Propovedanje i poučavanje širom sveta

APOSTOL Jovan je još davno u jednoj viziji video veliko i nebrojeno mnoštvo ljudi „iz svih naroda i plemena i narodnosti i jezika“. To su oni koji će preživeti ’veliku nevolju‘ i ući u Božji novi svet (Otkr. 7:9, 14). Brojke i iskustva na sledećim stranama ističu činjenicu da se veliko mnoštvo sakuplja i da je svakim danom sve veće. Zar to ne jača tvoju veru da će se Jehovina obećanja sigurno ispuniti?

 AFRIKA

BROJ ZEMALJA: 57

BROJ STANOVNIKA: 949 533 064

BROJ OBJAVITELJA: 1 267 314

BROJ BIBLIJSKIH STUDIJA: 2 819 310

UTEHU MU JE DONELO NJENO PISMO. Ajris živi u Južnoafričkoj Republici. Ona piše pisma da bi utešila one koji su imali smrtni slučaj u porodici. Uz njih prilaže traktate Uskoro će nestati sva patnja! i Ima li nade za naše mrtve? Nedavno joj je na jedno pismo odgovorio čovek koji se zove Sidni, kome je supruga umrla nakon što su 38 godina proveli u srećnom braku. On je napisao: „Iako su me doktori pripremili na najgore, kad je moja draga supruga umrla postao sam nekako ogorčen, zbunjen, nesiguran i potpuno skrhan. Zahvaljujem Gospodu što postoje ljudi kao što ste vi. Veoma je plemenito s vaše strane što ulažete vreme i trud da biste nepoznatim osobama preneli vest o Božjim obećanjima, a vaši izrazi vere biće melem mome srcu kad naiđu teški dani. Nakon što sam pročitao vaše pismo i traktate, prvi put sam posle dužeg vremena osetio mir.“

SPREČEN ABORTUS. Jedna mlada sestra iz Benina, koja se zove Glorija, svedočila je Arnaudu, jednom studentu. U toku razgovora mu je zazvonio telefon. Nakon što se javio, izvinio se našoj sestri i rekao da je jednom njegovom prijatelju potrebna pomoć i da mora da ide. Glorija je na brzinu izvukla iz torbe prvi časopis koji joj se našao pri  ruci i dala ga Arnaudu, koji ga je samo uzeo i otišao.

Prijatelj koji mu je telefonirao rekao mu je da razmišlja o tome da svoju devojku nagovori na abortus. Dok je išao da se nađe s njim, Arnaud je bacio pogled na časopis. Kasnije je rekao: „Nisam mogao da verujem svojim očima kada sam na naslovnoj strani ugledao reč ’abortus‘.“ Glorija mu je dala Probudite se! od juna 2009. godine sa naslovnom stranom „Abortus — zašto je predmet tolikih rasprava?“ Kad je Arnaudov prijatelj pročitao uvodne članke zaključio je da abortus više ne dolazi u obzir. Njegova devojka je kasnije rodila prelepu devojčicu.

NISMO SE PLAŠILI VRAČARE. Opšti pionir po imenu King koji živi u Zimbabveu preselio se na jedno područje gde je velika potreba za objaviteljima. Dok je sa nekim sestrama bio u službi propovedanja, uputio se prema kući jedne poznate vračare. Sestre su se malo premišljale da li da razgovaraju s tom ženom, ali brat King je rešio da joj ponudi da proučava Bibliju. Kada je vračara videla da on i jedna od sestara dolaze, pomislila je da su mušterije pa ih je pitala šta žele. Brat joj je pokazao knjigu Šta Biblija zaista naučava? i ponudio joj da u njenoj kući proučavaju Bibliju. Prihvatila je taj predlog. „Iznenadili smo se kad smo videli da ima dosta pitanja“, rekao je brat King. „Dogovorili smo se da je ponovo posetimo i da proučavamo.“ Tri nedelje kasnije pozvali su je na skupštinski sastanak i ona je  došla. Uništila je sve svoje spiritističke rekvizite i veoma dobro je duhovno napredovala. Krstila se nekoliko meseci kasnije.

