Izveštaj iz celog sveta

AZIJA I BLISKI ISTOK

BROJ ZEMALJA: 47

BROJ STANOVNIKA: 3 930 343 401

BROJ OBJAVITELJA: 591 750

BROJ BIBLIJSKIH STUDIJA: 477 609

Japan.

Kako se približavalo vreme da se Miho porodi, bilo joj je sve teže da učestvuje u službi propovedanja kao ranije. Pošto je želela da nastavi s pionirskom službom, zamolila je nadglednika službe da joj da adrese domova gde je bilo gotovo nemoguće svedočiti, kao što su stanovi u dobro obezbeđenim zgradama. On joj je dao oko sto adresa. Iz svog doma je pozivala telefonom što više osoba je mogla. Na početku, niko nije želeo da je sasluša i sve telefonske razgovore je obavila za 30 minuta. Onda je kombinovala pozivanje telefonom i slanje pisama. Sve što je mogla da čuje preko telefona, kao što je plač bebe u pozadini, koristila je kao osnovu za pisanje kratkog pisma. Kada bi pretpostavila da je pismo stiglo, telefonirala bi i razgovarala o koristima koje donosi sleđenje biblijskog vođstva o kom je pisala u pismu. Jednom prilikom, jedna žena je odbila da razgovara telefonom, ali Miho joj je ipak poslala pismo. Kada je Miho ponovo telefonirala, kod kuće je bila samo njena ćerka školskog uzrasta koja je pročitala pismo koje je Miho poslala. Miho joj je svedočila i obećala da će joj poslati pismo s nekim biblijskim savetima u vezi sa školom. Dogovorile su se da ponovo razgovaraju  telefonom. Sledeći put se majka javila na telefon i rekla da je njena ćerka imala problema u školi i da su joj pomogli saveti koje joj je Miho dala. Nakon još nekoliko poziva i pisama, majka i ćerka su počele da proučavaju Bibliju.

Nepal.

Učitelj po imenu Prem dugo je tražio istinu. Čitao je Bibliju i išao u crkvu koja se nalazila u blizini škole u kojoj je radio. Međutim, tu nije mogao da dobije odgovore na svoja pitanja i smetalo mu je što je sveštenik neprestano tražio priloge. Prem se molio Bogu za vođstvo da pronađe crkvu koja bi mu pomogla da sazna istinu. Kada se Prem preselio i počeo da radi u drugoj školi, pitao je svoje nove komšije gde bi mogao da nađe crkvu. U njegovoj zgradi je živeo jedan učenik čija je majka nekoliko puta bila na sastanku u Dvorani Kraljevstva, i dečak ga je odveo tamo. U javnom predavanju govorilo se o Božjem Kraljevstvu, što je Prem posebno želeo da razume. Počeo je da proučava Bibliju. Prem je srećan što konačno dobija odgovore na svoja pitanja i sada sa svojom porodicom redovno dolazi na sastanke. Ispisali su se iz crkve kojoj su pripadali jer žele da postanu Jehovini svedoci.

Tajvan.

Učenici u jednoj osnovnoj školi učestvovali su na godišnjem takmičenju u pisanju literarnih radova. Tema je bila „Moja omiljena knjiga“. Desetogodišnja Vejdžan je napisala da je njena omiljena knjiga Biblija. Pored toga što je pisala o tačnosti biblijskih proročanstava i o odličnom vođstvu koje pruža Božja Reč, objasnila je da joj je Biblija pružila odgovore na pitanja na koja joj ni njeni učitelji ni drugi učenici ne bi mogli dati uverljive odgovore. „Naš učitelj nam je rekao da su čovekovi preci nastali od majmuna“, napisala je Vejdžan. „Pomislila sam: ’Ako je čovek potekao od majmuna, zar ne bi trebalo da im odajemo dužno poštovanje  i da osećamo iskrenu zahvalnost prema njima? Zašto ih onda držimo u kavezima u zoološkim vrtovima? Zar time nismo krivi što činimo ozbiljnu grešku?‘ Ali Biblija jasno odgovara: Mi nismo nastali od majmuna. Naši praroditelji su stvoreni po Božjoj slici i od zemaljskog praha.“ Završila je svoj rad rečima: „Nekada davno govorilo se: ’Čitanje knjige je kao otvaranje kovčega s blagom.‘ Po mom mišljenju, Biblija je mnogo vrednija od zlata. Zbog toga je to knjiga koju najviše volim da čitam.“ Iako je tek četvrti razred, Vejdžan je osvojila prvu nagradu mada su se među takmičarima nalazili i učenici srednje škole. Dok priča svoje iskustvo, ona citira Jevrejima 4:12 i kaže: „Svu čast pripisujem Jehovi Bogu.“

Mongolija.

