Propovedanje i poučavanje širom sveta

AFRIKA

BROJ ZEMALJA: 57

BROJ STANOVNIKA: 827 387 930

BROJ OBJAVITELJA: 1 086 653

BROJ BIBLIJSKIH STUDIJA: 2 027 124

Obala Slonovače

Žitelji sela Bijenuena, koje je smešteno na istoku zemlje, žedni su biblijske istine. Neki od njih pre nego što odu na polja da rade, bude objavitelje u 6 ujutro da bi s njima razgovarali o Bibliji. Drugi traže da imaju biblijski studij uveče, nakon skupštinskih sastanaka. Jednog dana, žena koja nije umela da čita zatražila je od jednog brata knjigu Šta Biblija zaista naučava? Rekla je da će joj muž čitati tu knjigu. Brat joj je dao knjigu i sledećeg dana ju je posetio u njenom domu. Ta žena i njen muž su ga strpljivo čekali. Muž nije otišao da radi na polju zato što su celu prethodnu noć proveli čitajući knjigu. Sada je želeo da s tim bratom razgovara o onome šta je pročitao. S tim bračnim parom je započet biblijski studij.

Benin

Na jednom udaljenom području, jedna velika porodica je počela da proučava Bibliju. Otac je bio pastor u tamošnjoj crkvi. Samo dve sedmice nakon njihovog prvog studija, cela porodica je prihvatila poziv da prisustvuje oblasnom kongresu. U subotu uveče, najstarija ćerka se iznenada razbolela i umrla. Uprkos takvom šoku, otac je prisustvovao programu u nedelju. U ponedeljak je u vezi sa smrću ćerke izjavio: „To je Satanino delo. On je to učinio da bi nas obeshrabrio, ali mu ni moja porodica ni ja to nećemo dozvoliti.“ On je izneo napolje sve crkvene predmete koje je koristio u svojoj svešteničkoj službi: mantiju, svešteničku kapu, pojas, ulje za miropomazanje i  pastirski štap. Slično je učinila i njegova žena, koja je takođe radila u crkvi. „Završili smo s ovom crkvom“, rekao je pastor. Zatim je postupio slično onome što čitamo u Delima apostolskim 19:19, to jest javno je spalio sve te stvari. Porodica i dalje dobro duhovno napreduje.

Madagaskar

Prošle godine u jednom selu sa oko 500 stanovnika, protestantski sveštenik je dobio knjigu Šta Biblija naučava od jednog Svedoka iz susednog sela. Nakon što ju je pažljivo pročitao, taj sveštenik je bio siguran da je pronašao istinu i ono što je saznao podelio je s članovima svoje crkve. Uskoro su on, njegova porodica i 20 drugih osoba napustili tu crkvu i počeli da održavaju sastanke kao što to čine Jehovini svedoci svuda po svetu. Specijalni pioniri su došli da im pomognu u tome. Oni su proučavali Bibliju s mnogim zainteresovanim osobama i pobrinuli se da se redovno održava Skupštinsko razmatranje knjige i Razmatranje Stražarske kule. U oktobru, petoro njih su postali nekršteni objavitelji, i tada su pioniri organizovali i Javno predavanje i Teokratsku školu propovedanja. Prosek prisutnih na sastancima je 40 i vodi se preko 20 kućnih biblijskih studija.

 Južnoafrička Republika

Heni i njegova žena su propovedali od kuće do kuće. Dok su prolazili pored ograde koja je okruživala jednu kuću, opasan pas je proturio glavu kroz ogradu i ujeo Henija za ruku. Heni je obilno krvario, tako da su požurili kući gde mu je žena očistila i previla ranu. Heni je zakazao da ode na pregled kod doktora kasnije tog dana. Rekao je ženi da ne želi da dozvoli da ga jedan pas spreči u tome da učestvuje u službi propovedanja, tako da su se njih dvoje vratili na područje nekih sat vremena kasnije. Počeli su od kuće koja je bila odmah do one u kojoj se nalazio opasan pas. Nakon što su posetili nekoliko narednih kuća, jedan čovek ih je pozvao da uđu. Pažljivo ih je saslušao i žarko je želeo da ga ponovo posete. Započet je biblijski studij i on je uskoro počeo da dolazi redovno na sastanke. Kada je istupio iz Holandske reformatorske crkve, jedan njen važan član mu je došao u posetu i ponudio mu da postane đakon. Međutim, on je ostao čvrst u svojoj odluci da istupi iz crkve. On i dalje lepo duhovno napreduje i upisan je u Teokratsku školu propovedanja.

Tanzanija

Tokom jedne akcije u obrađivanju zabačenih područja, u oktobru 2005, devetorica braće iz skupštine Iringa krenula su za Pavagu, udaljenu oko 75 kilometara. Čuli su da jedan objavitelj živi na tom području i otišli su da ga potraže. Nakon dosta vremena provedenog u traženju tog brata, pronašli su ga. On im je objasnio da je tu živeo preko 20 godina u uverenju da je propovedanje o Kraljevstvu u Tanzaniji još uvek pod zabranom. Tokom tih godina propovedao je drugima i rekao je da tamo ima nekih koji su iskreno zainteresovani za poruku iz Biblije. Braća iz skupštine Iringa su dobrovoljno ostajala u Pavagi po dve nedelje da bi posvetili pažnju zainteresovanim osobama. Tokom 2006. dva opšta pionira su se preselila tamo da bi se brinula o ovom plodnom području. Bratu koji je tamo živeo pružena je duhovna pomoć i sada u toj maloj grupi ima devet objavitelja. Oni trenutno održavaju sastanke pod jednim drvetom, ali u planu je da se izgradi  malo mesto za sastajanje, tako što će se koristiti tamošnji materijal za gradnju.

