Najvažniji događaji iz prošle godine

NAKON još jedne predivne godine svete službe, imamo mnogo razloga za radost. Kada se osvrnemo na neka posebna dostignuća u veličanstvenom delu koje Bog vrši koristeći svoje sluge, možemo slobodno da kažemo: „Krunišeš godinu dobrotom svojom“ (Ps. 65:11).

„DOBRA VEST“ NA INTERNETU

Kao Jehovini svedoci, mi ozbiljno shvatamo odgovornost da ’propovedamo ovu dobru vest o kraljevstvu po celom svetu za svedočanstvo svim narodima‘ pre nego što dođe kraj (Mat. 24:14). Nova tehnološka dostignuća već duže vreme doprinose tome da se „reč o kraljevstvu“ brže širi (Mat. 13:18-23). Da bismo poruku iz Biblije učinili dostupnom javnosti i u elektronskom  obliku, u poslednjih 11 godina koristimo naš zvaničan vebsajt, www.watchtower.org. Posetioci tog vebsajta mogu čitati o biblijskoj istini na 314 jezika i pregledati sadržaj odrednica kao što su „Verovanja i aktivnost“, „Aktuelne teme“, „Bog i vaša budućnost“, „Medicina“ i „Publikacije“.

Mnogi posećuju www.watchtower.org da bi čitali Božju Reč. Svakog dana putem Interneta preko 6 300 posetilaca čita Sveto pismo — prevod Novi svet na deset jezika. Najviše se čitaju Psalmi, Poslovice i jevanđelja.

Na naš vebsajt se svake sedmice dodaju izabrani članci iz Stražarske kule i Probudite se! na 12 jezika. To su članci namenjeni javnosti koji su izdati i u štampanom obliku. Mnogi ljudi se pitaju u šta mi verujemo, kako izgledaju sastanci koje održavamo i kako se finansira naše propovedničko delo. Posetioci mogu pronaći odgovore na ta pitanja u onlajn izdanju brošure Jehovini svedoci — ko su oni? u šta veruju? Traktat Blizu je kraj krivoj religiji! takođe je dostupan u elektronskom obliku na 252 jezika, uključujući video-snimke na pet znakovnih jezika.

PRONAŠLI SU ISTINU PUTEM INTERNETA

Šta se postiglo time što su te publikacije stavljene na Internet? Svakog dana u proseku 60 000 ljudi poseti www.watchtower.org! Mnogi od njih žive na područjima gde ima relativno malo Svedoka ili u zemljama gde je naše delo zabranjeno ili je zakonski ograničeno. Oni koji su žedni istine mogu doći do nje tako što će posetiti naš vebsajt.

„Uvek me je zanimala Biblija“, kaže Brajan. „Ali, svaki put kad bih s prijateljima otišao u crkvu, tamo se samo pevalo i zabavljalo.“ Brajan je nastavio sa školovanjem i bavljenjem atletikom. Na koledžu je  učio pet jezika i ispunio je uslove za dobijanje stipendije. I pored toga, osećao je duhovnu prazninu i stoga se molio da pronađe istinu.

„Žarko sam želeo da dobijem odgovore“, priča on. „Odlučio sam da potražim Jehovine svedoke na Internetu jer su mi neki školski drugovi koji su bili Svedoci rekli da se Bog zove Jehova. Otišao sam na vebsajt i počeo da čitam brošuru Šta Bog zahteva od nas? Konačno sam dobio odgovore na svoja pitanja.“ Brajan je izrazio želju da proučava Bibliju, brzo je napredovao i izvršio predanje Jehovi 2004. Sada služi kao opšti pionir i nada se da će svoje znanje jezika moći da koristi kao misionar.

„BOG JE S VAMA“

Divno je znati da svakog dana hiljade ljudi „iz svih jezika kojima govore narodi“ posećuju vebsajt www.watchtower.org! U proseku, dnevno 94 osobe ispune elektronski kupon „Da li biste prihvatili posetu?“ (Zah. 8:23).

Deniz je zanimalo u šta veruju Jehovini svedoci, ali se ustručavala da ode u obližnju Dvoranu Kraljevstva. Umesto toga, odlučila je da potraži te informacije na Internetu i našla je vebsajt www.watchtower.org. Ono što je tamo pročitala uverilo je Deniz da je pronašla istinu, ali oklevala je da zatraži biblijski studij jer je znala da će morati da se menja kako bi svoj život uskladila s biblijskim načelima. Četiri puta je ispunila elektronski kupon „Da li biste prihvatili posetu?“ ali nije imala hrabrosti da ga pošalje.

U martu 2007. Deniz je peti put ispunila taj kupon. Ovog puta ga je poslala tražeći da je neko poseti. Ta molba je stigla do skupštine iz njenog kraja i starešine su zamolile jednu sestru, Voni, da poseti Deniz.  Za manje od nedelju dana od Vonine posete, Deniz je počela da dolazi u Dvoranu Kraljevstva na sastanke.

Do kraja leta, uništila je sve religiozne predmete, istupila iz svoje dotadašnje crkve i ispunila uslove da postane nekršteni objavitelj. Ona i njena dva sina su brzo napredovali, a osmogodišnji sin se upisao u Teokratsku školu propovedanja. U januaru 2008. Deniz se krstila i dva meseca kasnije — tačno godinu dana nakon što je ispunila elektronski kupon — postala je pomoćni pionir. „Da nisam posetila taj vebsajt“, kaže ona, „sada ne bih pričala ovo iskustvo.“

Od januara 2008. na vebsajtu www.pr418.com na raspolaganju je nova usluga — moguće je preuzeti audio-snimke nekih publikacija na 17 jezika. Za to vlada ogromno interesovanje pa se svakog meseca preuzme preko milion publikacija i pojedinačnih članaka! Mnogi objavitelji slušaju snimke časopisa dok putuju na posao ili u školu.