Kada je Balarcecek, tek krštena sestra iz Mongolije, čula da je jedan njen rođak preminuo i da je njegova žena veoma tužna, poslala joj je sve naše publikacije koje su izašle na mongolskom jeziku. Ta udovica po imenu Eusana pročitala ih je za jednu noć. Sledećeg dana je telefonom pozvala Balarcecek i zamolila je da što pre dođe kod nje da razgovaraju. Balarcecek je s još jednom sestrom posetila Eusanu koja je pripremila dugačku listu s pitanjima. Slušala je odgovore iz Biblije s velikim interesovanjem. Nakon dugog razgovora, sestre su objasnile Eusani da bi joj više koristilo kada bi svaki put temeljno razmotrile po jednu temu. Predložile su joj da počne da proučava Bibliju. Eusana je spremno prihvatila da proučava tri puta nedeljno. Za mesec dana, rešila se svih idola i počela da posećuje sastanke. Dva meseca nakon što je postala nekršteni objavitelj, bila je spremna da započne s pomoćnom pionirskom službom, ali su joj objasnili da se prvo mora krstiti. Bez obzira na to, odlučila je da mesečno provodi najmanje 50 sati u službi propovedanja dok čeka kongres na kom će se krstiti.

 Kazahstan.

U gradu Rudnji, jedan pionir je sreo Nikolaja, mladog čoveka koji je izrazio želju da proučava Bibliju kod kuće. Međutim, postojao je jedan problem. Nikolaj je sa svojom porodicom živeo u udaljenom selu i veoma je retko putovao do Rudnjija da bi posetio rođake. Brat je upitao da li bi ga mogao posetiti kod kuće, ali Nikolaj je objasnio da je njegovo selo udaljeno 200 kilometara i da je veoma teško doći do njega.

Brat je ipak zapisao adresu i obećao da će se ponovo videti. Isplanirao je da poseti to selo i pozvao je još jednog brata i dve sestre iz svoje skupštine da mu se pridruže. Dve nedelje kasnije, krenuli su na put vozom. Kada su stigli do stanice koja je bila najbliža Nikolajevom selu, ispostavilo se da treba da pređu još 18 kilometara, a nije postojao nikakav javni prevoz. Mogli su samo da pešače. To nije bilo lako jer je bila zima i duvao je veoma hladan vetar. Ubrzo je pored njih prošao traktor s cisternom za mleko. Vozač je stao i ponudio im prevoz — u cisterni! Objavitelji su pomislili da se čovek šali, ali cisterna je bila prazna i suva, tako da su se popeli unutra. Iako je u cisterni bilo hladno, barem su bili zaštićeni od jakog vetra. Vozač im je rekao da će ih dovesti na sedam kilometara od mesta gde su se zaputili. Odatle su morali da nastave pešice. Trebalo im je još dva sata da pređu sedam kilometara do Nikolajevog sela.

Nikolaj i njegova supruga Valja bili su veoma iznenađeni i radosni kada su videli braću i sestre na svojim vratima. Pomogli su im da se ugreju i ponudili im da jedu. Zatim su razgovarali o Bibliji. Dve nedelje kasnije, braća iz Rudnjija su ponovo došla. Taj pionir se priseća: „Nikolaj nas je sačekao na stanici. Mnogi iz sela su želeli da razgovaraju s ’ljudima koji su stigli u cisterni za mleko‘ pa je Nikolaj napravio raspored za sve koji su želeli da razgovaraju s nama. Svi koji su  se nalazili na toj listi, došli su u dogovoreno vreme i složili se da proučavaju Bibliju.“ S vremenom su skoro svi iz tog sela koji su počeli da proučavaju Bibliju dobro duhovno napredovali. Nakon dve godine, Nikolaj i Valja su se krstili. Njihova dva sina su sada nekršteni objavitelji, a Nikolaj je nedavno imenovan za starešinu u toj grupi na udaljenom području.

Gruzija.

Grupa pionira svedočila je na udaljenom planinskom području u Gruziji. Dve sestre pionirke pešačile su osam kilometara do udaljenog sela na kraju planinskog puta i počele su da propovedaju od kuće do kuće. Ubrzo je jedan stariji muškarac iz sela zaustavio Ketevan, jednu od te dve sestre i zahtevao da mu objasni zašto propoveda kada nije pravoslavne vere. Pokušala je da mu objasni ali on nije želeo da sluša. Gurnuo ju je na zemlju i počeo da je udara svojim štapom. Mnogi ljudi su videli kako je udara i za taj nemio događaj čulo se u celom selu. Kasnije se Ketevan vratila da bi propovedala u tom istom selu. Kad ju je videla jedna žena koja se ranije protivila, uzviknula je: „Vratila si se ovde nakon što si dobila batine! Zadivljena sam tvojom hrabrošću! Molim te dođi kod mene, želim da saznam o čemu se radi.“ Nakon što ju je saslušala, rekla je da je Ketevan dobrodošla u njen dom kad god dođe da propoveda.

 AFRIKA

BROJ ZEMALJA: 57

BROJ STANOVNIKA: 802 232 357

BROJ OBJAVITELJA: 1 043 396

BROJ BIBLIJSKIH STUDIJA: 1 903 665

Ruanda.