„MOLIM VAS, MOLITE SE DA ME POSETE!“ Patrik se pre deset godina preselio iz Angole u Sjedinjene Države. Sve to vreme je putem telefona bio u kontaktu sa svojom majkom Felisidade. Međutim, nedavno su zahvaljujući pozivima preko interneta mogli i da se vide. Dok je razgovarao s njom primetio je da je još neko u sobi i pitao je ko je to. Felisidade, koja je Jehovin svedok, odgovorila je da je to jedna sestra iz njene skupštine došla da je poseti.

Patrik je rekao: „Zašto Svedoci ne dođu i kod mene? Ovde sam već deset godina i niko mi od njih nikada nije došao na vrata. Molim vas, molite se da me posete!“

Pomalo iznenađene, Felisidade i ta sestra su obećale da će to i učiniti.

Jehovini svedoci su samo tri dana posle toga došli na Patrikova vrata. Toliko je bio iznenađen da je pitao majku da li je možda ona sredila da ga neko poseti. Ali ona to nije uradila. Zato je došao do zaključka da je ta poseta značila da je Bog uslišio njihove molitve i pristao je da proučava Bibliju. Odmah je počeo i da ide na sve sastanke. Kada je sledeći put video majku preko interneta, s ponosom joj je pokazao koje poglavlje proučava iz knjige Šta Biblija naučava. Rekao joj je i da je kupio odelo za sastanke.

 NEOBIČAN ZAHTEV ZA KRŠTENJE. Na početku oblasnog kongresa 2010. godine u Brazavilu, Republika Kongo, jedan mladić po imenu Edvard izrazio je želju da se krsti. Kada su ga pitali iz koje skupštine dolazi, rekao je da je iz skupštine  Mosaka. Pošto u tom udaljenom selu nema Svedoka, braća su se pitala šta ga je navelo na to da poželi da se krsti.

Edvard je starešinama rekao da je 2007. godine tokom boravka u Brazavilu proučavao sa svojim dedom brošuru Zahtevi kao i 14 poglavlja knjige Šta Biblija naučava. Zatim se preselio u Mosaku kod svojih roditelja. Pošto tamo nije bilo aktivnih Svedoka, Edvard je zamolio svog oca da mu pomogne da prouči ostatak knjige Šta Biblija naučava. Otac bi postavljao pitanja, a Edvard bi odgovarao. Tako je Edvard završio knjigu. Zatim je poželeo da drugima prenosi istinu i u oktobru 2009. počeo je sam da propoveda na području Mosake, koristeći brošuru Zahtevi. Beležio je vreme koje je provodio u službi propovedanja i redovno je slao izveštaje svom dedi u Brazavilu. Međutim, njegov deda nikada nije dao te izveštaje skupštini.

Ne znajući za Edvarda, podružnica je kasnije na tri meseca poslala dva privremena specijalna pionira u Mosaku. Samo dva dana pre nego što je trebalo da privremeni specijalni pioniri odu sa tog područja, jedan od njih po imenu Danijel video je Edvarda kako s nekim proučava brošuru Šta Bog zahteva od nas? Prišao mu je i porazgovarao s njim. Edvard mu je rekao da propoveda, da je objavitelj i da to može da proveri kod njegovog oca. Danijel se upoznao sa Edvardovim ocem, koji je potvrdio ono što je njegov sin rekao, a zatim je iskoristio ono malo vremena što mu je ostalo da pouči Edvarda kako se propoveda. Kad su pioniri otišli, Edvard je nastavio da propoveda sa još većom revnošću i vodio je više od deset biblijskih studija. Pored toga, predao je svoj život Jehovi.