RADOST ZBOG NOVIH PREVODA

Divno je znati da nam anđeli pomažu dok podstičemo ljude iz ’svih naroda i plemena i jezika‘ da daju slavu Bogu! (Otkr. 14:6, 7). Da bi pomogli ljudima da upoznaju poruku iz Biblije na jeziku koji dobro razumeju, Jehovini svedoci sada izdaju literaturu na oko 450 jezika.

Knjiga Šta Biblija zaista naučava? nedavno je izdata na jeziku tetum, koji se govori u Istočnom Timoru. Međutim, tiraž je bio mali i nije bilo dovoljno primeraka za sve. Zbog toga je Marija, koja je nedavno počela da proučava Bibliju, morala da koristi izdanje na indonežanskom jeziku. Zamolila je sestru koja proučava s njom da joj na dva dana pozajmi knjigu na tetumu. Kada ju je dobila, sa oduševljenjem je ponovila sve što je do tada naučila. Dok je čitala knjigu  Šta Biblija naučava na maternjem jeziku, jasnije je razumela mnoga učenja nego tokom proučavanja na indonežanskom. Sestra nije imala srca da traži knjigu nazad. Marija i dalje proučava i dolazi na sastanke.

Zvanični jezici u Keniji su engleski i svahili. Međutim, milioni Kenijaca radije govore kikuju, kikamba, luo i ostale tamošnje jezike. Zato je literatura na tim jezicima doprinela tome da se veći broj ljudi zainteresuje za biblijsku istinu. Nakon što je skupština Siaja počela da koristi literaturu i održava sastanke na jeziku luo, starešine su napisale: „Braća sada bolje razumeju pouku koja se iznosi. Deca pažljivije slušaju. Otkako za javna predavanja koristimo predloške na jeziku luo, broj prisutnih na sastancima se povećao za 60 posto.“

U Nikaragvi mnogi bolje razumeju miskito nego španski. Na oblasnom kongresu s programom na miskito jeziku bilo je prisutno više od 200 osoba. Neki su se puno žrtvovali da bi došli na taj kongres. Primera radi, 13 braće iz gradića Asang na reci Koko napravili su splav i dva dana su plovili niz reku do grada Vaspama. Odatle su do kongresnog mesta putovali još pet sati u teretnom delu kamiona. Za većinu njih je to bio prvi oblasni kongres kom su ikad prisustvovali. Uživali su slušajući program na svom jeziku. Pošto su potrošili sav novac da bi došli na kongres, drugi delegati su sakupili sredstva da bi ova braća mogla da se vrate kući.

Prisutni su bili oduševljeni kada je na tom kongresu objavljeno da je knjiga Šta Biblija zaista naučava? izdata na jeziku miskito. Ta vest je naročito obradovala pionire. Oni su do tada na biblijskim studijima morali da koriste knjigu na španskom i da prevode odlomke i pitanja na miskito. Sada mogu da  se usredsrede na poučavanje umesto da razmišljaju o tome kako će nešto prevesti.

Kečua je jedan od indijanskih jezika u Južnoj Americi. Neki objavitelji iz Perua koji govore taj jezik napisali su: „Na kraju razgovora, kažemo stanaru da imamo literaturu na jeziku kečua. Kad to čuju, neki se toliko oduševe da im pođu suze i ljube literaturu.“ Podružnica iz Perua je izvestila: „Braća koja žive na području gde se govori kečua čine mnogo toga da bi pokazala cenjenje. Nakon što je pročitao knjigu Šta Biblija naučava na tom jeziku, jedan brat je rekao da tek sada potpuno razume značenje i vrednost Hristove otkupne žrtve. Zahvalni čitaoci šalju u Betel krompir, pite, voće i druge stvari.“

Jehovina organizacija takođe posvećuje pažnju prevođenju literature na jezike koji se govore na udaljenim ostrvima u Tihom okeanu. „Zahvalna sam Jehovi  što nas se setio“, rekla je jednoj misionarki sestra s mikronezijskog ostrva Ponpej. „Do sada smo Stražarsku kulu na ponapeanskom dobijali nekoliko meseci posle engleskog izdanja.“ Zatim je dobroćudno dodala: „Mislili smo da će i Armagedon kod nas možda doći kasnije. Ali, sada proučavamo časopis u isto vreme kad i ostala braća u svetu. On izgleda isto tako lepo kao i časopis na engleskom. Veoma smo zahvalni što Vodeće telo brine o nama.“

Objavitelji s Maršalskih ostrva u severnom delu Tihog okeana bili su oduševljeni kada je Stražarska kula za javnost počela da izlazi na maršalskom. Ta braća vole da čitaju životne priče, ali u ranijim izdanjima Stražarske kule nije bilo mesta za njih, pa je neko morao da ih prevodi sa engleskog. Zato su bili veoma srećni kada se u izdanju na njihovom jeziku pojavila prva životna priča. Jedan 16-godišnji čitalac je rekao: „Godinama sam prelistavao engleske časopise i gledao slike u životnim pričama. Maštao sam o tome da čitam te članke, a sada mi se želja ispunila.“

Samo jedna publikacija na nekom jeziku može promeniti živote. U jednoj srednjoazijskoj zemlji gde je naše delo zakonski ograničeno, mnogim ljudima je uručena brošura Šta Bog zahteva od nas? Jedan mladić ju je pročitao i na njega je to ostavilo takav utisak da je otišao do obližnje reke i „krstio se“. Kada je saznao da treba da proučava Bibliju, smesta se složio s tim i uskoro se krstio na uobičajen način. Sada provodi dosta vremena prenoseći drugima dobru vest.

