Najvažniji događaji iz prošle godine

„HVALIĆU Jehovu celog svog života. Pesmom ću hvaliti Boga svoga dokle god me bude“ (Ps. 146:2). Koliko bi psalmista samo bio srećan kada bi bio živ i video da je Jehova danas hvaljen kao nikada ranije! Knjiga Šta Biblija zaista naučava? doprinosi toj hvali i dopire do srca mnogih koji traže istinu o Bogu (Dela 17:27).

S ciljem da povećaju hvalu koja se daje Jehovi, mnoge podružnice su organizovale kurseve za učenje jezika tako da objavitelji i pioniri mogu s dobrom vešću doći do još više ljudi. Možda ćeš i ti biti podstaknut da razmisliš o tome da proširiš svoju službu tako što bi naučio neki jezik.

 Još jedan primer hvale date Jehovi bila je tronedeljna međunarodna akcija tokom koje su deljene posebne pozivnice za Oblasni kongres „Blizu je izbavljenje!“ koji je održan u oko 155 zemalja. U toj akciji, prvoj takve vrste, učestvovali su milioni objavitelja Kraljevstva iz više od 99 000 skupština. „Akcija je navela neke nove da počnu da propovedaju, a neki od onih koji su postali neaktivni bili su podstaknuti da ponovo krenu u službu“, napisao je jedan kongresni odbor. Jedan brat koji je bio neaktivan 35 godina primio je pozivnicu na vratima i od tada ne propušta nijedan sastanak! Slede samo neka iskustva koja smo dobili iz mnogih podružnica.

Francuska.

Dok su bili u poseti rođaku, jedna katolikinja i njen muž su u njegovom domu ugledali pozivnicu i zainteresovali su se za pitanja iz nje. Sa svoje troje dece otišli su na kongres. Kada su stigli, redar ih je srdačno pozdravio, dao im Biblije i našao im mesta kraj porodice Svedoka koja je živela samo tri kilometra od njih! Te dve porodice su provele taj dan zajedno i dogovorile se za biblijski studij. Nedelju dana posle kongresa, zainteresovana porodica je došla na skupštinski sastanak tokom posete pokrajinskog nadglednika.

Indija.

Poznata pevačica po imenu Sunita otputovala je radi nastupa u Kanadu. Svedoci koji su je tamo sreli pozvali su je na sastanak na pandžapskom jeziku. Prihvatila je poziv i posebno joj se dopalo što je na sastanku isticana Biblija. Kada je dobila pozivnicu za kongres, smesta je otkazala svoj nastup za taj vikend kako bi mogla da bude na sva tri dana kongresa. Nije zažalila zbog te odluke. „Ovo je istina“, rekla je na kraju programa prvog dana. Po povratku u Indiju, otišla  je u obližnju Dvoranu Kraljevstva s majkom, sinom, bratancem i prijateljicom. Kada su njeni bivši pastori došli da razgovaraju s njom, saopštila im je da je čvrsto odlučila da postane Jehovin svedok. U stvari, rekla im je da i oni treba da dođu u Dvoranu Kraljevstva!

Srbija.

Jedna Kineskinja koju ćemo zvati Mei Li živi u Beogradu. Tokom 2006. godine počela je da čita Kulu stražaru na maternjem jeziku. Kada je dobila pozivnicu za kongres na kineskom jeziku u Lajpcigu, u Nemačkoj, rešila je da ode tamo iako je taj grad udaljen oko 1 000 kilometara od Beograda. Dobila je vizu na tri dana, otputovala avionom u Minhen, a zatim vozom stigla u Lajpcig. Cena tog putovanja je iznosila njene dve mesečne plate. Duboko ju je dirnulo ono što je saznala iz kongresnog programa i razgovora s kongresnim delegatima. Kada se vratila u Beograd, ona i njena majka su počele da proučavaju Bibliju i posećuju razmatranje knjige na kineskom jeziku.

Sjedinjene Države.

„Sva tri dana je bilo i onih koji su dobili pozivnicu za kongres“, izvestio je jedan kongresni odbor. „Jedna od njih je bila žena koja je dobila pozivnicu dan nakon što se molila Bogu da joj pruži vođstvo u životu. U subotu i nedelju je vozila dva sata do kongresa i počela je da proučava Bibliju.“ U istom izveštaju stoji: „Jedan čovek je doslovno trčao za bratom koji je njegovom sinu ostavio pozivnicu za kongres. Brat nije bio siguran šta ga čeka, ali se obradovao kada ga je taj čovek ljubazno zamolio da se vrati u njegov dom kako bi razgovarali. Držeći Bibliju, čovek je postavio puno pitanja i počeo je da proučava.“

Jedan brat je ponudio pozivnicu čoveku na gradilištu. „Mogu li i drugima da ispričam za ovo?“, pitao je taj čovek.

 „Naravno!“, odgovorio je brat, ne znajući da taj čovek subotom ujutro vodi jednu radio-emisiju. Baš kao što je i rekao, ispričao je drugima za pozivnicu tako što ju je pročitao tokom svoje emisije! Kao odgovor na to, mnogi ljudi su postavljali pitanja vezana za pozivnicu.