 Kada su sve to saznali, dvojica starešina su u petak na pomenutom kongresu sa Edvardom prošli pitanja za osobe koje žele da postanu nekršteni objavitelji. Bili su zadivljeni njegovim izvanrednim odgovorima. Starešine su od specijalnih pionira saznali da je Edvardovo ponašanje primerno i da već devet meseci nezvanično propoveda. Zato je odobreno da bude nekršteni objavitelj. Pošto se narednog vikenda održavao oblasni kongres na lingala jeziku, starešine su se pobrinule da tokom naredne sedmice Edvard prođe i pitanja za krštenje. Videlo se da dobro razume istinu i zato se krstio na tom kongresu u julu 2010. godine. Zatim je, tačno nedelju dana nakon što je postao nekršteni objavitelj, objavljeno da je Edvard sada kršteni brat.

Nakon krštenja je dva meseca služio kao pomoćni pionir u Brazavilu. Starešine su se pobrinule da proučava knjigu „Održite se u Božjoj ljubavi“, a zatim se vratio u Mosaku. Nedavno je na to područje došao jedan specijalni pionir. U aprilu su on i Edvard, koji je u tom mesecu bio pomoćni pionir, bili presrećni što su Spomen-svečanosti prisustvovale 182 osobe. Edvard proučava Bibliju sa 16 osoba, a sedmoro od njih dolazi na sastanke, koje vode dvojica braće. Edvard je 2011. napunio 15 godina.

 AMERIKA

BROJ ZEMALJA: 55

BROJ STANOVNIKA: 941 265 091

BROJ OBJAVITELJA: 3 780 288

BROJ BIBLIJSKIH STUDIJA: 4 139 793

’NISAM SLUČAJNO OKRENULA VAŠ BROJ.‘ Sandi je naša sestra koja živi u Sjedinjenim Državama. Dok je bila u kući zazvonio joj je telefon i jedna žena je tražila neku drugu osobu. Sandi joj je rekla da je pogrešila broj. Žena se požalila da slabo vidi i da je verovatno zato pogrešila. Usledio je razgovor u kome je ta žena rekla da pokušava da dobije sina jer ima neke loše vesti. Lekari su joj saopštili da boluje od raka. Bila je očajna i ljutila se na Boga što je dozvolio da je to snađe. Sandi je želela da toj ženi prenese dobru vest iz Biblije. Kratko se pomolila u sebi za hrabrost, a zatim joj je citirala nekoliko biblijskih stihova koji pružaju utehu i nadu. Objasnila joj je da Bog ima ime i podstakla ju je da koristi to ime kad se moli i da u molitvama konkretno kaže šta je muči. Ta žena se zahvalila našoj sestri što ju je saslušala i ohrabrila. Rekla joj je: „Mislim da nisam slučajno okrenula vaš broj.“

Razmenile su adrese i Sandi joj je poštom poslala audio-snimak knjige Šta Biblija naučava i zamolila jednu pionirku koja živi u tom kraju da je poseti. Sandi kaže: „Zahvalna sam Jehovi što nas poučava kako da utešimo ljude u raznim situacijama.“

 TRAKTAT IM JE ODGOVORIO NA PITANJE. Neke sestre redovno svedoče na ulici u krugu jednog velikog medicinskog centra u Portoriku. Jedna od njih je prišla dvojici muškaraca koji su žurili prema jednoj bolnici. Videvši da su u žurbi, dala im je traktat Poseduješ li besmrtan duh? Obično ne nudi taj traktat dok svedoči na ulici, ali desilo se da je to bio jedini koji je imala. Kasnije su ta dva čoveka prišla jednoj drugoj sestri i rekli joj da su dobili traktat dok su išli u posetu jednom članu porodice koji je ozbiljno bolestan. Njih dvojica su razgovarala o tome da li duša živi posle smrti, a traktat im je upravo odgovorio na to pitanje. Rekli su da im je mnogo pomogao.

