba, jednog dana će nastaviti da proučava Bibliju.‘ Prošlo je godinu dana, a ja sam još uvek razmišljala o njoj. Zato sam odlučila da joj pišem i da joj kažem da mi je stalo do nje i da bih bila srećna da je opet vidim. Pozvala me je, i ja sam je posetila. Ovog puta je pokazala još veći interes nego prvi put. Stvari o kojima smo ranije razgovarale još uvek su bile u njenom srcu i ona ih je iskreno cenila. Rekla mi je da je bila u mnogim crkvama, ali da nijedna ne naučava istinu. Zatim je ponovo počela da proučava, napredovala je i sada je krštena sestra. Njen 12-godišnji sin je nekršteni objavitelj.“

Indija. Jedna sestra piše: „Dok smo propovedali od kuće do kuće, zapazili smo jednu devojku koja je ušla u kuću čim nas je ugledala. Ubrzo smo naišli na čoveka koji nam je naredio da odemo. Odlazeći, primetili smo da devojka razgovara s tim čovekom. Kasnije, dok smo čekale autobus, devojka nas je sustigla na biciklu i rekla: ’Ja znam da je Jehova pravi Bog. Molim vas, poučite me Bibliji. Ušla sam u kuću da bih vas pozvala unutra, ali vlasnik kuće se nije složio s tim.‘ Pitali smo je kako zna da je Jehova pravi Bog. Rekla je da je pre dve godine, dok je putovala autobusom, videla nešto što je izgledalo kao veliki hrišćanski skup. To je bio naš oblasni kongres. Izašla je iz autobusa i prisustvovala programu sva tri dana. Od tada čeka Jehovine svedoke da dođu na njena vrata. Kada smo videle koliko je zainteresovana, otišle smo zajedno do kuće jedne sestre i počele da proučavamo Bibliju. Ona sada redovno dolazi na sastanke i dobro duhovno napreduje.“

 ◼ AFRIKA

Broj zemalja: 56

Broj stanovnika: 781 767 134

Broj objavitelja: 1 015 718

Broj biblijskih studija: 1 820 540

Uganda. Lusi je Svedok i radi u jednoj velikoj bolničkoj apoteci. Kada je nakon jedne kontrole utvrđeno da nedostaje prilična suma novca, ona je zajedno s još nekim kolegama pozvana da se zakune da je nedužna. Kada je došao red na Lusi da stavi ruku na Bibliju i izjavi da nije kriva, ona je otvorila Poslovice 15:3 i naglas pročitala: „Svugda su oči Jehovine, one vide i rđave i dobre.“ Na trenutak je zavladala potpuna tišina, a onda je krivac otišao do nadležnog i priznao krivicu. Nadležni je predložio da se ubuduće svi sete  „Lusinog stiha“. Lusi je kasnije dobila povišicu i odgovornost da brine o ključevima apoteke.

Benin. Žozve je često bio izložen ismevanju u školi. Kada bi dao pogrešan odgovor na času, neki drugovi su mu se rugali, govoreći: „Svešteniče Jehovin, kako ti možeš da pogrešiš?“ Drugi bi se pridružili u ismevanju, govoreći: „On previše vremena provodi hodajući okolo s tašnom u ruci.“

Žozve priznaje: „Kada sam išao da propovedam preko vikenda, najviše sam se plašio da ću sresti nekog iz škole.“ On se molio u vezi s tim i razgovarao sa starešinom, koji ga je posavetovao da krene u napad tako što će još više vremena provoditi u službi i tako što će bez ustezanja nuditi publikacije svojim drugovima. Žozve je postigao uspeh na tri područja. On kaže: „Sada često služim kao pomoćni pionir. Dva školska druga koja su mi se ranije rugala sada proučavaju Bibliju sa mnom. Takođe sam znatno popravio svoje ocene.“

