Propovedanje i poučavanje širom sveta

ISUSOVE reči su njegovim učenicima iz prvog veka sigurno zvučale zbunjujuće. Prorekao je da će ih mrzeti svi narodi — ubijaće ih i od njih će trpeti nevolje. Štaviše, mnogi će otpasti od vere, a neki će izdavati druge. Ali onda je Isus rekao da će se dobra vest propovedati po celom svetu (Mat. 24:9-14). Kako svetsko delo propovedanja može biti uspešno i pored takvog protivljenja? Na narednim stranicama pronaći ćete odgovor na to zanimljivo pitanje.

 Izveštaj za 2010.

Broj podružnica Jehovinih svedoka: 116

Broj zemalja koje su izveštavale: 236

Broj skupština: 107 210

Broj prisutnih na Spomen-svečanosti: 18 706 895

Broj onih koji su uzeli simbole: 11 202

Najveći broj objavitelja: 7 508 050

Prosečan broj objavitelja: 7 224 930

Porast u procentima u odnosu na 2009: 2,5

Broj krštenih: 294 368

Prosečan broj pomoćnih pionira: 287 960

Prosečan broj opštih i specijalnih pionira: 844 901

Ukupan broj sati provedenih u službi: 1 604 764 248

Prosečan broj biblijskih studija: 8 058 359

Tokom službene 2010. godine, Jehovini svedoci su potrošili više od 155 miliona američkih dolara za podupiranje specijalnih pionira, misionara i putujućih nadglednika na njihovim dodelama.

◼ Širom sveta, u podružnicama služe ukupno 20 062 osobe. Svi oni su članovi Svetskog reda specijalnih punovremenih slugu Jehovinih svedoka.

 AFRIKA

BROJ ZEMALJA: 57

BROJ STANOVNIKA: 888 219 101

BROJ OBJAVITELJA: 1 222 352

BROJ BIBLIJSKIH STUDIJA: 2 596 614

GRUPA LJUDI TRAGA ZA ISTINOM. U malom selu na Madagaskaru, 80 ljudi je odlučilo da napusti najveću protestantsku crkvu na ostrvu. Izgradili su svoju crkvu i počeli da tragaju za pravom religijom, ispitujući redom sve religije koje su zastupljene na tom području. Zaključili su da katolici ne proučavaju Bibliju i da u luteranskoj crkvi postoji razdor. Smatrali su da pentekostalci ne naučavaju istinu, a da adventisti sedmog dana imaju previše zabrana. Zatim su prišli  jednom našem bratu i pitali ga da li može da ih poučava Bibliji. Brat se rado složio.

Nekoliko objavitelja je posetilo ove zainteresovane ljude. Sastali su se sa dvadeset šestoro njih u njihovoj crkvi i svi su bili spremni da slušaju pouku iz Biblije. Braća su na temelju 15. poglavlja knjige Šta Biblija naučava objasnila kako se može pronaći religija koju Bog odobrava. Ljudi su bili zadovoljni objašnjenjem. Kada su braća ponovo došla, prisustvovale su 73 osobe. A na trećoj poseti broj prisutnih je bio 142!

ZALUTALA SMS PORUKA. Da bi ohrabrila osobu s kojom proučava Bibliju, Svedokinja po imenu Menen iz Etiopije poslala joj je SMS poruku sa godišnjim stihom za 2009. Međutim, ukucala je pogrešan broj, tako da je poruka stigla drugoj osobi. Žena koja ju je primila mnogo puta je pročitala stih: „’Dajmo temeljno svedočanstvo za dobru vest‘ (Dela 20:24, NW).“ Pošto je bila pobožna, složila se s porukom, ali nije znala kako da je primeni. Takođe je bila zbunjena zbog misterioznog „NW“ [New World Translation] na kraju. Sedmice su prolazile, a ona je još uvek razmišljala o tome. Na kraju je pozvala broj s kog je primila poruku. Iako se naša sestra iznenadila kada je saznala gde je stigla njena poruka, iskoristila je priliku da odgovori ženi na njeno iskreno pitanje. Započet je biblijski studij, koji se sada vodi dva puta sedmično.