Pre izvesnog vremena, neki prolaznici su na putu našli knjigu Ti možeš zauvek da živiš u raju na Zemlji. Odneli su je jednom svešteniku u protestantskoj crkvi kojoj su pripadali. Sveštenik je pročitao knjigu s velikim interesovanjem i potražio Svedoke s kojima je počeo da proučava Bibliju. Sve više je razumevao biblijsku istinu, napustio je crkvu i krstio se. U međuvremenu, revno je govorio o istini članovima crkve kojoj je ranije pripadao i 25 osoba je napustilo tu crkvu da bi postali Jehovini svedoci. Čovek koji ga je zamenio na mestu sveštenika takođe je počeo da proučava Bibliju sa Svedocima i napustio je crkvu. Sada dolazi na hrišćanske sastanke i želi da postane  objavitelj. Njegova žena se krstila na nedavno održanom jednodnevnom pokrajinskom sastanku. Zadivljujuće je razmišljati o tome da je sve započelo s jednom knjigom koja je nađena na putu!

Obala Slonovače.

Dok je išao u službu propovedanja u gradu Abidžanu, mladi Svedok po imenu Berenžej mimoišao se sa ženom koja je prodavala hleb. Ženi je ispala novčanica od 5 000 franaka (8 evra) a da nije ni primetila. Tek što ju je Berenžej podigao da joj vrati, druga žena koja je dolazila iz suprotnog smera uzviknula je: „Daj mi taj novac, to je moje!“ Međutim, kad ju je Berenžej pitao da mu kaže koji je iznos novčanice, žena se naljutila i otišla. Berenžej je zatim potrčao da bi stigao ženu koja je izgubila novac. Na njegovo iznenađenje, žena je rekla da njoj nije ispala novčanica i dodala: „To je trik da me opljačkaš.“ Međutim, primetivši Berenžejevu iskrenost i upornost, ona je proverila i otkrila da joj zaista nedostaje 5 000 franaka, koliko košta 50 vekni hleba.

Berenžej je rekao: „Dao sam joj novac i rekao da sam to učinio zbog toga što moj Bog, Jehova, uči svoje sluge da budu pošteni. Zahvalila mi je i rekla: ’Kad bi se svi ponašali kao Jehovini svedoci, svi ljudi bi bili prijatelji. Ovo je prvi put u životu da sam videla mladu osobu da postupa na takav način.‘ Uručio sam joj traktat, a ona je obećala da će ubuduće uvek saslušati Jehovine svedoke. Tog dana sam u svom novčaniku imao samo 50 franaka (0,8 evra) za celi dan. Ipak, bio sam srećan što sam učinio ono što je ispravno.“

Demokratska Republika Kongo.

Jedan starešina po imenu Judžin radi kao domar i čuvar u kompaniji koja se bavi trgovinom dijamantima. On se priseća: „Jedne večeri došao je čovek s namerom da proda  dijamante koji su vredeli 22 000 američkih dolara. Međutim, paketić s dijamantima mu je ispao iz džepa. Očajan, tražio je svuda ali nije mogao da ga pronađe. Sledećeg dana je zajedno sa svojim šefom i kolegom išao gore-dole niz ulicu tražeći paketić, ali uzalud. Tada sam izašao i počeo da metem napolju baš ispred vrata naše trgovine, i gle — paketić s dijamantima! Podigao sam ga i otrčao do svog šefa, Belgijanca. Nije mogao da veruje da sam to učinio. Rekao sam mu da sam Jehovin svedok i da osećam duboko strahopoštovanje prema Bogu. Vlasnik dijamanata je bio duboko dirnut mojim poštenjem i uzviknuo je: ’Ovo je neverovatno!‘

„Jedan od mojih kolega mi je rekao: ’Judžin, sačuvao si nam obraz!‘

„Odgovorio sam mu: ’Hvala! Sva čast pripada Jehovi, jer me je on poučio poštenju.‘“

Angola.

Dok je Žoao, misionar koji služi kao pokrajinski nadglednik, bio u poseti jednom seoskom području, želeo je da tamošnjoj braći i zainteresovanim osobama pokaže DVD pod naslovom Noje je hodio s Bogom — David se uzdao u Boga. Poneo je sa sobom mali generator, dva zvučnika, malo benzina i svoj laptop kompjuter. U prvom selu je odseo u maloj kući od blata i dogovorio se da će prikazati film kasnije te večeri. „Na moje iznenađenje“, rekao je on, „došlo je oko 38 osoba sa stolicama, klupama, kamenjem, kantama za mleko i drugim predmetima koje su koristili za sedenje. U kući nije bilo dovoljno mesta ni za polovinu prisutnih, tako da smo film morali da gledamo napolju. Pod zvezdanim nebom, stavio sam kompjuter na nekoliko zemljanih blokova, a mnogi od prisutnih sedeli su na zemlji obučeni u šarene afričke nošnje.“ Vest se ubrzo proširila u tom kraju i mnogi su dolazili  u sela koja je Žoao posećivao. „Kada se film završio niko nije želeo da ode“, priseća se on. „Mnogi su rekli da je to bila najlepša noć u njihovom životu i izrazili su duboku zahvalnost Jehovi za takvu duhovnu hranu.“ Za tri nedelje, tokom kojih je Žoao posećivao grupe u tom seoskom području, 1 568 osoba je gledalo taj DVD!

Gana.