Etiopija. Pre otprilike dve godine, Asnakeč je našla izgubljenu vozačku dozvolu i zatim pozvala vlasnicu po imenu Elsa da bi joj vratila taj dokument. Žena je bila zadivljena njenim poštenjem i želela je da joj dâ nešto novca kao nagradu. Asnakeč je odbila da uzme novac i ponudila joj je brošuru Šta Bog zahteva od nas? Sledećeg dana su počele da proučavaju Bibliju. Elsa je rekla da joj ime Jehova nije nepoznato, jer je za to ime čula od svog oca koji je sveštenik. Nakon što je cela njena porodica prisustvovala jednom oblasnom kongresu, i njen muž je počeo da proučava Bibliju. Međutim, kada je njen otac saznao za to, bio je veoma besan i rekao je da su Jehovini svedoci ništarije. Odlučna da nastavi s proučavanjem, Elsa je ljubazno rekla svom  ocu da Svedoci uopšte nisu onakvi kakvima ih on smatra. Poražen, on je uzeo brošuru Zahtevi bez njenog znanja. Pročitao ju je nekoliko puta i bio je veoma dirnut. Posle toga, kada bi prolaznicima izricao uobičajeni blagoslov, to više nije činio u ime Trojstva. Ubrzo je proglašen za „otpadnika“ i neki su hteli da ga istuku. Zbog toga se preselio u Adis Abebu, gde je počeo da proučava Bibliju. Elsa se krstila, zajedno sa sedam članova svoje porodice. Njen muž i sin takođe dobro napreduju.

Obala Slonovače. Anderson je ostavio brošuru Šta Bog zahteva od nas? jednom vlasniku radnje koji redovno čita Bibliju. Ubrzo su počeli da proučavaju Bibliju. Ovom čoveku je posebnu pažnju privukla lekcija pod naslovom „Porodični život koji se dopada Bogu“. On je objasnio: „Nisam znao da oba supružnika imaju svoju ulogu u braku. Kada bih kasno došao kući, nisam hteo da čujem nikakav prigovor od svoje žene. Rekao bih joj: ’Ja sam muškarac i mogu da izađem u grad kad poželim, a ti si žena i treba da vodiš računa o kući.‘ Sada se vraćam kući odmah nakon posla i pomažem ženi oko kućnih obaveza.“

Kenija. Sedmogodišnji dečak koji ide u drugi razred čuo je da će pokrajinski naglednik doći u posetu njegovoj skupštini. Nedelju dana ranije, obratio se direktoru škole i tražio dozvolu da izađe ranije kako bi prisustvovao sastanku u utorak posle podne. To mu je bilo odobreno. Međutim, sledećeg dana dečak je poslat kući i rečeno mu je da dođe u školu s roditeljima i navodnim gostom. Zbog toga je pokrajinski nadglednik otišao u školu zajedno s dečakovim ocem. Direktor je bio zaprepašćen kada je video da je gost zaista došao i da je pešačio više od sat vremena  uzbrdo da bi se sreo s njim. Prihvatio je literaturu i otada je izuzetno ljubazan i spreman na saradnju.

Malavi. Kad god bi propovedao, jednog brata je uznemiravao neki čovek na biciklu. Čim bi video brata kako svedoči, zastao bi pokušavajući da započne svađu. Čak je probao da bratu otme Bibliju. Jednog dana, dok je brat proučavao Bibliju s jednom osobom, taj čovek je prolazio na biciklu. Sagnuvši se da popravi nešto na biciklu, uklještio je ruku između žbica na prednjem točku i ozbiljno povredio prste. Iako se previjao od bola, jedini posmatrač koji mu je pomogao bio je naš brat, koji mu je zavio prste i pobrinuo se da bude prebačen u bolnicu. Kasnije ga je posetio kod kuće. Postiđen zbog svog ponašanja, ovaj čovek je priznao da je zauzeo takav stav zbog neistinitih priča. Rekao je: „Vi obožavate jedinog pravog Boga. Nikada ne bih pomislio da ćete prema meni biti tako ljubazni s obzirom na užasan način na koji sam se ja ponašao prema vama.“

