Propovedanje i poučavanje širom sveta

AFRIKA

BROJ ZEMALJA: 57

BROJ STANOVNIKA: 878 000 158

BROJ OBJAVITELJA: 1 171 674

BROJ BIBLIJSKIH STUDIJA: 2 382 709

Benin.

Klod i njegova žena, Mari-Kler, već 27 godina oduševljeno služe kao misionari. U februaru, Mari-Kler se okliznula i zadobila prelom stopala. Dve nedelje kasnije, dok je radio u misionarskom domu, i Klod je pao i slomio stopalo. Oboje su nosili gips — Mari-Kler na desnoj nozi, a Klod na levoj. Klod je ironično prokomentarisao: „Mi sve volimo da radimo zajedno!“

Iako je imao gips, Klod se donekle mogao kretati, dok je Mari-Kler morala da miruje narednih nekoliko nedelja. Premda je uspela da organizuje da četiri od svojih 12 biblijskih studija vodi u misionarskom domu, nedostajali su joj drugi vidovi službe. Zato je odlučila da ispred misionarskog doma sedne za sto pun literature i da  svedoči prolaznicima. U martu je za svojim stolom propovedala 83 sata. Da li je Jehova blagoslovio njenu preduzimljivost? Tog meseca je uručila 14 knjiga, 452 brošure, 290 časopisa i više od 500 traktata.

Etiopija.

Arega, koji živi u jednom izolovanom mestu, rešio je da na zidove svoje kuće stavi neke postere. Iako u toj zemlji ljudi ponekad stavljaju slike iz novina, on je želeo nešto u boji. Na pijaci je video čoveka koji je nudio brošuru Raduj se zauvek životu na Zemlji! Arega je uzeo jedan primerak. Ne čitajući ništa, razdvojio je listove i polepio ih po zidovima. Dve godine kasnije, zapazio je da na jednom posteru piše: „Isus je bio sin Božji.“ To je bilo drugačije u odnosu na tajanstvenu nauku o Trojstvu kojoj je bio poučavan. Sada ga je to zainteresovalo, tako da je pešačio devet sati do najbližeg grada kako bi pronašao ljude koji kažu da Bog ima Sina. Nije uspeo da ih nađe i vratio se kući razočaran. Kasnije je ponovo pokušao i ovog puta su ga uputili na kuću brata od kojeg je i dobio brošuru. Ali, Arega je morao još nekoliko sati da čeka dok se brat nije vratio kući. Razgovarali su i počeli da proučavaju Bibliju. Narednih nekoliko meseci, Arega je dolazio u grad kako bi učio o Bogu. Kada je u svom mestu pričao o onome što je učio, naišao je na veliko protivljenje i mnogi su počeli da ga izbegavaju. Ali on nije posustao i neki su pokazali zanimanje. Kada je broj zainteresovanih dostigao 13, u to područje su poslata dva specijalna pionira. Ubrzo su vodili preko 40 biblijskih studija i na sastancima je bilo otprilike isto toliko prisutnih. U tom području je sada aktivno osam objavitelja. Za našeg novokrštenog brata Aregu, slike na zidovima njegove kuće postale su mnogo više od običnih postera.

 Gana.

Pošto su mobilni telefoni takoreći preko noći počeli da se koriste širom Afrike, kaže se da je došlo do „revolucije u komunikaciji“. Mnogi operateri korisnicima pružaju uslugu besplatnih razgovora u određeno doba noći. Sestra po imenu Grejs je to iskoristila. Proučavala je Bibliju s Monikom koja je imala puno obaveza i zato studij nije bio redovan. Grejs je dala sve od sebe da nastave s proučavanjem, tako da se čak dogovorila s njom da dolazi kod nje u pet sati ujutro. Međutim, Monikin raspored se promenio i više joj ni to vreme nije odgovaralo. Tada se Grejs setila da mogu da iskoriste besplatne noćne razgovore. Monika se složila i dogovorile su se da proučavaju putem telefona u četiri ujutro. Ipak, razočarale su se kada su ustanovile da je u to vreme razgovaralo toliko mnogo korisnika da je bilo skoro nemoguće uspostaviti vezu. Zato su rešile da ustaju još ranije i proučavaju od tri sata ujutro iako je to predstavljalo izazov pošto su obe majke i uz to zaposlene. Grejs kaže: „Molila sam se Jehovi i  tražila da mi da snagu i želju da nastavim da održavam njeno zanimanje za istinu. Namestila sam alarm na telefonu i naterala sebe da ustajem u to vreme. Iako sam bila veoma umorna, nisam dozvolila da me to obeshrabri.“ Bila je presrećna što je uložila taj trud, jer je prisustvovala Monikinom krštenju na Oblasnom kongresu za 2008. „Sledimo vođstvo svetog duha!“ Grejs odnedavno na isti način proučava s jednom ženom koja je počela i da dolazi na sastanke.