MLADI PIONIRI. Persis, koja živi u Kamerunu, postala je nekršteni objavitelj sa šest godina. Nakon prvog meseca izvestila je deset biblijskih studija. Skupštinski sekretar je mislio da je to greška. Kada ju je upitao, Persis mu je objasnila da ona zaista proučava Bibliju sa deset  osoba. On ju je takođe pitao: „Kako znaš koliko vremena možeš da izvestiš kad nemaš sat?“ Ona je odgovorila da zna da školski odmor traje jedan sat. Počinjala je s propovedanjem kada odmor počne, a završavala kada se oglasi zvono. Njeno odvažno svedočenje uticalo je na njenu majku i rođaku, koje su kasnije postale nekršteni objavitelji. Persis sada ima deset godina, krštena je i služi kao pomoćni pionir iako ide u školu. Njena osmogodišnja drugarica Asi već je nekršteni objavitelj. Jedna žena koja proučava Bibliju rekla je o njima: „Na sastancima je lepo videti da se deca, pre nego što sednu pored svojih roditelja, pozdrave sa svima, a posebno sa starijima. To nikada nisam videla u svojoj crkvi. Znam da će deca koja tako odrastaju sutra biti bolji članovi društva.“

 AMERIKA

BROJ ZEMALJA: 55

BROJ STANOVNIKA: 918 834 998

BROJ OBJAVITELJA: 3 673 750

BROJ BIBLIJSKIH STUDIJA: 3 967 184

NIJE POKUCALA NA VRATA. Mirijam iz Bolivije se molila Bogu nedelju dana. Njena molitva je glasila otprilike ovako: „Molim te, pomozi mi da te upoznam, ali ne uz pomoć Jehovinih svedoka. Ne želim da mi oni pokucaju na vrata.“

Te iste sedmice, zazvonio joj je telefon. Bila je to Kendi, specijalna pionirka koja se ponudila da joj donese časopise za sat vremena. Mirijam je pristala. Za manje od jednog sata, Kendi je bila pred njenim vratima. Mirijam je iznenada otvorila i rekla joj da uđe i sedne. Zatim je počela da se šeta tamo-amo po sobi i da odmahuje glavom, vidno uznemirena. Kendi ju je upitala u čemu je problem. „Ne mogu da verujem!“, rekla je. „Više od nedelju dana se molim Bogu da mi pokaže pravi put, ali sam izričito naglasila da ne želim pomoć od Jehovinih svedoka koji mi uvek kucaju na vrata! A vi mi niste pokucali na vrata, već ste me pozvali telefonom! Otkako ste me zvali pre sat vremena, molim se Bogu da ne dođete da me posetite. A vi ste došli! Ne mogu da verujem! Sasvim je jasno da on želi da mi vi, Jehovini svedoci, pomognete.“ Odmah je započet biblijski studij.

MISLILI SU DA JE MRTAV. Pasinsi je bio poznati seoski starešina, to jest kapiten, i blizak  saradnik granmana, poglavice ili kralja cele rečne oblasti u unutrašnjosti Surinama. Ponosno je branio lokalnu tradiciju. Protivio se Jehovinim svedocima jer ih je smatrao pretnjom po tradiciju.

Kasnije je jedan mladić tvrdio da ima moć da prepozna seljane koji se bave vračanjem. On i njegovi brojni sledbenici plovili su kanuima kako bi došli do svih koji su optuženi za vračanje, a zatim ih pretukli i oteli im imovinu. Mladić je tražio ogromnu svotu novca kako bi ih „očistio“ od zlih duhova koji su ih navodno opsedali. Među mnogim nevinim žrtvama bio je i Pasinsi, kog su pretukli i ostavili misleći da je mrtav. Čak mu ni njegov prijatelj granman nije mogao pomoći, pošto se plašio da će ugroziti svoj život i ugled ako bude pomagao nekome ko je optužen za vračanje. Prijateljima i rođacima je bilo zabranjeno da pruže bilo kakvu pomoć. Međutim, Pasinsijev zet je skupio hrabrost i preneo ga u selo gde su većina  stanovnika Jehovini svedoci. Braća su razgovarala o tom problemu i, svesni rizika koji to nosi, odlučili da mu pomognu. Pobrinuli su se da Pasinsi kanuom bude prevezen do obližnjeg sela, gde jedan brat radi kao upravnik malog aerodroma. Odatle je ovaj bivši protivnik avionom prebačen u grad gde mu je ukazana lekarska pomoć.