Dvanaestogodišnja Morgan služi kao pomoćni pionir. Nedelju dana pre početka posebne akcije, upoznala je čoveka koji je postavio puno pitanja o Bibliji i pozvala ga je na javno predavanje u Dvoranu Kraljevstva. Došao je iako je morao da ode odmah nakon predavanja kako bi prisustvovao sahrani jednog rođaka. Kada je počela posebna akcija, Morgan je tom zainteresovanom čoveku uručila pozivnicu. „Sigurno ću doći u subotu i nedelju, ali u petak moram da radim“, rekao je. Zatim je pitao šta rade Svedoci u takvoj situaciji. „Obično  traže slobodan dan, ali ponekad moraju da daju otkaz“, rekla je Morgan.

Kada ga je Morgan ponovo posetila, čovek je rekao da je tražio slobodan petak od šefa i da mu je kazao kako će u suprotnom napustiti posao. Njegov šef je rekao da je on suviše vredan radnik da bi ga izgubio i da pored petka može imati i slobodan četvrtak kako bi se pripremio.

Taj čovek je sva tri dana bio na kongresu, ali ne sam. S njim je bilo osam članova njegove najuže porodice i 12 prijatelja sa svojim porodicama — ukupno 35 osoba! Kada je ranije spomenuo Morgan da će s njim biti otprilike 30 ljudi, ona je odgovorila: „Ne mogu da zauzmem toliko mesta.“

„Razumem“, rekao je. „Ako treba, sedećemo gde god je to moguće.“ Naravno, svi su našli udobna mesta.

„KNJIGA... POUČAVA POPUT ISUSA“

Izveštaji pokazuju da knjiga za proučavanje Biblije Šta Biblija zaista naučava? predstavlja odlično sredstvo za delo propovedanja. „Ona otvara oči i hrani srce i um“, rekla je jedna žena koja proučava Bibliju. Jedan oblasni nadglednik izveštava: „Ta knjiga vam zaokuplja pažnju, jer poučava kao što je Isus poučavao. Sažeta je, direktna i jasna, a ipak ima toplinu.“ Osmotri sledeća iskustva.

Australija.

Dok je vršio popravke u kući jedne bolesne žene, brat joj je govorio o nadi u Kraljevstvo. Nekoliko dana kasnije, kada ju je ponovo posetio s jednom pionirkom, žena je postavila pitanje o poslednjim danima. Brat i sestra su otvorili knjigu Šta Biblija naučava i s njom osmotrili materijal iz devetog poglavlja čiji je naslov „Da li živimo u ’poslednjim danima‘?“. Žena je bila oduševljena onim što se nalazi u Bibliji. „Moja crkva me je držala u mraku“, rekla je.

 Taj brat je napisao: „Kada smo ponovo došli, proučavali smo prvo poglavlje ’Šta je istina o Bogu?‘ i s njim povezanu temu u dodatku u kom je objašnjeno zašto je u nekim Biblijama izostavljeno Božje ime. Kada je u predgovoru svoje Biblije pročitala da su prevodioci zamenili ’Jehova‘ s ’Gospod‘, žena se naljutila pošto joj je bilo rečeno da je to dobar prevod. Izrazila je želju da dolazi na sastanke.“

Belgija.

Sestra po imenu Ingrid upoznala je Afrikanku koja je imala predrasude prema Jehovinim svedocima. Kada joj je Ingrid ljubazno pokazala knjigu Šta Biblija naučava, žena je postala prijatnija jer je gorljivo želela da razume Božju Reč. Čak je počela i da proučava, mada je insistirala na tome da se čitaju svi biblijski stihovi. Ona sada dolazi na sastanke, često komentariše i želi da postane objavitelj.

Brazil.

Paulo je još kao dečak proučavao Bibliju sa Svedocima. Nažalost, roditelji su mu se razveli kada je imao 16 godina. U želji da pomogne svojoj majci, Paulo se pridružio jednoj samba grupi, ali se ubrzo upustio u nemoral i pijanstvo. Pa ipak, neke biblijske istine su ostale u njegovom srcu. Na primer, bio je uznemiren kada je trebalo da svira u jednom vudu centru pošto je razumeo da je vudu povezan s demonizmom. Takođe je počeo da uviđa koliko mu je život bio isprazan. Paulov interes je bio obnovljen kada mu je jedan mladi brat 2005. pokazao knjigu Šta Biblija naučava, i počeo je da proučava. Ubrzo je napustio samba grupu i sada posećuje sastanke.

Velika Britanija.

Dok je propovedala od vrata do vrata, Merilin je naišla na Melani, mladu majku koja  je pokazala zanimanje za Bibliju. Merilin joj je ostavila traktat i obećala da će je posetiti. Posle nekoliko pokušaja, Merilin je pronašla Melani kod kuće. „Rešila sam da odmah koristim knjigu Šta Biblija naučava“, kaže Merilin, „i to je dovelo do biblijskog studija koji dobro napreduje. Neposredno pre Božića, iznenadilo me je kada mi je Melani rekla da je to poslednji put da će imati božićnu jelku. Čitala je knjigu unapred i saznala biblijsko gledište o Božiću.“

Kolumbija.

Konsuelo je od svoje šefice dobila slobodne dane kako bi bila na oblasnom kongresu. Kada se vratila na posao, šefica ju je pitala kako je bilo na kongresu i usledio je zanimljiv razgovor. Kada joj je Konsuelo pokazala knjigu Šta Biblija naučava, ona je pitala da li može da je pozajmi. Vratila ju je nakon dva dana i rekla da je zanimljiva. „Ona nije samo za čitanje već i za proučavanje“, rekla je Konsuelo i zatim joj pokazala kako se proučava. „Misliš da bih mogla da proučavam ovu knjigu?“, pitala je šefica. Suvišno je reći da je uspostavljen biblijski studij. Ona je ubrzo počela da svedoči porodici i prijateljima. Takođe je počela  da posećuje sastanke, a s njom ponekad dođu njen sin i baka.