Mozambik.

U avgustu 2008, pored jedne kolibe od blata prošlo je vozilo sa kog je pala jakna. Naša sestra, siromašna udovica koja živi u toj kolibi, podigla je jaknu i u njoj našla dokumenta, tri vrećice sa skupocenim nakitom i novac u protivvrednosti od preko 650 evra. Kako bi našla vlasnika, uporno je tražila da neko iz sela pozove telefonske brojeve iz dokumenata. Uveče su u selo automobilom došla četiri čoveka. U prisustvu seoskih vlasti, naša sestra je predala jaknu vlasniku sa svime što je bilo u njoj. Čovek je počeo da plače i rekao je da to niko drugi ne bi uradio, osim Jehovinih svedoka. Iako siromašna, naša verna sestra je pred svim meštanima pružila dragoceno svedočanstvo, čime je proslavljeno ime njenog Boga, Jehove.

 AMERIKA

BROJ ZEMALJA: 55

BROJ STANOVNIKA: 910 761 124

BROJ OBJAVITELJA: 3 575 123

BROJ BIBLIJSKIH STUDIJA: 3 778 321

Barbados.

Mnogi roditelji su uvideli koliko je korisno da svojoj deci pomažu da upamte biblijske stihove. Jedna porodica sa ostrva Grenada se obradovala kada je njihov šestogodišnji sin pomoću jednog stiha pokazao da je Jehova vrhovni Bog. Dečakov otac piše: „Kada je moja supruga Lora jednog popodneva otišla u školu po Stefana, učiteljica ju je pozvala na stranu i rekla joj: ’Moram vam reći koliko me je oduševio vaš sin. Iako ne delim vaša verovanja, moram priznati da se divim kako zastupa svoju veru.‘

„Kada su došli kući, supruga je jedva čekala da joj Stefan ispriča šta se desilo u školi, zbog čega joj je učiteljica uputila kompliment. Ispričao joj je da je na času učiteljica rekla da je Isus Bog.

„Stefan je podigao ruku i kada ga je učiteljica prozvala, rekao je: ’Ne, učiteljice. Isus nije Bog. Biblija kaže da je Isus Jehovin Sin i zato on ne može biti Jehova.‘

„Učiteljica je odgovorila: ’Pa, ja mislim da su Isus i Jehova ista osoba.‘

„Onda je Stefan rekao: ’Ali Biblija kaže da je jedino Jehova Svevišnji, a ne Isus. Samo Jehova je  Svevišnji.‘ Citirao je Psalam 83:18, stih koji smo mu pomogli da nauči napamet i da razume njegovo značenje. Iako je njegova učiteljica veoma stroga, razoružalo ju je šestogodišnje dete potkovano tačnim poznavanjem Svetog pisma.“

Ekvador.

Nakon službe propovedanja na seoskom području gde se govori kečua, nekoliko braće krenulo je kući autobusom. Pošto je autobus imao televizor, a svi putnici su govorili kečua jezik, dobili su dozvolu da prikažu film o Noju i Davidu. Putnici su se veoma iznenadili kada su videli i čuli nešto na svom jeziku! Toliko su pažljivo pratili film da su putniku koji je na jednoj stanici ušao u autobus rekli da brzo sedne kako ništa ne bi propustili.  Na kraju, mnogi od njih su tražili da dobiju film. Neki putnici su postavljali biblijska pitanja i želeli su literaturu, dok su drugi dali svoje ime i adresu kako bi ih neko posetio. Osim toga, svi su bili pozvani na Spomen-svečanost na kečua jeziku. Nema sumnje da je to doprinelo izuzetnom broju prisutnih na Spomen-svečanosti u tom području.