Pasinsi se oporavio od povreda i bio je dirnut ljubavlju koju su mu pokazali ljudi kojima se nekada protivio. Počeo je da proučava Bibliju i krstio se u decembru 2009. Sada je revan objavitelj dobre vesti i premda ima 80 godina, bio je pomoćni pionir u aprilu 2010.

MISLIO JE DA POZNAJE BIBLIJU. Na jednom skupštinskom sastanku u Sjedinjenim Državama pojavio se čovek sa bradom po imenu Erik, noseći Bibliju u ruci. Kada mu je jedan brat prišao da ga pozdravi, on je počeo da postavlja pitanja o našim verovanjima. Nije hteo knjigu Šta Biblija naučava, već samo odgovore iz Biblije. On je svakog dana čitao po dvadeset stranica Biblije, i više ni sam nije znao koliko ju je puta celu pročitao. Nakon sastanka je sa bratom razgovarao više od tri sata. Pred kraj razgovora, Erik je rekao: „Nije mi dobro.“ Brat ga je pitao u čemu je problem. Erik je odgovorio: „Bio sam ubeđen da prilično dobro poznajem Pismo. Međutim, nakon ovog razgovora shvatam da ga uopšte ne poznajem.“ Tada je prihvatio knjigu Šta Biblija naučava.

Sutradan su prvi put proučavali. Erik je prethodne noći ostao budan i pročitao prvih deset poglavlja knjige. Do kog zaključka je došao? „Konačno sam pronašao istinu!“ Proučavali su tri-četiri sata na dan, pet puta sedmično. Počeo je da se priprema za sve sastanke i da prisustvuje zajedno s celom porodicom. Već prve nedelje se  ispisao iz tri crkve, obrijao bradu i odlučio da ne slavi praznike. Za dve sedmice se upisao u Teokratsku školu propovedanja, a za četiri postao nekršteni objavitelj. Krstio se u aprilu 2010, samo šest meseci nakon prvog razgovora s Jehovinim svedocima!

KRSTILA SE SA SEDAM GODINA. Paola iz zapadnog Meksika odrasla je s bakom i dedom. Kada je imala pet godina, njena baka je proučavala Bibliju s Jehovinim svedocima. Paola je slušala i zavolela istinu svim srcem iako je bila tako mala. Premda baka nije duhovno napredovala, devojčica je počela sama da ide na sastanke. Zamolila bi baku i dedu da joj pomognu da se obuče i pređe ulicu kako bi stigla u Dvoranu Kraljevstva.

Čim je naučila da čita i piše, upisala se u Teokratsku školu propovedanja i postala objavitelj. Pošto ima tako veliku ljubav prema Jehovi,  krstila se sa sedam godina. Kada su Paolu, koja sada ima deset godina, pitali zašto dolazi na sastanke i tako revno propoveda iako je jedini Jehovin svedok u porodici, odgovorila je: „Jako volim da slušam govore jer me podstiču da proučavam Bibliju i da se čuvam problema. Propovedam zato što želim da poučim ljude o tome šta će Jehova uraditi za njih u budućnosti i zato što im Biblija već sada može pomoći da budu srećni.“

SVEDOČENJE ONIMA KOJI SU POGREŠILI BROJ. U Dominikanskoj Republici jednu sestru su u poslu često prekidali telefonski pozivi osoba koje su pogrešile broj. Nakon nekoliko dana, ona je razmišljala: ’Ovu smetnju mogu da iskoristim da bih svedočila.‘ Kako je to učinila? Kada bi se javila na telefon i saznala da je osoba pogrešila broj, rekla bi da joj je žao zbog toga, a zatim dodala: „Mogu li da iskoristim ovu priliku da vas pitam da li ste danas čitali Bibliju?“ Premda su neki spustili slušalicu, dosta njih je odgovorilo da nisu. Onda bi ih ona upitala: „Da li znate zašto je to toliko važno?“ Zatim bi im pružila biblijski odgovor, čitajući Psalam 1:1-3. Jedan vladin službenik dugo je razgovarao sa sestrom i rekao da nema Bibliju. Sestra se pobrinula da je dobije, kao i biblijsku literaturu. Posle dve nedelje je telefonirao, ovog puta da zahvali za njeno zanimanje i literaturu.