Vida iz Akre, koja se bavi prodajom namirnica, nije baš želela da snabdeva Betel u Gani svežim povrćem. Zašto? Njen sveštenik joj je rekao da su Svedoci neprijateljski raspoloženi prema onima koji nisu Svedoci. Zbog toga, kada je Vida prvi put donela neke namirnice, bila je iznenađena videvši prijateljske osmehe i čuvši ljubazne izraze zahvalnosti od osoblja kuhinje. Tokom nedelja koje su usledile, sprijateljila se s nekim betelskim dobrovoljcima. Primetila je da su svi ljubazni prema njoj i shvatila da joj sveštenik nije govorio istinu.

Pošto je želela da sazna više o Bibliji, zatražila je biblijski studij iako nije znala da čita. Za šest meseci mogla je da čita svoju Bibliju, a na nedavnom oblasnom kongresu se krstila. Uprkos ruganju članova porodice i bivših prijatelja, Vida je pomogla i svojoj sestri od ujaka da postane nekršteni objavitelj.

Sudan.

Dok je propovedala od kuće do kuće, jedna sestra je srela dve devojke koje su je ljubazno primile. Začudo, devojke joj nisu dozvolile da im pomogne da pronađu stihove u njihovoj Bibliji. Ispostavilo se da ih je tamošnji sveštenik upozorio da će se, ukoliko im neki Jehovin svedok dotakne Bibliju, njen sadržaj odmah promeniti u skladu s učenjima Svedoka. Devojke čak nisu želele ni da se rukuju s tom sestrom. Ipak, kada su same pronašle stihove u svojoj Bibliji, ono što su pročitale bilo je u skladu s onim što je sestra  govorila. Shvativši da ih je sveštenik lagao, odlučile su da proučavaju Bibliju. Sveštenik je bio šokiran i obećao je da će im dati novac da kupe hranu — ukoliko prestanu da proučavaju Bibliju. Šta su mu odgovorile? „Mi ne želimo da napunimo stomak hranom. Draže nam je da budemo ispunjene Božjom rečju.“ Te devojke sada posećuju skupštinske sastanke.

Etiopija.

Iako je supruga jednog čoveka po imenu Avok bila Jehovin svedok oko deset godina, on se nije mnogo interesovao za istinu. Pa ipak, kada je otputovao u drugi deo zemlje na jedan dvomesečni kurs, odlučio je da potraži Svedoke. Kada je stigao, uputili su ga do kancelarije u kojoj radi jedna naša sestra. Ta sestra se ranije molila da dođe neki brat da bi pomagao tamošnjoj skupštini. Kada su joj rekli da jedan čovek traži Jehovine svedoke, setila se svojih molitava. Ugledavši Avoka, koji je bio lepo obučen i doteran, zaključila je da je to taj novi brat za kog se molila. Obradovala se, požurila do Avoka i srdačno ga pozdravila. Videvši njenu veliku radost, nije imao srca da joj kaže istinu i nije želeo da je razočara kada ga je predstavila ostaloj braći i sestrama. Tokom boravka, posećivao je sve sastanke. Kada se završio njegov kurs i došlo vreme da se vrati kući, grupa sestara ga je pozvala na ručak i zamolila ga da se pomoli pre obroka. Setio se kako se njegova supruga molila s pokrivalom na glavi i zahvaljivala za obroke u ime Isusa. I molitva i obrok protekli su bez problema. Dirnut ljubaznošću koja mu je ukazana tokom boravka, Avok je odlučio da postane pravi brat. Kada se vratio kući, počeo je da proučava Bibliju i krstio se na nedavnom kongresu. Njegova supruga je presrećna, a Avok čeka priliku da ispriča svoju priču skupštini koju je posetio.

 EVROPA

BROJ ZEMALJA: 46

BROJ STANOVNIKA: 730 776 667

BROJ OBJAVITELJA: 1 506 019

BROJ BIBLIJSKIH STUDIJA: 744 319

Ukrajina.

Jedan električar je došao u Dvoranu Kraljevstva da popravi električno brojilo. Taj čovek je u svom selu bio poznat kao pijanica. Dok je popravljao brojilo, zapazio je godišnji citat: „Približite se Bogu, i on će se približiti vama“ (Jak. 4:8). Zastao je i upitao jednog brata: „Da li je stvarno moguće približiti se Bogu? Da li mu se grešnici mogu približiti?“ Brat mu je odgovorio na ta pitanja na temelju Biblije i pozvao ga na sastanak. Čovek je odlučio da u nedelju ode na sastanak ali u drugo selo jer nije želeo da njegove komšije vide da on ide u Dvoranu Kraljevstva. Ali, ispostavilo se da je govornik bio jedan starešina iz sela tog čoveka. Kad ga je video, čovek je pokušao da se sakrije. Ali starešina ga je prepoznao i srdačno pozdravio. Tada je odlučio da posećuje sastanke u svom selu. Počeo je da proučava Bibliju i krstio se godinu dana kasnije.