Meksiko.

Dok je propovedao od kuće do kuće, pionir po imenu Gabino je pokucao na jedna vrata. Niko nije otvarao. Pokucao je ponovo, a onda još jednom. Malo je sačekao i pokucao po četvrti put. Vrata su se otvorila i pred njim je stajao uplakan čovek. Odmah je pokazao Gabinu da uđe, ali zbog uznemirenosti nije mogao da priča. Gabino je počeo da ga teši dobrom vešću i čovek se smirio. „Vidite li onu stolicu?“, pitao je čovek. „Kada ste pokucali treći put, stajao sam na njoj. Vidite onaj konopac? Kada ste pokucali četvrti put, omča mi je bila oko vrata. Ali skinuo sam je da bih otvorio vrata. Hvala vam što ste bili uporni jer da niste, obesio bih se.“ Objasnio je da je postao izbezumljen zbog problema sa suprugom. Gabino se dogovorio s njim  da proučavaju Bibliju. Inače, on obično kuca jednom ili dva puta. Ali ovog puta je njegova upornost, verovatno pod vođstvom anđela, donela izvrsne rezultate.

Čile.

Tokom akcije pozivanja ljudi na obeležavanje godišnjice Hristove smrti, jednoj našoj sestri je prišlo dete i upitalo je: „Koliko vi imate godina?“ Sestra se iznenadila i pitala: „A ti?“ Devojčica je rekla da ima šest godina i da joj je majka dala pismo za Jehovine svedoke. Majka joj je rekla da pronađe nekog Svedoka, ali da to ne bude ni dete ni starija osoba. Onda je sestra rekla da ima 25 godina. Devojčica joj je dala pismo. U njemu je stajalo: „Kada ste dolazili na moja vrata, nisam imala hrabrosti da otvorim. U teškoj sam depresiji i molim se Bogu za pomoć. Takođe sam pokušala da postupam po vašim savetima i da čitam Bibliju, ali teško mi ide. Volela bih da proučavam Bibliju s nekim ko mi može pomoći da prebolim neuspeli brak. Ako mi možete pomoći, molim vas posetite me danas posle podne, pošto sam od jutros u krevetu. Hvala vam.“

Tog poslepodneva, sestra je posetila tu ženu i pozvala je na Spomen-svečanost i na posebno javno  predavanje. Oba puta žena je našla pravu utehu. Od tada, ona redovno dolazi na sastanke i odlično napreduje u proučavanju Biblije pomoću knjige Šta Biblija zaista naučava? A kako je s njenom šestogodišnjom ćerkom? Ona i njena 12-godišnja sestra takođe proučavaju sa Svedocima.

Portoriko.

Jedna sestra piše: „Nudila sam časopise na ulici kada sam primetila mladu ženu koja je na svom autu proveravala pritisak u gumama. Prišla sam joj, ali pre nego što sam joj se obratila, ona me je preduhitrila i zatražila Stražarsku kulu i Probudite se! i rekla da voli da ih čita. Ponudila sam joj da proučava Bibliju, ali je objasnila da ne može jer živi iznad majke koja je veliki protivnik. Kada sam je zamolila za adresu, dala mi je samo naziv ulice. Drugom prilikom, otišla sam u tu ulicu i pokušala da je nađem, ali nisam uspela. Opet sam otišla i pitala komšije da li poznaju Nensi, majku dvoje male dece. Jako sam se obradovala kada sam konačno saznala gde živi. Međutim, nikako nisam mogla da je nađem kod kuće, tako da sam joj uvek ostavljala časopise i poruku. Kada smo najzad stupile u kontakt, počela je da plače i rekla je da želi da dođe u Dvoranu Kraljevstva. Došla je i osetila srdačan duh bratske ljubavi. Rekla je da mi se nije javljala jer je njena majka uništavala moje poruke i časopise pre nego što bi se ona vratila kući. Počele smo da proučavamo Bibliju kod njene sestre i ubrzo je Nensi redovno dolazila na sastanke. Sada ne propušta nijedan. Upisala se u Teokratsku školu propovedanja i pravo je zadovoljstvo slušati nju i njeno dvoje male dece kako komentarišu na sastancima.“

 AZIJA I BLISKI ISTOK

BROJ ZEMALJA: 47

BROJ STANOVNIKA: 4 073 556 172

BROJ OBJAVITELJA: 635 896

BROJ BIBLIJSKIH STUDIJA: 579 554

Južna Koreja.

