Propovedanje i poučavanje širom sveta

AFRIKA

BROJ ZEMALJA: 57

BROJ STANOVNIKA: 848 582 269

BROJ OBJAVITELJA: 1 122 493

BROJ BIBLIJSKIH STUDIJA: 2 202 217

Ruanda.

Dok se vraćala iz škole, devetogodišnja devojčica je na putu pronašla veliku sumu novca u jednoj maloj torbi. Njena porodica, koja je proučavala Bibliju sa Svedocima, odlučila je da primeni ono što su učili. Zato su potražili vlasnika i vratili mu novac. Taj čovek je pitao devojčicu: „Ako ti dam nešto novca kao nagradu za tvoje poštenje, šta bi kupila?“

„Kupila bih Bibliju“, odgovorila je.

Iznenađen, čovek je rekao: „Mislio sam da bi pre kupila odeću ili cipele jer vidim da su ove koje nosiš veoma stare.“ Devojčica je i dalje govorila da bi više volela da ima Bibliju. Čovek je želeo da zna zašto ta porodica nije zadržala novac. Kada je saznao da proučavaju s Jehovinim svedocima, kupio je dve Biblije, jednu za devojčicu a drugu za svoju porodicu. Takođe je zamolio Svedoke da ga posete kako bi proučavali Bibliju s njim i njegovom porodicom. Obe porodice dobro duhovno napreduju.

Centralnoafrička Republika.

Uz Jehovinu pomoć, Teodora je uspela da savlada svoju preteranu stidljivost. Iako je odrasla u porodici Svedoka, ona je zbog svoje povučenosti retko kad posećivala sastanke u Dvorani Kraljevstva. Kada je počela češće da dolazi,  sedela je sama, nikada nije pričala ni sa kim i odlazila je odmah posle završne pesme i molitve. Nedugo posle toga, postala je redovna na sastancima ali skoro nikada nije pružala ruku onima koji su hteli da je pozdrave. S vremenom je počela da komentariše i da prilazi drugima da ih pozdravi. Služba propovedanja je bila krupan korak za nju. Kada su joj se devojčice iz komšiluka rugale, Teodora je bila u iskušenju da prestane da propoveda. Međutim, svoj problem je iznela Jehovi u molitvi i zamolila ga za snagu. Sada je krštena, služi kao pomoćni pionir i daje lepe komentare na sastancima. Vodi četiri biblijska studija, a jedan od njih s komšijom koji ju je ranije ismevao.

Madagaskar.

Pokrajinski nadglednik i njegova žena putovali su do jedne skupštine u seoskom području. Na putu su naišli na grupu kradljivaca stoke naoružanih sekirama i kopljima. Nakon što se u sebi pomolila za hrabrost, sestra im je ponudila traktat Život u mirnom novom svetu. Rekla je: „Danas živimo u strahu. Međutim, Bog će uskoro uništiti zle i uspostaviti novi svet u kom će vladati mir.“ Jedan od njih je pažljivo slušao i uzeo traktat.

Na jednom pokrajinskom sastanku godinu dana kasnije, čovek je prišao sestri i upitao je da li ga se seća. Rekao je da je bio među kradljivcima koje su sreli na seoskom putu i da je on taj koji je uzeo traktat. Zatim je objasnio: „Kada smo vas sreli, vraćali smo se iz pljačke. Ono što ste rekli navelo me je na razmišljanje. Rekao sam sebi: ’Ne plašimo se policajaca ni vojnika jer od njih možemo pobeći. Ali, kako ću pobeći od Boga koji će uništiti zle?‘ Zato sam odlučio da više saznam o tome. Kada sam se vratio kući, posetio sam komšiju koji je proučavao Bibliju s jednim specijalnim pionirom. I ja sam počeo da  proučavam i krstiću se na ovom pokrajinskom sastanku.“

Mozambik.

Madalena je 1992, kada je imala nešto više od 30 godina, doživela automobilsku nezgodu posle koje je ostala paralizovana. Od tada je retko izlazila iz kuće. Tri godine kasnije, Svedoci su razgovarali s njenim ocem ispred kuće. On je bio vođa jedne tradicionalne verske grupe, koja se sastajala u njihovom dvorištu. Kada je čula razgovor i da se braća raspituju za nju, Madalena ih je pozvala unutra. Njihovo iskreno zanimanje zaista ju je dirnulo! Složila se da proučava Bibliju i bila je veoma zainteresovana za ono što je učila. Videvši njenu revnost, Svedoci su joj pomagali na mnoge praktične načine, između ostalog i da dolazi na sastanke. Uz njihovu pomoć, Madalena se 2002. krstila u znak predanja Jehovi.

