Najvažniji događaji iz prošle godine

DOGAĐAJI koji su obeležili prošlu godinu pružaju daljnje svedočanstvo da živimo duboko u „poslednjim danima“, koje Božja Reč naziva ’naročito teškim vremenima‘ (2. Tim. 3:1). Pa ipak, kako ti poslednji dani postaju sve teži, blagoslovi koje Jehova izliva na svoje verne sluge bivaju sve očigledniji. Bilo da se Jehovini svedoci suočavaju s prirodnim katastrofama, kriminalom i nasiljem, bolešću, depresijom, poodmaklim godinama, protivljenjem ili ravnodušnošću, oni nastavljaju da ’istrajno trče trku koja je pred njima‘ jer im Jehova daje snagu za to (Jevr. 12:1).

„BLIZU JE KRAJ KRIVOJ RELIGIJI!“

Tokom oktobra i novembra 2006, Jehovini svedoci su pojačali svoju propovedničku aktivnost širom sveta  deleći Vest Kraljevstva br. 37, pod naslovom „Blizu je kraj krivoj religiji!“ Kako su ljudi reagovali na ovu upečatljivu poruku?

„Taj traktat je pun pogodak!“, rekao je jedan čovek iz Švedske, koji je ogorčen zbog licemerstva krive religije. Poput njega, mnogi su počeli da proučavaju Bibliju nakon što su dobili Vest Kraljevstva.

Nepal

U Katmanduu je Dil uručila Vest Kraljevstva čoveku koji je redovno išao u crkvu ali je imao problem s alkoholom, zbog čega ga je supruga napustila dva meseca ranije. Kada je Dil sa svojim suprugom Budom ponovo posetila ovog čoveka kako bi porazgovarali o Vesti Kraljevstva koju mu je ostavila, taj čovek je rekao da mu se ne sviđa ponašanje nekih članova crkve i da je ono što je slušao od Jehovinih svedoka mnogo drugačije od onog što je čuo u crkvi. Brat mu je pokazao stihove iz Otkrivenja 18:2-4 i istakao važnost toga da se izađe iz ’Vavilona Velikog‘. Prilikom trećeg susreta počeli su da proučavaju Bibliju koristeći 13. lekciju iz brošure Zahtevi. Na petoj poseti su upoznali njegovu suprugu, koja se u međuvremenu vratila kući. Ona je znala za Jehovine svedoke i dopadala joj se njihova poruka. Na sedmoj poseti je ovaj bračni par počeo da zajedno proučava Bibliju pomoću brošure. Supruga je izjavila: „Moj suprug sada ne pije.“

Brazil

Kada je dobio Vest Kraljevstva, jedan taksi-motociklista je želeo da toj poruci dâ veći publicitet tako da je zalepio traktat na svoju jaknu, na leđa, i nosio ga nekoliko dana. Tako su njegovi putnici jednostavno morali da vide naslovnu stranu traktata dok su putovali do svog odredišta.

Dve sestre iz Brazila su se preplašile kada su prišle jednoj kući i ugledale sledeći natpis: „Možete da uđete, ali znajte da odavde nećete izaći živi.“ Uplašene, pitale su dva brata šta bi mogle da urade. Braća su  odlučila da njih dvojica odu do te kuće. Nakon što su se pomolili Jehovi za vođstvo, braća su pred tom kućom pljesnula rukama kako bi najavila svoj dolazak. Domaćin, jedan policajac, ljubazno je prihvatio Vest Kraljevstva. On je objasnio kako upravo renovira kuću i ima puno građevinskog materijala u dvorištu. Stoga je stavio onaj natpis kako bi uplašio lopove. Kada su ga ova dva brata ponovo posetila, taj čovek je pristao da proučava Bibliju.

Mongolija

Sesegma je mnogo puta pokušavala da svedoči svojoj starijoj sestri. Premda je bila na nekoliko sastanaka i prisustvovala Obeležavanju Hristove smrti dve godine uzastopno, pokazala je vrlo malo oduševljenja za to i odbila je ponudu da proučava Bibliju. Ipak, kada je u Sesegminoj kući ugledala Vest Kraljevstva br. 37, u njoj se probudio interes. Tokom živog razgovora koji je trajao dva sata, ona je postavila mnogo pitanja na koja je Sesegma odgovarala koristeći Bibliju. Njena sestra je bila iznenađena onim što je čula i izrazila je želju da sazna više. Sada uživa dok redovno proučava Bibliju.

Gruzija

Sestre su ponudile Vest Kraljevstva jednoj ženi koju je zanimalo da li je ta poruka religioznog karaktera. Nakon što je dobila potvrdan odgovor, žena je uzela traktat i obećala da će ga pročitati. Kada su sestre ponovo navratile, žena je želela da zna da li ju je pravoslavna crkva obmanjivala. Takođe je bila zabrinuta zbog stanja u svetu i pada moralnih vrednosti među omladinom. Rekla je kako joj je teško da sa svojom decom uspostavi zajednički temelj za komunikaciju. Sestre su joj usmerile pažnju na stihove iz 2. Timoteju 3:1-5, i ona je prihvatila knjigu Šta Biblija naučava. Na rastanku, žena je rekla: „Ja sam uverena da je vaša religija prava. Osim toga, ne mogu a da ne pohvalim vaše mlade za njihovo odevanje, poštenje i pridržavanje visokih moralnih  merila.“ Ta žena sada redovno prima naše časopise i uživa u čitanju.