PREVOĐENJE BIBLIJE

Jehovini svedoci vole Božju Reč i veoma cene tačan, jasan prevod. Zbog toga su radosni što je prevod Novi svet u celini ili u delovima dostupan na više od 70 jezika. Izlaženje Biblije na nekom jeziku jeste  radosna prilika, ali da bi njena poruka doprla do srca ljudi i oblikovala njihovo razmišljanje, važno je da se svakodnevno koristi u ličnom proučavanju, na skupštinskim sastancima i u službi propovedanja.

Ruska podružnica dobija brojna pisma zahvalnosti za celo Sveto pismo — prevod Novi svet na ruskom. Jedna žena je napisala: „Pročitala sam Bibliju mnogo puta, ali sada imam utisak kao da je prvi put čitam! Ponekad sam toliko dirnuta da mi se oči napune suzama i sva se naježim.“

Druga čitateljka, kojoj se veoma dopalo što je prevod tako jasan, rekla je: „Danas sam pročitala 18. poglavlje Postanka i to me je navelo da vam pišem. Avrahamov razgovor s Jehovom koji je zabeležen u stihovima 23-32 duboko me je dirnuo. Iako već peti put čitam Bibliju, ovo je prvi put da sam stvarno razmišljala o tom razgovoru. Saosećala sam s Avrahamom i pažljivo „slušala“ Jehovu i njega. Do suza me je dirnula pažnja koju je Jehova posvetio Avrahamu. Ovaj prevod je učinio taj događaj stvarnim. Ne samo što sam videla Jehovine osobine već sam ih i lično osetila.“

Svetlana iz Moskve je napisala: „Hvala vam za to što sada imamo kompletan prevod Novi svet! Tako je jednostavan! Više nas ’Stari zavet‘ ne zbunjuje kao ranije, dok smo čitali nerazumljiv stari prevod!“

 Još jedna čitateljka je napisala: „Na poslu sam razgovarala o istini sa Irinom koja radi kod mene. U početku sam joj samo citirala stihove. Ali, kad sam otvorila Bibliju da joj pokažem molitvu koju je Isus dao kao uzor, ona je upitala: ’Da li je to molitva Očenaš?‘ Nakon što je pročitala te stihove, oči su joj se zacaklile i radosno je rekla: ’Predivno! Tako je jednostavno rečeno! Mnogo puta sam čula tu molitvu ali je nikad nisam razumela. Ovde je napisana tako jasno i jednostavno! Želela bih i ja da imam ovakvu Bibliju. Molim te, nabavi i meni jednu!‘ Rekla sam joj: ’Bibliju dajemo samo ljudima koji zaista žele da je pročitaju.‘ Ona mi je na to ozbiljno odgovorila: ’Nikada ranije nisam želela da čitam Bibliju. Imala sam ih nekoliko, ali sam sve poklonila. Sada svim srcem želim da je pročitam!‘“

Pišući o grčkom delu Svetog pisma — prevod Novi svet na ukrajinskom, jedan brat je rekao: „Želim da zahvalim za ovaj predivan dar koji smo dobili od Jehove i njegove organizacije. Uživam u svakoj stranici i ovu Bibliju svuda nosim sa sobom. Prevod je tako jednostavan i razumljiv. Reči mi dopiru do srca i lako mogu da razumem suštinu biblijskih učenja.“

Braća u Srbiji i Hrvatskoj su takođe prezadovoljna novim prevodom. Jedna sestra iz Hrvatske je napisala: „Veoma je lako čitati ovaj prevod. Mnogo je razumljiviji od onog koji smo godinama koristili. Biblijski saveti snažnije utiču na mene i imam utisak da nikada ranije nisam imala takvu priliku da još bolje upoznam Jehovu.“

Brat Džefri Džekson iz Vodećeg tela je 2. novembra 2007. objavio izlaženje grčkog dela Svetog pisma — prevod Novi svet na samoanskom. Tradicionalna samoanska Biblija je retka i skupa, pa su braća presrećna  što sada lako mogu doći do Biblije. Nakon što ju je koristio nekoliko meseci, jedan objavitelj je napisao: „Rekao bih da stara Biblija skriva značenje učenja, a nova ga otkriva, čineći ih razumljivijim.“

Jedna sestra priča da je u publikaciji koju je proučavala s jednom osobom bio spomenut Jakov 4:8. „Iako nam je taj stih bio poznat, predložila sam da ga pročitamo iz prevoda Novi svet“, kaže ona. „U prvi mah nam se učinilo da smo pročitali pogrešan stih, pa smo proverili i uverili se da ipak nismo pogrešili. Sestra koja je bila sa mnom rekla je zapanjeno: ’Taj stih je promenjen.‘ Sada smo jasno razumele da poziv ’približite se‘ znači da treba da imamo blizak odnos s Jehovom, što nije bilo vidljivo iz tradicionalnog prevoda. To je duboko uticalo na nas i stvorilo u nama želju da izgradimo blizak odnos s Jehovom.“