U to vreme, njegova supruga je radila u inostranstvu. Ona nije mogla da poveruje da je njen suprug prestao da pije i da je postao Jehovin svedok. Da bi se sama uverila, vratila se kući. Bila je srećna što je njen suprug prestao da pije i što je brinuo o njihovoj deci, ali joj se nije svidelo to što je postao Jehovin svedok. Međutim, jednog dana on ju je upitao: „Molim te, da li bismo mogli da zajedno odemo u Dvoranu Kraljevstva kao  porodica?“ Pristala je. Počela je da proučava i za kratko vreme se krstila zajedno s njihove tri ćerke. Tako se pet osoba približilo Bogu zahvaljujući jednom biblijskom stihu.

Grčka.

Jedan brat koji je svakog dana prolazio istim putem do radnog mesta, primetio je jednu ženu koja je redovno dolazila do jedne male kapele. Takve kapele se mogu videti pored puteva u Grčkoj obično na mestima gde je neko izgubio život u saobraćajnoj nesreći. Želeći da pomogne toj ženi, brat je napisao kratko pismo s utešnim mislima iz Biblije u vezi sa stanjem mrtvih i nadom u uskrsenje. Napisao je svoje ime i broj telefona i ostavio to pismo u kapeli. Sledećeg dana, žena ga je pozvala telefonom i pokazala veliko zanimanje za dobru vest. Sada je Svedoci redovno posećuju.

Norveška.

Nakon službe propovedanja, šest sestara je otišlo do jednog kafea. Razgovarale su o izvrsnom javnom predavanju koje su slušale dva dana ranije u Dvorani Kraljevstva. U njemu se govorilo o nadi u uskrsenje. Ubrzo im je prišla jedna žena koja je čula njihov razgovor. Upitala je da li može da sedne s njima i da sluša to o čemu su upravo razgovarale. Rekla im je da je nedavno izgubila roditelje. Usledio je lep razgovor. Sestre su je pitale za broj telefona i jedna od njih ju je kasnije posetila i počela da proučava Bibliju s njom.

Litvanija.

Mlada sestra po imenu Olga koja služi kao punovremeni jevanđelizator, počela je da proučava Bibliju s jednom Ruskinjom na vratima. Tokom jedne od prvih poseta, žena je zamolila Olgu da joj objasni značenje biblijskog izraza ’poslednji dani‘ (2. Tim. 3:1). Olga je obećala da će joj to objasniti kad sledeći put navrati. Prošlo je skoro mesec dana, a Olga nikako nije mogla da pronađe tu ženu kod kuće iako je dolazila više puta. Premda niko nije otvarao vrata, Olga je primetila  da neko gleda kroz špijunku. Ona kaže: „Nisam htela da pomislim kako ta žena ne želi da nastavi da razgovaramo o Bibliji. Na kraju krajeva, neko drugi je mogao da bude iza vrata. Zato sam odlučila da joj napišem pismo u kom bih joj pružila odgovor na pitanje koje ju je interesovalo. Tri dana kasnije, ponovo sam pokušala da je pronađem. Kako sam samo bila srećna kad je otvorila vrata! Pismo i lično zanimanje koje sam pokazala veoma ju je dirnulo.“

Žena je zahvalila Olgi i rekla: „Pročitala sam tvoje pismo nekoliko puta i sve sam razumela.“ Kao rezultat, studij koji se u početku održavao na vratima pretvorio se u redovan biblijski studij u njenom domu s knjigom Šta Biblija naučava. Sada ta zainteresovana žena izražava srdačnu dobrodošlicu Olgi svaki put kad dođe da proučavaju.

Švajcarska.

U kosmopolitskom gradu Ženevi, sestra po imenu Mari razgovarala je s jednom ženom s Bliskog istoka. Pošto Mari uči arapski, iskoristila je to znanje da bi razgovarala s njom. Mari je rekla da veruje da postoji samo jedan pravi Bog. Ta žena ju je tada zagrlila i poljubila, govoreći da je bila tužna i da se molila kad joj je Mari prišla. Žena je rekla da se sledeći dan vraća u svoju zemlju. Mari je otvorila svoju Bibliju, pročitala iz nje 1. Petrovu 3:7 i objasnila da Bog veoma ceni žene. Zatim je objasnila da Jehova želi da svi muževi iskazuju čast i poštovanje svojim ženama. Zadivljena, žena je pitala: „Jeste li vi anđeo  ili ljudsko biće? Ono što me tišti jeste to što moj muž uopšte ne radi ono što Bog kaže u ovom stihu. Često se molim Bogu da mi pomogne. A vi ste upravo otvorili ovu knjigu i pročitali mi te reči.“ Žena je zatim zamolila Mari da joj napiše taj stih na parče papira. Rekla je da će poneti taj papirić da bi ga pokazala svojoj porodici i da će im pričati o tom divnom susretu. Mari je bilo žao što je ta žena morala otići, ali dogovorile su se da će ostati u kontaktu.

Holandija.

U Roterdamu se nalazi jedna od najvećih luka na svetu. Teret dopremljen morskim putem prebacuje se u kamione i šalje u zemlje Evropske unije i dalje. Zbog toga, ogroman broj kamiona prolazi kroz Holandiju. Na jednom od glavnih autoputeva prema susednoj Nemačkoj nalazi se jedno ogromno stajalište za kamione kroz koje svakog sata prođe i do 1 500 kamiona s prikolicom. Pošto se većina vozača tamo zaustavlja da bi se odmorila, naša braća koriste tu priliku da svedoče od kamiona do kamiona i razgovaraju s vozačima iz Evrope, s Bliskog istoka i iz skoro svih republika bivšeg Sovjetskog Saveza. Ti vozači zaista vole da čitaju naše časopise. Prošle godine, braća su na tom stajalištu propovedala u 82 prilike i podelila više od 10 000 časopisa na 35 jezika.