PISMO UPUĆENO JEHOVI. Sedmogodišnji Džošua pohađa školu u Sjedinjenim Državama. On i njegovi školski drugovi su prošlog decembra dobili zadatak da napišu pismo Deda Mrazu. Kada je Džošua ljubazno objasnio da on to ne želi da uradi, učiteljica mu je rekla da može da piše kome hoće. Rešio je da napiše pismo Jehovi. Napisao je sledeće: „Hvala ti što si nam obećao raj. Hvala ti što je tvoj Sin, koji se zove Isus, dao svoj život za nas. Hvala ti što si stvorio sve u čemu možemo uživati. Volim te, Jehova Bože.“ To pismo, zajedno sa pismima  drugih učenika, bilo je objavljeno u lokalnim novinama.

ROĐACI PRIHVATAJU ISTINU. Alehandro živi u Kolumbiji. On je želeo da svedoči svojim rođacima. Pošto živi daleko od njih, napisao im je pismo i poslao nekoliko primeraka Stražarske kule i Probudite se! Kada je njegov rođak, Pablo, pročitao časopise i proverio biblijske stihove, shvatio je da učenja Katoličke crkve nisu tačna. Oduševljeno je pričao o tome ostalim rođacima, koji su prepoznali zvuk istine i napustili katoličku veru.

Ubrzo su se njih petnaestoro sastajali svake večeri da bi proučavali Bibliju pomoću časopisa.  U želji da saznaju više, tražili su Svedoke u obližnjim gradovima, ali bez uspeha. U međuvremenu su počeli da propovedaju svojim komšijama. Posle nekog vremena su saznali da u jednom gradu koji je od njih udaljen oko 80 kilometara postoji Dvorana Kraljevstva. Odmah su otišli tamo i potražili pomoć.

Sada jedan opšti pionir odlazi u njihovo mesto jednom nedeljno i proučava Bibliju sa 26 osoba — sa Alehandrovim rođacima i sa još 11 zainteresovanih ljudi. Oni iznajmljuju jedno vozilo tako da većina njih može prisustvovati javnom predavanju i skupštinskom razmatranju Stražarske kule.

DA LI SU ZAISTA UŠLI U POGREŠNU KUĆU? Jedna sestra iz Ekvadora je bila bolesna i zamolila je druge Svedoke da umesto nje održe biblijski studij na kečua jeziku s jednom porodicom koja živi na seoskom području. Braća nisu bila sigurna gde živi ta porodica, pa su u jednoj kući pitala da li možda oni proučavaju Bibliju. Porodica iz te kuće ih je srdačno primila kao da su ih već očekivali. Braća su tek na kraju shvatila da ta porodica nikada ranije nije proučavala! Ispostavilo se da se tim ljudima veoma dopala ideja da kao porodica proučavaju Bibliju i zato su se ponašali kao da su to već radili. Tako se sada na tom području vodi jedan novi biblijski studij, a osobe koje braća tog dana nisu uspela da nađu i dalje proučavaju Bibliju sa našom sestrom.

SVEDOČANSTVO ZAHVALJUJUĆI KOLAČIMA. Kaleb živi u Kanadi i ima šest godina. Prvog dana škole jednom dečaku iz njegovog razreda bio je rođendan, pa je Natali, majka tog dečaka, donela u školu kolače da počasti decu. Kaleb je ljubazno  odbio da se posluži. Natali mu je prišla i pitala ga da li je možda alergičan na neku hranu. „Nisam“, odgovorio je Kaleb, „ja služim Jehovi.“

Natali je posle časova prišla Kalebovoj majci i pitala je da li je ona Jehovin svedok. Bila je oduševljena kada je čula potvrdan odgovor. Kao tinejdžerka je proučavala sa Svedocima, ali je prestala zbog velikog protivljenja porodice. Izrazila je želju da ponovo proučava.