Bangladeš

Devetnaestogodišnja Ričel je delila Vest Kraljevstva br. 37 na području koje nikada ranije nije bilo obrađivano. Premda je to područje prilično udaljeno od mesta gde živi, Ričel je smatrala da treba da ide tamo jer je to bila posebna akcija. Na drugim vratima, upoznala je dve devojke koje su se izjasnile kao hrišćanke i rekle da im je otac umro pre dva meseca. „Zašto je Bog dozvolio da nam se to desi?“, pitale su one. Ričel je dala odgovor koristeći Bibliju, i devojke su rado prihvatile Vest Kraljevstva, rekavši joj: „Bog te je poslao u našu kuću.“ Videvši njihove duhovne potrebe, Ričel je predložila da proučava Bibliju s njima, i devojke su to rado prihvatile. One ozbiljno shvataju  proučavanje i imaju mnogo pitanja. Ričel mora puno da istražuje, ali bez obzira na to ona pronalazi zaista veliko zadovoljstvo dok poučava istini osobe koje imaju duhovne potrebe.

Jermenija

Opšta pionirka po imenu Eliza primila je telefonski poziv od Lilit, koja je ranije proučavala Bibliju. Ona je rekla: „Vi naprosto morate otkazati ono što ste planirali za sutra i doći kod mene kako bismo ponovo počele da proučavamo Bibliju.“ Šta se to desilo? Kada je Lilit prvi put počela da proučava Bibliju s Jehovinim svedocima, njen suprug joj je rekao: „Biraj između mene i Jehove.“ Tako je ona prestala da proučava. Sada, dve godine kasnije, dobila je Vest Kraljevstva br. 37 dok je bila sa svojom decom u parku. To je ponovo probudilo njen interes i tako snažno uticalo na nju da je svom suprugu odlučno rekla: „Voditi zdrav život pedesetak godina i nakon toga umreti možda je dovoljno za tebe, ali to nije ono što ja želim.“ Nakon toga je obećala svom mužu da će joj proučavanje Biblije pomoći da postane bolja osoba, tako da je on prestao da se protivi. Ona sada uživa u proučavanju Biblije, uz pristanak svog supruga, koji u to vreme pazi na decu.

Kambodža

Tokom posebne akcije, misionar po imenu Ige razgovarao je s jednim muslimanom. Nakon što je pročitao Vest Kraljevstva, taj čovek je rekao da se slaže s tim da religije ne bi trebalo da učestvuju u ratovima. Dodao je da se on lično veoma razočarao u svoju religiju, za koju je rekao da je došla na vrlo loš glas zbog ekstremista. Ige je pročitao ovom čoveku Psalam 46:9, ukazujući na Božje obećanje o svetu bez ratova. Sledeće nedelje, pokazao mu je knjigu Šta Biblija naučava. Sada ovaj čovek shvata vrednost Biblije i redovno je proučava.

Rusija

„Ja znam da vi poučavate ljude istini i da će vaš Bog, Jehova, uništiti sve religije izuzev vaše“, rekao  je jedan pravoslavni sveštenik koji je prihvatio Vest Kraljevstva od dve sestre. Zatim im je ispričao šta zna o nebeskoj nadi i o raju na zemlji. Sestre su ga pitale zašto se onda još uvek drži svoje religije kad već zna da će ona biti uništena. „To mi je posao“, odgovorio je. „Imam tri stana i četiri automobila. Ne mogu ostaviti sve to.“

POSEBNA AKCIJA POVODOM SPOMEN-SVEČANOSTI

U ponedeljak, 2. aprila 2007, Jehovini svedoci širom sveta su izrazili svoje cenjenje za Božju nezasluženu dobrotu i ljubav obeležavanjem Gospodove večere. Tokom pripreme za taj važan događaj, širom sveta su se delile posebne pozivnice u periodu od 17. marta do 2. aprila. Mnoga deca i osobe koje proučavaju Bibliju iskoristili su ovaj period povećane aktivnosti da postanu objavitelji dobre vesti.

Sjedinjene Države

Te večeri kada se održavala Spomen-svečanost, brat koji je dežurao u svetskoj centrali Jehovinih svedoka u Bruklinu, u Njujorku, oko dva sata je odgovarao na telefonske pozive ljudi koji su želeli da znaju gde mogu prisustvovati toj svečanosti. Mnogi od tih poziva su u stvari predstavljali odaziv ljudi na pozivnicu koju su dobili. Jedna žena je rekla: „Upravo sam stigla kući i pronašla pozivnicu za svečanost koja će se večeras održati. Želim da dođem, ali nisam sigurna kada počinje.“

 Šesnaestogodišnja Žaklina je dala svojoj profesorki pozivnicu i objasnila joj važnost te prilike. Na njeno iznenađenje, profesorka je došla. Budući da je govor bio održan u Kongresnoj dvorani Jehovinih svedoka, Žaklina je nakon programa povela svoju profesorku u obilazak objekta. Na profesorku je ostavilo snažan utisak to što je videla kako je sve čisto i dobro organizovano, posebno kada je saznala da celokupan objekat održavaju — kao i da su ga izgradili — dobrovoljci. Nakon šta je rekla da je uživala u govoru, profesorka je pitala: „Kako bih mogla da počnem da proučavam Bibliju, kao što je govornik spomenuo?“ Žaklina je veselo odgovorila: „Mogla bih ja da vam pomognem u tome!“ Ona je počela da proučava Bibliju sa svojom profesorkom ponedeljkom posle škole.