Jednom drugom prilikom kada se sestra javila na telefon i postavila uobičajeno pitanje, mlada žena je pitala: „Da li ste vi Jehovin svedok?“ Kada je sestra odgovorila potvrdno, žena je počela da plače i rekla da je neaktivan objavitelj. Sestra ju je ohrabrila i pobrinula se da je neko poseti kako bi joj duhovno pomogao. Ona je sada ponovo aktivna.

 AZIJA I BLISKI ISTOK

BROJ ZEMALJA: 47

BROJ STANOVNIKA: 4 587 021 833

BROJ OBJAVITELJA: 652 251

BROJ BIBLIJSKIH STUDIJA: 601 306

„SAMARIĆANKA.“ Bio je vreo letnji dan u Kazahstanu. Dvoje pionira bilo je u službi propovedanja kada su zapazili jednu ženu kako vadi vodu iz bunara. Brat je zatražio malo vode od nje. Dok je pio, sestra je svedočila ženi. Ona se zainteresovala i pozvala ih kod sebe kući kako bi saznala nešto više. Pioniri su porazgovarali s njom, a potom joj ostavili biblijsku literaturu. Sestra je obećala da će doći ponovo za dva dana.

Kao što je i rekla, sestra je ponovo došla, ovog puta sa svojom majkom koja je takođe Svedok. Zatekli su ženu pred kućom kako ih čeka s literaturom u rukama. Vratila ju je sestri i rekla: „Ovo je od Jehovinih svedoka! To je ruska religija!“

Majka je upitala ženu da li može da joj pročita jedan stih iz Svetog pisma pre nego što odu. Pošto je želela da joj pokaže Božje ime u Pismu, otvorila je Izlazak 3:15 i pročitala: „Jehova, Bog vaših praočeva, Bog Avrahamov, Bog Isakov i Bog Jakovljev, poslao me je k vama.“ Na iznenađenje sestara, žena ih je pozvala u kuću. Zašto je tako odjednom promenila mišljenje? Žena je imala pretke koji su se  zvali Avraham, Isak i Jakov. Razmišljala je da ako je Jehova Bog njenih predaka, onda ne treba da odbije njegove Svedoke. Kada su sestre sledeći put došle, počele su s njom da proučavaju. Ona je toliko želela da sazna istinu da je proučavala dva puta sedmično. Uprkos protivljenju sinova, duhovno je napredovala i sada je nekršteni objavitelj. Pored toga, njena snaha i majka njene snahe proučavaju Bibliju i redovno prisustvuju sastancima. Pošto je prvi razgovor sa ovom ženom podsećao na izveštaj iz Jovana 4:3-15, ona je u skupštini poznata kao „Samarićanka“.

„IMAM NEKA PITANJA.“ Jedna starija pionirka sa Kipra piše: „Jedne srede ujutru nisam se baš najbolje osećala, ali nisam htela da ostanem kod kuće, već sam žarko želela da svedočim na ulici. Zato sam se molila Jehovi da mi pošalje nekoga ko ima vremena da sedne pored mene na klupu, kako bih započela biblijski studij. Ubrzo se pojavio jedan mladić iz Nepala. Držala sam časopis u ruci, i pre nego što sam uspela da bilo šta kažem, on me je pitao o čemu govore ti časopisi. Odgovorila sam da se temelje na Bibliji, a on je rekao: ’Gospođo, pošto imam vremena, mogu li da sednem pored vas? Imam neka pitanja o Bibliji koja bih želeo da vam postavim.‘