Madalenini roditelji su bili impresionirani brigom koju su Svedoci pokazali. Njena majka je  počela da dolazi na sastanke i napustila je religiju svog muža. Otac, koji je u početku govorio da nikada neće napustiti svoju religiju, s vremenom je počeo da posećuje sastanke. Vernici iz njegove grupe vršili su pritisak na njega — uostalom on je bio njihov vođa! Pa ipak, on je zauzeo čvrst stav i spalio sve religiozne predmete. On i njegova žena krstili su se 2007. Cela porodica dobro duhovno napreduje.

Zimbabve.

Devetogodišnja Desibel propoveda svojim školskim drugovima i nastavnicima. Jednog dana je zapazila da je njena nastavnica tužna pa joj je prišla i pitala za razlog. Nastavnica joj je rekla da je njena sestra izgubila dete. Desibel je obećala da će joj doneti nešto što će je utešiti. Uzela je od svojih roditelja brošuru Kad neko koga volite umre i donela je narednog dana. Nastavnica je pročitala nekoliko odlomaka iz brošure i bila je toliko dirnuta da su joj suze krenule na oči. Kasnije je napisala pisamce Desibelinim roditeljima u kom ih je pohvalila što su je tako lepo vaspitali i zahvalila za utehu koju joj je devojčica pružila kada joj je bila potrebna.

Gana.

Abigejl, koja je na jugu Gane živela s bakom i dekom koji su prezbiterijanci, bila je poučena da su Jehovini svedoci lažni proroci. Kada je saznala da njeni roditelji koji su živeli u drugom delu zemlje proučavaju sa Svedocima, zabrinula se i napisala im pismo kako bi ih ubedila da prestanu da proučavaju. Pošto nije uspela u tome, putovala je 1 000 kilometara do njih. Bila je iznenađena kada je u svojoj Bibliji videla da pakao nije mesto gde se zli muče. Počela je da proučava Bibliju i da sa roditeljima dolazi na sastanke u Dvoranu Kraljevstva, a potom je postala i nekršteni objavitelj. Abigejl se krstila na nedavnom pokrajinskom sastanku.

 AMERIKA

BROJ ZEMALJA: 55

BROJ STANOVNIKA: 898 130 531

BROJ OBJAVITELJA: 3 449 038

BROJ BIBLIJSKIH STUDIJA: 3 548 101

Dominika.

Na ovom ostrvu mnoge žene na obali reke peru veš i suše ga na velikom kamenju i stenama. Jedna od njih je primetila kako nešto pluta u plićaku nedaleko od mesta gde je prala. Prepoznala je da je to knjiga koju je svake sedmice proučavala s Jehovinim svedocima. Stavila ju je na obližnju stenu da se osuši i nastavila da pere.

Kasnije tog istog dana, sakupila je suv veš ali je zaboravila knjigu. Međutim, neki ribari koji su se vraćali s mora videli su knjigu s koricama zlatne boje i jedan od njih ju je uzeo. Pošto mu se jako dopao naslov Šta Biblija zaista naučava?, počeo je da je čita. Kasnije su ga srele dve pionirke koje su propovedale u njegovom selu. Rekao im je da će samo 144 000 otići na nebo i da je Božje Kraljevstvo uspostavljeno 1914. Takođe je rekao da će zemlja uskoro biti pretvorena u raj. Kada su ga pitale otkud zna sve to, objasnio im je da je našao knjigu i da je čita svaki dan. Pokazao im je knjigu, koja je sada bila suva ali izgužvana.

Jedna od pionirki je shvatila da je to knjiga koju je žena s kojom proučava izvadila iz reke. S tim čovekom je započet biblijski studij. On svake sedmice jedva čeka da proučava i dobro napreduje.

 Bolivija.

Propovedanje u području Amazona u Boliviji predstavlja izazov i donosi nagrade. Grupa od deset pionira, zbijenih u motornom čamcu natovarenom šatorima, loncima i mnoštvom kutija biblijske literature, putovala je rekom Beni oko 800 kilometara od Rurenabakea do Riberalte. Posetili su više od 70 udaljenih mesta i uručili preko 800 knjiga, kao i dosta brošura i traktata. Oko 700 osoba je imalo priliku da vidi kako se vodi biblijski studij, a više od 200 njih je kasnije nastavilo da proučava. Kada su Svedoci odlazili iz sela, ljudi su često govorili: „Možete li da ostanete bar još malo i proučavate s nama?“ U jednom malom gradu, jedan čovek je bio jako uporan i uznemiren što Svedoci odlaze, jer je želeo da nastavi da proučava. Rekao je: „Posekli ste drvo. Sada treba da ga izrezbarite i uglačate.“

Kanada.