Južnoafrička Republika

Devet objavitelja koji sačinjavaju jednu skupštinu u udaljenom području našlo se  u nedoumici — nisu razumeli zašto im je podružnica poslala samo jednu pozivnicu umesto 500 koliko su naručili. Kasnije su saznali da zaposleni u pošti nisu mogli da odrede kome je upućena pošiljka budući da je nalepnica na kojoj je bio naznačen primalac otpala. Stoga su morali da otvore paket kako bi pokušali da odrede ko je pošiljalac ili primalac. Kada su ugledali pozivnice za Spomen-svečanost, zaključili su da ih treba razdeliti, tako da su ih ubacivali u poštanske sandučiće ljudi na tom području i tako podelili sve pozivnice. Tek kada su u skupštinskom sandučetu umesto kompletne narudžbe pronašla samo jednu pozivnicu, braća su shvatila šta se dogodilo. Kako su samo bili uzbuđeni objavitelji te skupštine kada je na Spomen-svečanosti bilo prisutno 42 ljudi, od kojih su mnogi došli s pozivnicom koju su našli u svom poštanskom sandučetu!

Italija

Patricija je dala pozivnicu Gabrijeli, s kojom proučava Bibliju, i objasnila joj koliko je važno da prisustvuje tom događaju. Gabrijelin petogodišnji sin Matija pažljivo je slušao njihov razgovor i pitao da li može dobiti jednu pozivnicu za svoju učiteljicu. Sledećeg dana, on je dao učiteljici pozivnicu, objasnivši joj koliko je ta prilika važna i rekao da se nada da će ona moći da dođe. Nekoliko dana kasnije, na roditeljskom sastanku učiteljica je rekla Gabrijeli kako ju je Matijina uverenost toliko oduševila da je odlučila da prisustvuje Obeležavanju Hristove smrti. Ona se pridružila Gabrijeli i Matiji i tako su zajedno otišli na Spomen-svečanost. Učiteljica je pažljivo slušala govor i bila oduševljena odličnim ponašanjem sve prisutne dece. Zatim je rekla kako sada razume zašto je ta prilika važna, baš kao što joj je Matija ranije pomenuo. Kasnije joj je odneo knjigu Moja knjiga biblijskih priča za njenog sina, a Gabrijela i Patricija su se dogovorile da nastave razgovor s njom.

 Meksiko

Jedan starešina je propovedao prezbiterijanskom svešteniku i pozvao ga na Spomen-svečanost. Sveštenik je rado prihvatio pozivnicu i, na iznenađenje starešine, pitao da li može dobiti još pozivnica kako bi pozvao i druge vernike. Braća su se obradovala kada su te večeri na Spomen-svečanosti ugledala tog sveštenika sa 40 članova njegove crkve. Svako je došao s pozivnicom u ruci, koju je pokazao na vratima. Sveštenik je rekao da je još mnogo njih želelo da dođe, ali su mislili da im bez pozivnice neće biti dozvoljeno da uđu. Jedanaestoro objavitelja ove skupštine imali su radost da zabeleže da je 191 osoba prisustvovala Obeležavanju Hristove smrti!

Australija

Mladić koji proučava Bibliju s Jehovinim svedocima počeo je da govori drugima o tome u sportskoj sali, gde je radio. Jedna od osoba s kojima je razgovarao bila je mlada žena koja je prihvatila njegov poziv da prisustvuje Obeležavanju Hristove smrti. Još kao tinejdžerka, ona je čula pesmu koja je dopirala iz obližnje Dvorane Kraljevstva i pitala je roditelje da je puste da tamo uđe, ali oni su joj zabranili da ima bilo šta s Jehovinim svedocima. Ona je ipak bila na nekoliko sastanaka, ali je kasnije izgubila kontakt s Jehovinim svedocima kada se njena porodica preselila. Na Spomen-svečanosti je upoznala jednu sestru i počela da proučava Bibliju s njom. Zatim je krenula na skupštinske sastanke, a njen muž je takođe počeo da pokazuje zanimanje. U međuvremenu je mladić kog smo pomenuli na početku postao nekršteni objavitelj i napreduje ka krštenju.

Kazahstan

Jedna žena koja se zanima za Bibliju rekla je da ne može da prisustvuje Spomen-svečanosti zbog toga što su njena deca suviše mala. Međutim, na dan Spomen-svečanosti, njena petogodišnja ćerka se obukla i sama otišla do Dvorane Kraljevstva. Kada je žena shvatila  da njene ćerkice nema, brzo je izašla da je potraži. Pretpostavila je da je otišla na Spomen-svečanost i, baš kao što je i mislila, našla ju je u Dvorani Kraljevstva. Sada, kad je već ionako došla, majka je odlučila da sedne do svoje ćerke i pokloni govorniku punu pažnju.

ZAKONSKO UTVRĐIVANJE DOBRE VESTI

Francuska

Od 1996. neki organi vlasti u Francuskoj zahtevaju od Betela da plati porez na ličnu nadoknadu koju dobijaju članovi betelske porodice u Luvijeu. Međutim, 28. marta 2007, Upravni sud u Parizu doneo je odluku da se u tom slučaju ne zahteva plaćanje poreza budući da članovi betelske porodice nisu u stalnom radnom odnosu. U sudskoj odluci je navedeno da se „rad koji obavljaju Jehovini svedoci kao stalni članovi betelske porodice u Luvijeu zasniva na njihovim religioznim uverenjima“. Ova odluka potvrđuje religiozni karakter delatnosti betelske porodice i u saglasnosti je sa sličnom odlukom koju je doneo Vrhovni upravni sud u Brazilu.