 AMERIKE

BROJ ZEMALJA: 56

BROJ STANOVNIKA: 883 782 291

BROJ OBJAVITELJA: 3 256 287

BROJ BIBLIJSKIH STUDIJA: 3 111 358

Peru.

Horhe je slikar i služi kao opšti pionir. On je svedočio jednom drugom slikaru po imenu Hjubert koji se složio da proučava Bibliju. Uprkos snažnom protivljenju porodice, prijatelja i komšija, Hjubert je za samo šest meseci proučio knjigu Spoznanje koje vodi do večnog života. Molio se Jehovi da pomogne članovima njegove porodice da prihvate istinu. Bio je prijatno iznenađen kada mu se njegov brat Džan pridružio u proučavanju Biblije i počeo da dolazi na sastanke. Naredne sedmice, Džanov zet, Sesar, počeo je da proučava. Iako se u početku protivila, i Sesarova supruga je počela da proučava. Kasnije je Hjubertov prijatelj iz školskih dana po imenu Rejnaldo želeo da proučava. Zbog snažnog protivljenja, morao je da proučava u Hjubertovom domu. Uskoro je i Hjubertov mlađi brat Milton počeo da proučava. Nakon prvog studija, Milton je svedočio dvojici kolega s fakulteta, Darvinu i Kristijanu, koji su počeli da proučavaju i da posećuju sastanke. Hjubert  ima i dva starija brata, Ronalda i Martina. Kada je došao na jedan Hjubertov studij, Ronald je sa sobom poneo dugu listu biblijskih pitanja. Horhe mu je tada rekao da će dobiti odgovore na sva ta pitanja putem proučavanja Biblije. Ronald je prihvatio biblijski studij. Kasnije je i Martin počeo da proučava, kao i njegove dve ćerke. Hjubert i Džan su se krstili na Oblasnom kongresu „Blizu je izbavljenje!“ Prema poslednjem proračunu, zahvaljujući jednom razgovoru 18 osoba je upoznalo Jehovu.

Brazil.

Paulo živi na severu zemlje na jednom imanju. Žena s kojom je živeo i kasnije se venčao proučavala je Bibliju, a on je počeo da proučava samo da bi joj udovoljio. U međuvremenu, stočari koji su radili na tom imanju gonili su i na kraju ubili jaguara koji je desetkovao stoku. Zatim su izmislili priču da bi izvukli korist — pozvali su vlasnika imanja i zatražili novac, navodno da bi unajmili profesionalnog lovca na jaguare. Paulo im se pridružio u tom planu, i čak je svom gazdi ispričao tu izmišljenu priču. Međutim, zbog onoga što je već naučio iz Biblije savest je počela da ga uznemirava. Iako je znao da može izgubiti posao i da će se saradnici naljutiti na njega, pozvao je telefonom gazdu i ispričao mu istinu. Zbog svog poštenja, Paulo je kasnije bio unapređen u upravnika imanja. On i njegova žena su sada kršteni objavitelji dobre vesti. Kako je lepo videti tog poštenog čoveka kako sa svojom  ženom i njihove dve ćerke traktorom dolazi u Dvoranu Kraljevstva!

Meksiko.

Marija revno služi kao opšti pionir. Kada je jednom bila na roditeljskom sastanku u školi koju pohađaju njene dve ćerke, primetila je da su nastavnici zabrinuti zbog buntovnog stava i nemoralnog ponašanja nekih učenika. Jedna nastavnica je rekla: „Roditelji, ukoliko ne želite da vidite još jednog delinkventa na ulici, molimo vas pomozite nam. Razgovarajte sa svojom decom. Kupite im neku knjigu. Učinite nešto za njih jer ona imaju mnogo pitanja. Nemojte dozvoliti da im odgovore na ta pitanja pruža ulica.“ Marija je kasnije otišla do kancelarije direktorke da bi se raspitala o ponašanju svoje dve ćerke i rekli su joj da s njima nemaju nikakvih problema. Ona je zatim preporučila knjigu Mladi pitaju — praktični odgovori na njihova pitanja kao praktičan priručnik za mlade. Direktorka ju je pažljivo saslušala i zamolila da joj donese jedan primerak. Kada joj je Marija sledećeg dana donela knjigu, direktorka je s cenjenjem prelistala knjigu i zamolila za još jedan primerak za školskog psihologa. Nakon što ju je gospođa koja je radila kao psiholog pročitala, rekla je da bi trebalo tu knjigu uvesti u nastavni program. Direktorka je naručila po jednu knjigu za svih 12 nastavnika i još 50 knjiga za školsku biblioteku.

Urugvaj.