Ruanda

Jedna tinejdžerka po imenu Džentile igrala je fudbal i postala je poznata jer je bila spretna u davanju golova. Ljudi su je zvali Mejnajibitego, što na jeziku kinjaruanda znači „boginja golova“. Neki Italijani su zapazili njen talenat i omogućili joj dodatne treninge. Zatim su je pozvali da učestvuje na jednom fudbalskom turniru u Italiji. Preseljenje u Evropu i mogućnost da postane poznata fudbalerka u svetu izgledalo joj je veoma privlačno. Međutim, Džentile je znala da bi prihvatanje te ponude značilo da bi morala da bude daleko od svoje porodice. Džentilina majka je Svedok, a ona je proučavala Bibliju, mada to nikada nije shvatala ozbiljno. Na prvom mestu u njenom životu bio je fudbal. Ona je razgovarala s majkom o ovome i shvatila koje su duhovne opasnosti u to bile uključene. Odlučila je da odbije ponudu i da stavi Kraljevstvo na prvo mesto u svom životu. Krstila se na jednom nedavnom kongresu.

 AMERIKA

BROJ ZEMALJA: 55

BROJ STANOVNIKA: 893 357 181

BROJ OBJAVITELJA: 3 367 544

BROJ BIBLIJSKIH STUDIJA: 3 236 692

Kurasao

Jednom prilikom kada je jedan brat došao na biblijski studij, stanar mu je pružio metak i upitao ga da li zna šta je to. Čovek je zatim objasnio da je pre prve posete tog brata nekoliko meseci razmišljao o tome da izvrši samoubistvo zbog gubitka posla i porodice. Obuzet mislima o osveti, odlučio je da ubije četvoro ljudi koje je smatrao odgovornim za svoje probleme. Napunio je pištolj s četiri metka, a jedan je sačuvao u slučaju da je trebalo i sebi da oduzme život. Međutim, pre nego što je izašao iz kuće da to uradi, odlučio je da potraži pomoć od Boga. Uključio je televizor i tražio neku religioznu emisiju. Tada su dva Svedoka došla na njegova vrata i na kraju su počeli da proučavaju Bibliju s njim. On je bacio ona četiri metka, ali je zaboravio na peti metak. Kada ga je pronašao u svom džepu, pokazao ga je bratu, ispričao mu šta je želeo da uradi i rekao mu koliko se njegov život promenio otkako je počeo da proučava Bibliju. On kaže da petoro ljudi duguje svoj život Jehovinim svedocima. Danas on posećuje skupštinske sastanke.

Urugvaj

Dva Svedoka su pozvana u dom jedne žene koja im je sa suzama u očima objasnila da se cele noći molila Bogu, preklinjući ga da joj otkrije svoju volju. Pastori iz njene crkve su je nedavno posetili, ali samo iz jednog razloga, da bi sakupili desetak od relativno velike  sume novca koji je dobila. Veoma se razočarala budući da je nikada ranije nisu posetili, čak ni kada je zatražila pomoć u nekim situacijama koje su bile teške za nju. Više od mesec dana nije otišla u crkvu. Na kraju je jednom od pastora rekla da se oseća prevarenom zbog protivrečnosti njihovih učenja. Međutim, umesto da razjasni te protivrečnosti, on joj je rekao da će na nju biti prizvano sedam kletvi, to jest prokletstava, zato što je napustila crkvu. Svedoci su joj objasnili da pravi Bog koristi anđele kako bi pronašao osobe koje traže istinu. Postavila im je mnoga pitanja i s njom je odmah započet studij pomoću knjige Šta Biblija zaista naučava? Muž joj se kasnije pridružio na studiju i oboje su prisustvovali Spomen-svečanosti i posebnom biblijskom predavanju koje se održava u tom periodu. Na njih je snažan utisak ostavio kvalitet poučavanja u Dvorani Kraljevstva i veoma ih je iznenadilo što nema sakupljanja novca. Oboje i dalje duhovno napreduju i imaju mnogo prijatelja u svojoj skupštini.

Čile

„Najjužniji biblijski studij“ na svetu vodi se na udaljenom Rtu Horn. Osoba s kojom se proučava je žena tamošnjeg svetioničara. Dok je ova gospođa bila u Punta Arenasu, jedna sestra, pomoćni pionir, vodila je s njom biblijski studij četiri sedmice, sve dok se ta žena nije preselila na Rt Horn. Otada, studij se vodi preko telefona. Ona veoma dobro duhovno napreduje.