„Naravno da sam se složila, pošto sam se upravo za to molila Jehovi! Mladić je zatim rekao: ’Moje prvo pitanje je: Šta Biblija zaista naučava?‘ Bila sam toliko iznenađena da sam ostala bez reči! Izvadila sam iz tašne knjigu Šta Biblija zaista naučava? i pokazala mu. On je pogledao u knjigu,  pa u mene, i pitao: ’Zar naslov ove knjige nije upravo pitanje koje sam vam maločas postavio?‘ Tako sam odmah započela biblijski studij na klupi u parku! On sada redovno proučava Bibliju i prisustvuje sastancima, i izrazio je želju da se upiše u Teokratsku školu propovedanja. Zaista uviđam koliko je važno da se u potpunosti uzdam u Jehovu da će mi dati snagu i da će me voditi u službi propovedanja, čak i kad sam fizički slaba.“

DEDA POUČAVA ISTINI UBICU SVOG UNUKA. Migelu, koji živi na Filipinima, unuk je ubijen pre nekoliko godina. Ubica koji se zove Esmeraldo je uhvaćen, ali na suđenju nije priznao zločin. Pa ipak, na osnovu dokaza je dobio zatvorsku kaznu.

Kasnije je jedan starešina pozvao Migela da idu u službu propovedanja u isti zatvor u kom je Esmeraldo izdržavao kaznu. Migel je oklevao,  znajući da je tamo ubica njegovog unuka. Međutim, ipak je pošao. Dok su proučavali Bibliju s nekim zatvorenicima, podigao je pogled i zapazio Esmeralda kako mu prilazi. Da bi smirio napetu situaciju, Migel mu se blagim tonom obratio: „Esmer, nisam došao da se svađam, već da pokažem ljubav prema ljudima kao što si ti. Vidi, razgovaramo o Bibliji sa ovim čovekom. Da si poznavao Božju Reč, ne bi se desilo to što se desilo. Molim te, proučavaj Bibliju s nama.“ Na Migelovo iznenađenje, Esmeraldo je ostao do kraja studija. Dirnut onim što je čuo, otvoreno je priznao Migelu da je zaista ubio njegovog unuka. Zatim je tražio oproštaj.

Starešina, koji nije čuo o čemu su razgovarali, stekao je utisak da su ostvarili prijateljski kontakt, pa je zamolio Migela da proučava sa Esmeraldom. Iako se u početku plašio, znajući da njegov unuk nije jedini koga je ovaj čovek ubio, Migel je pristao. Esmeraldo je vodio dugu borbu kako bi uskladio svoj život s Božjim merilima, ali njegovo strpljenje i trud su urodili plodom tako da se 1. februara 2010. krstio u znak predanja Jehovi. Migel pokazuje da je kao hrišćanin oprostio Esmeraldu time što se zalaže da mu se smanji kazna kako bi mogao više da razgovara s drugima o biblijskoj istini.

 EVROPA

BROJ ZEMALJA: 47

BROJ STANOVNIKA: 739 193 855

BROJ OBJAVITELJA: 1 575 094

BROJ BIBLIJSKIH STUDIJA: 830 888

ISPUNILE SU JOJ SE DVE ŽELJE. Nelena, koja ima 19 godina i živi u Bugarskoj, imala je dve želje — da se krsti i da bude pomoćni pionir. Međutim, ona pati od nasledne motorne i senzorne neuropatije, koja je za sada neizlečiva. Nelena diše pomoću aparata, što ograničava njeno kretanje. Ispunjavanje njene prve želje — da se krsti — predstavljalo je problem pošto zbog bolesti nije mogla da izađe iz stana kako bi prisustvovala pokrajinskom sastanku. Zato je, kada je imala 18 godina, govor za krštenje održan i u njenoj kući, nakon čega se krstila u kadi.

A kako je bilo s njenom željom da bude pomoćni pionir? U doba godine kada je lepo vreme, ona ponekad može oko sat vremena disati bez aparata. Tada upiše pomoćnu pionirsku službu i neko od objavitelja je gura u kolicima od kuće do kuće. Nelena takođe ima jedan biblijski studij tako što vodi razgovore preko Interneta.  Ponekad sestre iz skupštine održavaju svoje biblijske studije u Neleninom domu kako bi i ona mogla učestvovati. Tako je Nelena tokom prošle godine tri meseca služila kao pomoćni pionir. Ona kaže: „Srećna sam što su se ispunile moje dve želje. To me je približilo Jehovi, mom Stvoritelju koji me voli.“