Norman već godinama radi u fabrici za preradu metala u Montrealu. Tokom pauze, on u kantini redovno čita brošuricu Svakodnevno razmatranje Pisma.  Kolege su to zapazile i neki su prihvatili poziv da zajedno s njim razmatraju dnevni stih. Tokom tih kratkih razgovora, Norman se posebno trudio da materijal primeni na porodični život i međuljudske odnose. Jedan član uprave takođe je prisustvovao takvom razmatranju i kasnije je pozvao Normana u svoju kancelariju da bi ga pohvalio, rekavši da ti razgovori pozitivno utiču na život zaposlenih i njihove međusobne odnose.

Kada je broj prisutnih bio preko 30, uprava ga je zamolila da formira manje grupe na različitim mestima u fabrici. On kaže: „Trenutno se sastajem s tri grupe svakog dana, a moje kolege ta razmatranja nazivaju dnevnim podsetnicima. Oni toliko uživaju u tim razgovorima da me jedan od njih zamenjuje kada sam odsutan. A onda, kada se vratim, postavljaju mi pitanja u vezi sa onim što nisu razumeli.“ Norman već pet godina pomaže svojim kolegama da svakodnevno izvuku korist iz jednog biblijskog stiha. Zahvaljujući tome, preko 40 kolega i članova njihovih porodica prihvatilo je istinu.

Barbados.

Sestra Barker, koja ima 89 godina, želela je da započne biblijski studij. Zbog slabog zdravlja, ona ne može da propoveda od vrata do vrata. Zato je pokušala da svedoči putem telefona, ali nije imala uspeha u tome. Podstaknuta govorom o molitvi koji je čula na sastanku, ponizno je molila Jehovu da joj pomogne da započne studij. Nekoliko dana kasnije, odlučna da svedoči svakom prolazniku, stala je s Biblijom i časopisima u ruci ispred svoje kuće iako ne živi u prometnoj ulici. Ponudila je časopise jednom čoveku koji se vraćao s posla. Nedelju dana kasnije, dok je stajala ispred kuće, ponovo je srela tog čoveka. Pošto je izgledalo da su mu  se dopali časopisi, ona mu je ponudila knjigu Šta Biblija naučava, kao i biblijski studij. Na njenu radost, on je prihvatio. Prvi put su proučavali krajem marta 2008. Kasnije je saznala da on živi nedaleko od nje. Nakon nekoliko sedmica, taj čovek je počeo da dolazi na sastanke. Sestra kaže: „Znala sam da Jehova odgovara na molitve, ali nisam mislila da će to biti tako brzo!“

Čile.

Kada je jedna pionirka iz Santijaga izašla iz taksija u centru grada gde je bilo njeno područje, slučajno je na zadnjem sedištu ostavila fasciklu sa časopisima. U fascikli se nalazilo više časopisa kao i primerak Naše službe za Kraljevstvo, na kom je bilo napisano njeno ime. Zahvaljujući tome, dva dana kasnije taksista je uz pomoć drugih Svedoka koji su propovedali u tom kraju uspeo da pronađe sestru. Kada joj je vratio fasciklu, u njoj se nalazio samo primerak Naše službe. Časopisa nije bilo. Izvinio se i objasnio da su radoznali putnici prelistavali časopise i tražili da uzmu primerak. Tako su se svi časopisi razdelili u jednom jedinom danu!

Nikaragva.

Ernesto, koji je bio zapovednik specijalnih vojnih trupa, živi u malom gradu nedaleko od obale Karipskog mora. Hajro, specijalni pionir koji  je došao iz drugog kraja zemlje, upoznao je Ernesta dok je svedočio od kuće do kuće i ponudio mu biblijski studij. Iako ga je ovaj bivši vojnik odbio, Hajro nije odustao i Ernesto se na kraju složio da proučava s njim. Tokom jednog razgovora, Hajro je pomenuo da je njegov otac bio komandir kontrarevolucionarnih snaga koje su se u tom kraju borile protiv vladinih trupa, ali da je poginuo u jednoj bici. Ernesto je nastavio da proučava i napredovao je, ali je sve vreme od Hajra čuvao jednu tajnu, koju je na kraju morao da otkrije. Sa iskrenom tugom objasnio mu je da je bio na čelu grupe vojnika koji su uhvatili njegovog oca i da je on lično odgovoran za njegovu smrt. Naravno, Hajro je bio zapanjen, ali je znao da je to istina jer je užasne detalje koje mu je Ernesto ispričao ranije već čuo od vojnika koji su bili s njegovim ocem. Ernesto je mislio da je to kraj njihovog prijateljstva. Ali Hajro nije dozvolio da ga obuzme mržnja, već je nastavio da proučava s njim. Ernesto je napredovao i krstio se zajedno sa svojom ženom. Njih dvojica su i danas dobri prijatelji.