Kamerun. Dok je jedna mlada sestra sedela u prepunoj čekaonici u bolnici, ušao je jedan star i bolestan čovek. Pošto su sva mesta bila zauzeta, čovek je bio prinuđen da stoji. Sestra se priseća: „Bilo mi ga je žao i ustupila sam mu mesto. Čekaonicu je ispunio žamor, jer sam mu ustupivši mesto ustupila i svoj red za pregled. Nešto kasnije prišla mi je jedna gospođa i pitala me kojoj religiji pripadam. Rekla sam da sam Jehovin svedok. Ona me je pohvalila, jer smatra da bi veoma malo mladih postupilo na takav način. Iskoristila sam priliku da njoj i ostalima dam svedočanstvo koristeći neke traktate koje sam imala kod sebe. Imala sam mogućnost da odgovorim na brojna pitanja. Neki s kojima sam razgovarala promenili su svoje mišljenje o Jehovinim svedocima i izrazili želju da ih Svedoci posete kod kuće.

 Togo. Dok su propovedali na jednom udaljenom području, braća su naišla na mladića koji se obradovao što ih je sreo. On im je pokazao dve sveske u koje je prepisao celu knjigu Ti možeš zauvek da živiš u raju na Zemlji i deo knjige „Uverite se u sve“. On je video te knjige u kući jednog evangelističkog pastora, gde je živeo neko vreme. Pastor je imao dve police za knjige, jednu na kojoj su bile njegove omiljene knjige i drugu sa „nebitnim“ knjigama. Mladić je ove dve knjige pronašao na toj drugoj polici. Kada je pročitao nekoliko stranica jedne od knjiga, bio je oduševljen njenom porukom. Pošto nije mogao da uzme knjige, niti je znao gde može da nabavi druge, on ih je prepisao. Kada je počeo drugima da priča o onome što je pročitao njegova majka i pastor su se usprotivili. Braća su mu ostavila neke publikacije i sada mu pomažu da duhovno napreduje.

Južnoafrička Republika. Poslodavac je zamolio našu sestru Tandi da razgovara s koleginicom po imenu Bela, koja je imala problema u braku. Njen muž koji je policajac, zlostavljao ju je i fizički i emocionalno. Zato je odlučila da se razvede od njega. Tandi je dala Beli dva primerka knjige Tajna porodične sreće i podstakla je da jednu knjigu dâ svom mužu. Nedelju dana kasnije, Tandi je razgovarala s njom i saznala da je njen muž čitao knjigu i da je u njihovoj kući ponovo zavladao mir. Tri meseca kasnije, Bela je rekla Tandi da je Bog spasao njen brak preko molitve i knjige Porodična sreća. Kada je njen poslodavac čuo za to, preporučio je da svih 2 000 zaposlenih dobiju po primerak ove knjige. Do sada je Tandi svojim kolegama uručila 96 knjiga Porodična sreća. Ta firma je takođe dala prilog za svetsko delo Jehovinih svedoka.

 ◼ AMERIKE

Broj zemalja: 56

Broj stanovnika: 879 073 403

Broj objavitelja: 3 199 841

Broj biblijskih studija: 3 022 264

Venecuela. Jedna porodica Svedoka nedavno je priključena na novu telefonsku liniju, te je dobila i novi broj telefona. Međutim, zbog nekog tehničkog problema, počeli su da primaju pozive od ljudi koji su želeli da stupe u kontakt s lokalnom televizijskom stanicom kako bi razgovarali sa ženom u studiju koja se bavila astrologijom. Porodica je odlučila da tu situaciju iskoristi na najbolji način. Koristeći knjigu Raspravljanje na temelju Pisma, oni su pripremili nekoliko informacija i biblijskih stihova koje bi mogli da koriste kako bi pomogli  tim ljudima. Majka, Grasijela, postala je pravi stručnjak. Jednog dana je pozvala neka žena i rekla: „Dobar dan. Da li ste vi boginja zvezdâ?“

„Zdravo. Moje ime je Grasijela, a vaše?“

„Karmen.“

„Karmen, zašto želite da razgovarate s boginjom zvezdâ? Da li vam je potrebna pomoć ili savet?“