Nedugo posle izlaženja prevoda Novi svet na kineskom, misionari koji služe na Tajvanu su napisali: „Pokazali smo prevod Novi svet jednom advokatu koji voli naše časopise i redovno ih čita. Želeo je da zna zašto je bio potreban novi prevod. Kada smo mu pokazali samo nekoliko stihova iz njega, bio je impresioniran i rekao da je mnogo razumljiviji od prevoda Union Version, koji je do tada čitao.“ Braća su dala ovu Bibliju i jednoj ženi koja je poslanik u parlamentu. Ta Biblija je stajala u njenoj kancelariji, gde ju je video jedan radio-spiker koji je ranije kritikovao Jehovine svedoke. Uzeo je i pročitao nekoliko odlomaka. Toliko mu se dopala da je telefonirao misionarima i zamolio ih da i njemu donesu jedan primerak.

Jedna sestra iz Kirgistana koja teško čita zbog problema s vidom ranije je smatrala da je čitanje Biblije zamoran zadatak. Međutim, kad je dobila grčki deo Svetog pisma — prevod Novi svet na kirgiskom,  promenila je mišljenje. Pošto je ovaj prevod jednostavan i razumljiv, sada joj čitanje Biblije pričinjava veliko zadovoljstvo.

„Ovaj prevod je odličan!“, rekla je druga sestra. „Više ne zapinjem dok čitam naglas. Prosto ne mogu da se odvojim od njega. Imam osećaj kao da ponovo upoznajem istinu.“

„Mnogo mi se sviđa Jevanđelje po Mateju na američkom znakovnom jeziku“, napisala je jedna gluva sestra Vodećem telu. „Biblija je oživela i duboko utiče na mene. Mogu da ’vidim‘ Isusovu ličnost, izraze lica, dobrotu i duboku ljubav prema ljudima. Mnogo mi znači što imam ovaj prevod Mateja. Ali... da li biste mogli da požurite s prevođenjem drugih biblijskih knjiga na američki znakovni?“

Nema sumnje da dobar prevod Biblije može ukloniti veo koji skriva značenje Božje Reči, puštajući da svetlost istine obasja srce čitaoca. Zbog toga su oni koji žele da se približe svom nebeskom Ocu radosni kada dobiju prevod Novi svet na svom maternjem jeziku — jeziku koji dopire do njihovog srca.

VIŠE RADNIKA UČESTVUJE U ŽETVI

Zbog pojednostavljenja rada podružnice u Sjedinjenim Državama, veći broj članova betelske porodice pozvan je da služi na drugim mestima. Neki su poslati u Betele u inostranstvu, dok je više stotina njih poslato da služe kao specijalni i opšti pioniri širom zemlje. Kako su se osećali kad su dobili novu dodelu? Kako su se izborili s poteškoćama koje je ta promena donela? Na koji način je njihov dolazak koristio skupštinama?

Tod i Lesli kažu: „Godinama smo ’molili Gospodara žetve da pošalje radnike na svoju žetvu‘. Nismo ni slutili da ćemo i mi biti deo Jehovinog odgovora na  tu molitvu! Sada vidimo kako Jehova upravlja stvarima i čast nam je što nas je Hrist ’smatrao dostojnim poverenja i postavio nas u službu‘“ (Mat. 9:37, 38; 1. Tim. 1:12).

Osvrćući se na prvih nekoliko meseci koje je sa suprugom proveo u novom vidu službe, Franko se priseća: „Moja supruga i ja nismo imali predstavu o tome kolika potreba još uvek postoji u Sjedinjenim Državama. Kada smo počeli s pionirskom službom, činilo nam se da vlada ogromno interesovanje za proučavanje Biblije.“ Izražavajući osećanja mnogih pionira, Kertis i Karolin su rekli: „Presrećni smo što sada služimo na području! To je prilika da pokažemo Jehovi da smo se zaista odrekli sebe i posvetili mu život kad smo izvršili predanje.“

POUZDANJE U „GOSPODARA ŽETVE“

Sasvim je razumljivo što se javlja izvesna zabrinutost kada neko ko je godinama služio u Betelu treba da počne sa službom na području. „Da li ćemo uspeti da nađemo stan po pristupačnoj ceni?“, pitao se jedan bračni par. „Nakon što smo služili kao objavitelji, kako ćemo uspeti da mesečno ispunimo 120 ili 130 sati službe i ujedno hrabrimo skupštinu?“ Kako su se oni i drugi prilagodili novim okolnostima?

Neki koji su bili u potrazi za stanom pronašli su ga u zadnji čas. Na primer, jedna neudata sestra po imenu Džesika otišla je u mesto u kom je trebalo da služi i dve sedmice je bezuspešno pokušavala da nađe smeštaj. Dan pre nego što je trebalo da se vrati u Betel i spakuje stvari, jedan starešina joj je ponudio malu kuću s pristupačnom stanarinom. Džesika je bila presrećna.