Jedan čovek koji živi u blizini Dvorane Kraljevstva, našao je poruku na svom automobilu parkiranom ispred njegove kuće. U poruci je stajalo: „Prilikom parkiranja, slučajno sam vam ogrebala automobil. Molim vas, javite se i ja ću se pobrinuti za popravku.“ Pošto je zapazio vladanje Svedoka iz obližnje Dvorane, čovek je pomislio: ’Tako poštena osoba mora da je Jehovin svedok.‘

Poruku je ostavila sestra po imenu Su-jun i kada ju je čovek pozvao telefonom, ona mu se izvinila i ponudila da se ona postara za štetu. Zamisli kako se iznenadila kada ju je upitao: „Oprostite, da li ste vi Jehovin svedok?“ Čovek joj je rekao da će sam srediti ogrebotinu na autu i da se uopšte ne mora sekirati oko toga! Zatim je kazao da bi voleo da je upozna, pošto je želeo da sazna više o Svedocima. U pratnji svog oca i još jednog zrelog brata, Su-jun ga je posetila. „Pošto živim blizu Dvorane Kraljevstva, zapazio sam ponašanje Svedoka“, rekao je čovek. „Vi ste dobri ljudi. Ne razumem zašto vas toliko mrze.“ Pomoću Biblije i knjige Šta Biblija zaista naučava?, Su-junin otac mu je pružio odgovore na mnoga pitanja. Sada on redovno proučava Bibliju s tim čovekom koji odlično duhovno napreduje.

 Zemlje u kojima je delo ograničeno ili zabranjeno.

Jedan pukovnik je bio dirnut pozitivnim uticajem koji je istina imala na njegovu ženu, koja je Jehovin svedok. Zato je pristao da proučava Bibliju. Njegov pretpostavljeni, general, saznao je za to i pozvao ga na razgovor. General mu je rekao da će, ukoliko ne prestane da se sastaje s Jehovinim svedocima, dobiti premeštaj u najudaljeniji deo te zemlje. Pukovnik je hrabro odgovorio da njegova žena već dugo proučava Bibliju, da nije video ništa opasno u tome i da zato neće prestati s proučavanjem Biblije. Nakon nekog vremena, odlučio je da napusti vojsku. Sada je on kršteni Svedok i služi kao opšti pionir i sluga pomoćnik. Zanimljivo je to što je Bibliju počela da proučava i generalova žena, s kojom je pukovnik razgovarao. General ni nju nije mogao da spreči u tome i sada i ona služi kao opšti pionir.

U jednoj drugoj zemlji, sestra je počela da proučava Bibliju s mladom ženom čiji se muž žučno protivio. Pošto se studij nije mogao održavati u njenom domu, dogovorile su se da ga održavaju u jednom malom parku. Dok su tako proučavale, pored njih je stalno prolazio stariji čovek koji se šetao parkom, posmatrao šta rade i slušao njihov razgovor. Jednog dana im je prišao i postavio im neka biblijska pitanja. Isto je bilo i sledeći put. Žena koja je proučavala malo se uznemirila i rekla: „Ja imam samo sat vremena za proučavanje Biblije, a vi dolazite i oduzmete mi sve vreme svojim mnogobrojnim pitanjima.“ Nakon toga, sestra se postarala da jedan brat počne da proučava s tim čovekom, koji je brzo duhovno napredovao i počeo da dolazi na sastanke. Dve njegove komšinice su zapazile da on svake  nedelje ide nekuda lepo obučen i s tašnom u ruci. Zanimalo ih je kuda to ide i saznale su da je prihvatio neku „novu veru“. Tako su ga jednom pratile i došle u Dvoranu Kraljevstva. Nekoliko sestara je razgovaralo s njima i ponudilo im da proučavaju Bibliju. Jedna je prihvatila. Ukupno troje njih — mlada žena koja je proučavala u parku, čovek koji se šetao parkom i jedna od njegovih komšinica koje su ga pratile — odlično su duhovno napredovali i nedavno su se krstili.