Karmen je počela da priča o svojim problemima. Ljubaznim glasom, Grasijela joj je objasnila gde možemo dobiti najbolji savet i pročitala joj neke odlomke iz Biblije. Zatim ju je pitala: „Zar ne mislite da treba da se obratimo našem Stvoritelju kada nam je potrebno pouzdano vođstvo i sada i u budućnosti?“ Karmen je zatim priznala da je ranije proučavala Bibliju s Jehovinim svedocima, pa su se dogovorile da ponovo počne s proučavanjem. Članovi Grasijeline porodice su razgovarali i s mnogim drugim osobama koje su tražile pomoć, i često su bili u prilici da im daju dobro svedočanstvo, te da ih podstaknu da saslušaju Svedoke kada ih posete i upute na Dvoranu Kraljevstva u njihovom kraju.

Kolumbija. U martu 2005, jednoj sestri koja živi u Kaliju ukrali su auto. Pronađen je nekoliko dana kasnije. Ona i njen muž koji nije Jehovin svedok čekali su da dođe policija, ali pošto su kasnili, odlučili su da uzmu svoj auto i odu. Međutim, pošto je auto korišćen u nekom kriminalnom delu, policija ih je ubrzo zaustavila, uhapsila i sprovela u zatvor. Čim su dospeli u zatvor, sestra je počela da propoveda i za kratko vreme je počela da proučava Bibliju s nekoliko žena. Jedna od njih je kasnije puštena iz zatvora, ali je zamolila sestru da nastave s proučavanjem čim izađe iz pritvora. Takođe je rekla čoveku s kojim je živela da želi da se venčaju kako bi ugodila Bogu.

 Iako se sestra ranije molila da pronađe više vremena za propovedanje, nije mogla ni da zamisli da će to biti u zatvoru! Ponuđeno joj je da se u pritvoru zadrži manje nego što je prvobitno određeno, ali pošto je osećala Jehovinu zaštitu i pošto je bila zadovoljna što može da propoveda, odlučila je da ostane. Nakon 45 dana pritvora, ona i njen muž su bili pušteni. Rekla je da je njena vera ojačana. Tokom tog vremena, braća su posećivala njenog muža i pomagala mu. Posle 20 godina duhovne uspavanosti, on je počeo da dolazi na sastanke i izrazio je želju da proučava Bibliju. Sestra sada redovno odlazi u zatvor i vodi četiri biblijska studija sa zatvorenicama. Zahvalna je Jehovi što je uslišio njene molitve i što ju je blagoslovio na tako mnogo načina.

Brazil. Do pre dve godine, jedan slep čovek po imenu Renildo, često se mogao videti kako prosi na trgu u svom rodnom gradu ili u obližnjim gradovima. Iako je to radio da bi dopunio svoju invalidsku penziju, ispostavilo se da je prosjačenje unosan izvor prihoda, jer mu je omogućavalo da poseduje auto, dom s finim nameštajem i da priušti sebi obilje hrane koju prosečni ljudi iz tog siromašnog kraja obično nisu mogli da kupe. Proučavanje Biblije s Jehovinim svedocima pomoglo mu je da postepeno usvoji Jehovino gledište o takvom načinu života, i to ga je podstaklo da donese jednu smelu odluku. Renildo je najpre razgovarao sa ženom i troje dece o tome šta mogu učiniti kako bi dopunili mali prihod, a zatim je prestao da prosi. Potom su on i njegova porodica duhovno napredovali i krstili su se na jednom oblasnom kongresu. Sada Renildo više nije poznat kao prosjak, već kao revan objavitelj dobre vesti koji u proseku provodi 40 sati mesečno u službi propovedanja.