U razgovoru sa ženom koja je radila u agenciji za izdavanje stanova, Džef i Sintija su spomenuli da su  Jehovini svedoci. „Znam ko su Jehovini svedoci“, rekla je ta žena. „Ne moram da brinem zbog vas — Jehova garantuje da ćete plaćati stanarinu!“

„Iskustva kao što je naše podsećaju nas da uvek treba da se oslanjamo na Jehovu“, rekli su Erik i Meloni. „Svakog dana vidimo dokaze da Jehova brine o nama. To zaista jača našu veru.“

SKUPŠTINE PRUŽAJU PODRŠKU

Ovi pioniri su srdačno dočekani u skupštinama i to im je puno pomoglo da se priviknu na nove okolnosti. Jedan pokrajinski nadglednik piše da mnoge skupštine s ljubavlju govore o „našim specijalnim pionirima“. On dodaje: „Cela pokrajina ih je dočekala raširenih ruku i otvorenih srca.“ Izražavajući svoje cenjenje, jedan brat je napisao: „Želeo bih da zahvalim podružnici. Ti pioniri su veliki blagoslov za sve nas!“

Jedna skupština u Kanzasu ima 100 područja koja ranije mesecima nisu bila obrađivana. Otkako su došli specijalni pioniri, većina područja se redovno obrađuje. Starešine su napisale: „Nismo ni pretpostavljali koliko će nam značiti njihov dolazak.“

Skupštine su jačale pionire, ali su i oni mnogo pomogli objaviteljima (Kol. 4:11). Jedan pokrajinski nadglednik izveštava: „Revnost i oduševljenje pionira zaista hrabre našu braću i sestre i podižu im duh.“ Drugi putujući nadglednik je napisao: „Kod ovih specijalnih pionira posebno dolaze do izražaja ljubav i radost koje zarazno utiču na druge.“

Jedan bračni par pionira pomogao je da deset neaktivnih objavitelja ponovo počne da učestvuje u hrišćanskim aktivnostima. Osim toga, braća koja su starešine pozitivno utiču na sve ostale. „Divno je imati tako uravnoteženog i iskusnog brata u skupštini“,  napisao je jedan starešina. „Upravo je to bilo potrebno našoj skupštini i starešinstvu.“

„BOŽJI SARADNICI“

Jehova blagosilja objavitelje Kraljevstva mnogim iskustvima koja im donose radost. Primera radi, Stiven i Gej su jednog hladnog zimskog dana bili u službi od vrata do vrata. Već na prvim vratima su počeli da proučavaju Bibliju s jednim starijim čovekom koji je bio prilično utučen. Za manje od dve sedmice, taj čovek je došao na sastanak u Dvorani Kraljevstva. Baš tada su njih dvoje spomenuli kako je on bio ljubazan prema njima i pozvao ih u svoj dom kad su ga prvi put posetili. „Nisam vas iz ljubaznosti pozvao da uđete“, rekao im je on. „Pozvao sam vas jer sam znao da ćete doći. Pre toga sam se tri dana molio za pomoć.“ On sada redovno dolazi na sastanke i ima želju da se krsti.

Dok su se jednog jutra vozili autom, Rej i Džil su videli čoveka koji je išao drugom stranom ulice i odlučili su da razgovaraju s njim. Ponudili su mu literaturu i ujedno spomenuli da zainteresovane osobe mogu da proučavaju Bibliju. On je uzeo časopise i rekao da je već proučavao s Jehovinim svedocima. Nedavno se preselio u taj kraj i rado je prihvatio njihov predlog da ponovo počne s proučavanjem.

Svi koji se svesrdno zalažu u službi za Jehovu znaju da ’Bog nije nepravedan pa da zaboravi njihov trud i ljubav koju su pokazali prema njegovom imenu‘ (Jevr. 6:10). Baš kao što se ljudsko telo sastoji od mnogih udova od kojih svaki ima svoju ulogu, tako i svaki član skupštine može na neki način doprineti njenom duhovnom rastu i lepoti. I za hrišćansku skupštinu važe sledeće reči: „Bog je rasporedio udove u telu, svaki od njih, kako je hteo“, a njihov zajednički rad  čini da se ’svi udovi raduju‘ (1. Kor. 12:18, 26). Takva skladna saradnja među ’Božjim saradnicima‘ donosi slavu Jehovi, koji ’daje da raste‘ (1. Kor. 3:6, 9).

ZAKONSKO POTVRĐIVANJE PRAVA NA PROPOVEDANJE DOBRE VESTI

Isus je rekao svojim apostolima: „Svi će vas mrzeti zbog mog imena“ (Mat. 10:22). Pravi hrišćani su mogli očekivati da će im protivnici ’lažući pripisivati svakakva zla‘ (Mat. 5:11). Šta Hristovi učenici u savremeno doba čine da bi ’zakonski potvrdili pravo na propovedanje dobre vesti‘? (Fil. 1:7).

Jermenija.

U periodu između aprila 2007. i aprila 2008. carinska uprava u Jermeniji nije dozvoljavala braći da preuzmu više od sedam tona Biblija i biblijske literature dok ne plate preterano visoke takse. Na kraju su u aprilu 2008. ipak preuzeli prvu pošiljku literature nakon što su platili takse i uložili žalbu. Druge isporuke se još uvek nalaze na carini. Braća su pokrenula sudski postupak da bi se ovaj problem rešio.

Kazahstan.

Dvojica braće iz svetske centrale Jehovinih svedoka, koja su došla da bi ohrabrila svoje suvernike u Kazahstanu, bila su uhapšena nakon posebnog sastanka koji je održan u Alma-Ati. Odvedeni su u policijsku stanicu gde su saslušavani i zatim izvedeni pred jednog sudiju upravnog suda koji ih je proglasio krivim za „misionarsku aktivnost“. Premda su ta dva brata kasnije puštena na slobodu, preduzeti su koraci da se oslobode optužbe. Prema najnovijim izveštajima, policija upada u privatne domove naše braće i prekida sastanke na kojima se okupljaju da bi proučavali Bibliju i molili se. Sudovi su zabranili delovanje tri zakonski registrovane skupštine, a  kriminalistička služba uporno ometa teokratske aktivnosti na području severno od Kaspijskog mora.