U jednom drugom slučaju, grad Lion je odbio da odobri zakup gradske hale Jehovinim svedocima koji su planirali da tamo održe Spomen-svečanost. Ipak, 15. marta 2007, sudija upravnog suda je izdao nalog kojim se grad obavezuje da odobri zakup te hale Jehovinim svedocima. Grad je uložio žalbu Državnom savetu, ali je on potvrdio odluku upravnog suda, navodeći da je taj postupak gradskih vlasti bio „ozbiljno i protivzakonito kršenje slobode okupljanja, kao jedne od osnovnih ljudskih sloboda“. Državni savet je takođe odredio da grad plati advokatske troškove Jehovinih svedoka.

Uprkos ovoj povoljnoj presudi u Lionu, Jehovini svedoci su u Francuskoj i dalje meta protivljenja od strane medija, pa čak i vladinih službenika. Na primer, u jednom intervjuu za javnost 2005, bivša predstavnica  francuske Narodne skupštine optužila je Jehovine svedoke rekavši da su „organizovani poput mafije po sistemu piramide“. Jehovini svedoci su na sudu pobili tu klevetu, i u julu 2007. godine Apelacioni sud u Ruanu doneo je odluku u korist Svedoka, navodeći da je ta „preterana izjava [bila] bez ikakvih osnova [i] da je prešla granice dozvoljene slobode govora“. Francuska vlada i dalje poteže sporno pitanje u vezi nepravednog i protivzakonitog oporezivanja Jehovinih svedoka. Taj slučaj se trenutno nalazi na razmatranju na Evropskom sudu za ljudska prava, a braća su i dalje uverena da će ih Jehova podržati.

Uzbekistan

Prijavljeno je preko hiljadu slučajeva hapšenja, zatvaranja i napada na našu braću i sestre. Većina se dogodila tokom perioda Spomen-svečanosti 2005. i 2006. godine. Drago nam je da možemo izvestiti da 2007. nije bilo izveštaja o bilo kakvim problemima u to vreme. Ipak, taj period oduška bio je kratak. Ubrzo nakon toga, jedan brat i jedna sestra bili su uhapšeni i osuđeni za krivično delo propagiranja svojih verskih ubeđenja. Brat, koji je oženjen i ima dvoje dece, osuđen je na dve godine i odmah zatvoren. Sestra je osuđena na dve godine prinudnog rada, a njena kazna podrazumeva da 20 procenata njene plate ide državi.

Gruzija

Dana 3. maja 2007, Evropski sud za ljudska prava jednoglasno je doneo presudu protiv vlade Gruzije zbog tolerisanja nasilja na verskoj osnovi nad Jehovinim svedocima i odredio da žrtve dobiju odštetu. U periodu od oktobra 1999. do novembra 2002. bilo je 138 napada na Jehovine svedoke. U nekim slučajevima, policija je bila na mestu događaja ali je odbila da učini bilo šta da bi zaštitila žrtve. Sud je ustanovio da propust da se naša braća zaštite od religioznih ekstremista, za prethodnu vladu Gruzije ne predstavlja samo kršenje njene dužnosti prema Evropskom sudu za ljudska prava,  već je to takođe kršenje prava na versku slobodu. Ova jasna odluka šalje snažnu poruku da se verska sloboda ne sme kršiti i da organi vlasti moraju zaštititi Jehovine svedoke, čak i kada se suočavaju s protivljenjem većine.

Eritreja

Pet godina nakon što je vlada preduzela oštre mere kako bi držala pod kontrolom sve nezavisne religiozne grupe koje se ne nalaze u okviru četiri državne religije, Jehovini svedoci nastavljaju da se bore sa snažnim protivljenjem. Čak i kada se sastaju u privatnim domovima, naša braća bivaju hapšena, mučena i okrutno prisiljavana da se odreknu svoje vere. U aprilu 2007. godine u ovoj zemlji su se 24 Jehovina svedoka još uvek nalazila u zatvoru zbog posećivanja sastanaka, propovedanja ili zbog prigovora savesti na vojnu službu. Tri Svedoka koja se nalaze u zatvoru imaju 60 ili više godina, desetoro njih drže u nehumanim uslovima, a trojica su zatvorena još od 1994. Dokle god naši daljnji napori da pomognemo braći ne budu urodili plodom, mi živimo u nadi da će oni uskoro biti oslobođeni, i dalje čekamo na Jehovu koji spasava svoje sluge „od tlačenja i nasilja“ (Ps. 72:14).

Andora

Zakonsko priznanje, koje braća traže još od 1973, konačno je dobijeno 14. decembra 2006. U Andori ima preko 150 objavitelja Kraljevstva.

Koreja

Preko 50 godina, braća u Južnoj Koreji se šalju u zatvor zato što odbijaju da služe vojni rok. Petorica njih su izgubila život zbog toga. Nakon mnogih pokušaja da se taj problem reši pravnim putem u Južnoj Koreji, braća Jun i Čoi su na presudu koja im je izrečena uložila žalbu Komitetu za ljudska prava pri Ujedinjenim nacijama. Dana 3. novembra 2006, Komitet je presudio da je Južna Koreja kriva za kršenje ljudskih prava i određeno je da plati odštetu braći. Komitet je takođe naložio Južnoj Koreji da preduzme mere kako bi  zasigurala da ostali koji ulože prigovor savesti neće biti prisiljeni da biraju između toga da li će pogaziti svoja uverenja ili će služiti zatvorsku kaznu. U proseku, svakog meseca oko 70 braće bude poslato u zatvor.