Venecuela.

U zapadnom delu zemlje, braća iz grada Mačikes propovedala su nedaleko od kolumbijske granice na retko obrađenom području gde žive urođenici. Svi su ih slušali! Poglavica plemena Jukpa odobrio je da se Spomen-svečanost prvi put održi u tom kraju. Meštani i tamošnja škola obezbedili su stolice i bilo je prisutno preko 200 osoba. Kada se sastanak završio, poglavica je u ime svih s poštovanjem rekao: „Želimo da zahvalimo Jehovinim svedocima. Nadamo se da ovo nije poslednji put da ste ovde. Vi nas poučavate istini i uvek ste dobrodošli!“ Preko 50 njih sada proučava Bibliju svake sedmice.

 AZIJA I BLISKI ISTOK

BROJ ZEMALJA: 47

BROJ STANOVNIKA: 4 026 656 360

BROJ OBJAVITELJA: 618 088

BROJ BIBLIJSKIH STUDIJA: 538 957

Tajvan.

Jedna sestra piše: „Radovala sam se susretu s polubratom koga nikada ranije nisam videla pošto on i njegova porodica žive u udaljenom mestu do kog je veoma teško doći. Naravno, otac i drugi članovi porodice bili su oduševljeni kada su čuli da planiraju da nas posete iako je to za njih veliki poduhvat. Budući da žive u području gde nema Svedoka, ja sam se nadala da će prihvatiti dobru vest. Bila sam veoma srećna kada su njegova žena i ćerka pokazale interes za Bibliju! Međutim, kako sam mogla da im pomognem da uče o Jehovinoj nameri kada se vrate u svoje udaljeno mesto? Saznala sam da imaju kompjuter i Internet. Moj muž i ja smo kupili veb kameru i nastavili smo s njima da proučavamo Bibliju putem Interneta. Na moje iznenađenje, ovaj metod vođenja studija odlično funkcioniše. Možemo videti njihove reakcije dok čitaju iz svoje Biblije i knjige koju proučavamo. To mi pomaže da razumem kakva im je pomoć potrebna. Zahvalni smo što možemo koristiti takvu tehnologiju, putem koje možemo prenositi istinu rođacima do kojih na drugi način ne bismo mogli doći.“

Nepal.

Purnamaja ima 16 godina i živi u jednom malom gradu u Nepalu. Stric joj je svedočio i ona je  počela da proučava. Iako treba da putuje autobusom dva i po sata, ona redovno prisustvuje sastancima jednom sedmično. To joj nije nimalo lako. Oba njena roditelja boluju od gube, tako da su veoma siromašni. Osim što obavlja kućne poslove kao što su kuvanje i pranje, Purnamaja svakog jutra razbija kamen i pravi šljunak kako bi finansijski pomogla porodici. Osim toga, ona ide i u školu. Cena prevoza do sastanaka jednaka je dnevnoj zaradi zaposlene osobe. Ponekad je roditelji podstiču da ide u obližnju crkvu umesto da putuje u dvoranu. Ali, Purnamaja zna da o Jehovi može učiti samo u Dvorani Kraljevstva i zato daje sve od sebe da bi bila na sastancima. Nedavno je čak morala da proda sat koji je dobila od bake. Ona ne samo što lepo komentariše na sastancima već i drugim ljudima u gradu priča o onome što je naučila. Purnamaja je izvor ohrabrenja za sve koji je znaju.

Malezija.