Kostarika

U ovoj zemlji ima oko 10 000 Guajmi Indijanaca,  od kojih većina živi u Siksaoli, malom gradiću blizu granice s Panamom. Znatan broj ovih starosedelaca pokazao je iskrenu želju da upozna Bibliju. Da bi se udovoljilo duhovnim potrebama ovih ljudi, jedan mladi bračni par specijalnih pionira bio je dodeljen da obrađuje to područje. Počeli su da uče njihov jezik. Uz pomoć 26 guajmske braće i sestara mnogo toga je bilo postignuto. Spomen-svečanost je bila prvi put održana na njihovom jeziku i prisustvovale su čak 264 osobe. Otada postoji stalni porast. Na primer, na Skupštinskom razmatranju knjige, u grupi koja broji 13 objavitelja, u početku je bilo prisutno u proseku 20 osoba. Danas je taj broj porastao na 40. Zahvaljujući tome, osnovane su još dve grupe za Skupštinsko razmatranje knjige.

Panama

Jedan nastavnik fizičkog vaspitanja po imenu Ramiro, počeo je 2004. da proučava Bibliju s Jehovinim svedocima. Negde u to vreme, bio je zadužen da poučava šest odeljenja učenika. Za to mu je bilo potrebno samo 12 časova sedmično, umesto 24, što je bio zahtev za njega kao nastavnika. Stoga mu je direktor škole rekao da preostalo vreme koristi za pružanje religiozne pouke tim istim učenicima. „Jednostavno im govorite o Bogu, Isusu i Bibliji“, rekao je direktor. Ramiro ih je poučavao onome što je i sam učio. Te godine, koristeći knjigu Spoznanje koje vodi do večnog života, držao je nastavu za 150 učenika od šestog  do osmog razreda. Naredne godine, kada je objavljena knjiga Šta Biblija zaista naučava?, Ramiro je toliko duhovno napredovao da je ispunjavao uslove za nekrštenog objavitelja. Nastavio je da poučava učenike ali ovog puta koristeći knjigu Šta Biblija naučava. Broj učenika se povećao na 160, podeljenih u šest odeljenja. Koji je bio rezultat? Ramiro i drugi objavitelji iz skupštine sada vode biblijske studije s nekoliko njegovih učenika. Roditelji nekih učenika izrazili su Ramiru svoje cenjenje za pozitivne promene koje su zapazili u ponašanju svoje dece. Neki od roditelja su prisustvovali skupštinskim sastancima i čak većim skupovima. Što se tiče Ramira, on se krstio u novembru 2006. i s oduševljenjem nastavlja da koristi sve prilike da bi poučavao druge istini iz Biblije.

Gvatemala

U gradu Gvatemali, objavitelj po imenu Džeremi krenuo je kod jednog mladića s kojim je proučavao Bibliju. Njegova kuća je bila smeštena u jednoj uličici. Džeremi je pokucao na vrata i sestra tog mladića je izašla da kaže da njen brat nije kod kuće. Dok je Džeremi stajao na vratima, prišla su dva mladića. Jedan od njih je potegao pištolj, prislonio ga Džeremiju na glavu i rekao: „Unajmili su me da dođem i ubijem te.“ (Džeremi je kasnije saznao da lopovi to obično kažu kako bi zaplašili žrtve.) Džeremi priča: „Devojka je zatvorila  vrata, a ja sam ih upitao: ’Šta želite?‘ Jedan od njih je rekao: ’Zašto si došao ovde?‘ Odgovorio sam im da propovedam Jehovinu Reč. On mi je zatim grubo rekao: ’Propovedaj i meni!‘ Bio sam jako nervozan i pitao sam se šta da uradim. Otvorio sam svoju torbu s knjigama i izvadio iz nje Bibliju. Tada je mladić s pištoljem počeo da plače zato što je radio stvari za koje je znao da su pogrešne. Preklinjao me je da mu pomognem. Pregledao je moju torbu i izvadio Probudite se! koji je govorio o novcu. Drugi mladić je počeo da mi pretresa džepove tražeći novčanik, ali mu je onaj s pištoljem rekao: ’Ostavi ga na miru. Nemoj da ga pretresaš.‘ Zatim mi je zahvalio, zagrlio me i njih dvojica su otišli. Nakon toga, osećao sam veliki mir i zahvalio sam Jehovi što me je izbavio iz ove neprilike.“

Dominikanska Republika

Sestra, koja je po zanimanju ortodontista, prisustvovala je jednodnevnom seminaru o zubnim implantatima. Prisutnim zubarima, kojih je bilo više od 250, pružena je prilika da se prijave za jedan veoma skup napredni viši kurs, koji bi se održao u Evropi. Samo osmoro zubara bi bilo pozvano. Pri kraju tog dana, toj sestri je bilo rečeno da ne samo što je izabrana da pohađa taj kurs već i da neće morati da plati školarinu. Iznenađena, naša sestra je rekla: „Hvala vam što ste mi pružili tu priliku, ali ja nisam ispunila prijavu za taj kurs i stvarno nisam u mogućnosti da prihvatim tu velikodušnu ponudu. Kao Jehovin svedok, ne mogu dozvoliti da mi išta bude važnije od duhovne dobrobiti moje porodice. Kada bih prihvatila da pohađam taj kurs mnogo bih učila, zato što je kurs veoma zahtevan, ali ja imam tri puta sedmično biblijske sastanke koji zahtevaju da im se u potpunosti posvetim. Kakvu bi mi onda radost doneli ovaj napredni kurs i diploma ukoliko bih kada se vratim primetila da je ponašanje moja dva sina tinejdžera problematično ili da su počeli da koriste drogu?“