Gvajana.

Džozef je opšti pionir. Pomoću knjige Šta Biblija naučava počeo je da proučava s čovekom koji je nekoliko godina ranije upoznao Svedoke u glavnom gradu, Džordžtaunu. Kada je Džozef došao na prvi studij, čekao ga je taj čovek sa svoja dva sina i njihovim ženama. I oni su uzeli po jednu knjigu. Sledeće sedmice, otac je rekao da je učitelj iz tog mesta pozajmio od njega knjigu Šta Biblija naučava i da je čita. „U njoj se nalazi istina“, rekao je učitelj. I on je počeo da prisustvuje studiju. U međuvremenu, jedan komšija je čuo za studij i pitao je da li može da prisustvuje. Tada ih je Džozef sve pozvao da dođu na Memorijal. Iako čovek koji je prvi počeo da proučava s Džozefom nije mogao da ide zbog bolesti, na Memorijal je išla njegova porodica, kao i učitelj sa svojom porodicom. Svi i dalje dobro napreduju.

Poljska.

Dok je propovedao na ulici, Lucjan je sreo 50-godišnjeg Jana, školskog druga koga godinama nije video. Tokom razgovora u kom su se dotakli i nekih misli iz knjige  Šta Biblija naučava, Jan je rekao da mu je žena preminula i da je propušio i počeo da pije. „Kada sam ga posle nekoliko dana posetio s jednim prijateljem“, kaže Lucjan, „on nas je očekivao. Na njegov zahtev, odmah smo počeli da proučavamo knjigu Šta Biblija naučava.“ Istina mu dopire do srca i on nastoji da pobedi svoje zavisnosti, kao i da više ne koristi vulgaran jezik.

Španija.

Zašto bi hematolog preporučio pacijentkinji koja boluje od depresije da proučava Bibliju? Tog lekara su posetila dva člana Odbora za odnose s bolnicama i uručila mu knjigu Šta Biblija naučava. I on i jedna pacijentkinja su patili od depresije kao posledice teške bolesti. Oduševljen knjigom Šta Biblija naučava, pokazao ju je pacijentkinji, uveravajući je da će ako budu proučavali sa Svedocima oboje moći da s pouzdanjem gledaju na budućnost. Za nekoliko dana, ta žena je naišla na jednu pionirku koja je svedočila na ulici i potom počela da proučava s njom. I hematolog je počeo da proučava i već dolazi na sastanke.

Zambija.

Golijat je bio poglavica jednog sela i imao je dve žene i desetoro dece. On nije džin, ali je zajedno s porodicom načinio džinovske korake u duhovnom pogledu. Ubrzo nakon što je pročitao knjigu Šta Biblija naučava, Golijat je počeo da se menja. U januaru 2006, počeo je s porodicom da dolazi na sastanke, a u februaru je zamolio svoju drugu ženu da ode i ozakonio je brak sa svojom prvom ženom (Mat. 19:4-6; 1. Tim. 3:2). U martu je napustio položaj seoskog poglavice, a u aprilu su on i njegova supruga Ester postali nekršteni objavitelji. Njihova odluka da služe Jehovi očigledno je razljutila demone, koji su počeli da uznemiravaju Ester. Međutim, ona im se suprotstavila kao što se savetuje u Jakovu 4:7. Kakav je bio ishod? „Uz svog supruga sada sam slobodna“, rekla je.

 TRUD DA BI SE SVEDOČILO NA DRUGOM JEZIKU

U mnogim državama ima sve više imigranata koji govore strani jezik i mnogi od njih dolaze iz zemalja u kojima delo propovedanja nije dozvoljeno. Tako se „pružila dobra prilika za uspešnu službu“ i mnoga braća i sestre su je iskoristila naučivši neki strani jezik (1. Kor. 16:9). Pored toga, u nekim zemljama postoji prilično veliki broj starosedelaca čiji jezik nije rasprostranjen. Objavitelji Kraljevstva uče i te jezike i žanju bogate blagoslove.

Da bi se delo propovedanja unapredilo u takvim područjima, neke podružnice su organizovale kurseve za učenje jezika. Časovi su osmišljeni tako da ubrzaju učenje i često se koncentrišu na svakodnevne situacije do kojih dolazi u službi. „Ovaj kurs vam pomaže da uđete u suštinu jezika“, kaže Eliza koja uči albanski.

Belgija.

Podružnica je izvestila da je više od 300 objavitelja od kojih je najmlađi imao 9, a najstariji 71 godinu, pohađalo 17 kurseva za 10 jezika. „Učim turski i zbog toga više volim ljude“, kaže Inora. Anelis uči kineski i intervjuisao ju je jedan novinar s državne televizije. On je želeo da napravi reportažu o nekome ko radi nešto novo u životu. Naravno, Anelis je objasnila zašto uči kineski. Posle godinu dana kada se novinar vratio, ona mu je objasnila kakav je uspeh postigla u službi propovedanja. Novinar je očigledno bio oduševljen jer je emisija emitovana na državnoj televiziji u udarnom terminu. U njoj je prikazan intervju sa Anelis i snimak kako na kineskom jeziku svedoči na jednom autobuskom stajalištu.