Jedan čovek je jednog jutra pre zore krenuo iz susedne Argentine do svog doma u Urugvaju. Bio je spreman da se ukrca na trajekt kojim se prelazi Rio de la Plata kada mu je prišla jedna devojčica i ponudila mu časopis Probudite se! od januara 2006. s uvodnim člancima pod naslovom „Šta nam donosi budućnost?“ Devojčica je bila ljubazna i on je rado uzeo časopis. Po dolasku u Montevideo, putnici s trajekta su prevoženi do glavne autobuske stanice. Na njegovo iznenađenje, ponovo mu je prišla jedna Svedokinja, ali ovog puta starija gospođa  sa štapom. Ponudila mu je isto izdanje časopisa i on ga je prihvatio. Kada je to veče stigao kući, začuo je kucanje na vratima. Bila je to jedna Svedokinja. Nakon što je saslušao kratku prezentaciju, uzeo je isti časopis — treći put tog dana! Kada mu je Svedokinja spomenula dobrovoljne priloge kojima se podupire to delo širom sveta, rekao je da je upoznat s tim i otišao po novac. Vraćajući se, poneo je i druga dva časopisa koje je primio tog dana. Pokazujući na pitanje „Šta nam donosi budućnost?“, osmehnuo se i rekao: „Ono što sigurno znam jeste da nam budućnost donosi nekog Jehovinog svedoka!“

Portoriko.

Jedna sestra je bila u poseti kod ćerke kad su dva provalnika banula u kuću, od kojih je jedan imao revolver. Tražili su novac, ali kada im je žena rekla da nemaju, jedan od njih je počeo da pretražuje kuću dok je drugi držao uperen pištolj u njih dve. Odmah su počele da se mole Jehovi. Provalnik je upitao: „Šta to radite?“ Odgovorile su da su one Jehovini svedoci i da se mole svom Bogu, Jehovi. Dok su sestre svedočile čoveku s pištoljem, drugi se vratio govoreći da je pronašao jednu karticu za bankomat. Uskoro su svi bili u kolima te sestre na putu prema banci. Sestre su nastavile da svedoče i da razgovaraju s provalnicima s poštovanjem. Majka je zamolila lopova s pištoljem da ga skloni što je, na njeno iznenađenje, on i učinio govoreći da joj se divi što je tako smirena. Rekla je da ima sina njegovih godina i da je pred njim divna budućnost. Podsticala je provalnike da žive u skladu s Jehovinom voljom da bi i oni mogli imati divnu budućnost. Ipak su nastavili do banke i ćerka je podigla nešto novca. Provalnici su ih zatim odveli do jedne uličice gde su ih oslobodili. Jedan od njih je želeo da ih veže, ali drugi koji je imao pištolj to nije dozvolio. Rekao je sestrama da ih je neko veoma snažan sačuvao. Ti ljudi su ranije pljačkali, vezivali i tukli ljude u tom kraju.

 OKEANIJA

BROJ ZEMALJA: 30

BROJ STANOVNIKA: 35 914 649

BROJ OBJAVITELJA: 94 323

BROJ BIBLIJSKIH STUDIJA: 49 667

Papua-Nova Gvineja.

Tom je ranije bio vojnik i video je mnoge ratne strahote. Kada se u svom selu sreo sa Svedocima, dirnulo ga je biblijsko obećanje o svetu u kom neće biti rata. Proučavao je Bibliju i duhovno napredovao, ali kada je odlučio da prisustvuje Memorijalu, njegova vera je bila na ispitu. Tomov otac je ranije bio sveštenik u Ujedinjenoj crkvi, a Tom je služio kao predsedavajući u toj crkvi koja se nalazila odmah do Dvorane Kraljevstva. Dok je Tom ulazio u Dvoranu Kraljevstva, mogao je videti članove crkve — bliske prijatelje, bivše kolege kao i propovednika iz te crkve — kako ga posmatraju. Tom je poželeo da se sakrije, ali onda je pomislio: ’Zašto bih se krio? Sada je prilika da pokažem ljudima da ću postati Jehovin svedok.‘ Nakon Uskrsa otišao je kod propovednika te crkve i upitao ga: „Da li si me video u Dvorani Kraljevstva?“

Propovednik je odgovorio: „Da, video sam te“, nakon čega su obojica prasnuli u smeh.

Tom je zatim rekao: „Prijatelju, verovao sam da je jedan stari restoran najbolje mesto za obedovanje, ali saznao sam da je u hrani bilo otrova. Onda sam pronašao novi restoran u kom se služe zdravi i hranljivi obroci. Kad sam jednom probao tako dobru hranu, kako bih mogao da se vratim u stari restoran?“

 Propovednik je razumeo šta je Tom želeo da kaže i rekao mu: „Nemoj nikome reći, ali ja redovno čitam časopis Probudite se!“ Tom se ispisao iz te crkve i premda je doživeo mnogo poteškoća, postao je Jehovin predani sluga.

Solomonova ostrva.