 AZIJA I BLISKI ISTOK

BROJ ZEMALJA: 47

BROJ STANOVNIKA: 3 993 686 009

BROJ OBJAVITELJA: 607 112

BROJ BIBLIJSKIH STUDIJA: 496 577

Izrael

Ela, mlada sestra koja je pomoćni pionir, zapazila je jednu stariju ženu kako se muči da ponese kesu s đubretom. Ela joj je pomogla i nakratko joj svedočila. Iako joj je ta žena dala svoju adresu, Ela nije uspela da stupi u kontakt s njom uprkos tome što je mnogo puta odlazila kod nje kući. Konačno, žena se pojavila na vratima. Pošto je bila delimično gluva, ona nije čula Elu kako kuca na njena vrata prilikom ranijih dolazaka. S tom ženom je bio započet biblijski studij. Iako je u početku imala ateističko gledište, s vremenom je poraslo njeno cenjenje prema Bogu i njegovoj Reči. Nakon dve godine, odlučila je da svoj život posveti Jehovi i nedavno se krstila s 92 godine.

Mongolija

Terbiš, starija gospođa, radila je u jednoj knjižari čitavog svog života. Kada je 18-godišnja pionirka Munkzaja posetila Terbiš, ona joj je rekla da je pročitala mnogo knjiga i da je stoga vrlo brzo mogla da razume o čemu se u knjizi radi bilo da ju je pročitala celu, pola ili samo kraj. Međutim, Biblija je bila drugačija. Bez obzira na to koliko ju je čitala, nije mogla da je razume. Ni odlaženje u crkvu nije joj pomoglo. Zato je počela sama da je proučava, praveći beleške uz svaki stih. Terbiš je posebno interesovao stih iz Jevrejima 11:6. Munkzaja joj je objasnila taj stih, ponudila biblijski studij i pozvala je u Dvoranu Kraljevstva. Kada je čula  gde se nalazi Dvorana, Terbiš je rekla: „Da li je to ona kuća koja u dvorištu ima predivno cveće? Uvek kada bih prolazila tuda, ja bih zastala da se divim cveću. Možeš li me upoznati sa osobom koja brine o njemu?“ To je Munkzaja rado i učinila. Terbiš sada gorljivo uči o Stvoritelju i prisustvuje sastancima. Munkzaja kaže: „Ovoj ženi je to cveće svedočilo mnogo pre mene.“

Japan

Zbog bolova u nogama, 78-godišnja Hiroko ne može više da svedoči onoliko koliko je mogla ranije. Nakon što se molila Bogu za vođstvo u vezi s tim, pronašla je jednu prometnu autobusku stanicu gde može da sedi 30 minuta. Ona se nasmeši prolaznicima i prijateljski im pristupi. U blizini se nalazi jedna bolnica, tako da ako ljudi nose lekove, ona ih upita za zdravlje. Ako ljudi čitaju red vožnje, ona im u tome pomaže, a onima koji ne poznaju kraj objašnjava koja se zanimljiva mesta u njemu nalaze. Hiroko ih sluša kada govore i zatim im ponudi časopise. Neke ljude redovno susreće tako da ima prilike da izvrši naknadne posete.

Mjanmar

Lazaru je bio krijumčar droge. Droga, ubistva i sve vrste poroka bile su sastavni deo njegovog života. Međutim, kada mu je jedna sestra pionirka pokazala iz Biblije da je Božje ime Jehova, Lazaru je odmah prepoznao da je to istina i pristao na biblijski studij. Bilo mu je potrebno dosta vremena, ali je postepeno duhovno napredovao. Za njega je ogroman korak bio da potpuno prekine  s dotadašnjim načinom života. Kada je svojim ortacima rekao da ih napušta, oni su bili izbezumljeni od straha zato što su bili svesni toga koliko on zna o njihovim akcijama krijumčarenja droge. Iako je nekoliko ubica bilo poslato da ga ubije, Lazaru je uspeo da im pobegne i na kraju se preselio u drugo područje. On i njegova žena su se krstili.

Tajvan

Nekoliko objavitelja se nakratko zaustavilo ispred jednog kafića s neobičnim nazivom — Kafić „Knjiga o Jezdri“. Znatiželjan, jedan od objavitelja je upitao vlasnika zašto je stavio Jezdrino ime. On je odgovorio da se oduvek divio Jezdrinoj revnosti za pravu religiju. Godinama je taj vlasnik kafića odlazio u crkvu, ali je nedavno prestao zato što njegova žena koja je Vijetnamka nije mogla da razume crkvene propovedi. Objavitelj je predložio da ponovo navrati i donese Bibliju na vijetnamskom. Tog popodneva ju je i doneo što su njih dvoje s oduševljenjem prihvatili. S čitavom porodicom je započet biblijski studij.