SADA I ON NOSI KRAVATU. Jednu sestru iz Jermenije kolege s posla su ismevale zato što je Jehovin svedok. Jedan kolega je imao običaj da joj se ruga govoreći da su je „ljudi koji nose kravatu“ nagovorili da prihvati njihovu veru. Nakon što je više puta bezuspešno pokušavala da razgovara s njim, sestra je odlučila da ignoriše njegove komentare i po uzoru na Isusa Hrista ’nije odgovarala‘ (Mat. 27:12). Kasnije je taj kolega bio otpušten zbog svog lošeg ponašanja i zbog toga što je stvarao probleme našoj sestri. Nakon više meseci, jedan čovek je došao na njeno radno mesto i tražio ju je. Bio je to bivši kolega koji joj je zadavao toliko muka. Njegov izgled ju je iznenadio. Iako je ranije ismevao Svedoke što nose kravatu, sada je i sam imao kravatu i torbu s knjigama. Rekao je našoj sestri: „Izvinjavam se zbog uvredljivih reči. Sada znam da sam pronašao istinu.“ On je proučavao Bibliju s Jehovinim svedocima i krstio se uprkos protivljenju porodice, a zatim postao i opšti pionir.

„POZNAJETE LI GOSPOĐU NAĐU?“ Nađa služi kao pionir u jednoj skupštini na severu Italije. Septembra 2009. pozvonila je na interfon čoveku koji ju je odmah prekinuo rekavši da mu je nedavno preminula supruga i da ne želi da razgovara. Sledeće nedelje, Nađa je ponovo došla  kako bi izrazila saučešće i prenela biblijsku nadu u uskrsenje, ali on je opet isto reagovao. Na Razmatranju Stražarske kule koje je održano tog popodneva bilo je pomenuto iskustvo sestre koja je pisala pisma onima kojima je smrt odnela voljenu osobu. Nađa je odmah pomislila na čoveka s kojim je razgovarala preko interfona, pa je odlučila da mu napiše pismo u kom bi izrazila saučešće i objasnila nadu u uskrsenje. Dva dana kasnije, ostavila mu je pismo u sandučetu.

Posle nekoliko dana, Nađa je svedočila na ulici i zaustavila čoveka od oko sedamdeset godina kako bi mu pročitala jedan biblijski stih. On ju je upitao da li je Jehovin svedok, na šta je Nađa potvrdno odgovorila. Ispričao joj je da ga je posetila jedna Jehovina svedokinja i da mu je napisala prelepo pismo koje ga je duboko dirnulo. Zatim je upitao: „Poznajete li gospođu Nađu?“ Na obostrano veliko iznenađenje, Nađa je rekla da je to ona i dogovorila se da ga poseti sa svojim suprugom. Čovek ne samo što je počeo da proučava Bibliju već i redovno dolazi na sastanke.

NE STIŽU DA PROUČAVAJU SA SVIMA. U Bujanovcu, na jugu Srbije, žive četiri krštena Svedoka. Ovi objavitelji Kraljevstva bili su presrećni  što je na Spomen-svečanosti 2010. bilo 460 prisutnih! Starešine iz obližnje skupštine organizovale su da se u Bujanovcu redovno održavaju sastanci u iznajmljenom prostoru. U proseku bude preko 50 prisutnih i gotovo svi su Romi. Zbog velikog odziva na poruku o Kraljevstvu, specijalni pioniri koji služe na ovom području ne stižu da proučavaju Bibliju sa svima koji pokažu zanimanje. Zato proučavaju samo sa onima koji dobro pripremljeni dolaze na sve sastanke.

STOGODIŠNJAKINJA I VIŠE OD TOGA! Elin je najstariji objavitelj u Švedskoj. Ima 110 godina, koliko je doživeo i Isus Navin (Is. Nav. 24:29). Ona živi u staračkom domu i koristi svaku priliku da razgovara sa posetiocima i svima koje sreće. Takođe uručuje mnogo knjiga. Kada je u tom kraju jedan starešina sa svojom ćerkom propovedao od kuće do kuće, naišao je na mladu ženu koja je rekla da joj je Elin propovedala i dala knjigu. Usledio je lep razgovor. a