Kambodža.

Pionirka iz Kambodže po imenu Loj, redovno ide biciklom u jedno selo u kom su kuće napravljene od bambusa i postavljene na uzdignute platforme. U tom selu ona proučava Bibliju sa zainteresovanim osobama. Kada je tri dana pred Spomen-svečanost jednoj osobi s kojom proučava objašnjavala svrhu tog događaja, radoznala deca su se okupila i počela da joj postavljaju pitanja. Dece je bilo sve više i više. Loj je podelila 57 pozivnica. Sutradan, došla je biciklom u selo na drugi biblijski studij i ta osoba joj je rekla da bi njeni rođaci i prijatelji voleli da dođu na Spomen-svečanost. Tako je Loj toj osobi ostavila još 20 pozivnica. Sada se sestra pitala kako da pomogne svim tim ljudima da dođu na Spomen-svečanost. Nakon što se pomolila Jehovi, razgovarala je sa ocem jedne osobe s kojom proučava, koji je starešina tog sela. On je uverio Loj da će, ako im obezbedi samo jedan tuk-tuk (malu prikolicu koju vuče motocikl i u kojoj obično sedi četvoro), svi moći da idu jer će ili stajati ili sedeti jedni drugima u krilu. Loj je bila presrećna jer je iz tog sela na Spomen-svečanost došlo 18 osoba.

 Indija.

Jedan brat koji vozi auto-rikšu iskoristio je priliku da svedoči jednoj mušteriji, novinarki. Nju je zadivila njegova hrabrost, pošto su u tom području protivnici napali neke Svedoke dok su propovedali dobru vest. Novinarka je odlučila da objavi njihov razgovor u jednom dnevnom listu. Napisala je: „Htela sam da vidim šta će se desiti ako ga malo izazovem. Pitala sam: ’Zar niste čuli današnje vesti kako su u raznim delovima zemlje vaše ljude istukli, a crkve napali?‘ On je rekao: ’Da, čitao sam o tome u današnjim novinama.‘ ’I šta ćete ako [protivnici] nastave da vas progone?‘ Odmahnuo je glavom i odgovorio: ’Nije važno. I dalje ćemo verovati [u istinu].‘“

 Opisujući traktat koji joj je taj Svedok dao, novinarka je napisala: „Kada sam došla kući, uzela sam letak iz tašne. Na njemu se nalazi bajkovita slika sa zelenim livadama, jezerom, procvetalim drvećem, ljudima koji sakupljaju žito i razne plodove, kao i planinama sa snežnim kapama. ’Život u mirnom novom svetu‘, piše na letku. Poruka unutar njega je religiozne prirode. Uglavnom niko ne bi imao ništa protiv toga da mu neko da jedan letak, bez obzira da li se radi o reklami za prodavnicu sarija ili o kvalitetu života. Ali započnite razgovor o mirnom novom svetu i možda ste gurnuli ljudima prst u oko.“

Filipini.

U jednom delu pokrajine Zamboanga nalazi se tako visoka planina da se njen vrh vidi sa udaljenosti od čak 200 kilometara. Braća koja žive blizu te planine često se šale dok su u službi propovedanja, govoreći: „Šta bismo radili da gore na vrhu živi neko ko se zanima za istinu?“ Jednog dana dok su propovedali u podnožju planine, prišao im je čovek koji je rekao da traži Jehovine svedoke. Rekao je da mu treba pomoć pri proučavanju Biblije. Braća su ga pitala gde živi. Kada je pokazao na vrh planine, braća su zanemela. Čovek je objasnio da njegova kuća nije na samom vrhu već iza planine i da jedini put do tamo vodi preko te planine. Kad su braća došla k sebi od iznenađenja, pristala su da ga posećuju da bi proučavala s njim. Započet je biblijski studij i sada taj čovek dolazi na sastanke u Dvoranu Kraljevstva iako je ona veoma daleko od njegove kuće. Sada je i ovaj čovek među ljudima iz svih naroda koji se stiču ka ’gori Jehovinog doma‘ (Is. 2:2).