Indija

U jednom gradiću gde postoji ozbiljno protivljenje propovedničkoj delatnosti, pet sestara su zbog propovedanja četiri dana bile u zatvoru. U početku, nadzornica je bila gruba prema njima i skrenula im je pažnju da u zatvoru ne šire hrišćanstvo. Međutim, kako su dani prolazili, ona je posmatrala njihovu blagu, ljubaznu narav i to je ublažilo njeno gledište. Te sestre su s drugim zatvorenicama i nadzornicom podelile nešto voća i drugih namirnica koje su im braća donela. Jedne noći, nadzornica je slučajno čula kako sestre razgovaraju o mislima iz knjige Približi se Jehovi. Uskoro im se i ona pridružila u razgovoru, tako što je sedela na stolici ispred ulaza u njihovu ćeliju. Na dan kada su sestre puštene iz zatvora, nadzornici je umrla jedna rođaka. Sestre su bile u prilici da je uteše govoreći joj o nadi u uskrsenje.

 Ranije ih je jedna druga nadzornica pitala koji su to prekršaj napravile. Jedna od sestara je objasnila da je njihova propovednička delatnost pogrešno shvaćena kao nezakonito preobraćanje ljudi. Ono što je čula na nju je ostavilo snažan utisak, pa je rekla: „Uprkos tome što ste u zatvoru, vi tako smireno razgovarate. Ja sam naprasita žena i pred vama se osećam postiđeno. Molim vas recite mi kada vam zvučim grubo i naučite me da govorim tako kao što vi to činite. Ne razumem zašto su tako dobri ljudi smešteni u zatvor.“ Kad god je imala slobodnog vremena ona bi se pridružila sestrama, govoreći: „Pričajte mi još o Bibliji. Ona umiruje moje srce.“ Na još dve zatvorenice, koje su bile optužene za ubistvo, biblijska poruka je takođe ostavila snažan utisak. Sestre su bile oprezne u svedočenju i njima i drugim zatvorenicama. Sada, kada više nisu u zatvoru sestre traže prikladne načine da neguju interes koji su pronašle dok su bile zatvorene.

Indonezija

Resmavati, jedna specijalna pionirka, upravo je bila završila sa službom propovedanja i baš je krenula kući kada ju je jedna žena pozvala kod sebe da bi razgovarale o Bibliji. Tri dana kasnije, Resmavati je došla da je poseti. Ovog puta žena je počela da plače i da  priča o svom nasilnom mužu. Resmavati joj je pročitala Jevrejima 4:12 i objasnila da proučavanje Biblije može promeniti mnogo toga. Ona joj je pričala o Toniju, čije se iskustvo pojavilo u Kalendaru Jehovinih svedoka za 2003. Ženu je to veoma zainteresovalo i zatražila je primerak tog kalendara. Na sledećoj poseti, Resmavati je sa sobom ponela taj kalendar. Počele su da proučavaju Bibliju pomoću knjige Šta Biblija naučava. Na narednoj poseti, muž te gospođe je pitao da li i on može da se pridruži proučavanju. On je pročitao Tonijevo iskustvo i to ga je veoma dirnulo. Sasvim slučajno i njegovo ime bilo je Toni, a i njegovi stavovi i ponašanje bili su slični stavovima i ponašanju Tonija s kalendara pre nego što je upoznao istinu. Kada je pročitao to iskustvo, rekao je svojoj ženi i deci: „Pa to je moje ime, zar ne? Kako je pisac znao moje ime?“ Žena mu je odgovorila: „Svedoci nisu znali tvoje ime. Čak i da su znali, ne bi te mogli sad odjednom staviti u svoj kalendar, i to pogotovu onaj iz 2003, a ne iz 2007!“ Zapazivši muževljev iznenadni interes, ona ga je taktično pitala: „Da li želiš da budeš poput Tonija s kalendara?“ Njegov neočekivani odgovor je bio: „Želim da pokušam.“ Kao i Toni s kalendara, i Toni iz Indonezije je potpuno očistio svoj život, ošišao svoju dugu kosu i popravio svoj izgled. Cela porodica i dalje proučava Bibliju.

Malezija

U nekim delovima Bornea, braća koriste satelitske snimke s Interneta da bi odredili gde se nalaze kuće. U njihovom izveštaju stoji: „To nam pomaže da odredimo gde se u kišnim šumama nalaze domovi ljudi. Za neke od ’krovova‘ se ispostavi da su torovi s kozama, tako da se slatko nasmejemo tome što smo pošli da propovedamo kozama. Ali ipak, neki od tih krovova su krovovi kuća. Nikada ranije nismo propovedali u ovoj planinskoj oblasti. Pošto je kišna šuma gusta i pošto je staze koje se u njoj nalaze teško pratiti, satelitski snimci nam pomažu da pronađemo put.“

 EVROPA

BROJ ZEMALJA: 47

BROJ STANOVNIKA: 732 610 687

BROJ OBJAVITELJA: 1 533 790

BROJ BIBLIJSKIH STUDIJA: 749 911

Mađarska

Jedna dvanaestogodišnja sestra priča: „Krštena sam pre devet meseci, a kao pomoćni pionir služim već tri meseca. Mama mi mnogo pomaže u tome. Mnogi me pitaju kako uspevam da služim kao pomoćni pionir i da idem u školu, ali ja mislim da bi mi bez škole bilo teško da ispunim svoju službu. Koristim odmore između časova da bih svedočila. S petoro mojih školskih drugova i drugarica redovno razgovaram o Bibliji. S dve drugarice vodim biblijske studije. Po tome vidim da me Jehova blagosilja. Pionirska služba za mene nije teret već izvor radosti. Moja mama je opšti pionir i ja bih to želela da postanem. Želim da služim Jehovi punovremeno.“