Holandija.

„Osim što sve više objavitelja propoveda na stranim jezicima, kursevi jezika su pomogli braći da predvode u skupštinama“, izvestila  je podružnica. U Holandiji postoji velika potreba na relativno novom rumunskom području. Podružnica je povremeno organizovala sastanke, ali samo je jedan brat mogao da ih vodi, a i njegovo zdravlje je bilo slabo. Zahvaljujući kursu jezika, sada druga iskusna braća mogu da predvode. Jedan brat vodi sedmično razmatranje knjige, drugi vodi Razmatranje Kule stražare, a treći već služi kao prevodilac kada se govori iznose na holandskom jeziku.

Španija.

Od 2003, podružnica je organizovala 48 kurseva na deset jezika, što je dovelo do toga da broj biblijskih studija skoči na skoro 50 000 hiljada. Huan i Mari Paz su supružnici koji služe kao specijalni pioniri. Jedna rumunska porodica ih je pozvala u goste. Ubrzo se okupilo 16 ljudi da ih sasluša. Među njima se nalazio i 19-godišnji Mario koji je bio najpažljiviji. Iako on nije znao španski niti su pioniri znali rumunski, prihvatio je brošuru Zahtevi na svom jeziku. Sledeće sedmice, Mario je zamolio za biblijski studij i došao je na jednodnevni pokrajinski sastanak bez obzira što je veoma malo toga razumeo. Za nekoliko sedmica, dolazio je na sve sastanke i počeo je da daje jednostavne komentare na španskom. Popravio je svoj izgled i počeo je da govori o svojoj novopronađenoj nadi drugima. On sada vodi biblijski studij s jednim bračnim parom iz Rumunije koji dobro napreduje.

U međuvremenu, Huan i Mari su počeli da uče rumunski i ubrzo su na tom jeziku vodili 30 biblijskih studija! Huan takođe vodi razmatranje knjige na rumunskom. Nakon tog sastanka, deset objavitelja pohađa kurs rumunskog jezika koji vodi niko drugi do Mario, mladić koji je prvi proučavao Bibliju.

Sjedinjene Države.

Više od 50 miliona ljudi ne govori engleski jezik kod kuće. Među Jehovinim svedocima,  oko 254 000 objavitelja služi u 3 052 skupštine i 53 grupe na španskom jeziku. Još 26 000 objavitelja služi u 690 skupština i grupa na drugim jezicima. Da bi se olakšalo propovedanje na ovom ogromnom raznolikom području, podružnica je organizovala preko 450 kurseva na 29 jezika. „U našoj pokrajini su u poslednje dve godine osnovane četiri skupštine“, izvestio je jedan pokrajinski nadglednik. „Tri su direktan rezultat kurseva na francuskom jeziku.“

„Ispunio nam se san“, rekao je jedan brat koji je naučio španski. „Godinama smo moja žena i ja želeli da budemo misionari, ali odgajali smo dvoje dece. Sada su ona odrasla, a ja sam u penziji. Tako smo pre tri meseca moja žena i ja prešli u špansku skupštinu i već smo dobili zadatke u Teokratskoj školi propovedanja. Imamo i puno naknadnih poseta i nadamo se da ćemo započeti pet biblijskih studija. U 67. i 64. godini, naučili smo da nikada nije kasno za učenje stranog jezika.“

Ako na tvom području nema puno novih koji se krštavaju i ako ti tvoje okolnosti to dozvoljavaju, zašto ne bi uz molitvu razmislio o tome da naučiš drugi jezik kako bi prešao da propovedaš na području na kojem se govori neki strani ili starosedelački jezik? To može biti veoma produktivno i može osvežiti tvoju službu.

Nemačka.

U ovoj zemlji se kursevi jezika održavaju već više od trideset godina i preko 1 000 objavitelja je naučilo ukupno devet jezika, od albanskog do vijetnamskog. „Ovo je mnogo bolje od nastave koju sam imala na fakultetu“, rekla je jedna sestra. Zahvaljujući tome što na kursu  uče i to kako ljudi iz drugih zemalja razmišljaju, objavitelji su u boljoj situaciji da im dopru do srca kada daju svedočanstvo.

Paula ima 82 godine i počela je da uči vijetnamski, a da bi bila na sastancima putuje oko 150 kilometara. „Nemam dara za jezike“, kaže ona, „ali sam veoma zahvalna Jehovi što mi pruža toliko mnogo radosti.“ Ona je proučavala s jednom vijetnamskom porodicom. Prvo se muž zainteresovao za istinu, a zatim se i žena pridružila. Sada su oboje kršteni.

Posle krštenja, oni i njihova ćerka ostvarili su želju da služe Jehovi u svojoj domovini. Sagradili su kuću koja ima dovoljno prostora za skupštinske sastanke i muž služi kao starešina i pomoćni pionir. Njegova supruga je opšti pionir. Paulinoj radosti nije bilo kraja kada je od te porodice dobila pismo u kojem je stajalo da je otac krstio svoju ćerku. Ona je napisala u svom pismu Pauli: „Draga bako, nedostaješ mi. Često mislim na tebe. Uvek ćeš biti moja baka Paula. Volim te.“ Kako divno iskustvo za našu dragu sestru koja je u poznim godinama počela da uči težak jezik!