 EVROPA

BROJ ZEMALJA: 47

BROJ STANOVNIKA: 736 988 468

BROJ OBJAVITELJA: 1 563 910

BROJ BIBLIJSKIH STUDIJA: 819 067

Finska.

Dva brata su u službi od kuće do kuće nudila biblijske studije pomoću traktata Da li želite da saznate istinu? Jedan čovek je otvorio vrata, prekinuo njihov uvod i pozvao ih unutra. „Imam dosta pitanja“, rekao je. „Zašto ste tek sada došli?“

Braća su odgovorila: „Pa, sada smo na ovom području.“

Čovek je zatim kazao: „Molio sam se da mi na vrata dođu Jehovini svedoci. Obično u ovo vreme idem na trčanje, ali danas nisam otišao. I eto vas!“ Čovek je smatrao da je to bio odgovor na njegove molitve. Na njegovom radnom mestu, Jehovini svedoci su često pominjani u negativnom kontekstu. Zanimalo ga je da li su te optužbe osnovane i zato je otišao u biblioteku da bi potražio informacije o tome. Našao je knjigu Jehovah’s Witnesses — Proclaimers of God’s Kingdom, pročitao je i uvideo da su te optužbe protiv nas obična laž. Stoga je zaista želeo da upozna Jehovine svedoke. Započet je biblijski studij i on je odmah počeo da dolazi na sastanke. Svedočio je bivšoj ženi i njihovoj ćerki, tako da su i one počele da proučavaju.

 Britanija.

Kersti je opšta pionirka koja je naučila francuski i lingala jezik kako bi na svom području mogla da svedoči ljudima poreklom iz Konga. Jednom je videla jednu Kongoanku kako s puno stvari pokušava da uđe u autobus. Kersti joj se obratila na lingala jeziku, ponudila joj pomoć i unela s njom kese u autobus. Žena je pitala: „Kako to da ti, belkinja, govoriš lingala?“ Kersti je objasnila da ide u skupštinu na tom jeziku i da su joj Svedoci iz te skupštine pomogli da nauči jezik kako bi mogla da razgovara s ljudima o Bibliji. Kersti je želela da joj ponudi biblijski studij, tako da se vozila s njom sve dok žena nije trebalo da siđe. Zatim joj je ponela kese do stana na drugom  spratu. Žena ju je pozvala unutra, a njen muž i četvoro dece su je srdačno dočekali. Tako je celoj porodici pokazala kako se proučava Biblija pomoću knjige Šta Biblija zaista naučava? Sada ta žena i dvoje starije dece proučavaju. Sve troje se zaista trude da ugode Jehovi.

Gruzija.

Dva mlada pionira odlučila su da se presele u planinsko područje te zemlje gde ima malo Svedoka. Počeli su da propovedaju u jednom selu za drugim i rezultati su bili zadivljujući. Uručili su stotine primeraka literature i započeli mnoge biblijske studije. Kada su počeli da propovedaju u planinama, imali su vrlo malo sredstava za život i nisu znali gde će spavati. Ali, uvek su imali ono što im je bilo potrebno. Seljani su ih pozivali da prespavaju kod njih i davali su im da jedu. Dešavalo se da ih na prenoćište i obrok pozovu čak i osobe koje nisu želele da ih slušaju. Kasnije su ta dva brata naimenovana za specijalne pionire na tom području. Pošto imaju mnogo studija, odredili su razumnu granicu sa koliko osoba mogu kvalitetno proučavati i posvetiti im pažnju. Pa ipak, pošto se često dešava da im neko priđe na ulici i traži da proučava Bibliju, obojica u proseku svakog meseca vode po više od 20 biblijskih studija, uprkos tome što su ograničili njihov broj.

Mađarska.