TO NIJE BILA BOŽJA VOLJA. Lali iz Perua je gluva od rođenja. Kada je pitala majku zašto je to tako, majka joj je odgovorila da je to Božja volja. Lali je zbog toga bila tužna i ljuta na Boga. Pitala se: ’Zašto je tako loš prema meni?‘

Lali se kasnije udala za jednog gluvog mladića. Njeno prvo dete je rođeno sa Daunovim sindromom. Zabrinuta i uznemirena, ponovo je tražila pomoć od majke upitavši je: „Zašto je moj sin rođen takav?“ Majka ju je poslala kod sveštenika. On joj je dao odgovor koji je i ranije čula od majke: „To je bila Božja volja.“

Lali je sva u očaju pitala: „Zašto je Bog tako okrutan? Prihvatila sam da sam gluva i da me je Bog na taj način kaznio, ali zašto kažnjava mog sina? On se tek rodio. Šta je zgrešio?“ Od tada  nije htela više ništa da čuje o Bogu i napustila je crkvu.

Nekoliko godina kasnije, posetila ju je jedna naša sestra koja zna znakovni jezik i ponudila joj da proučava Bibliju. Ona je to odbila i rekla da ne veruje u Boga. Sestra joj je strpljivo objasnila da se Bog koga ne želi da upozna zove Jehova i da joj pruža priliku da ozdravi. Pošto joj nije poverovala, tražila je da joj to dokaže. Sestra je otvorila Bibliju i pročitala Isaiju 35:5: „Tada će se otvoriti oči slepima i uši gluvima otvoriće se.“ Lali se na to iznenadila, prihvatila da proučava Bibliju i napredovala do krštenja. Njen sin ide sa njom na sve sastanke i naučio je znakovni jezik. Ona sve više ceni biblijska obećanja i sada služi kao opšti pionir.

 AZIJA I BLISKI ISTOK

BROJ ZEMALJA: 47

BROJ STANOVNIKA: 4 194 127 075

BROJ OBJAVITELJA: 664 650

BROJ BIBLIJSKIH STUDIJA: 629 729

DVA PITANJA NA KOJA NISU ZNALI ODGOVOR. U jednoj azijskoj zemlji u kojoj su vlasti ograničile naše delo, jedan 24-godišnji katolik je počeo da proučava Bibliju da bi dokazao da su, za razliku od učenja njegove crkve, učenja Jehovinih svedoka pogrešna. Međutim, ubrzo je shvatio da je ono što naučavaju Jehovini svedoci tačno.

Kada su članovi njegove porodice saznali da on proučava Bibliju, sazvali su porodični sastanak i zahtevali od njega da se vrati katoličkoj crkvi. Pošto on to nije želeo, pozvali su sve svoje rođake iz tog sela da bi ga prisilili da se odrekne svojih novih verovanja. Čak su ga i tukli, ali on nije pogazio svoja uverenja. Zatim su ga prijavili svešteniku, koji ga je izveo pred crkveno veće. Mladić je članovima crkvenog veća rekao da će se vratiti crkvi ako mu sveštenik odgovori na dva pitanja: Koje je Božje ime? Zašto crkva dozvoljava svojim članovima da koriste krv u ishrani kad Biblija to zabranjuje? Pošto nije znao da odgovori na ta pitanja, sveštenik ga je ošamario  da bi, kako je rekao, „isterao demona iz njega“. Tako se sastanak završio.

Posle toga su članovi njegove porodice okupili sve svoje prijatelje da ga prisile da klekne pred kipom Marije. Iako su ga opet tukli, on nije pogazio svoja uverenja. Osim toga, doveli su mu jednu lepu devojku koja mu je rekla da će se udati za njega ako se vrati crkvi. Mladić je i njoj rekao da će to učiniti ako mu odgovori na dva pitanja koja je postavio svešteniku. Devojka je otišla i više se nikada nije pojavila. Na kraju, nakon što je sedam meseci bio zadržan u selu protiv svoje volje, uspeo je da pobegne i ode u grad, gde je kontaktirao s našom braćom. Mesec dana kasnije postao je nekršteni objavitelj, a krstio se na dvodnevnom pokrajinskom sastanku u martu 2011. godine.