Velika Britanija

Suzan je počela da proučava Bibliju 2001. i nastavila je da to čini oko dve godine. Tokom tog vremena bilo joj je veoma teško da prestane da puši. Mnogo puta je pokušavala, ali bezuspešno. Zbog toga je prekinula svoj biblijski studij, ali je nastavila da dolazi na skupštinske sastanke. Četiri godine kasnije, Suzan je shvatila da mora pokušati da duhovno napreduje, pa je zbog toga zamolila da joj neko iz skupštine pomogne u tome. Ponovo je počela da proučava i shvatila da su joj informacije iz knjige Približi se Jehovi od velike pomoći. Detaljno razmatranje Jehovine ljubavi prema nama i kako mi pokazujemo ljubav prema njemu izvršilo je snažan uticaj na njen život. Za samo osam nedelja, potpuno je  prestala da puši. Suzan veruje da joj je ova knjiga pomogla da izgradi poverenje u Jehovu. Dobro je napredovala, predala svoj život Jehovi i simbolizovala to krštenjem u vodi na Oblasnom kongresu „Sledimo Hrista!“

Estonija

Helgi, 17-godišnja učenica koja živi odvojeno od svojih razvedenih roditelja, pokazala je zanimanje za istinu iz Biblije i počela da je proučava. U početku, dolazila je samo na neke sastanke zato što je provodila dosta vremena pevajući u jednoj tamošnjoj muzičkoj grupi. Kako je njeno razumevanje i cenjenje istine raslo, ona je počela da menja svoj način života. Objasnila je članovima grupe zašto ne može da ima nastupe u večerima kada su sastanci. Upisala se u Teokratsku školu propovedanja i napredovala je do te mere da je postala nekršteni objavitelj. Helgi se prijavila za državno takmičenje u pevanju u kome bi pobednik kao nagradu dobio mogućnost da potpiše ugovor s jednom poznatom diskografskom kućom. Iako su  mnogi bili odbijeni, Helgi je zadobila neposrednu podršku sudija i prošla u sledeći krug takmičenja. Međutim, taj naredni krug takmičenja trebalo je da se održi u isto vreme kad i njeno prvo učešće u Teokratskoj školi propovedanja. Šta će uraditi? Njena majka koja nije Jehovin svedok predložila joj je da ili otkaže taj zadatak ili da ga odloži. Helgi joj je rekla da nije u pitanju samo to da li će održati svoj govor već da je to pitanje šta je u njenom životu na prvom mestu, duhovne ili materijalne stvari. Ona je ozbiljno razmislila o tome i odlučila da radije održi svoj govor umesto da ode na takmičenje. Održala je govor, a njena majka je ispoštovala tu odluku.

Kasnije je jedan televizijski reporter prisustvovao Oblasnom kongresu „Sledimo Hrista!“ da bi snimio reportažu o kongresu i krštenju. Videvši Helgi kako ulazi u bazen za krštenje, snimio je njeno krštenje i zatim napravio intervju s njom. Ono što je snimio bilo je prikazano na vestima te večeri, a tu je bio i snimak s njenog nastupa u prvom krugu takmičenja. Ta reportaža se završila njenim krštenjem i rečima koje je izgovorila s blistavim osmehom: „Ovo je najbolja odluka u mom životu.“

Bugarska

Ivelin je na odsluženju kazne u zatvoru koji se nalazi na ostrvu Belene. Tamošnjoj podružnici Jehovinih svedoka on je napisao sledeće: „Za vreme mog boravka u ovom zatvoru slučajno sam pronašao časopis Stražarsku kulu i zbog toga imam puno pitanja za vas. Pokajao sam se za svoje grehe i želim da se prvo promenim u srcu, a zatim da to bude vidljivo i u mom ponašanju. Zamolio bih vas za nešto što vam je možda teško da uradite i za šta čisto sumnjam da je moguće da se desi. Možete li mi pisati da bih mogao da naučim nešto o Jehovi Bogu? Ne znam da li ćete mi odgovoriti, ali samo to što znam za Jehovu ispunjava me srećom. Želim da saznam više o ovome i to ne samo zbog sebe već i zbog drugih zatvorenika. Molim vas ne zaboravite da ukoliko mi ne možete  odgovoriti, jednog dana ću izaći iz zatvora i stupiću u kontakt s vama!“ Braća su ga vrlo brzo posetila i trenutno proučavaju s deset zatvorenika iz tog zatvora, kao i s Ivelinom.