Ekvador. Jedan pionir redovno donosi časopise na kineskom jednom vlasniku restorana. Tog čoveka je posetio  prijatelj koji takođe drži restoran. On je video časopise i pročitao ih. Toliko se zainteresovao, da je pisao podružnici u Hongkongu i naručio još časopisa, Bibliju i knjigu Približi se Jehovi. Takođe je izrazio želju da proučava Bibliju. Hongkong je obavestio podružnicu u Ekvadoru i uskoro su na vratima tog zainteresovanog čoveka zakucala dva pionira s literaturom koju je tražio. Nakon četiri dana ponovo su ga posetili. Da li je pročitao publikacije? Rekao je: „Počeo sam da čitam Bibliju od Postanja i sada sam stigao do Jezekilja, ali imam nekoliko pitanja. Zašto je Jehova tako dobar prema ljudima? Zašto se toliko trudi da pomogne ljudima, kada sve pripada njemu? Šta on ima od toga?“ Započet je biblijski studij s njim i odmah je počeo da dolazi na sastanke. Prestao je da puši i da se kocka. Čak ranije zatvara restoran da bi stigao na sastanke. Sprema se da uskoro postane nekršteni objavitelj i pomaže braći da nauče kineski kako bi mogli da pomažu drugim ljudima u zemlji koji govore taj jezik.

 Honduras. U januaru 2005, jedna sestra iz Gvatemale koja se zove Flor neformalno je propovedala 15-godišnjem dečaku po imenu Sebastijan koji je klovn u cirkusu. Bio je zainteresovan, ali nije imao puno vremena za razgovor. Jednog dana je pao s vrha velikog šatora, i morao je da leži u gipsu. Sada je imao vremena na pretek da razmišlja o duhovnim stvarima. Flor ga je posećivala svakog dana da bi mu odgovorila na mnoga pitanja. Ubrzo je njegova majka, Doris, umetnica na žici, takođe pokazala interes i Flor je počela da proučava Bibliju s njom. Dalila, umetnica na trapezu, i Sofija, plesačica koja je ranije proučavala Bibliju sa Svedocima, pridružile su se studiju zajedno sa svojim ćerkama. Tako je grupa porasla na sedam osoba. Flor je proučavala sa svima njima od pet do sedam puta nedeljno tokom dva meseca.

Kada je došlo vreme da se cirkus preseli u Honduras, Flor je podstakla grupu da potraže Svedoke u gradovima u kojima će boraviti kako bi mogli da nastave da proučavaju i prisustvuju sastancima. Kada su stigli u grad Kopan, nastavili su da proučavaju Bibliju s parom specijalnih pionira koji služi u tom području. Nakon što se grupa preselila u grad Grasijas, studij je vodio jedan drugi par specijalnih pionira. Kada je došlo vreme da odsednu u gradu Santa Rosa de Kopan, jedan par misionara je pozvan telefonom i zamoljen da se pobrine za studij naredne tri nedelje.

To je jedinstven studij, jer se sedam do deset osoba sastaje u velikom cirkuskom šatoru. Oni proučavaju dvaput sedmično i dobro se pripremaju, uključujući i najmlađu devetogodišnju devojčicu po imenu Hulijeta, koja je umetnica na trapezu. Nakon sastanka, oni često moraju odmah da krenu i da se brzo presvuku u svoje kostime kako bi stigli na vreme pre nego što predstava počne. Ali, oni to čine s radošću.

 ◼ OKEANIJA

Broj zemalja: 30

Broj stanovnika: 35 237 787

Broj objavitelja: 93 961

Broj biblijskih studija: 47 864

Novi Zeland. Dok je jedna mlada sestra po imenu Sesilija na pauzi za ručak čitala brošuru s biblijskom temom, prišla joj je koleginica i pitala o čemu se govori u brošuri. Dok je objašnjavala, okupilo se 15 ljudi, među kojima je bio i njen šef, koji ju je kasnije pozvao u kancelariju. Rekao joj je da ga je oduševilo ono što je čuo. Takođe je obavestio osoblje da će trpezarija postati mesto za razmatranje Biblije i produžio je Sesiliji pauzu za ručak sa 30 na 60 minuta kako bi imala dovoljno vremena da jede i priča o Bibliji.  Tokom četiri sedmice, broj prisutnih se kretao od 9 do 15 osoba. Dve žene sada redovno proučavaju Bibliju, dobro napreduju i svedoče članovima svoje porodice i prijateljima.