ZATVORSKI ČUVAR BRANI NAŠU SESTRU. Jedna naša sestra koja je opšti pionir otišla je da poseti svog sina koji je zbog neutralnosti bio u zatvoru u Južnoj Koreji. Dok je bila u čekaonici, ponudila je traktat jednom čoveku koji je sedeo pored nje. On se izvikao na nju, rekavši: „Zašto svoja lažna verovanja širite čak i na ovom mestu?“ Svojom vikom je privukao pažnju oko 30 do 40 ljudi koji su bili u čekaonici. A onda je zatvorski čuvar odreagovao i izgrdio tog čoveka, rekavši: „To su ljudi koji imaju pravu religiju. Sve druge religije su pogrešne. Posmatram te ljude već godinama koliko radim u ovom zatvoru, i shvatio sam da su oni jedini koji zaista postupaju u skladu sa svojim verovanjima.“ Nasrtljivac je ostao bez reči.

SLOVA NA ZIDU. Kada je Harindra počeo da proučava Bibliju, već deset godina je živeo sam u  jednom velikom gradu u Nepalu da bi mogao da izdržava svoju porodicu na selu. Bio je nepismen i jedan naš brat je proučavao Bibliju s njim pomoću brošure Raduj se zauvek životu na Zemlji! Pošto ta brošura još nije bila izašla na nepalskom jeziku, koristili su englesko izdanje. Jednog dana je Harindrina supruga došla iz sela da ga poseti. Bila je iznenađena kada je videla da njen muž proučava brošuru na engleskom. Osim toga, prestao je da pije i nije je više tukao. Kad je saznala da se on toliko promenio zahvaljujući tome što proučava Bibliju, i ona je počela da proučava i da ide na sastanke u svom selu. Harindra je želeo da što bolje upozna Jehovu pa je rešio da nauči da čita i piše. Zamolio je našeg brata da mu napiše nepalska slova na papirićima koje je zatim lepio na zid svoje sobe dokle god je na njemu bilo mesta. Onda je vežbao nove reči i slova sve dok nije naučio da čita. S vremenom se postarao da se cela njegova porodica preseli i živi s njim u gradu, tako da zajedno mogu da služe Jehovi. Krstio se u roku od dve godine. Sada Harindra i njegova porodica zajedno idu na sastanke, a on ima čitanje Biblije u Teokratskoj školi propovedanja. On kaže: „Naš život se drastično promenio zahvaljujući pouci koju nam Jehova pruža.“

NI ZA 140 000 EVRA. Zarhanum živi u Azerbejdžanu i ozbiljno se bavila spiritizmom. Petnaest godina se smatralo da ona ima natprirodne moći i da može da proriče sudbinu. Ljudi su takođe verovali da može da uklanja čini i da leči. Za nju se nadaleko čulo, a mnogi njeni klijenti, zvaničnici na visokim položajima i njihove supruge, plaćali su od 1 500 do 3 000 evra za jednu seansu. Tako se obogatila. Iako je imala sve te moći, u duhovnom  smislu se osećala prazno, a mučila su je i mnoga pitanja. Brak joj je propao i nije videla nikakav smisao života. Jednog dana, dok se sva očajna molila Bogu, neko je pokucao na njena vrata. Kad je otvorila, dve sestre su počele da joj svedoče. Dirnulo ju je to što su rekle da se Bogu ugađa delima, a ne samo rečima. Znala je mnoge vernike čija dela nimalo nisu bila dobra. Bila je svesna i toga da je greh što se bavi spiritizmom. Pristala je da proučava Bibliju. S vremenom je počela da se u molitvama obraća Jehovi i videla je kako joj uslišava molitve. Ali nije joj bilo lako da se oslobodi spiritizma jer su je demoni stalno uznemiravali, pa čak i tukli. Na kraju je uz Jehovinu pomoć uspela da se oslobodi demonskog uticaja i uništila je sve predmete koji su bili povezani sa spiritizmom i krivom religijom.