Jedini izbor koji su naša braća ranije imala bio je da se povinuju odlukama suda, naime da odsluže zatvorsku kaznu od godinu i po dana. Međutim, u poslednje vreme, većina naše mlade braće odlučuje da uloži žalbu na presudu koja im je izrečena, tako da se trenutno na stotine takvih žalbi nalazi na razmatranju. Stoga je vlada Koreje najavila da namerava da uvede neki oblik alternativne službe koja će biti pod civilnom upravom. Vreme će pokazati da li će se to ostvariti i da li će tako nešto biti prihvatljivo za one kojima savest dopušta da obavljaju civilnu službu.

Argentina

U julu 2007, ministar pravde i ljudskih prava potpisao je dokument kojim se potvrđuje da je Danijel Viktor Gvaglijardo bio nepravedno zatvoren jer je odbio vojnu službu zbog prigovora svoje biblijski oblikovane savesti. Ova odluka može koristiti i drugima koji su nepravedno zatvoreni zbog prigovora savesti na vojnu službu.

Jermenija

Protiv devetnaest Svedoka pokrenuti su krivični postupci nakon što su odbili alternativnu službu, zbog koje bi u stvari morali da pogaze svoju hrišćansku neutralnost. Ipak, u septembru 2006, braća su dobila pismo od javnog tužioca u kom je rečeno da su krivični postupci okončani. U svakom slučaju, vlada tek treba da osmisli program alternativne službe koji bi mogao biti prihvatljiv za hrišćane. Iz tog razloga je do sredine 2007. godine, 71 mladi brat morao da odsluži zatvorsku kaznu u trajanju i do tri godine.

Vahan Bajatjan je jedan od mnogih mladih Svedoka u Jermeniji koji je osuđen i zatvoren. Nakon što je osuđen na zatvorsku kaznu u trajanju od godinu i po dana,  tužilac je zatražio strožu kaznu, tvrdeći da je prigovor savesti brata Bajatjana „neosnovan i opasan“. Apelacioni sud je to prihvatio, dodavši još jednu godinu na zatvorsku kaznu, a zatim je odluka bila potvrđena na Vrhovnom sudu. Brat Bajatjan je uložio žalbu Evropskom sudu za ljudska prava. Evropski sud je tu žalbu uzeo u razmatranje, pokazujući spremnost da taj slučaj ispita do detalja. Nadamo se da će povoljna presuda pomoći ovom bratu i drugima koji se nalaze u sličnoj situaciji.

Azerbejdžan

Premda su Jehovini svedoci zakonski registrovani u Azerbejdžanu, naša braća i sestre se tamo i dalje suočavaju s mnogim izazovima. Na primer, kada se 24. decembra 2006. u Bakuu okupilo preko 200 braće, sestara i zainteresovanih osoba kako bi na miru razmatrali biblijske teme, stigla je naoružana policija zajedno s televizijskom ekipom i gradskim službenicima s ciljem da prekinu sastanak. Iako nije imala nalog za pretres, policija je razvalila vrata tog iznajmljenog objekta i uhapsila sve prisutne. Najmanje dvojica prisutnih bila su pretučena. Policija je zaplenila veliku količinu biblijske literature, kutiju za priloge zajedno s novcem, pravna dokumenta i nekoliko kompjutera koji su se koristili za prevođenje Biblije i biblijske literature. Većina onih koji su uhapšeni bili su pušteni do kraja dana. Među njima su bila i šestorica stranih državljana koji su u zemlju došli kao dobrovoljci i koju su tom prilikom prognani zbog, kako je navedeno, „učestvovanja u religioznoj propagandi“. Naša braća su ovde prisiljena da služe zatvorske kazne zbog odbijanja vojne službe. Takođe imaju poteškoća da uvezu literaturu u zemlju.

Izrael

Dana 5. februara 2007, Okružni sud u Haifi je doneo presudu da je Kongresni centar Haifa diskriminisao Jehovine svedoke time što im nije dozvolio da  koriste halu za kongres. Sud je odredio da Kongresni centar Haifa plati deo sudskih troškova kao odštetu. Javni tužilac je izneo svoje mišljenje rekavši da uprava ovog kongresnog centra „ima obavezu... da posluje sa svim svojim klijentima ravnopravno, i da ta obaveza u ovom slučaju nije ispunjena“. Ova povoljna presuda će olakšati našoj braći organizovanje većih skupova u Izraelu.

Tadžikistan

Carinici su zaplenili dva paketa literature, a Ministarstvo kulture je vršilo pritisak da se zabrane naša literatura i aktivnost naše organizacije. U ovakvoj atmosferi neprijateljstva, jedan par misionara bio je primoran da napusti zemlju. Zatim su 11. oktobra 2007. vlasti zabranile delo Jehovinih svedoka. Podnete su žalbe zbog ove nepravde, i molimo se Jehovi da otvori put kako bi se nastavilo propovedanje na ovom plodnom području, za koje je 2007. službene godine izvešten porast od 14 procenata.