Jedna sestra redovno dobija mleko u flašama koje joj mlekarica ostavlja u kesi koju okači na ogradu. Jednom kada je vraćala prazne flaše, sestra je u kesu stavila i traktat Da li želite da saznate istinu? Iznenadila se kada je sa sledećom  isporukom mleka našla i papir s pitanjima vezano za traktat i molbu da nabavi jednu Bibliju. Sestra je odmah posetila mlekaricu na njenom imanju i počela da proučava s njom pomoću knjige Šta Biblija zaista naučava? Ta žena je već tražila odgovore na svoja pitanja u raznim crkvama, ali njena duhovna glad nije bila utoljena. U stvari, samo su joj se javila nova pitanja. I jedna njena ćerka se veoma zainteresovala, tako da joj je sestra dala knjigu Uči od Velikog Učitelja. Žena je objasnila da joj se ćerka često budila noću zbog košmara. Međutim, nakon čitanja nekih poglavlja iz ove knjige, devojčica se više ne plaši i sada mirno spava. Biblijski studij je nastavljen i ta žena sa svoje dve ćerke redovno dolazi na sastanak nedeljom.

Italija.

Kristina i Manel, dve opšte pionirke, delile su traktat Da li želite da saznate istinu?  na jednom seoskom području u centralnoj Italiji. Na jednom imanju čule su neku buku iz dvorišta. Čim ih je ugledala, domaćica je povikala: „Brzo! Ovamo! Pomozite mi!“ Sestre su požurile da joj pomognu i videle da je pokušavala da spreči ogromnu, besnu svinju da pobegne iz svinjca. Reza se polomila i žena se uplašila da bi svinja mogla pobeći u obližnju šumu. Bila je sama i očajnički je pokušavala da drži vrata zatvorenim. „Drži ih tako dok ja ne nađem nešto čime ću ih zabraviti!“, viknula je žena Kristini. Kristina je odmah rekla da se mnogo plaši. Žena je Maneli dala bundevu i nož i rekla joj: „Ne brini. Samo joj bacaj komade bundeve da ima čime da se bavi dok ja ne donesem novu rezu.“

Žena je nestala i prošlo je nekoliko minuta. Kristina je za to vreme govorila Maneli da požuri i da baca hranu svinji, ali Manel nikako nije mogla da probije debelu bundevinu koru. Konačno, žena se pojavila i popravila vrata. Uz uzdah olakšanja, rekla je: „Sam Bog vas je poslao!“

„Upravo tako, gospođo!“, odgovorile su sestre, izvadile traktat iz tašne i pokazale joj ga.

Žena je odmah rekla: „Ne ide da o tome pričamo stojeći. Moramo da sednemo i na miru porazgovaramo.“ Donela je stolice tako da su sedele napolju na predivnom vremenu. Žena je postavljala mnoga pitanja i s pažnjom i divljenjem slušala odgovore. Drugom prilikom, dogovoren je biblijski studij. Kristina i Manel kažu da su ovo iskustvo imale zahvaljujući svinji koja je pokušala da pobegne baš u pravo vreme.

 OKEANIJA

BROJ ZEMALJA: 30

BROJ STANOVNIKA: 38 338 482

BROJ OBJAVITELJA: 99 816

BROJ BIBLIJSKIH STUDIJA: 59 619

Australija.

Fred je Svedok iz jednog mirnog priobalnog grada. On je jednom čoveku dao tri naša DVD-a. Nešto kasnije, dobio je pismo od tog čoveka u kom je delimično stajalo: „Dok sam pažljivo gledao i slušao DVD-e, osetio sam veliku smirenost. Osetio sam mir, radost i osmehe ljudi koje sam gledao. Tako nešto nisam doživeo godinama. Sada počinjem da verujem da mi možda predstoji bolji život. Ranije sam često bio grub prema Svedocima koji su mi dolazili na vrata. Za to se iskreno izvinjavam. Svi vi ste nastupali krajnje prijateljski i sa željom da prenesete dobru vest. Ko zna, možda se jednom okrenete u Dvorani Kraljevstva i vidite mene kako sedim iza vas.“

Novi Zeland.