PRONAŠLA JE KNJIGE U CRKVI. Tatjana, koja živi u Belorusiji, iznenadila se kada ju je telefonom pozvala jedna nepoznata mlada žena. Želela je biblijske odgovore na svoja pitanja. Usledio je živ  razgovor. Kako je došla do Tatjaninog broja telefona? Žena je objasnila da je u crkvi ispod klupe pronašla knjigu Šta Biblija naučava, kao i prevod Biblije Novi svet, a Tatjanin broj je bio napisan u knjigama. Otkud te knjige u crkvi? Donela ih je majka jedne devojke s kojom je Tatjana proučavala Bibliju. Očigledno je želela da proveri sa sveštenikom da li njena ćerka treba da ih čita ili ne. Iz nekog razloga, knjige su ostale ispod klupe. Žena ih je pronašla i odlučila da ih ponese kući. Njen telefonski poziv vodio je do više biblijskih razgovora.

IZGUBLJENI KAPUT VODI DO SVEDOČANSTVA. Elena, specijalna pionirka, zapazila je lep kaput na ulici u Minsku, u Belorusiji. Kaput je bio čist i nije izgledalo kao da je bačen. Podigla ga je i pronašla u džepu 1 200 američkih dolara. Pogledavši okolo, odmah je zapazila čoveka koji je delovao kao da je izgubio kaput. Izbezumljeno je trčao okolo kao da nešto traži. Elena je morala da potrči da bi ga stigla. On je bio biznismen iz Bangladeša, a živeo je u Moskvi. Oduševio se kada je dobio svoj kaput zajedno s novcem. Takođe je želeo da zna zašto mu je sestra vratila kaput, pa čak i trčala za njim da bi to učinila. Rekla je da je Jehovin svedok. On je ispričao da je pre nekoliko dana razgovarao sa dva Svedoka. Oko pola sata se raspravljao s njima i branio svoja verska ubeđenja. Čovek je zatim upitao Elenu kako bi mogao da joj se oduži za to što mu je vratila kaput. Odgovorila je da to nije uradila zbog nagrade i da bi najbolji način da pokaže zahvalnost bio da proučava Bibliju s Jehovinim svedocima kada se vrati u Moskvu. Složio se da to i učini.

 OKEANIJA

BROJ ZEMALJA: 30

BROJ STANOVNIKA: 39 384 408

BROJ OBJAVITELJA: 101 483

BROJ BIBLIJSKIH STUDIJA: 62 367

REVNOST UPRKOS POREMEĆAJU GOVORA. Hejmiš, 23-godišnji brat iz Australije, ima ozbiljan poremećaj govora usled kog neispravno i nerazgovetno izgovara reči, a ponekad uopšte ne uspeva da ih izgovori. Međutim, taj poremećaj nije umanjio njegovu revnost za iznošenje govora u skupštini niti za službu propovedanja. Na primer, kada se priprema da održi govor u Dvorani Kraljevstva, Hejmiš ga ukuca u prenosivi uređaj koji pretvara pisani tekst u zvuk. Na sastanku, on stavlja uređaj na pult i pomoću tastature bira i pušta delove govora. Sintetizovani glas se prenosi preko mikrofona i čuje preko zvučnika. Kada njegova tačka obuhvata učešće publike, on pomoću ovog uređaja proziva prisutne i zahvaljuje im za komentare. U službi propovedanja komunicira na isti način, kombinujući pripremljene rečenice, biblijske stihove i brzo kucanje! Zahvaljujući tome, ima mnoge lepe naknadne  posete. Od 2007, kada je naimenovan za slugu pomoćnika, Hejmiš nekoliko puta godišnje služi kao pomoćni pionir.