Kanada.

Od 2002, ukupno 554 objavitelja je pohađalo 31 kurs za učenje jezika u deset gradova. Pol koji je starešina i boluje od paraplegije, učio je mandarinski. Linda je medicinska sestra koja pola dana brine o njemu. Ona je Kineskinja. Pošto su u njenoj crkvi oklevetali Svedoke, Linda nije želela da čuje poruku o Kraljevstvu. Jednog dana, Pol ju je zamolio da ga odvede u Dvoranu Kraljevstva kako bi čuo javno predavanje na mandarinskom. Ona je pristala, ali se držala po strani i nije pokazala zanimanje. Ubrzo posle toga, odvela je Pola na razmatranje knjige. Ovog puta je Linda, koja je samohrani roditelj, pažljivo slušala zato što je materijal govorio o porodičnom životu. Posle toga, jedna  pionirka je ponudila Lindi da proučava Bibliju, što je ona i prihvatila. Veoma brzo je napredovala i sada je naša sestra.

U Kanadi postoje mnoge starosedelačke skupine koje imaju svoj jezik. Pre nekoliko godina, pionirka po imenu Karma je svedočila čoveku koji je iz plemena Crna noga. „Kada sam pokušala da mu svedočim na engleskom, nije hteo da me sluša“, rekla je Karma koja živi s roditeljima u rezervatu plemena Crna noga. „Rekao je da sam pripadnik religije belaca i da je Biblija njihova knjiga.“ Pomislila sam: ’Kada bih bolje poznavala jezik i kulturu tog plemena, možda bi me slušao.‘“ Karma je rešila da nauči taj jezik i kasnije je pomagala grupi od 23 objavitelja koji su jednom sedmično pohađali kurs za učenje jezika plemena Crna noga.

Jedna polaznica kursa je svedočila jednom bračnom paru iz tog plemena koji je posetio sina u bolnici. Oduševljen time što je sestra pokazala zanimanje za njihov jezik, taj par joj je ostavio svoju adresu. Karma je posle toga saznala da je suprug upravo onaj čovek s kojim je razgovarala pre godinu dana! Stoga je zajedno s tom sestrom otišla na naknadnu posetu. „Ne samo što su slušali već su se  i složili s onim što stoji u Bibliji“, kaže Karma. „Sestra im je ponudila Bibliju i publikaciju za proučavanje. Sa suzama u očima, žena je privila na grudi obe publikacije, a muž je klimao glavom u znak odobravanja. Ona sada proučava, a i muž prisustvuje studiju.“

Ukazujući na uspeh ovog kursa za učenje jezika, podružnica izveštava da su 34 pripadnika plemena Crna noga bili 2006. na Memorijalu koji je održan na njihovom jeziku!

Italija.

Oko 7 200 objavitelja je pohađalo kurseve za 18 jezika. Jedan polaznik je upoznao Samsona u čijoj je domovini zabranjeno propovedanje dobre vesti. Sa 24 godine, Samson je krenuo na putovanje koje je nazvao ’put nade‘. Prvo je prešao pustinju, a zatim je doplovio u Italiju. Tu je upoznao brata koji je naučio njegov jezik. Samson ga je pažljivo slušao i čak je došao na sastanak. Nakon što se deset meseci nisu videli, ponovo su se sreli i brat je počeo da proučava sa Samsonom. Proučavali su u restoranima brze hrane, na stanicama podzemne železnice i parkinzima. Nakon što je bio na Memorijalu, Samson je počeo da dovodi život u  sklad s Biblijom i čak je prekinuo vezu sa ženom s kojom je živeo oko godinu dana. Sada je naš brat.

Nikaragva.

Tokom 2006, braća su prvi put uspela da daju dobro svedočanstvo starosedelačkoj grupi Majangnan naroda. Većina tih starosedelaca su članovi crkve Moravska braća, jedne protestanske grupe, i u svakom mestu je pastor obično nezvanični gradonačelnik. Jedan od tih pastora je, nasuprot tradiciji, dopustio da Hamilton i Abner, specijalni pioniri, ostanu u gradu. On im je čak našao smeštaj i dao kompletnu Bibliju na starosedelačkom jeziku. Braća su naučila jezik i uskoro su proučavali s mnogo osoba. U stvari, ti pioniri su služili kao prevodioci kada je 13 ljudi došlo na sastanak tokom prve posete pokrajinskog nadglednika, a na Memorijalu je bilo njih 90. Kasnije su braća prevela dve pesme na njihov jezik i svi su ih pevali s velikim oduševljenjem.

S obzirom na to da je pokazano zanimanje bilo izuzetno, podružnica se složila da pioniri ostanu tamo do daljnjeg. Međutim, da li će gradska uprava to odobriti? Na njihovom sastanku neki su optužili Jehovine svedoke da su antihristi. Međutim, jedan čovek je proučavao sa Svedocima i bio je član gradskog veća. „Od kada su ova dva mladića u našem gradu“, rekao je, „nisam video da im iko kuva ili pere veš. Oni se sami staraju o svemu. Čak su naučili i naš jezik! Štaviše, poučili su nas iz Biblije nečemu što nikada nismo znali. Ako ovi  ljudi nisu od Boga, do sada bi sigurno odustali.“ Braći je dozvoljeno da ostanu.

PREVOĐENJE ZA GLUVE

Sjedinjene Države.