Dve sestre su otišle u vladinu organizaciju koja se bavi odnosima u porodici i zakazale sastanak s direktorkom. Prethodno su napravile „porodični paket“, koji su pažljivo osmislile i obogatile temama koje bi direktorki mogle pomoći u radu s porodicama. U paketu su se nalazile knjige Tajna porodične sreće i Mladi pitaju — praktični odgovori na njihova pitanja, kao i časopisi Probudite se! od avgusta 2007. s temom izdanja „Sedam koraka ka uspešnijem odgajanju dece“, i od oktobra 2007. sa uvodnim člancima „Zaštitite svoju decu!“

 Tokom razgovora s njom, sestre su joj objasnile da se naše delo obavlja na dobrovoljnoj osnovi i da se mi iskreno zanimamo za pružanje pomoći porodicama, naročito u duhovnom pogledu. Zatim su detaljno pokazale i objasnile sadržaj paketa. Direktorka je saslušala sestre, prihvatila literaturu i rekla da bi volela da podeli te informacije sa svih 35 zaposlenih. Takođe je kazala da bi ti članci iz Probudite se! bili korisni za svaku od 503 porodice iz njene arhive. Sestre su uspele da nabave 557 primeraka ovih izdanja Probudite se! Dve nedelje kasnije, telefonom su obaveštene da su svi časopisi uručeni porodicama.

Fidži.

Mladić po imenu Vilijam bio je izuzetan ragbi igrač i želeo je da nastupa za svoju zemlju. Njegov brat, Leoni, takođe je želeo da bude ragbista, ali nakon što je počeo da proučava s jednim specijalnim pionirom, uvideo je da ne može služiti dvojici gospodara. Krenuo je na sastanke i digao ruke od ragbija. Njegova majka, koja je  Svedok, kupila mu je odeću za sastanke, ali je prilikom jedne svađe Vilijam uzeo tu odeću i pocepao je. Leoni je bio očajan, ali je odlučio da ne vraća bratu milo za drago. Nakon izvesnog vremena, Leoni je odneo na pijacu lubenice koje je uzgajao i od dela zarade kupio sebi odeću za sastanke, kao i Bibliju, olovke i markere. Sve to je kupio i za Vilijama. Kada je uporedio ljubaznost svog brata sa svojom pakošću, Vilijam je bio duboko dirnut. Obukao je novu odeću i iznenadio brata tako što je došao na sastanak. On je takođe počeo da proučava Bibliju i njih dvojica su lepo duhovno napredovali. Dok su se pripremali za krštenje, Vilijam je dobio primamljivu ponudu da igra ragbi u Evropi, o čemu mnogi mladići sanjaju, jer je to karta za finansijsku sigurnost i veliku slavu. Međutim, njegovi ciljevi su se promenili i odlučio je da se preda Jehovi. Nakon krštenja, i Vilijam i Leoni su šest meseci služili kao pomoćni pioniri. Videvši dobar primer svoje dece, njihov otac Vajsaja, takođe je počeo da proučava Bibliju. Vajsaja je napravio ogromne promene u svom životu i sa svoje dve ćerke se krstio na jednodnevnom pokrajinskom sastanku.

[Slike na 45. strani]

Samodisciplina i savremena tehnologija pomogli su jednoj sestri pri vođenju biblijskog studija

[Slika na 46. strani]

Zahvaljujući njenoj odanosti Bogu, dato je dobro svedočanstvo

[Slika na 48. strani]

Ono što je naučio na porodičnom proučavanju pomoglo je Stefanu da svedoči u školi

[Slika na 49. strani]

Zahvaljujući njegovoj upornosti, spasen je jedan život

[Slika na 50. strani]

Pronašla je Svedoka koji nije ni previše mlad, a ni star

[Slika na 55. strani]

Bilo je dovoljno da se postara za samo jedan „tuk-tuk“

[Slika na 58. strani]

Učenje stranog jezika vodilo je do biblijskog studija

[Slika na 60. strani]

Postoje mnogi načini na koje se može neformalno svedočiti

[Slika na 63. strani]

Pripremanje „porodičnog paketa“

[Slika na 64. strani]

Služba Jehovi bila je vrednija od plaćene ragbi karijere