Ubrzo je Zarhanum počela da revno propoveda dobru vest i krstila se u maju 2011. Odmah posle krštenja počela je da služi kao pomoćni pionir. Nije joj bio problem da ispuni pionirsku službu jer je čak i pre krštenja u službi propovedanja provodila više od 70 sati mesečno, uprkos lošem zdravlju. Dva meseca pre nego što se krstila, žena jednog državnog zvaničnika ponudila joj je oko 140 000 evra da joj skine čini. Ta žena je mislila da je njena bolest zbog koje joj je amputirana noga posledica bacanja čini. Zarhanum je odbila tu ponudu, i poslala je dve naše sestre da tu ženu posete u bolnici i da joj prenesu dobru vest. Naša revna sestra često propoveda svojim bivšim klijentima i govori im da je ono što je ranije radila neispravno u Božjim očima. Tako je jedna njena bivša klijentkinja, upravo ona koja ju je upoznala sa ženom državnog  zvaničnika, počela da proučava Bibliju i da posećuje sastanke.

SVEDOČENJE U ZATVORU. Dve naše sestre u Indiji bile su uhapšene zbog službe propovedanja i zadržane u zatvoru pet dana. Jedna od njih kaže: „Čim smo dospele u zatvor, policajci su nas pitali zašto smo uhapšene, i tako nam se pružila dobra prilika da im svedočimo. Pošto su nas pravo iz službe doveli u policijsku stanicu, imale smo sa sobom dosta časopisa i traktata. Svima smo svedočile i ostavile smo dosta literature. Hrabrile smo jedna drugu, molile se i čitale publikacije koje smo imale.

„Kasnije su nas prebacili u drugi zatvor u gradu. Zatvorenice su nas odmah pitale zašto smo tu. Tako smo imale priliku da im ispričamo o čemu propovedamo i da kažemo da smo Jehovini svedoci. Upravnica zatvora je čula o čemu pričamo i zaprepašćeno rekla: ’Uhapšene ste zato što ste propovedale napolju, a sad propovedate  unutra, u zatvoru!‘“ Naše sestre sada planiraju da posete zatvorenice koje su se zainteresovale za istinu.

POLICAJAC JE PRIMETIO MEĐUSOBNU LJUBAV. U Vitlejemu su se dve sestre spremile da svedoče u nekim malim prodavnicama. Iznenada su im pritrčale dve žene i upitale ih na španskom da li su one Jehovini svedoci. Te žene su bile Svedokinje iz Meksika i sa grupom turista su obilazile Izrael, pa su prepoznale literaturu koju su naše sestre držale u rukama. Njih četiri su se izgrlile, izljubile, slikale i razmenile adrese. Posle toga su se sestre iz Meksika pridružile svojoj grupi turista, a druge dve sestre su nastavile s propovedanjem.

Nekoliko sati kasnije, jedan policajac je prišao našim sestrama koje su svedočile i pitao ih da li su Španjolke. One su odgovorile da nisu. Policajac je rekao da je posmatrao kad su se njih četiri srele i da je mislio da su dugogodišnje prijateljice ili rođake. Sestre su objasnile da su Jehovini svedoci i da Svedoci zbog međusobne ljubavi osećaju kao da pripadaju istoj porodici čak i kada ne potiču iz iste zemlje i nikada se ranije nisu videli. To je ostavilo tako dubok utisak na policajca da je uzeo literaturu i pitao kako se može dodatno informisati o našoj religiji. Dogovorena je naknadna poseta.

„SIGURNO ĆE BITI NEKOGA KO ĆE SLUŠATI.“ Jusuke je mladić koji služi kao pionir u jednoj engleskoj grupi u Japanu. Jednog dana je saznao da će sledećeg jutra u luku uploviti turistički brod sa putnicima iz mnogih zemalja. Zato je ustao rano i uprkos jakoj kiši vozio se autom dva sata do luke u Nagasakiju. Dok je tako po kiši sam  stajao na keju, prilazili su mu mnogi putnici sa tog broda jer su mislili da je turistički vodič. Zahvaljujući tom nesporazumu, Jusuke je za samo pola sata uručio 70 časopisa i 50 brošura na nekoliko jezika.