Prošle godine je na američkom znakovnom jeziku u vidu DVD kompleta objavljeno Jevanđelje po Mateju. Objavitelji koji ne čuju prvi put mogu da ’čitaju‘ cela poglavlja Prevoda Novi svet na svom jeziku. „Ovo je najlepše lično pismo koje sam ikada dobio od Jehove“, rekao je jedan starešina koji je gluv. Drugi je primetio: „Sada vidim kako je svaki stih u skladu sa svojim kontekstom.“ Sestra koja je postavila sebi cilj da pročita jedno poglavlje dnevno, piše: „Pre nego što sam to primetila, kasnila sam na jedan sastanak zato što sam pročitala četiri ili pet poglavlja i izgubila predstavu o vremenu!“

Brazil.

Služba propovedanja na znakovnom jeziku neverovatno napreduje. Trenutno postoje 232 skupštine na znakovnom jeziku i one sačinjavaju deset pokrajina i jednu  oblast. Preko 1 000 starešina i slugu pomoćnika, kao i 146 specijalnih pionira, od kojih je 8 gluvo, propovedaju i služe u skupštinama na znakovnom jeziku. Više od 100 starešina i slugu pomoćnika zaslugu za svoj duhovni napredak pripisuje divnim izdanjima za gluve koje objavljuje Jehovina organizacija. U ta pomoćna sredstva za proučavanje spadaju Spoznanje koje vodi do večnog života, Šta Biblija zaista naučava?, Bdite!, Šta Bog zahteva od nas? i Kula stražara. Počevši od 2006, Teokratska škola propovedanja je prilagođena znakovnom jeziku i u njoj se koriste izdanja koja postoje na njemu.

„Bila sam u raznim crkvama“, napisala je jedna 30-godišnja učiteljica, „i sada znam da samo Jehovini svedoci stvarno mogu da poučavaju gluve o Bibliji.“ Rekla je da je ono što je naučavala njena crkva bilo nelogično i nedelotvorno. Uprkos pritisku njenih prijatelja, odlučna je da i dalje dolazi na sastanke Jehovinih svedoka. Neka Jehova i dalje privlači takve iskrene osobe svom Sinu! (Jov. 6:44; Otkr. 14:6).

NAPREDAK NA PRAVNOM POLJU

Eritreja.

Pošto naša braća nisu glasala na državnim izborima, oduzeta su im građanska prava jednim predsedničkim ukazom iz 1994. Ta odluka je našoj braći pričinjavala ogromne ekonomske teškoće i stotine njih su napustili zemlju tražeći azil. Drugi su ostali i neki od njih imaju decu školskog uzrasta. Svi đaci u devetom razredu — dečaci i devojčice — evidentiraju se radi vojne obuke. Zato su mnogi mladi odlučili da ne nastave školovanje posle osmog razreda.

Ispostavilo se da je rizično ići na sastanke i propovedati, pošto su hapšene čitave skupštine! Pa ipak, naša hrabra braća i sestre i dalje se ’pokoravaju  Bogu, a ne ljudima‘ (Dela 5:29). Trenutno se u zatvorima nalazi 31 objavitelj. Među njima je i 73-godišnji brat koji je holandski državljanin. Drugi su zatvoreni zbog toga što su odbili da idu u vojsku. Tri brata — Paulos Ijasu, Isak Mogos i Nagada Teklemarijam — u zatvoru su od 1994.

Francuska.

Evropskom sudu za ljudska prava je 25. februara 2005. prosleđena jedna molba s obzirom na nepravedno nametnut porez Udruženju Jehovinih svedoka. Preko 874 000 ljudi iz cele zemlje potpisalo je peticiju protiv te nepravedne odluke i taj dokument je predat sudu. Uprkos tome, poreske vlasti su u januaru 2006. naložile braći da plate sav porez.

Jehovini svedoci su se hitno obratili Evropskom sudu za ljudska prava i obavestili ga o tome. Taj sud je odmah počeo preliminarno razmatranje žalbe. Sud je 4. maja 2006. zatražio od francuske vlade da mu dostavi svoj slučaj u pisanoj formi. Cilj je da se utvrdi da li je ugrožena verska sloboda Jehovinih svedoka i da li je uključen neki vid diskriminacije.

Nemačka.

Savezni upravni sud u Lajpcigu je 10. februara 2006. presudio da pokrajina Berlin mora priznati Versku zajednicu Jehovinih svedoka u Nemačkoj kao javnu ustanovu. Time je okončana pravna bitka duga 15 godina. Sada je naša verska zajednica oslobođena poreza i ima druge povlastice koje važe i za glavne religije. Pokrajina Berlin je 13. juna 2006. potvrdila zvanično priznanje i tim povodom su 5. jula dva člana Odbora podružnice primila odgovarajuć sertifikat.

Grčka.

Godinama su dozvole za izgradnju i korišćenje Dvorana Kraljevstva bile odgađane ili odbijane, jer je zakon tražio da te zahteve najpre odobri episkop Grčke pravoslavne crkve. Parlament je 30. maja 2006. odlučio da se o potrebnim dozvolama za religije koje  nisu pravoslavne stara samo Ministarstvo prosvete i vera.