Za vreme britanske kolonijalne vlasti, na hiljade radnika dovedeno je u Maleziju da bi radili na plantažama kaučuka. Naselili su se na plantažama, a mnoga od tih naselja još uvek postoje. Do većine sela se teško  dolazi i nisu ucrtana na karti. Dok su propovedali na nedodeljenom području, objavitelji jedne skupštine pronašli su selo na plantaži kaučuka. Dva mladića tinejdžerskog uzrasta, koji su ranije uzeli časopise, jako su se zainteresovali za ono što braća rade. Prišli su im i ponudili se da ih odvedu do drugih sela. Za razliku od braće, oni su to područje veoma dobro poznavali. Seli su na svoje motocikle i išli ispred auta, vodeći ih kroz plantaže blatnjavim stazama i prašnjavim putevima, putujući i do 45 minuta između sela. Odveli su braću do plantaža koje Svedoci nikada ranije nisu posetili. Dok su braća propovedala, ova dva mladića su podsticala meštane da uzmu časopise i da ih pročitaju. Tako su posetili tri udaljena sela. Zahvaljujući nesebičnoj pomoći ovih mladića, dato je veliko svedočanstvo ljudima koji nikada nisu imali priliku da čuju dobru vest. Tokom tog vikenda, 50 objavitelja iz tamošnje skupštine uručilo je preko 5 000 časopisa.

 EVROPA

BROJ ZEMALJA: 47

BROJ STANOVNIKA: 733 775 190

BROJ OBJAVITELJA: 1 542 507

BROJ BIBLIJSKIH STUDIJA: 789 219

Rusija.

Tatjana ima tumor na mozgu. Nakon jedne teške operacije pre nekoliko godina, smeštena je na odeljenje za pacijente koji imaju male šanse za ozdravljenje. Jedan pravoslavni sveštenik je posetio to odeljenje kako bi pacijenti mogli da se ispovede pre nego što umru. Tatjana je zapazila kako jedna žena prikuplja snagu da svešteniku dâ novac. Nakon što je otišao, pitala ju je da li se oseća bolje. „Ne“, tužno je odgovorila žena, „nisam razumela ništa od onoga što je rekao.“ Onda joj je Tatjana prenela dobru vest o nadi u uskrsenje. Žena joj je zahvalila i rekla: „Sada se zaista bolje osećam!“ Načelnik bolnice je čuo šta se dogodilo i rekao je svešteniku da više ne dolazi. Ali zato je Tatjanu smestio u zasebnu sobu kako bi mogla da razgovara i s drugim pacijentima. Takođe je tražio adresu gde Jehovini svedoci održavaju sastanke. Pre nego što je došla u bolnicu, Tatjana je molila Jehovu za snagu da može i dalje da propoveda. Ona je uverena da je Jehova odgovorio na njenu molitvu. Tog meseca je izvestila više od 100 sati službe! Iako se njeno zdravstveno stanje od tada pogoršalo i ne može da izlazi iz kuće, i dalje je posećuju oni kojima je svedočila tokom čestih boravaka u bolnici.

Gruzija.

Dve sestre koje služe kao privremeni specijalni pioniri dodeljene su na područje gde ne živi  nijedan Jehovin svedok. Dok su se upoznavale s novim područjem, izgubile su se. Probijajući se kroz sneg do kolena i pokušavajući da pronađu put do kuće, umorile su se i smrzle. Onda su ugledale tragove u snegu koji vode do jedne kuće i povikale su. Mlada žena Katuna ih je čula, izašla na kapiju i odmah ih pozvala u toplu kuću, zbog čega su bile veoma zahvalne. Kada su rekle da su Jehovini svedoci, Katuna je ispričala da su, u vreme dok su njih dve izgubljene lutale po snegu, ona i njena porodica molili Boga da im otkrije istinu. Nekoliko minuta kasnije, pojavile su se nedaleko od njihove kuće. Katuna je rekla da je to zaista bio odgovor na njihovu molitvu! Danas četiri člana te porodice proučava Bibliju, a dvoje njih — Katuna i njena svekrva — nekršteni su objavitelji.

Velika Britanija.

Reston, koji nikada nije koristio direktan pristup u nuđenju biblijskog studija, odlučio je da se oproba u tome. Pre nego što je pokucao na prva vrata, kratko se pomolio Jehovi da mu pomogne da bude pozitivan. Onda je ponudio biblijski studij stanaru po imenu Endi, koji ga je odmah prihvatio. Reston je čvrsto odlučio da mu istog dana donese knjigu Šta Biblija zaista naučava? Dok je putovao do njega, zapazio je da je vozač autobusa čovek kome on redovno dostavlja Stražarsku kulu i Probudite se! Ohrabren Endijevom pozitivnom reakcijom tog prepodneva, odlučio je da i vozaču ponudi biblijski studij kada autobus stigne do zadnje stanice.