Ukrajina

Dan pre nego što će se održati specijalno predavanje 12. maja 2007, uprava stadiona u Lavovu popustila je pod pritiskom protivnika i otkazala ugovor o zakupu stadiona. Braća su odmah stupila u kontakt s vladinim službenicima u Ukrajini i Sjedinjenim Državama kako bi oni uverili upravu stadiona da Jehovini svedoci ne predstavljaju nikakvu pretnju za mir u gradu. Na dan kada je trebalo da se održi specijalno predavanje pregovori su još uvek bili u toku, dok je na hiljade Jehovinih svedoka iz različitih delova Ukrajine pristizalo u Lavov kolima, autobusima i vozovima. Naša braća su se u miru sakupljala pred zaključanom kapijom stadiona, strpljivo čekajući i uživajući pri tom u srdačnom društvu suvernika i čak pevajući pesme Kraljevstva. Odjednom, samo 20 minuta pre nego što je trebalo da program počne, uprava stadiona je donela odluku da otvori kapije i dopusti braći da uđu. Preko  27 000 braće i sestara ispunili su stadion da bi uživali u ohrabrujućem govoru zonskog nadglednika.

Turkmenistan

Jehovini svedoci u Turkmenistanu nisu registrovani. Nakon perioda relativnog mira, vlasti su ponovo počele da proganjaju našu braću. Ipak, premda oprezno, braća i sestre se odvažno sastaju i propovedaju dobru vest svojim komšijama (Mat. 10:16). Tri mlada brata su pritvorena jer su odbila vojnu službu zbog prigovora savesti. Sva trojica su proglašena krivim — dvojica su dobila uslovne kazne a jedan je osuđen na godinu i po dana zatvora. Pošto su uslovi u zatvoru surovi, takvo teško stanje je privuklo pažnju svetske javnosti. Braći iz inostranstva koja su po zanimanju advokati odbijeni su zahtevi za vizu tako da nisu mogli ući u zemlju i zastupati našu braću na sudu. Međutim, niko ne može sprečiti da naše molitve za pomoć dođu do Svevišnjeg (1. Tim. 2:1, 2).

Kazahstan

U oblasti u kojoj Jehovini svedoci još uvek nisu registrovani, šest službenika javnog tužilaštva upali su u stan jedne naše sestre gde se održavao sastanak i prekinuli ga. Jedan brat koji čak nije ni bio na tom sastanku i pet sestara dobili su velike novčane kazne. Podnete su žalbe za sve njih.

Turska

Dana 31. jula 2007, podružnica u Turskoj je s radošću primila potvrdu da je udruženje koje zastupa Jehovine svedoke zvanično registrovano. Registracija je usledila nakon dvogodišnjeg sudskog procesa koji je uključivao i prigovor vlade u vezi s tim da li je delatnost ovog udruženja u skladu sa zakonom. Nakon što je niži Istražni sud u Istanbulu potvrdio ustavnost delatnosti ovog udruženja, vlada je uložila žalbu Vrhovnom sudu. Međutim, Vrhovni sud je podržao odluku nižeg suda, otvarajući tako vrata za registraciju. Novo udruženje podružnici omogućuje da kao zakonsko telo religioznog karaktera može kupovati i  posedovati imovinu, zakupljivati mesta za održavanje kongresa, prihvatati donacije i zakonski braniti interese Jehovinih svedoka na sudu.

Dok su delili Vest Kraljevstva br. 37, dvoje Jehovinih svedoka su bili optuženi za „uznemiravanje ljudi“ i dobili su novčanu kaznu. Međutim, Mirovni sud Sizli u Istanbulu poništio je tu kaznu, navodeći da „nuđenje literature Jehovinih svedoka... potpada pod slobodu izražavanja misli i verovanja“ i da državljani Turske „imaju slobodu da šire svoja verovanja“. Ipak, naša braća u Turskoj suočavaju se s drugim izazovima, kao što je pitanje neutralnosti, što znači da braći koja su sposobna za vojsku preti zatvorska ili novčana kazna.

Kao što se vidi iz nekih od navedenih izveštaja, Jehovini svedoci često ulažu žalbe Evropskom sudu za ljudska prava, u slučajevima kada je u nekoj evropskoj zemlji ugroženo naše pravo na slobodu veroispovesti. Do sredine 2007, ovaj sud je rešavao 22 žalbe koje se odnose na pitanje neutralnosti, zakonske registracije i protivljenje. Našoj braći i sestrama koji se suočavaju sa ovim izazovima, bilo da žive u Evropi ili ne, svakako je potrebna naša podrška koju možemo pružiti tako što ćemo se moliti za njih (2. Kor. 1:10, 11).

VERNOST I BESPREKORNOST

U ovom Godišnjaku nalazi se istorijat dela u Rusiji koji govori o tome kako su naša braća sačuvala besprekornost tokom sovjetske vladavine kada je aktivnost Jehovinih svedoka bila zabranjena. Protivljenje je bilo krajnje brutalno. Ipak, čak i u zemljama gde možemo slobodno obavljati naše delo, Satana i njegovi sledbenici neprekidno pokušavaju da slome našu besprekornost na mnogo suptilnije načine. Kako se samo Jehova raduje kada njegove sluge ostaju verne! (Posl. 27:11). Slede neka iskustva koja pokazuju kako Jehovin narod širom  sveta pokazuje veru i lojalnost u svakodnevnim situacijama.