Uprava pokrivenog stadiona u Lutraki u Korintu je 15. jula 2005. opozvala odluku da se taj objekat iznajmi braći za oblasni kongres. Uprava je dovela u pitanje da li su Jehovini svedoci „priznata religija“. Intervenisao je ombudsman, službenik koji je zadužen za kontrolu javnih službi, i u februaru 2006. uprava stadiona je obećala da će osmotriti nove molbe jer je saznala da su Jehovini svedoci priznata religija.

Nepal.

U oktobru 2005. Jehovini svedoci su uspeli da se registruju kao verska zajednica. U statutu naše organizacije navedeno je da je jedan od ciljeva „podsticanje duhovnog obrazovanja“. Ta registracija bi trebalo da doprinese napretku dobre vesti u ovoj pretežno hinduističkoj zemlji.

Rumunija.

Iako su Jehovini svedoci priznati kao religija još 1990, bili su izostavljeni iz spiska zvanično priznatih religija koji je država objavila 1997. Zbog toga braći nije bilo dozvoljeno da grade Dvorane Kraljevstva i nisu bili oslobođeni vojne službe — što su prava koja su obezbeđena priznatim religijama. Vrhovni sud Rumunije je naredio vladi da prizna Jehovine svedoke za religiju, ali je ona uvek iznova odbijala da to učini. U martu 2006, vlada je uz pomoć Evropskog suda za ljudska prava sklopila jedan povoljan sporazum s Jehovinim svedocima, čime je okončana devetogodišnja pravna borba. Vlada je priznala da naša organizacija treba da ima „sva prava i obaveze propisane zakonom“ koje imaju priznate religije.

Turska.

Nakon što je podružnica podnela molbu da budemo registrovani kao religija, vlada je izjavila da je to nemoguće, iako je zakonodavstvo prilagođeno  standardima Evropske unije. Slučaj je trenutno u nadležnosti državnih sudova, ali bi s vremenom mogao biti predat Evropskom sudu za ljudska prava.

Vojna služba predstavlja još jedan problem. Braća tri do četiri puta godišnje dobijaju poziv za vojsku, sve dok ne pređu starosnu granicu. Svaki put su kažnjena. Neki su više puta novčano kažnjeni, a drugi su zatvoreni. Junuz Erčep se 2004. obratio Evropskom sudu za ljudska prava. Iako je više puta platio kaznu, brat Erčep je u oktobru 2005. zatvoren na godinu dana, ali je pušten posle 5 meseci. Istog dana kada je pušten, pozvan je pred sud i novčano kažnjen zbog prethodnog odbijanja vojne službe.

Uzbekistan.

U poslednje četiri godine zabeleženo je više od 1 100 slučajeva hapšenja, zatvaranja, novčanog kažnjavanja i batinanja naše braće. Više od 800 tih incidenata odigralo se za vreme Memorijala u 2005. i 2006. godini. Na mnogim mestima su policajci s pendrecima došli autobusima i uhapsili sve prisutne. Mnogi su bili novčano kažnjeni, a neki okrutno pretučeni.

Pa ipak, braća daju dobro svedočanstvo. Osmotri slučaj jednog brata i sestre koji su krivično gonjeni zbog posećivanja skupštinskih sastanaka i svedočenja. Njihov advokat je zatražio da se na sudu razmotri literatura koja im je oduzeta prilikom hapšenja. Naglas su se čitale knjiga Spoznanje i brošura Zahtevi, a i sudija je takođe čitao neke delove. Pošto je sudiju posebno zanimalo peto poglavlje knjige Spoznanje, „Čije obožavanje Bog prihvata?“, naredio je da se s čitanjem nastavi tokom pauze za ručak.

Kada je citiran Matej 28:19, 20, sudija je uzviknuo: „Znači zato vi propovedate!“ Kada je pitao zašto je Hitlerov nacistički režim progonio Jehovine svedoke,  uručene su mu tri video-kasete: Ljubičasti trouglovi, Jehovini svedoci stoje čvrsto protiv nacističkog napada i Biblija — tačna istorija, pouzdano proročanstvo. Iako su naš brat i sestra novčano kažnjeni, imali su priliku da svedoče sudskim službenicima i policajcima na načine na koje to nikada nisu očekivali (Luka 21:12, 13).

Sudan.

U junu 2006, Jehovini svedoci su u osam država registrovani kao religija. Braća u tim područjima grade Dvorane Kraljevstva i održavaju velike skupove koji su otvoreni za javnost. Naša literatura se slobodno uvozi i braća imaju predstavništvo u Kartumu.

Rusija.

Jedna od 200 skupština u Moskvi je 12. aprila 2006. održavala Memorijal u iznajmljenom prostoru kada se pojavilo preko 50 naoružanih policajaca. Komandir policijske stanice Ljublino prekinuo je sastanak, tvrdeći da se zabrana Jehovinih svedoka u Moskvi odnosi i na takva okupljanja. Policija je prisutnima proveravala isprave, oduzela literaturu i odvela  14 braće u policijsku stanicu Ljublino, gde su zadržani preko četiri sata. Kada je jedan brat došao u policijsku stanicu da pruži pravnu pomoć, bacili su ga na pod i pretili mu nožem. Rečeno mu je da ne podnosi žalbu. Pa ipak, 17. aprila su četvorica od 14 braće podneli tužbu protiv policijske stanice Ljublino.