Tadžikistan.

Verska zajednica Jehovinih svedoka u Tadžikistanu zakonski je priznata 1994, što braći omogućava da održavaju sastanke. Međutim, 11. oktobra 2007. Ministarstvo kulture je donelo odluku kojom se Jehovinim svedocima zabranjuje da ispoljavaju svoju veru. Braća se trude da dokažu vlastima da su Jehovini svedoci miroljubivi ljudi koji ne ugrožavaju javni red.

Uzbekistan.

Jehovinim svedocima u Uzbekistanu je sve teže. Početkom 2008. jedan Svedok je zbog učestvovanja u hrišćanskim aktivnostima osuđen na četiri godine prinudnog rada. Drugi su hapšeni, držani u pritvoru, osuđivani i novčano kažnjavani zbog kršenja zakona o verskim zajednicama i propisa o širenju verskih učenja. Policija upada na sastanke, vrši pretrese u domovima braće, zaplenjuje literaturu i hapsi objavitelje. Osim toga, policajci često vređaju i fizički napadaju našu braću i sestre.

Izvestan broj državnih službenika iz ove oblasti priznaje da tamošnje sveštenstvo podstiče na ovakvo podmuklo postupanje. I dalje se molimo da  vlasti ubrzo uvide koliko su takvi postupci neprimereni i da našoj braći i sestrama dozvole da ’vode miran i tih život u potpunoj odanosti Bogu i čestitosti‘ (1. Tim. 2:1, 2).

Grčka.

Viši sud je doneo dve povoljne presude u vezi s pravom pojedinaca da ulože prigovor savesti na temelju svojih verskih uverenja. Konstantinos Kotidis je ranije živeo u Sovjetskom Savezu gde je odslužio vojni rok. Posle nekoliko godina se preselio u Grčku i postao Jehovin svedok. Kada je dobio vojni poziv, brat Kotidis je zatražio da obavlja civilnu službu. Međutim, vlasti mu to nisu odobrile, tvrdeći da nema pravo na prigovor savesti jer je već služio vojsku. Međutim, Državno veće je presudilo da pojedinac koji je služio vojni rok i čija su se verska uverenja kasnije promenila, ima pravo na prigovor savesti i treba mu dozvoliti da obavlja civilnu službu.

U drugom slučaju, Stilianos Joanidis nije mogao da dobije zaposlenje u jednoj javnoj ustanovi jer je zbog prigovora savesti bio u zatvoru i nije ispunio vojnu obavezu. Državno veće je presudilo da svako ko je uložio prigovor savesti i odslužio zatvorsku kaznu ima pravo na izuzeće od vojne službe. U presudi je takođe rečeno  da je time vojni status te osobe trajno rešen i da ne predstavlja prepreku za zaposlenje u javnoj službi. To je prvi put da je grčko Državno veće donelo presudu pozivajući se na slobodu veroispovesti, isto kao i Evropski sud za ljudska prava u drugom slučaju, kada jedan Jehovin svedok nije mogao da dobije posao jer je bio osuđivan zbog prigovora savesti.

Eritreja.

Prema našoj braći i sestrama u Eritreji se i dalje okrutno i nepravedno postupa. Vlasti drže veliki broj Jehovinih svedoka u logorima, neke od njih u najgorim mogućim uslovima. U julu 2008. uhapšena su još šestorica braće, među kojima su bile i neke starešine odgovorne za organizovanje dela propovedanja u ovoj zemlji. Uprkos velikom zalaganju i međunarodnim apelima da se prekine s takvim postupanjem, vlada i dalje nastavlja da se protivi obožavanju istinitog Boga, Jehove.

Južna Koreja.

Postoje nagoveštaji pozitivnih promena u ovoj zemlji, čija je vlada do sada odbijala da uvaži osnovno ljudsko pravo na ulaganje prigovora savesti na vojnu službu. U poslednjih 50 godina je više od 13 000 naše braće odslužilo zatvorske kazne, a oko 500 njih je trenutno u zatvoru. Svojom postojanošću i hrišćanskim vladanjem oni su pružili odlično svedočanstvo zatvorskim i državnim vlastima, što je ugodno našem Bogu Jehovi (1. Petr. 2:20). Do danas je 488 tužbi bilo predato Komisiji UN za ljudska prava, koja je 2006. povoljno rešila dve tužbe. U međuvremenu, naša braća se nadaju da će vlada do kraja sprovesti nameru da izglasa zakon koji omogućuje prihvatljivu civilnu službu.

Ruanda.