Tuvalu. Peteli, čije ime u prevodu znači „Betel“, ima 14 godina i skoro je potpuno gluva. Pošto su njeni rođaci Jehovini svedoci, imala je priliku da prisustvuje nekim sastancima, ali nije mogla izvući mnogo koristi pošto ne čuje i ne zna da čita. Sama se potrudila da nauči da čita sa usana. Malo kasnije, misionarka po imenu Dejl počela je da proučava s njom brošuru Raduj se zauvek životu na Zemlji! Dejl je koristila slike da bi poučila Peteli o Bibliji, a tekst da bi je naučila da čita. To je bio veliki izazov za Dejl, pošto je tek počela s misionarskom službom i još uvek je učila jezik, a Peteli je trebalo naučiti kako da namesti jezik da bi ispravno izgovorila reči. Peteli je želela da uči i puno se trudila. Nakon samo tri meseca, počela je da čita. Ona i njena učiteljica zajedno pripremaju komentare. Peteli se savesno priprema i s ponosom komentariše na sastancima. Ona sedi u prvom redu u Dvorani Kraljevstva kako bi mogla da se koncentriše na usne govornika. Dejl piše: „Jehova je postao njen pravi prijatelj, i njene oči se često ispune suzama dok razgovaramo o vremenu kada će se ’gluvima otvoriti uši‘“ (Isaija 35:5).

Samoa. Elena, koja služi kao pionir, proučavala je Bibliju  s jednom ženom koja je metodista i čija se kuća nalazi preko puta pastorove. Studij je vođen na terasi koja gleda pravo na pastorov dom. Jednog dana, dok su proučavale, pastor je došao u posetu. Žena ga je pitala šta želi. On je odgovorio: „Tražim svoju ovčicu. Nisam je video skoro mesec dana.“ Zatim se okrenuo prema Eleni i rekao: „Da li vi znate zašto je moja ovčica pobegla od mene?“ Misleći da govori o doslovnoj ovci, Elena je rekla da se to možda desilo zato što joj uvek daje istu hranu. Predložila mu je da pokuša da joj da drugu vrstu hrane. Na njeno iznenađenje, pastor je pokazao prstom na ženu koja je proučavala i rekao: „Ona je moja ovčica!“ A zatim je dodao: „Vi ste mi je ukrali. Odmah da ste prekinule s tim proučavanjem i da to više nikada niste radile.“ (Crkveni pastor ima izuzetno velik uticaj u selima Samoe.) Žena je počela da plače. Elena je pokušala da je umiri i objasnila joj je da je u Bibliji prorečeno da će se takve stvari dešavati onima koji žele da saznaju više iz Biblije.

Elena je odlučila da napravi neke promene što se tiče dana, vremena i mesta proučavanja.

Ona objašnjava: „Više nismo proučavale na terasi, već smo se preselile u jednu malu sobu s druge strane kuće. Iako je u toj sobi bilo veoma vruće, barem smo nastavile da proučavamo. Tako smo radile dva meseca. Onda je jednog dana nakon uvodne molitve iznenada u sobu ušao pastor. Mislila sam da je opet došao da nas prekine, ali sada je bio drugačiji.“

Pridružio se studiju i čak je postavljao pitanja. Kada smo završili, obratio se ženi i rekao: „Želim da vam ispričam nešto. Sinoć smo išli do grada, ali nam se u povratku pokvario auto bluzu jednog sela. Mladi bračni par i još jedan mladić došli su da nam  pomognu da ga popravimo. Pošto auto nije hteo da upali predložili su nam da ga ostavimo kod njih, a nas da odvezu kući. Kada sam ušao u njihov auto, primetio sam Kulu stražaru i druge publikacije. Pomislio sam da ti ljudi možda pripadaju istoj crkvi kao i žena koja dolazi kod vas.“

Na to mu je žena rekla: „Naravno, u pravu ste. To su Elenina deca.“ On se izvinio i rekao: „Nastavite da činite isto što i dosad. Sada znam da su Jehovini svedoci veoma dobri i ljubazni ljudi. Oprostite mi za ono što sam rekao. Ovakvo poučavanje će pomoći ljudima iz moje crkve da promene stavove.“ Od tada, umesto da proučavaju u maloj, zagušljivoj sobi s druge strane kuće, one to rade u hladovini terase naočigled pastora koji ih više ne ometa.