U međuvremenu, jedna starija gospođa je prepoznala da je Reston Svedok i zamolila ga da poseti njenu bolesnu prijateljicu i da se moli za nju. Rekao je da će rado razgovarati s njom i preneti joj utehu iz Biblije. Koristeći knjigu koju je poneo, pokazao je gospođi kako biblijski studij može mnogo pomoći. Žena je rekla  da bi i ona želela da proučava. Mladić koji je sedeo preko puta njih slušao je razgovor. Njega su zainteresovale ilustracije pa mu je Reston sa zadovoljstvom dao knjigu. Kada je autobus stigao do zadnje stanice, Reston je vozaču ponudio biblijski studij. Na njegovo iznenađenje, vozač je oduševljeno prihvatio i rekao da ima mnoga pitanja o Bibliji. Reston je potom svratio kod jednog brata da bi uzeo još jedan primerak knjige Šta Biblija naučava i konačno je uveče stigao do Endija. On je rado uzeo knjigu. Počeo je da proučava i ubrzo je primenjivao ono što je učio. Endi i vozač autobusa dolaze na sastanke, a Reston vodi 15 biblijskih studija i sve je započeo koristeći direktan pristup. Sada uvek kada ide u službu nosi sa sobom nekoliko knjiga Šta Biblija naučava.

Fransoa i Monika i njihovo dvoje dece vraćali su se do auta nakon prepodneva provedenog u službi. Međutim, njihova dvoipogodišnja ćerka Šae  nije želela da uđe u automobil dok nekome ne uruči svoj poslednji traktat. Tog istog trenutka, preko puta njih se zaustavio auto i dve žene su izašle. Šae je radosno jednoj od njih dala traktat Život u mirnom novom svetu, a Monika je objasnila o čemu se radi. Žena po imenu Sijera se zainteresovala i pozvala Moniku da dođe kod nje kako bi proučavala Bibliju s njene dve sestre tinejdžerskog uzrasta. Na prvom studiju Sijera je pitala da li mogu i njena dva sina da proučavaju. Kasnije se pridružio i njen sestrić. Sijera je prisustvovala svim tim studijima i postavljala je dosta pitanja. Na kraju je i ona počela da proučava. Zatim se pridružio i njen suprug. Sijerina majka, još neki članovi porodice i prijatelji takođe su želeli da proučavaju. Zahvaljujući odlučnosti male devojčice da uruči svoj poslednji traktat, 11 osoba je počelo da proučava Bibliju. Četvoro njih redovno posećuje skupštinske sastanke.

Italija.

Dženifer služi u ruskoj skupštini u Milanu. Nekoliko puta je razgovarala preko telefona s jednom Ukrajinkom po imenu Valentina, ali se nikada nisu videle. Jednog dana su se dogovorile da se nađu na jednoj stanici metroa. Da bi je Dženifer prepoznala, Valentina joj je rekla da će obući crvenu jaknu. Dženifer je stigla na stanicu i ugledala ženu u crvenoj jakni koja je očigledno  nekog čekala. Prišla joj je i rekla: „Zdravo, da li si ti Valentina?“ Žena je rekla da jeste. Zato je Dženifer nastavila: „Ja sam Dženifer.“ Ali žena nije reagovala. Pomalo zbunjena, Dženifer je pitala: „Vi čekate mene, zar ne?“

Žena je odgovorila: „Ne.“ I ona je bila Ukrajinka, zvala se Valentina i obukla je crvenu jaknu; ali čekala je nekog drugog! Dženifer se nasmejala i objasnila situaciju. Takođe je s njom podelila biblijske misli koje je pripremila za drugu Valentinu. Žena je pažljivo saslušala, a potom je pokazala Dženifer papirić na koji je prepisala 91. psalam, rekavši da voli Bibliju. Dženifer je s njom započela biblijski studij. A šta je bilo s drugom Valentinom? Dženifer ju je kasnije srela i ona je takođe počela da proučava Bibliju.

Rumunija.

Jedan brat je posetio svog poznanika i razgovarao s njim i njegovom ženom o biblijskim temama. Posebno ih je zanimalo to što Biblija kaže o odnosu između muža i žene, ali su teško mogli odvojiti vreme za biblijske razgovore. Ovaj par je cenio zdrav način života, a suprug je imao naviku da svaki dan trči oko osam kilometara. Nakon nekoliko pokušaja da nastave razgovor, brat je odlučio da pita tog čoveka da mu se pridruži u džogingu. Njemu se dopao taj predlog. Međutim, brat nije imao kondicije i ubrzo je shvatio da je veoma iscrpljujuće svedočiti i trčati u isto vreme! „Uspeo sam da propovedam“, rekao je, „u sportskoj opremi i bez Biblije u ruci, citirajući stihove iz sećanja.“ Nakon nekoliko takvih razgovora, ovaj par se još više zainteresovao i počeli su redovno da proučavaju Bibliju. Sada je taj čovek nekršteni objavitelj. Revan je u službi i zajedno sa sinom i ćerkom učestvuje u Teokratskoj školi propovedanja.