Portugal

Džana, koja služi kao specijalni pionir, ispričala je sledeće iskustvo: „Jednog dana kad sam izašla iz podzemne železnice, ugledala sam jednog Kineza i odlučila da mu priđem i svedočim. Bio je iznenađen time što govorim kineski i rekao mi da je upravo na putu za bolnicu pošto njegova žena uskoro treba da se porodi carskim rezom. Ni on ni žena nisu govorili portugalski, a bolnica je tražila da pronađu nekog prevodioca. Bio je očajan i zamolio me da mu pomognem. Sledećeg dana, hirurzi su mi rekli da obučem hirurško odelo da bih mogla da uđem s trudnicom u operacionu salu. Tokom operacije, držala sam je za ruku, a ona mi je postavljala mnogo pitanja u vezi s Biblijom i našom delatnošću. Rodila se jedna divna devojčica, a majka je bila toliko zahvalna što sam bila uz nju da me je zamolila da izaberem ime za njenu ćerku. Razmislila sam malo i izabrala ime Sara. Žena je bila oduševljena tim izborom i bila je veoma zainteresovana da sazna više o Sari koja se pominje u Bibliji, i o Bogu kog je ona obožavala. Nakon što smo napustili bolnicu predložila sam im da s njima proučavam Bibliju. Jednom prethodnom prilikom ona i muž su odbili da razgovaraju sa Svedocima, ali to što sam bila uz nju tokom operacije veoma brzo je promenilo njihov negativan stav. Odmah su prihvatili moju ponudu i sada dolaze na sastanke.“

Slovačka

Bračni par specijalnih pionira je upoznao dva mladića iz Avganistana. Tokom njihovog kratkog boravka u Slovačkoj, ti mladići su pokazali interesovanje za Bibliju. Pioniri su se nekoliko puta videli s njima i poklonili im Bibliju i knjigu Šta Biblija zaista naučava? Takođe su im pokazali kako se Biblija proučava tako da mogu sami da je proučavaju, a i s drugima.

 OKEANIJA

BROJ ZEMALJA: 30

BROJ STANOVNIKA: 36 829 259

BROJ OBJAVITELJA: 96 691

BROJ BIBLIJSKIH STUDIJA: 51 122

Novi Zeland

Jednog popodneva brat po imenu Pol naišao je na jednu ženu u službi od kuće do kuće. Ona je prihvatila brošuru koju joj je ponudio rekavši da joj je jedna rođaka nedavno kazala da joj je potrebna istina. Istog jutra, ona se molila Jehovi Bogu, koristeći njegovo ime i moleći ga da je neko poseti. „Tri sata kasnije“, kaže Pol, „ja sam stigao na njena vrata. Štaviše, došao sam u vreme kada ona obično nije bila kod kuće.“ Odmah je prihvatila ponuđeni biblijski studij i sada dobro duhovno napreduje.

Australija

Armando i Elvira su mladi bračni par koji živi na Istočnom Timoru, koji je pod nadležnošću australijske podružnice. Godine 2006. kraj u kome su živeli postao je meta napada jedne druge etničke grupe i pošto im je život bio u opasnosti bili su primorani da beže odatle. Sklonili su se u jedan izbeglički logor noseći sa sobom samo dve stvari — Armandovu Bibliju i brošuru Šta Bog zahteva od nas? Kada su ponovo stupili u kontakt s braćom, Armando i Elvira su počeli da proučavaju Bibliju dva puta sedmično i da prisustvuju skupštinskim sastancima. Armando je takođe svedočio svojim rođacima koji žive u jednom malom selu četiri i po sata udaljenom od Dilija. Kada se njegova rodbina zainteresovala za poruku o Kraljevstvu, on je organizovao da iz Baukaua doputuju pioniri kako bi njegovim rođacima pružili daljnju pomoć u duhovnom pogledu. Kada su pioniri stigli nakon  troipočasovnog putovanja, preko 20 osoba se okupilo da bi ih slušalo. Armandov otac, kao predstavnik grupe, rekao je da su spremni da unište svoje kipove, ali ga je interesovalo da li će oni i dalje biti zaštićeni od zlih duhova. Pioniri su ih uverili da će im Jehova zaista pomoći u tome. Oni su bacili svoje idole. Danas više od 25 osoba iz tog sela proučava Bibliju. Armandova želja je da se uskoro krsti, a Elvira dobro duhovno napreduje.

Guam

Na ostrvu Sajpan, koje je pod nadležnošću guamske podružnice, jedna sestra se prijatno iznenadila kada je shvatila da njen muž, koji se ranije protivio, tajno čita mnoge publikacije koje je ona ostavljala na vidnim mestima po kući. Osim što je čitao Stražarsku kulu i Probudite se!, čitao je i Godišnjake Jehovinih svedoka i knjigu Tajna porodične sreće. Jednog dana, okupio je svoju porodicu, ženu i petoro dece, na ono što je opisao kao „veoma važan porodični sastanak“. To je bilo veoma neobično. Ispostavilo se da je očeva namera bila da pruži svojim trima ćerkama neke savete u vezi s brakom. Na jednom velikom listu papira napravio je spisak poželjnih osobina koje treba da gledaju kod potencijalnih bračnih partnera. Na ovog oca koji nije bio Svedok veliki utisak je ostavila životna priča Šile Vinfild da Konseisao u Stražarskoj kuli od 1. novembra 2006. Poput Šile, i on je napravio spisak onoga što se očekuje od osobe s kojom bi neka od njegovih ćerki mogla stupiti u brak. On je savetovao svoje ćerke da se udaju samo za one koji su Jehovini svedoci i da nađu muževe koji vole Jehovu i znaju o Bibliji više od njih. Njegova želja je bila, kao što je i rekao svojim trima ćerkama, da dožive istu sreću o kojoj je čitao u tom članku. To ih je veoma dirnulo i dalo im nadu da će njihov otac jednog dana služiti Jehovi rame uz rame s njima.