Sajpan. Istina o Božjem Kraljevstvu duboko je dirnula srce jedne žene po imenu Helen koja živi na ovom ostrvu. Ona je proučavala Bibliju s jednom misionarkom i želela je da pokaže svoju zahvalnost za ono što je saznala. Nakon jednog studija, Helen je dala misionarki platnenu vrećicu i rekla: „Nemam mnogo, ali bih želela da ovo priložim za delo propovedanja.“ U vrećici je bio prelep biser sa njenog rodnog ostrva Ponpei. Helen je predložila da se biser proda i da se taj novac dâ kao prilog. Biser je bio izvanrednog kvaliteta i vlasnik jedne juvelirnice rado ga je otkupio za 100 dolara. Novac je dat Heleni kako bi ona odlučila koliko će priložiti, ali ona ga je odgurnula i rekla: „Samo ga ubacite u kutiju.“ Šta je podstaklo njenu velikodušnost? Kao što se navodi u jednom poređenju koje je Isus ispričao, Helen je pronašla biser veće vrednosti, nadu u Kraljevsto (Matej 13:45, 46).

 ◼ EVROPA

Broj zemalja: 46

Broj stanovnika: 731 536 437

Broj objavitelja: 1 498 142

Broj biblijskih studija: 717 797

Belorusija. Pavel i Maja, bračni par specijalnih pionira, pohađali su pionirsku školu. Jedne večeri su odlučili da prošetaju, ali nisu planirali da svedoče. Ipak, poneli su brošuricu Dobra vest za ljude iz svih naroda. Kada su primetili dva stranca, odlučili su da im svedoče. Uskoro su saznali da su ta dva čoveka iz Pakistana i da govore urdu jezik. Setivši se da imaju brošuricu kod sebe, dali su je ovim ljudima da pročitaju poruku na svom jeziku. Jedan od njih se zainteresovao i pristao da proučava Bibliju.  Te iste sedmice je došao na skupštinski sastanak. Druženje s Jehovinim svedocima predstavlja veliki izvor ohrabrenja za njega, i to ga je podstaklo da kaže: „Za ove tri godine koliko sam u Minsku, ovo je prvi put da sam sreo prave hrišćane.“ Taj čovek je nastavio da proučava Bibliju.

Britanija. Ričard, koji služi kao starešina, slep je i ima dresiranog psa vodiča po imenu Irvin. Ispostavilo se da je služba od vrata do vrata problem za Irvina, koji je specijalno obučen da pamti sva mesta koja Ričard posećuje. Kada je Ričard to spomenuo onima koji su mu obezbedili psa, oni su mu objasnili da je takva vrsta službe preteška za Irvina. Preporučili su mu da ga pas prati na poslovnom području, gde bi mogao da upozna različita mesta na koja inače odlaze. Za Ričarda je svedočenje na poslovnom području oduvek bilo pomalo izazovno, ali uz Irvinovu pomoć on je brzo postao vešt i u ovom vidu službe.

Mađarska. Jedan pokrajinski nadglednik piše: „U maju 2004, naišli smo na čoveka po imenu Čaba koji je radio u bašti. Rekao nam je da je bio član crkvenog odbora. Kratko smo razgovarali i otišli. Posle dva dana doneli smo mu knjigu Spoznanje i počeli da proučavamo Bibliju s njim. Kada smo odlazili, spomenuo je da mu se peć pokvarila. Rekao sam mu da poznajem brata koji može da je popravi i da ću tom bratu dati njegov broj telefona. Kada su braća ponovo svratila kod Čabe, vratio je knjigu i rekao da ne želi više da proučava. U međuvremenu, brat koga sam preporučio za popravku peći pozvao ga je u vezi s tim poslom. Brat je tri dana popravljao peć i tokom  tog vremena satima su razgovarali o istini. Potom je Čaba ponovo počeo da proučava, a pridružila mu se i žena. Do maja 2005, postao je nekršteni objavitelj. Kada sam sledeći put posetio tu skupštinu, išao je prvi put u službu a ja sam mu bio partner. On je brzo duhovno napredovao zahvaljujući prijateljskom stavu braće koja su bila spremna da pomognu, kao i zbog toga što je video razliku između ponašanja Svedoka i ljudi iz njegove crkve.“