U ovoj zemlji se od svih prosvetnih radnika zahtevalo da prisustvuju jednom seminaru koji je  održan u aprilu 2008. Među njima su bili mnogi učitelji i nastavnici koji su Jehovini svedoci. Nije bilo izuzeća za one kojima savest oblikovana po biblijskim načelima nije dozvoljavala da učestvuju u nekim aktivnostima. Zbog toga je oko 215 Svedoka koji su odbili da prisustvuju dobilo otkaz, a dve sestre su nekoliko sedmica bile u zatvoru. Na seminaru je bilo reči o političkim i vojnim pitanjima, a prisutnima je bilo naređeno da učestvuju u političkim aktivnostima i nacionalističkim ceremonijama. Vojnici nisu nikome dozvoljavali da napusti mesto održavanja seminara. Od tada je 90 dece Jehovinih svedoka izbačeno iz škole zbog toga što nisu pevala nacionalnu himnu niti pozdravljala zastavu. Uvereni smo da će Jehova dati snagu našoj braći i sestrama, kao i njihovoj deci, da mu ostanu verni uprkos ovom nedavnom talasu progonstva.

Španija.

Španska vlada je odobrila kraljevski ukaz koji se odnosi na Jehovine svedoke u specijalnoj punovremenoj službi, kao što su članovi betelske porodice i putujući nadglednici. U zvaničnom saopštenju se kaže da su oni koji učestvuju u specijalnoj punovremenoj službi „zaređene sluge... koje su u potpunosti posvećene misionarskom ili pastirskom delu, verskom prosvećivanju ili drugim neophodnim aktivnostima kojima se podupiru ciljevi ove religije“. Taj ukaz je izdat u vreme kada vlasti nekih zemalja osporavaju Jehovinim svedocima u specijalnoj punovremenoj službi pravo na povlastice koje imaju drugi verski službenici.

EVROPSKI SUD ZA LJUDSKA PRAVA

Jehovini svedoci iz Azerbejdžana, Austrije, Gruzije, Jermenije, Rusije, Turske, Ukrajine i Francuske podneli  su ukupno 24 tužbe Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. Te tužbe se odnose na osnovna ljudska prava građana koji žive u zemljama potpisnicama Evropske konvencije o ljudskim pravima, kao što je pravo pojedinca na odbijanje vojne službe na temelju prigovora savesti. Druge tužbe su podnesene zbog progonstva i diskriminacije na verskoj osnovi, odbijanja molbe za registraciju ili zabrane pravnog  tela koje Jehovini svedoci koriste da bi organizovali svoje aktivnosti, kao i zbog mešanja vlasti u slobodu okupljanja u verske svrhe i uskraćivanja prava jednoj majci da svoje dete vaspitava u skladu s učenjima Jehovinih svedoka.

Austrija.

Evropski sud za ljudska prava je 31. jula 2008. doneo povoljnu presudu u slučaju Jehovini svedoci protiv Austrije. Sud smatra da austrijski zakon o položaju verskih grupa narušava pravo Jehovinih svedoka na slobodu veroispovesti tako što primenjuje dvostruka merila, čime diskriminiše neke verske grupe, a samim tim i neke građane. Ova presuda je doneta nakon 30-godišnjih nastojanja naše braće da u Austriji dobiju status priznate religije. U presudi je stajalo: „[Ovako dugačak period čekanja] teško se može smatrati opravdanim kada se radi o verskim grupama kao što su Jehovini svedoci, to jest o grupama koje su poznate nadležnim vlastima jer veoma dugo postoje u svetu i u zemlji.“ Od austrijske vlade se sada zahteva da unese izmene u postojeći zakon, čime bi se našoj braći omogućilo da imaju ista prava kao većinske religije u toj zemlji.

Azerbejdžan.

U novembru 2007. braća su podnela tužbu Evropskom sudu za ljudska prava zbog toga što je policija kršila naše pravo na slobodu veroispovesti. Iako su Jehovini svedoci u Azerbejdžanu zakonski priznati, došlo je do zabrinjavajućeg porasta hapšenja i maltretiranja naše braće. Velike grupe naoružanih policajaca upadaju na sastanke Jehovinih svedoka, oduzimaju literaturu i privatnu imovinu, hapse i pritvaraju prisutne, vređaju i fizički napadaju našu braću i sestre. Takvi napadi se nastavljaju, pa je sud uvažio hitnost situacije i dao prioritet rešavanju ovog predmeta. Nadamo se da će naša braća uskoro  moći da se sastaju u miru, bez straha od policijskih upada.

Francuska.

U februaru 2005. Evropskom sudu za ljudska prava predata je tužba protiv francuske vlade zbog nepravednog i nezakonitog oporezivanja Udruženja Jehovinih svedoka u Francuskoj. Još uvek ne znamo da li će sud uzeti ovaj slučaj u razmatranje. U međuvremenu, protivnici šire laži o našim verovanjima, zbog čega se tokom protekle godine desilo oko 70 napada na Dvorane Kraljevstva. Uprkos tome, braća u Francuskoj se nadaju da će sud uskoro presuditi da je vlada vršila diskriminaciju, što bi donelo olakšanje Jehovinim svedocima u ovoj zemlji.

Rusija.

U decembru 2001. Jehovini svedoci iz Rusije obratili su se Evropskom sudu za ljudska prava, žaleći se na krivične i civilne optužnice protiv verske zajednice Jehovinih svedoka. U junu 2004. Gradski sud u Moskvi je potvrdio presudu nižeg suda kojom se zabranjuje aktivnost Jehovinih svedoka u tom gradu i ukida njihovo pravno telo. Braća u Moskvi su uglavnom još uvek u mogućnosti da održavaju sastanke i učestvuju u propovedanju dobre vesti o Kraljevstvu. Međutim, u Moskvi i drugim mestima u Rusiji ima mnogo slučajeva uplitanja vlasti u održavanje skupštinskih i pokrajinskih sastanaka, kao i drugih bezobzirnih postupaka prema Svedocima. Na primer, u gradu Čehov, koji se nalazi oko 60 kilometara južno od Moskve, u julu je podmetnut požar u kom je izgorela Dvorana Kraljevstva. Iako je vatrogasna služba odmah pozvana, očevici kažu da se vatrogasci nisu mnogo trudili da obuzdaju požar i da je policija odbila da sprovede istragu o njegovim uzrocima. Uprkos poteškoćama i protivljenju,  naša braća i sestre u Rusiji istrajno pokazuju veru i oslanjaju se na Jehovu.