 OKEANIJA

BROJ ZEMALJA: 30

BROJ STANOVNIKA: 37 545 115

BROJ OBJAVITELJA: 97 329

BROJ BIBLIJSKIH STUDIJA: 55 266

Australija.

Jedan pionir piše: „Doktorka po imenu Pem tražila je da joj redovno donosim najnovija izdanja naših časopisa. Pošto je jako zauzeta, uspeo sam da je pronađem kod kuće samo jednom za šest meseci, tako da sam joj u sanduče redovno ostavljao časopise s kratkom porukom. Nakon sedam meseci, ostavio sam časopise s pozivnicom za predstojeći oblasni kongres. Takođe sam ostavio svoj broj telefona, ali se ona nije javila. U novembru posle kongresa, ponovo sam otišao do nje i na vratima pronašao njenu poruku.

„Napisala je da joj se časopisi veoma dopadaju i da ih daje kolegama na čitanje. Oni ih potom podele svojim pacijentima u bolnici. Onda je rekla kako je uživala na ’skupu‘. Nakon što je pročitala pozivnicu za kongres, uzela je tri slobodna dana kako bi prisustvovala. Objasnila je da je fotokopirala pozivnicu i ubacila po primerak u sandučiće svojih kolega s porukom da joj se jave ako žele da dođu. Do kraja te sedmice, 16 kolega koji su takođe doktori uzeli su slobodne dane da bi došli na kongres. Svih 17 zainteresovanih osoba prisustvovalo je trodnevnom kongresu zahvaljujući samo jednoj pozivnici koja je ostavljena u sandučetu! Pem sada redovno proučava knjigu  Šta Biblija naučava i organizuje zajedničke razgovore s kolegama koji su bili na kongresu.

Jedan drugi brat priča: „Dok sam prolazio pored kuće u kojoj su Svedoci zamoljeni da ne dolaze, na verandi sam zapazio čoveka i ženu koji su bili uznemireni i uplakani. Smatrao sam da ne mogu proći pored njih kada je bilo očigledno da im je potrebna pomoć. Zato sam im prišao i pitao da li mogu učiniti nešto za njih. Pozvali su me u kuću i izlili svoje srce. Tri godine nisu videli svoju ćerku. Žena je trebalo da operiše tumor i nije bila sigurna da li će preživeti. Bojala se da možda više nikada neće videti ćerku. Nekoliko dana ranije, obratili su se za pomoć pastoru svoje crkve, ali on nije ozbiljno shvatio njihov problem i ništa nije preduzeo. Podelio sam s njima neke biblijske misli o tome da je Jehova blizu onih koji su slomljenog srca.

„Nakon otprilike sat vremena, neko je pokucao na vrata. Najpre sam pomislio da je to bio njihov pastor. Međutim, na vratima je stajala lepo obučena mlada žena. To je bila njihova odavno iščekivana ćerka! Taj susret je bio prepun emocija, pa sam predložio da je najbolje da odem. Međutim, na moje iznenađenje, ćerka je rekla da bi više volela da ostanem, jer je želela nešto da kaže svojim roditeljima. Objasnila je da je upropastila svoj život alkoholom i drogom, ali da je kasnije proučavala Bibliju i odlučila da se vrati kući i popravi odnos s roditeljima. Nedavno se krstila kao Jehovin svedok.“

Nakon nekoliko dana navratio je pastor i rečeno mu je da se ćerka vratila kući jer je postala Jehovin svedok. Izašao je iz kuće ne rekavši ni reč. Dok je odlazio, čovek ga je pozvao da se vrati i uzme pismo sa stola — pismo o istupanju iz crkve.

 Papua Nova Gvineja.

Grupa od dvadeset troje braće i sestara uputila se u retko obrađivano područje da bi propovedala. Putovanje je bilo naporno jer su pešačili, peli se na planine i prelazili reke. U jednom selu, sestra je srela anglikanskog sveštenika koji je sa zadovoljstvom saslušao objašnjenje Danila 2:44. Rekao je: „Mi smo ovde poput izgubljenih ovaca.“ Prihvatio je časopise i brošure i zatražio Bibliju.