Sudsko saslušanje kojim je predsedavala Z. V. Zubkova počelo je 16. maja u Okružnom sudu Ljublino, u Moskvi. Na saslušanju nije bilo nijednog policajca koji je učestvovao u raciji. Došao je samo njihov advokat. Bez ikakvog obrazloženja, sudija Zubkova je odbacila 50 prigovora koje su uložili advokati naše braće i odbila je većinu njihovih predloga. S druge strane, prihvatila je predlog zastupnika policije da uvaži presudu Opštinskog suda Golovinski kojom su Jehovini svedoci zabranjeni u Moskvi, kao i mišljenje psihologa L. V. Kulikova koji je na tom ranijem suđenju svedočio protiv Jehovinih svedoka.

Ona je 15. juna 2006. presudila da je privođenje tužitelja bilo nezakonito, ali nije osudila prekidanje Memorijala. U presudi se takođe navodi da iznajmljeni prostor ne ispunjava uslove za versku službu. Jehovini svedoci su 30. juna 2006. uložili žalbu Moskovskom gradskom sudu u kojoj su između ostalog naveli mnoge nepravilnosti koje su bile počinjene tokom saslušanja u Okružnom sudu Ljublino. Na ostale 22 lokacije Memorijal je obeležen bez problema.

U uvodnom odlomku ovog teksta navedena je psalmistina želja: „Pesmom ću hvaliti Boga svoga dokle god me bude“ (Ps. 146:2). Milioni današnjih Jehovinih slugu daju obilan dokaz da i oni imaju istu gorljivu želju. Zaista, dokle god postoji ovaj poredak, nemojmo dozvoliti da nas zatvorske zidine, zvanične zabrane ili jezičke prepreke zaustave u tome da pesmom hvalimo našeg nebeskog Oca!

[Okvir/Slika na 9. strani]

Više od pozivnice

Na pozivnicama je bio odštampan kupon pomoću kojeg su ljudi mogli zatražiti biblijski studij, knjigu Šta Biblija naučava ili i jedno i drugo. Ubrzo su u podružnice širom sveta počeli da stižu popunjeni kuponi. Na primer, podružnica iz Sjedinjenih Država izveštava da su tokom akcije primili bezmalo 2 000 kupona, uključujući i 300 zahteva za biblijski studij. Jasno je da će marljivost koju su naša braća i sestre pokazali u deljenju pozivnica i dalje donositi dobre rezultate.

[Okvir/Slike na stranama 12, 13]

Potražnja za knjigom Šta Biblija naučava!

Do kraja jula 2006, knjiga Šta Biblija naučava odštampana je u preko 47 miliona primeraka na 155 jezika, ne računajući 10 izdanja na Brajevom pismu. Samo u jednom mesecu, skupštine u Sjedinjenim Državama u proseku su naručivale 42 000 knjiga dnevno. Trećina tih knjiga bile su hitne narudžbe. Međunarodna betelska porodica smatra prednošću što naporno radi kako bi obezbedila takvu literaturu za braću i sestre.

 [Okvir/Slike na stranama 28, 29]

 Posvećenje podružnica

Albanija.

Godine 1992, ukinuta je 50-godišnja zabrana aktivnosti Jehovinih svedoka. Među 325 braće i sestara koji su prisustvovali posvećenju nove podružnice u predgrađu Tirane, bila su i četiri starija Svedoka koji su decenijama služili Bogu tokom zabrane. Takođe su prisustvovali i delegati iz 32 zemlje. Kada su 1992. došli misionari, u zemlji je bilo samo devet krštenih objavitelja. Sada ih ima 3 617. Učešće u programu za posvećenje koji je održan 3. juna 2006. imali su članovi Vodećeg tela Teodor Džeres i Gerit Loš. Sutradan su se na otvorenom stadionu obratili prisutnima kojih je bilo 5 153 i koji su, uprkos jakoj kiši, pažljivo slušali.

Hrvatska.

Prošle godine je ova zemlja doživela dvostruki blagoslov: na oblasnom kongresu je objavljeno kompletno Sveto pismo — prevod Novi svet na hrvatskom, a bila je i posvećena nedavno proširena podružnica u Zagrebu. U petak, 11. avgusta, 142 prisutnih slušalo je govor za posvećenje koji je izneo brat Džeres. Prvobitno posvećenje je održano sedam godina ranije, 1999.

Slovenija.

U subotu 12. avgusta, brat Džeres je održao govor za posvećenje nove podružnice u Kamniku, gradu koji se nalazi oko 20 kilometara severno od glavnog grada, Ljubljane, i oko 130 kilometara zapadno od Zagreba. Članovi betelske porodice su do tada živeli u nekoliko stanova u glavnom gradu. Zbog toga su bili presrećni što napokon stanuju zajedno kao porodica! Bilo je 144 prisutnih iz 20 zemalja.

[Slike]

Betel u Albaniji

Na posebnom sastanku bilo je 5 153 prisutnih

Novi objekti podružnice u Hrvatskoj

Betel u Sloveniji

[Slika na 6. strani]

Svedočenje gluvoj osobi, Brazil

[Slika na 17. strani]

Prvi kurs hindi jezika, Nemačka

[Slika na 19. strani]

Linda i Pol

[Slika na 19. strani]

Karma svedoči na jeziku plemena Crna noga

[Slika na 20. strani]

Kurs španskog jezika, Rim, Italija

[Slika na 20. strani]

Svedočenje Samsonu

[Slika na 21. strani]

Hamilton i Abner poučavaju Bibliji na majangnan jeziku

[Slika na 27. strani]

Dvorana Kraljevstva u južnom Sudanu