Jehova obećava da nikakvo oružje načinjeno protiv njegovih slugu neće biti uspešno (Isa. 54:17). Čak i najteže okolnosti mogu doprineti „širenju dobre vesti“. Božje sluge su zato odlučne da ostanu ’nepokolebljive u jednom duhu i da se jednodušno zajednički bore za veru dobre vesti i da se ni u čemu ne plaše svojih protivnika‘ (Fil. 1:12, 16, 18, 27, 28). Braćo, molite se za naše suvernike u celom svetu dok se uzdaju u Jehovu, koji je njihova ’tvrđava i izbavitelj‘ (2. Sol. 3:1; Ps. 18:2).

POSVEĆENJE PODRUŽNICA

U subotu, 10. novembra 2007, u podružnici Jehovinih svedoka u Južnoafričkoj Republici bilo je mnogo radosti. Oko 4 000 braće i sestara se okupilo na posvećenju proširene štamparije, trpezarije i stambene zgrade.

Posetioci su bili zadivljeni kada su u štampariji videli štamparsku presu MAN Roland Lithoman, na kojoj se neprestano proizvode desetine hiljada Biblija i biblijske literature. U novoj knjigoveznici je već proizvedeno preko milion primeraka prevoda Novi svet na 16 afričkih jezika. Gosti su obišli i prošireno Odeljenje za otpremu gde podružnica drži biblijsku literaturu koju koristi skoro 8 000 skupština u deset južnoafričkih zemalja.

Sedmog juna 2008. posvećeni su novi objekti podružnice u Nigeriji, koji se nalaze u Lagosu, 360 kilometara jugozapadno od Betela u Igedumi. U Lagosu se nalazi stambena zgrada sa 24 sobe, skladište i zgrada s kancelarijama. U ovom najrazvijenijem gradu u zemlji organizuju se mnoge aktivnosti podružnice. U novim objektima su smešteni beteliti koji preuzimaju  pošiljke u luci i nabavljaju potrebne stvari za podružnicu, a ima mesta i za braću koja koriste obližnji aerodrom. Dok se ne završi izgradnja novih objekata u Igedumi, u Lagosu se privremeno nalazi i Škola za obučavanje naimenovane braće. Nema sumnje da Jehova blagosilja delo propovedanja u Africi i u celom svetu.

OPREMLJENI ZA VRŠENJE BOŽJE VOLJE

Neizmerno smo zahvalni Jehovi što nas je opremio ’svakim dobrom da vršimo njegovu volju i što preko Isusa Hrista čini u nama ono što mu je ugodno‘ (Jevr. 13:21). Jehova je pokazao da „može učiniti neizmerno više od svega što molimo ili zamislimo“. Zbog toga od sveg srca objavljujemo: „Njemu neka je slava preko skupštine i preko Hrista Isusa kroz sve naraštaje u svu večnost“ (Ef. 3:20, 21).

[Okvir na 25. strani]

Registracija religije — zašto i kako?

Propisi o registraciji religije razlikuju se od zemlje do zemlje. U nekim zemljama, kao što su Jermenija i Azerbejdžan, postoje konkretni zakoni koji omogućavaju verskoj zajednici da zatraži zakonsku registraciju i priznanje. Ukoliko se taj zahtev odobri, verska zajednica će u toj zemlji imati status zvanično priznate religije. U drugim zemljama postoje dve kategorije za registraciju. Prva je rezervisana za „tradicionalne“ religije. One time dobijaju mnoge povlastice, kao što je izuzeće od poreza. U drugu kategoriju se obično svrstavaju manje, novije, „netradicionalne“ verske grupe.

Neke zemlje, kao što su Gruzija i Sjedinjene Američke Države, nemaju posebne zakone o registraciji religija. U takvim slučajevima, ustav svima garantuje slobodu veroispovesti. Premda nema formalnog priznavanja pojedinih verskih grupa, one mogu podneti zahtev da registruju pravno telo. Verske grupe kojima se odobri registracija pravnog tela mogu posedovati imovinu i obavljati aktivnosti kao što su štampanje i izdavanje literature.

[Mapa na 21. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

AUSTRIJA

FRANCUSKA

ŠPANIJA

GRČKA

ERITREJA

RUANDA

JERMENIJA

AZERBEJDŽAN

RUSIJA

KAZAHSTAN

UZBEKISTAN

TADŽIKISTAN

JUŽNA KOREJA

[Slika na 11. strani]

U skupštini Siaja sastanci se održavaju na jeziku luo

[Slika na 13. strani]

Prevod „Novi svet“ je u celini ili u delovima dostupan na više od 70 jezika

[Slika na 22. strani]

Konstantinos Kotidis

[Slika na 22. strani]

Stilianos Joanidis

[Slika na 29. strani]

Nova stambena zgrada u Lagosu, Nigerija

[Slika na 29. strani]

Štamparija u južnoafričkoj podružnici