Švedska

Jedna sestra koja je opšti pionir i radi u jednoj privatnoj bolnici stalno se suočava s nemoralnim ponudama svojih kolega. Ipak, ona je razvila delotvornu taktiku kako bi sprečila da do takvih situacija uopšte i dođe. Kao prvo, ona se trudi da novim kolegama što pre saopšti da je Jehovin svedok i često spominje da je udata. Koristi svaku prikladnu priliku da im kaže koliko ona i njen suprug imaju slična interesovanja i da istakne koliko je njihova bračna veza jaka. Kada je potrebno da razgovara s lekarom o nekom pacijentu, ona se pobrine da to bude u trpezariji gde ima još prisutnih. U neočekivanim situacijama, kada kolega uđe u prostoriju gde ona radi i zatvori vrata za sobom, ona se odmah pomoli Jehovi i zadržava prijateljski ali strogo poslovan pristup.

Nemačka

Marijan radi u jednom preduzeću na severu Nemačke već 13 godina. Pošto radi u smenama, prisustvovanje sastancima radnim danima u sedmici često je predstavljalo izazov. „Nisam bio zadovoljan, pošto zaista cenim naše sastanke“, objašnjava on. „Često sam molio Jehovu da mi pomogne da pronađem način da prisustvujem svim sastancima.“ Marijan se pomolio za hrabrost da priđe svom pretpostavljenom, i on mu je dozvolio da napusti radno mesto ranije onim danima kada se održavaju sastanci, ukoliko bude završio posao za taj dan. Ovaj dogovor je dobro funkcionisao sve dok nije dobio novog pretpostavljenog koji mu nije dozvoljavao da odlazi ranije. Šta je Marijan mogao učiniti? „S poštovanjem sam rekao mom novom šefu“, priseća se on, „da bih želeo da razgovaram s direktorom preduzeća.“ Tokom razgovora s direktorom, Marijan je dao dobro svedočanstvo i objasnio zašto želi da prisustvuje sastancima. Direktor mu je dozvolio da odlazi ranije s posla  onim danima kada ima sastanak, pod uslovom da se ostali radnici iz smene slože s tim. Tako je Marijan pozvao svoje kolege kako bi im objasnio o čemu se radi, pruživši im pri tom dobro svedočanstvo. On sada može da prisustvuje svim sastancima tokom sedmice. „Bila je to teška borba“, kaže on, „ali usrdna molitva Jehovi dala mi je izuzetnu snagu.“

Velika Britanija

Ispit vere za 16-godišnju Sofi jesu pozivi na školske žurke koje često dobija. „Premda mnogi skupovi deluju primamljivo“, kaže ona, „ukoliko odem, znam da ću posle zažaliti, budući da će tamo biti situacija zbog kojih bih mogla naneti sebi štetu na duže staze. Jedna devojka me je nedavno pozvala na jednu žurku, naglašavajući mi da je to samo ’druženje‘. Kasnije sam saznala da se to druženje održava istog vikenda kada joj je rođendan. Bilo mi je drago što nisam otišla jer sam kasnije čula da su se mnogi drugovi iz škole te noći napili dok su njeni roditelji bili odsutni. Eto zašto se radije družim sa Svedocima različitog životnog doba čije mi društvo može koristiti u duhovnom pogledu. Moj brat i ja pozivamo i mlade i starije da zajedno sviramo, pravimo roštilj ili da idemo u šetnju van grada. Sada, kada me neko pozove na žurku, ja postavim sebi pitanje kako će to uticati na moj odnos s Jehovom. Razumela sam da neću ništa propustiti time što činim ono što je ispravno.“

Italija

U školi se 17-godišnji Đovani dopadao mnogim devojkama pa su mu često stavljale do znanja da bi želele da se zabavljaju s njim. Jedna od tih devojaka je bila naročito uporna. Kada je videla da Đovani uopšte ne obraća pažnju na nju, ona mu je napisala pismo: „Mislim da smo nas dvoje stvoreni jedno za drugo. Ti me privlačiš. Sviđa mi se tvoja ličnost, ali to nije sve. Nadam se da ćeš doneti pravu odluku. S ljubavlju, tvoja...“ Pismo se završava njenim imenom, a zapečaćeno je poljupcem.  „Moram priznati da mi je sledećih nekoliko dana bilo baš teško“, kaže Đovani. „Pitao sam se da li ću ikada ponovo sresti tako lepu devojku kao što je ona. Kada su moji školski drugovi saznali za to, nagovarali su me da prihvatim njenu ponudu. Rekli su: ’To je prilika koja se ne propušta, i stvarno bi bio glup ukoliko bi je odbio.‘ Bilo kako bilo, osećao sam da gubim svoj hrišćanski identitet. Molio sam se Jehovi i razgovarao s roditeljima, koji su u prvi mah bili zapanjeni jer nisu ni slutili da se suočavam s takvim izazovom. Kao porodica smo intenzivnije proučavali Bibliju, najviše koristeći knjigu Mladi pitaju — praktični odgovori na njihova pitanja. Takođe sam razgovarao sa zrelom braćom u skupštini. Na kraju sam doneo pravu odluku i odbio ponudu te devojke. Mogu da kažem da me sada moji školski drugovi više poštuju zbog moje odlučnosti.“