PROBLEMI SA ŠTAMPAČEM. Dejvid sa Nove Kaledonije radi kao serviser kompjuterske opreme. Jednom prilikom ga je pozvala žena koja je imala problem sa štampačem — nije mogla da odštampa jedan dokument. Dejvid je brzo rešio problem, ali se iznenadio kada je video tekst koji je želela da odštampa: „NE ŽELIMO posetu. Isus je već u ovom domu. Ne treba nam druga religija.“

Dejvid je rekao gospođi: „Oprostite, dok sam popravljao štampač, pročitao sam poruku koju ste štampali. Mogu li da vas pitam zašto ste to napisali?“

Odgovorila je: „Znate da Jehovini svedoci dolaze svakog vikenda. Već nam je dosadilo što ih stalno viđamo ovde. Kažem vam, u našu kuću neće ući.“

Dejvid je pitao: „Da li znate da ste jednog Svedoka već pozvali u svoju kuću?“

Rekla je: „Nemoguće! To se nikada neće dogoditi!“

Dejvid je rekao: „Ja sam Jehovin svedok, a vi ste me pozvali!“ Žena se veoma iznenadila, a malo i postidela. Dejvid joj je ljubazno objasnio zašto Jehovini svedoci posećuju ljude. Zatim su dva sata razgovarali. Nakon nekoliko dana, Dejvid je ponovo posetio ovu gospođu i njenog muža. Objasnili su da su razmišljali o onome što se desilo i da su sigurni da im ga je Bog poslao. Zato nisu mogli da ga ne prime! Sada redovno uzimaju časopise.

 DOBRO OPREMLJEN TRAKTATIMA. Nejtan ima 12 godina i živi u Australiji. U školskoj torbi nosi traktate koji se temelje na Bibliji i redovno svedoči drugovima. Jednog dana, dok se vraćao iz škole, video je stariju ženu kako stoji u svom dvorištu. Osmehnula mu se, pa se i Nejtan nasmešio njoj i dao joj jedan traktat. Žena mu je onda rekla da joj je pre tri godine umro muž. Na to je Nejtan iz svoje torbe izvadio traktat Ima li nade za naše mrtve? Oči su joj zasuzile dok joj je pričao o uskrsenju kada će moći ponovo da vidi svog muža u Raju. „Ali kada će nestati patnja?“, upitala je gospođa. Nejtan joj je dao drugi traktat, Uskoro će nestati sva patnja! Onda ga je upitala u šta još on veruje. Zato joj je iz svoje torbe dao još jedan traktat, Šta veruju Jehovini svedoci? Nakon toga je otišao. Nekoliko nedelja kasnije, opet je video tu gospođu u dvorištu. Pozvala ga je da dođe. Zagrlila ga je i rekla: „Nejtane, znaš šta ima novo? Nakon što si mi dao one traktate, posetile su me dve Svedokinje i sada proučavam Bibliju s njima!“

IMALI SU SAMO JEDNU POZIVNICU. Majkl je učestvovao u izgradnji objekata nove podružnice na Solomonovim ostrvima. Nakon toga je odlučio da propoveda na Mbaniki, udaljenom ostrvu  gde je odrastao i gde žive njegova rođena braća. Na ostrvu nije bilo Svedoka. Do tamo nema redovne brodske linije niti poštanske službe, a postoji samo jedan telefon.

Putovao je do ostrva sa mladim pionirom po imenu Hansli. Kada su stigli, odmah su počeli da grade malu Dvoranu Kraljevstva od palminog lišća i pozivaju ljude na Spomen-svečanost. Pošto su imali samo jednu pozivnicu, pokazivali su je ljudima i objašnjavali važnost ovog događaja.

Dan pre Spomen-svečanosti, braća su veslala dva sata da bi stigli na drugu stranu ostrva i pozvali porodicu koja tamo živi. Međutim, kod kuće su zatekli samo decu. Majkl je odlučio da im ostavi jedinu pozivnicu koju je imao. Dao ju je starijoj ćerki i zamolio da je da ocu.

Sutradan po podne, dok su se Majkl i Hansli pripremali za Spomen-svečanost, ugledali su tu porodicu kako stiže kanuom. Otac je pročitao pozivnicu i zaključio da je to sigurno jako važan događaj, pa je doveo celu porodicu. Te večeri su 52 osobe prisustvovale Spomen-svečanosti! Majkl i Hansli i dalje propovedaju na ostrvu i proučavaju Bibliju sa onima koji su prisustvovali.

[Fusnota]

 [Tabela na stranama 40-47]

SVETSKI IZVEŠTAJ JEHOVINIH SVEDOKA ZA SLUŽBENU 2010. GODINU

 (Vidi publikaciju)

 [Mape na stranama 48-50]

 (Vidi publikaciju)