Belgija. Brat je redovno posećivao jednu ženu čija se kuća nalazi na uglu ulice, a razgovor su uvek vodili na vratima. Jednog dana, kada je brat krenuo dalje, prišao mu je nepoznat čovek i rekao: „Moji prijatelji kažu da vas, Jehovine svedoke, treba izbegavati. Ali, ja sam vas branio i rekao sam da to nije tačno. Priznaću vam nešto. Mnogo puta dok sam šetao svog psa, stao bih iza ugla i slušao razgovor koji ste vodili sa ženom iz te kuće. Često ste pričali o uskrsenju i o raju. Želeo bih da saznam više o tome. Moja žena je trenutno u bolnici i oporavlja se od napada u kom je izbodena 17 puta. Očajan sam i stvarno ne znam šta da radim.“ Sa ovim čovekom je započet biblijski studij.

Italija. Kada se jednog poslepodneva brat kolima vraćao s posla, nedaleko od njegove kuće presrela su ga dva muškarca na motoru. Čovek koji je sedeo iza vozača izvadio je pištolj i mahnuo rukom bratu da zaustavi auto, što je on i uradio. Zatim je čovek s pištoljem otvorio vrata auta i rekao bratu da im da sav novac koji ima kod sebe. Brat je to učinio. Onda je taj čovek ušao u auto, spremajući se da ga odveze. Međutim, kada je video Godišnjak Jehovinih  svedoka na komandnoj tabli, pitao je: „Jesi li ti Jehovin svedok?“

Brat je odgovorio: „Jesam, zašto?“ Bez ikakvog odgovora, čovek je izašao iz auta, izvinio se za sve što se desilo i pozvao brata da uđe u svoj auto. Onda je drugi pljačkaš rekao svom partneru da vrati sav novac koji je uzeo.

„Još jednom se izvinjavamo“, rekao je čovek s pištoljem dok je zatvarao vrata od auta. Ovi ljudi nisu rekli zašto su se predomislili, ali je očigledno da poštuju Svedoke.

Švedska. U aprilu 2003, jedan objavitelj je sreo nekog čoveka i uručio mu knjigu Spoznanje. Taj čovek je imao 90 godina. Dok je bio mlađi, putovao je po zemlji i fotografisao mnoge crkve. Zbog toga je postao počasni član jedne grupe pri švedskoj crkvi. Brat je pitao tog čoveka da li je zapazio Božje ime na nekoj od tih crkava i pokazao mu sliku s Božjim imenom u jednoj crkvi u Švedskoj. To je izazvalo njegov interes. Složio se da proučava Bibliju, i to mu je predstavljalo pravo zadovoljstvo. On je rekao: „Čitam Bibliju još od detinjstva i smatrao sam da razumem dosta toga. Ali, to nije ništa u poređenju sa ovim što sad znam.“ Ubrzo je počeo da dolazi na sastanke u Dvoranu Kraljevstva. U junu 2005, u svojoj 91. godini, imao je prvi zadatak u Teokratskoj školi propovedanja — čitanje Biblije. Sada je nekršteni objavitelj i planira da se krsti. Kada je pristao da sasluša Jehovine svedoke 2003. godine, učinio je to zbog jedne televizijske emisije u kojoj se govorilo protiv nas. Želeo je da sazna istinu o nama i sada je zna.

[Slika na 43. strani]

◼ Svetlana, Kirgizija

[Slika na 47. strani]

◼ Lusi, Uganda

[Slika na 52. strani]

◼ Grasijela, Venecuela

[Slika na 55. strani]

◼ Renildo sa svojom porodicom, Brazil

[Slika na 57. strani]

◼ Dejl i Peteli, Tuvalu

[Slika na 57. strani]

◼ Sesilija, Novi Zeland

[Slika na 58. strani]

◼ Elena, Samoa

[Slika na 61. strani]

◼ Pavel i Maja, Belorusija

[Slika na 61. strani]

◼ Ričard i njegov pas Irvin, Britanija