Meksiko

„Kada sam imao 19 godina“, priseća se 59-godišnji Antonio koji je kršten već 37 godina, „ustanovljeno je da imam juvenilni reumatoidni artritis. Bilo je zaista frustrirajuće nositi se s bolešću koja me je potpuno onesposobila i drži me vezanog za invalidska kolica već 35 godina. To me s vremena na vreme obeshrabri. Ipak, daje mi snagu to što ostajem aktivan u hrišćanskoj skupštini, koliko god mi to zdravlje dozvoljava.“ Pre sedam godina, Antonijeva situacija se dodatno  zakomplikovala kada je umrla njegova majka koja je brinula o njemu. Kako se izborio s tim? On nastavlja: „Nakon što se to desilo, imao sam priliku da vidim kako Jehova ne napušta svoje sluge, već obezbeđuje neophodnu pomoć. Skupština je organizovala da jedan brat brine o meni, a nekoliko braće pomaže mi oko osnovnih potreba.“ Antonio željno čeka vreme kada će pod Božjim Kraljevstvom sva obećanja biti ispunjena.

„RAŠIRI SVOJ ŠATOR“

„Raširi svoj šator. Neka razapnu platna tvog veličanstvenog prebivališta“ (Isa. 54:2). Upečatljivo ispunjenje ovog proročanstva ogleda se u sve većoj potrebi za više mesta za sastajanje, kao i u potrebi za proširenjem postojećih objekata raznih podružnica. Osim toga, sve što je izgrađeno širom sveta prošle godine, zatim posvećenje šest podružnica o kojima će biti reči, poseban je izvor radosti za Jehovine svedoke.

Portoriko

Samo 13 godina nakon što je završen zadnji objekat podružnice, ponovo se javila potreba za proširenjem zbog brojnih odeljenja koja su se uvećala. Govor za posvećenje je održao član Vodećeg tela, Dejvid Splejn, u subotu, 16. septembra 2006.

Kolumbija

Braća i sestre iz 30  zemalja okupili su se u kolumbijskoj podružnici 11. novembra 2006. kako bi uživali u govoru za posvećenje povodom proširenja objekata u Fakatativi, koja se nalazi 42 kilometra severozapadno od Bogote. Bilo je 3 605 prisutnih. Mnogi su mogli srdačno zagrliti one koje nisu videli 30 ili 40 godina, i svi su uživali u govoru za posvećenje koji je održao Gerit Loš, član Vodećeg tela.

Fidži

Samo pet minuta hoda od centra Suve, glavnog grada Fidžija, nalaze se predivni objekti podružnice odakle se pruža pogled na luku. U subotu, 11. novembra  2006, Džefri Džekson, član Vodećeg tela, održao je govor za posvećenje pred 410 prisutnih.

Burundi

Dan 25. novembar 2006. bio je nezaboravan za Jehovine svedoke koji žive u ovoj prelepoj centralnoafričkoj zemlji. Gaj Pirs, član Vodećeg tela, u govoru za posvećenje divnih novih objekata podružnice delio je radost sa ukupno 1 141 delegatom iz 11 zemalja. Jehovin blagoslov je očigledan u ovoj zemlji i tu postoji dobar potencijal da nam se još mnogi pridruže u služenju Jehovi.

Ruanda

Nakon 30 burnih godina, koje su uključivale zabrane i građanski rat, naša braća i sestre u Ruandi su bili radosni što imaju priliku da ugoste Gaja Pirsa povodom posvećenja prelepih objekata podružnice koji su okruženi lepo uređenom baštom.

Uprkos tragičnim događajima tokom genocida, kada su mnoga braća ubijena, Jehovino delo nastavlja da napreduje u ovoj zemlji koja je poznata kao „zemlja hiljadu brda“. U subotu, 2. decembra 2006, održan je program za posvećenje kojem su prisustvovale 553 osobe, uključujući i 112 stranih delegata iz 15 zemalja.

Uganda

Nova podružnica koja se nalazi u južnom predgrađu glavnog grada, Kampale, posvećena je u subotu, 20. januara 2007. Ukupno 665 prisutnih, uključujući i 170 delegata iz 20 podružnica, slušalo je govor za posvećenje koji je održao Antoni Moris, član Vodećeg tela.

„VELIKO JE DELO JEHOVA UČINIO“

Nema sumnje da imamo razloga da se radujemo kada razmišljamo o čudesnim delima koja je Jehova izvršio prošle godine. Naše reči zahvale jednoglasno odjekuju i slične su onom što je rekao psalmista: „Veliko je delo Jehova učinio na nama. Zato smo bili radosni“ (Ps. 126:3).

[Okvir/Slika na 9. strani]

Delo koje se zaista obavlja širom sveta

Pojedinci iz različitih zemalja želeli su da znaju da li se Vest Kraljevstva zaista deli širom sveta. Na primer, jedan nepoverljiv čovek iz Brazila rekao je objavitelju da sačeka dok on pozove telefonom prijatelja iz Sjedinjenih Država kako bi saznao da li je i on dobio taj traktat. „Da“, odgovorio je prijatelj, „baš pre deset minuta sam dobio primerak.“ Oduševljen, taj čovek je prihvatio Vest Kraljevstva i obećao da će je pažljivo pročitati.

[Slika na 12. strani]

Oni su pronašli samo jednu pozivnicu u skupštinskom poštanskom sandučetu

[Slika na 25. strani]

Antonio je spreman za službu propovedanja

 [Slike na stranama 28, 29]

Posvećenja podružnica

Portoriko

Ruanda

Kolumbija

 Burundi

Fidži

Uganda