Podružnica Jehovinih svedoka organizovala je kurs za učenje osnova australijskog znakovnog jezika. U prvoj grupi bilo je 58 objavitelja koji su završili taj kurs 18. februara 2006. Od tada je deset gluvih osoba počelo da proučava Bibliju i da prisustvuje sastancima. Jedan od njih je Moziz. Jedan komšija ga je opisao kao „naprasitog čoveka sklonog izlivima gneva, s kojim je veoma teško razgovarati“. Međutim, kada mu je jedan njegov rođak koji je pohađao pomenuti kurs ponudio da s njim proučava Bibliju, Moziz je to spremno prihvatio. Mesec dana kasnije, prvi put je došao na sastanak u Dvoranu Kraljevstva. Njegovo odelo bilo je neuredno, kosa duga, a brada zapuštena. Bio je duboko dirnut dobrodošlicom koja mu je ukazana, kao i istinama koje je „čuo“. Iznenadio se kada je saznao iz Biblije da time što pazi na svoju odeću i celokupan izgled, osoba slavi Boga. Kada je sledeće nedelje ušao u Dvoranu Kraljevstva, braća ga nisu prepoznala. Ošišao se i obrijao bradu i bio je uredno odeven. Takođe je načinio promene i u ličnosti. Njegov komšija je rekao: „On je sada čist i uvek nasmejan.“ Moziz napreduje u duhovnom pogledu i pomaže drugim gluvim osobama da razumeju dobru vest.

Tahiti.

Na malom koralnom ostrvu Makemo udaljenom od Tahitija više od 600 kilometara, živi svega 720 stanovnika. Dok je bila u poseti kod rođaka na Tahitiju žena po imenu Ravahere upoznala je istinu. Nakon što se vratila na Makemo, počela je da proučava Bibliju najpre preko pisama, zatim putem faksa, a kasnije telefonom.  Ravahere se zakonski venčala i preduzela još neke promene da bi se povinovala Jehovinim merilima, uprkos protivljenju nekih članova porodice koji su želeli da ona ostane u Mormonskoj crkvi. Kada je bila u poseti jednoj skupštini na Tahitiju, Ravahare je postala nekršteni objavitelj. Svake dve nedelje dobija ohrabrujuća pisma od objavitelja iz te skupštine.

U junu 2006. pokrajinski nadglednik je sa svojom ženom posetio Ravahere. Izvestio je da ona svakog vikenda propoveda od vrata do vrata. Sama je napravila kartu područja i započela je nekoliko biblijskih studija. Ispred svog kioska, izložila je naše časopise. Takođe vodi razmatranje knjige kom prisustvuje i njen muž.

Fidži.

Metju je misionar iz škole Galad i služi kao starešina. On svake sedmice proučava Bibliju s četvoro studenata učiteljskog fakulteta. Predstavnici različitih crkava na tom fakultetu u večernjim časovima redovno drže propovedi kojima prisustvuju njihovi vernici. Svrha tog programa je da se pomogne upravi  fakulteta u nastojanju da se izbori s lošim ponašanjem koje je uobičajeno u studentskim naseljima.

Jedne večeri, Metju je primetio priličan broj studenata u studentskom restoranu — oko 250 njih — kako mirno sede i čekaju s Biblijama, beležnicama i olovkama u ruci. Čekali su sveštenika najveće crkve koji je trebalo da održi crkvenu službu. Međutim, on nije došao pa su zamolili Metjua da se obrati toj grupi. Umesto pevanja nakon kog bi sledila neka vatrena propoved kakvu bi održali neki propovednici, Metju je održao sasvim drugačiji govor koristeći Sveto pismo. U tom govoru koji je izneo bez prethodne pripreme, podstakao je studente da se sećaju svog Stvoritelja dok su mladi. Nakon toga su se svi studenti okupili da bi se rukovali s Metjuom i da bi mu zahvalili. On sada jedva čeka da i dalje razvija interes koji se pojavio u toj neočekivanoj situaciji.

Australija.

Dok su propovedale od vrata do vrata, dve sestre su naišle na jednu bolesnu ženu. Rekla im je da boluje od raka u završnoj fazi i da pakuje svoje stvari tako da se niko ne mora brinuti oko toga kada ona umre. Rekla je da nema porodicu niti prijatelje i da je u životu bila strašno usamljena. Objasnila im je da je imala neugodna iskustva s drugim religijama i da je mislila da ju je Bog napustio. Jedna od sestara joj je kasnije odnela buket cveća, ali pošto žena nije bila kod kuće, sestra je ostavila cveće na vratima uz kratku poruku. Isto popodne, žena je telefonirala da bi zahvalila za taj ljubazan gest. Rekla je da niko nije bio tako ljubazan prema njoj niti je ranije dobila cveće i izvinila se što nije bila kod kuće. Kada su je sestre ponovo posetile, žena ih je čekala. Pokazale su joj knjigu Šta Biblija naučava i dogovorile se da počnu da proučavaju Bibliju.

[Slika na 43. strani]

Miho

[Slika na 47. strani]

Vozili smo se u cisterni za mleko

[Slika na 47. strani]

Ketevan

[Slika na 48. strani]

Neki bivši članovi crkve

[Slika na 55. strani]

Olga

[Slika na 55. strani]

Mari

[Slika na 57. strani]

Hjubert, Horhe i Džan

[Slika na 58. strani]

Paulo sa svojom porodicom

[Slike na 63. strani]

Ravahere u svom kiosku na Makemu

[Slika na 63. strani]

Metju