Samoa

Jedan brat i njegova žena nedavno su poslati da služe na Samoi. Baš na prvim vratima na koja su pokucali u službi propovedanja, brat je ponudio knjigu Šta Biblija  zaista naučava? Na njegovo iznenađenje, bio je pozvan da uđe u tu kuću. Stanarka, jedna poslovna žena u penziji, napravila je kratku pauzu i rekla: „Ovog jutra imam samo 45 minuta na raspolaganju“ — to je bila reakcija koju taj brat nikada ranije nije doživeo. Odmah je započet biblijski studij. Kada su brat i njegova žena došli kod nje sledeće sedmice, ona ih je srdačno dočekala držeći u rukama Bibliju i knjigu Šta Biblija naučava. Postoje dobri izgledi da će se taj studij nastaviti.

Solomonova ostrva

Emili je jedina Svedokinja i opšti pionir u svom mestu, na ostrvu San Kristobal. Ona vodi 20 biblijskih studija, a tri osobe s kojima proučava postale su nekršteni objavitelji, uključujući i njene roditelje. Međunarodne sluge za gradnju Lans i Dajana uzeli su slobodne dane i putovali 14 sati na malom, prenatrpanom teretnom brodu da bi pomogli Emili oko priprema za Spomen-svečanost. Lans priča: „Kada smo stigli tamo, sve što smo želeli bilo je da spavamo, ali smo zaključili da je bolje da prvo posetimo seoskog poglavicu. Nakon što smo objasnili svrhu naše posete tom mestu, on nam je rekao: ’Mnogi nisu dobili pozivnicu za ovaj događaj. Da li i oni mogu da prisustvuju?‘ S velikim osmehom, uverili smo ga da će biti srdačno dočekani.

„Dok se približavalo vreme za početak Spomen-svečanosti, mesta su zauzele samo dve žene i nekoliko dece. Međutim, primetili smo kako mnogi oklevajući stoje pored drveća, tako da smo im prišli i pozvali ih da uđu unutra. Kako se smrkavalo, uključili smo mali generator, nakon čega se upalilo svetlo. Svi su pažljivo slušali govor povodom Spomen-svečanosti.“ Oko 130 osoba je slušalo govor, uključujući i jednog  sveštenika crkve Adventista sedmog dana koji je želeo da dobije Bibliju prevod Novi svet zato što je bio mnogo lakši za razumevanje od prevoda koji je do tada koristio. Zahvaljujući ovoj posebnoj prilici, započeto je pet novih biblijskih studija.

Papua-Nova Gvineja

Dva sela koja se nalaze odmah do jednog gradića bila su pod jakim uticajem Katoličke crkve, a propovedanje na tom području bilo je otežano. Nedavno su braća posetila predstavnike tih sela da bi im objasnila svrhu našeg propovedanja i zbog čega želimo da razgovaramo sa svim ljudima. U isto vreme, ljudi iz jednog od tih sela imali su sastanak na kome su razmatrali kako da pomognu mladima da poboljšaju svoje ponašanje. Braća su rekla predstavnicima sela da im u tome može pomoći znanje iz Biblije.

Braći je dopušteno da slobodno propovedaju i nekoliko mladića je počelo da proučava Bibliju. Seljani su primetili da se ponašanje ovih mladića u velikoj meri poboljšalo zahvaljujući njihovom druženju s Jehovinim svedocima i zbog toga su prestali da se protive službi propovedanja. Malo-pomalo, prijatelji i roditelji tih mladića su počeli da proučavaju, a među njima i ćerka veroučitelja koji je ranije pretio braći. On je svojoj ćerki rekao: „Mnogo sam grešio u to vreme. Nadam se da će mi Bog i Jehovini svedoci oprostiti taj moj greh.“ Sada 27 osoba iz ova dva sela redovno prisustvuje sastancima Svedoka. Barem četiri osobe su se krstile i služe kao pomoćni pioniri. Oni rade na tome da postanu opšti pioniri.

[Mapa/Slika na 48. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

[Slika]

Svetionik na Rtu Horn

[Mapa na 63. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

San Kristobal

[Slika na 44. strani]

Razmatranje „Stražarske kule“ u selu Antanandava na Madagaskaru

[Slika na 46. strani]

Proučavanje knjige „Šta Biblija naučava“ s jednom grupom u Pavagi, u Tanzaniji

[Slika na 49. strani]

Skupštinsko razmatranje knjige u Siksaoli, u Kostariki

[Slika na 50. strani]

Ramiro s knjigom „Šta Biblija naučava“

[Slika na 53. strani]

Hiroko svedoči na autobuskoj stanici

[Slika na 58. strani]

Helgi (desno) iznosi svoju tačku u Teokratskoj školi propovedanja

[Slika na 64. strani]

Lans, Dajana i Emili