Tri dana kasnije, u jednom drugom selu, dve sestre su razgovarale s dve mlade žene koje su bile srećne što su čule poruku o Kraljevstvu. Kada se njihov otac vratio iz bašte tog popodneva, one su mu ispričale šta su naučile iz Biblije. Rekao je da i on želi da čuje tu divnu poruku. Zato se uputio do kolibe gde su braća i sestre bili smešteni kako bi ih upoznao. Pošto je taj čovek bio seoski poglavica, pobrinuo se da se spremi hrana i ponese braći. S lampom u ruci, došao je kasno uveče u pratnji drugih meštana. Oni su rekli: „Bili smo iznenađeni kada smo vas videli, jer je ovo prvi put da su Jehovini svedoci u našem selu.“ Da bi im ukazali na razlog posete, braća su pročitala stih iz Mateja 24:14. Ispričali su im kakve će blagoslove doneti Kraljevstvo i ostavili im literaturu.

Petog dana njihovog putovanja, braća su stigla u jedno selo oko jedan sat posle podne. Misleći da će tu prenoćiti, meštani su počeli da im prave natkriveno sklonište. Međutim, oni su objasnili da žele da pričaju sa svima i da će otići istog dana. Svim ljudima je dato dobro svedočanstvo, uključujući i poglavicu, koji je uzeo literaturu i u znak zahvalnosti poklonio braći kokosove orahe, banane i papaje.

 Fidži.

U seoskom području, pioniri peške idu u službu, hodajući prašnjavim i blatnjavim putevima. Nagama i njena ćerka Rešma, koje su opšti pioniri, pozvale su slepu sestru Ušlu da im se pridruži i bude pionir jedan mesec. To znači da bi svaki dan zajedno prelazile više kilometara, dok bi jedna išla s njene leve strane a druga s desne. Jednog kišnog dana, jedna porodica je sedela ispred kuće i posmatrala kako ove tri sestre pokušavaju da pređu preko bara na blatnjavom putu. Videli su kako je slepa sestra ugazila u baru i isprskala se. Sestre su stale da bi je očistile. Čovek nije mogao da savlada svoju radoznalost i pozvao ih je da svrate. Rekao je: „Svaki  dan vas gledamo kako pešačite. Kuda to idete?“ Objasnile su da idu da proučavaju Bibliju s ljudima. Kada je to čuo, rekao je da želi i on da sazna tu poruku, jer je bio uveren da je ona veoma važna pošto su sestre toliko pešačile da bi je prenele drugim ljudima. Sa ovom porodicom je započet studij.

Guam. Liza, mlada žena s Filipina, živela je na ostrvu Tinijan u kući gde je radila kao kućna pomoćnica. Kada su Jehovini svedoci svraćali, ona je često uzimala Stražarsku kulu i Probudite se! Iako je rekla da joj se časopisi dopadaju, zapravo ih je koristila za potpalu.

U proleće 2007, Liza je ostala bez posla i pošto nije imala gde da bude, spavala je na plaži. Jednog dana je prolazila pored Dvorane Kraljevsta, ispred koje su u hladovini sedele dve sestre. Pozvale su Lizu da se posluži mangom i ona se pridružila prijatnom razgovoru. Kada je sledećeg dana prolazila pored dvorane, sestre su je ponovo pozvale, a tokom razgovora Liza je rekla: „Nadam se da ću jednog dana doći u vašu crkvu.“ Iako su se sestre osećale pomalo neprijatno jer to nisu ranije učinile, pozvale su je da te večeri dođe na sastanak. Prihvatila je poziv, nadajući se da će joj Svedoci pomoći da nađe posao.

Na sastanku je Lizu oduševila iskrenost braće i sestara i njihova briga za druge ljude. Zbog toga se rasplakala, jer je shvatila da je došla iz sebičnih razloga. Takođe se setila svih časopisa koje je spalila. Ljubav koju su braća i sestre pokazale dirnula ju je i od tada je počela redovno da dolazi na sastanke i da proučava Bibliju. Zaposlila se, postala objavitelj i krstila u februaru 2008.

[Slika na 45. strani]

Madalena

[Slika na 48. strani]

Razmatranje „Stražarske kule“ na motornom čamcu

[Slika na 50. strani]

Sestra Barker strpljivo čeka da propoveda prolaznicima

[Slika na 53. strani]

Purnamaja pravi šljunak da bi pomogla svojoj porodici

[Slika na 54. strani]

Svedočenje jednoj Indijki na plantaži kaučuka

[Slika na 57. strani]

Reston proučava sa Endijem

[Slika na 58. strani]

Šae

[Slika na 63. strani]

Nagama i Rešma pomažu Ušli