Otišao je do auta da uzme još literature, a kada se vratio ugledao je jednog momka kako stoji sam. Kada mu je Jusuke prišao, momak ga je na engleskom upitao da li je on Jehovin svedok. Kada je rekao da jeste, momak je počeo da jeca. Jusuke ga je odveo u jedan kafe gde su mogli da razgovaraju.

Rekao mu je da se zove Džejson, da ima 21 godinu i da živi u Sjedinjenim Državama. Ispričao mu je da su mu roditelji Jehovini svedoci i da je u tinejdžerskim godinama bio nekršteni objavitelj. Otprilike šest meseci pre tog susreta prestao je da dolazi na sastanke. Odlučio je da poseti azijske zemlje, smatrajući da u Aziji neće sresti Jehovine svedoke. Međutim, pošto je imao stomačnih problema nije mogao da se iskrca na Tajlandu, u Vijetnamu niti na Tajvanu. Japan je bio prva zemlja gde se iskrcao sa broda, a prva osoba koja mu se obratila bila je Jehovin  svedok! Istog trena je pomislio u sebi da ne može pobeći od Jehove i zato je počeo da jeca.

Jusuke je u tom kafeu razgovarao sa Džejsonom na temelju nekih odlomaka iz knjige „Božja ljubav“ kako bi ga uverio da ga Jehova još uvek voli. Molio ga je da ne napusti organizaciju. Nažalost, nisu mogli da provedu baš mnogo vremena zajedno. Džejsonov brod je još iste večeri otplovio za Inčon u Južnoj Koreji, gde je Džejson planirao da provede nekoliko dana u razgledanju grada.

Jusuke je razmišljao kako bi još mogao da pomogne Džejsonu i setio se jednog brata kog je upoznao na međunarodnom kongresu u Južnoj Koreji. Taj brat zna engleski i živi u Inčonu. Jusuke mu je još iste večeri telefonirao. Naravno, Džejson nije znao za to. Kada se sledećeg jutra Džejson iskrcao sa broda, ugledao je veliki natpis „Dobro došao u Koreju, Džejsone!“ koji je držalo pet nasmejanih Svedoka. Džejson je otkazao sve svoje planove za razgledanje grada i proveo vreme s tom braćom. Na njega je duboko uticalo to što je čuo šta su sve mlada braća njegovih godina doživela u zatvoru zbog svoje vere. Tu je prisustvovao i Spomen-svečanosti.

Džejson se vratio u Sjedinjene Države, ponovo se aktivirao kao objavitelj i zamolio starešine da proučavaju s njim četiri puta nedeljno. Dovršio je proučavanje knjiga Šta Biblija naučava i „Božja ljubav“ i ispunio uslove za krštenje. Krstio se 107 dana nakon što je Jusuke prvi put razgovarao s njim. Narednog meseca je bio pomoćni pionir.

Jusuke se priseća da je tog hladnog, kišnog jutra imao veliku želju da ide sve do Nagasakija iako niko nije mogao da pođe s njim. Pomislio je u sebi: „Sigurno će biti nekoga ko će slušati.“

 EVROPA

BROJ ZEMALJA: 47

BROJ STANOVNIKA: 736 505 919

BROJ OBJAVITELJA: 1 589 052

BROJ BIBLIJSKIH STUDIJA: 843 405

PRONAŠLI SU NEŠTO ZAISTA IZUZETNO. Ani je iz Bugarske otišla u Holandiju da bi tamo radila nekoliko meseci. Jednog dana je bila toliko potištena da je zastala na trotoaru i pomolila se Bogu da joj pošalje nekoga iz njene crkve. Dok se tako molila, dve naše sestre koje su tuda prolazile zaustavile su se da bi joj svedočile. Ani je smatrala da je to odgovor na njenu molitvu, pa ih je saslušala i počela da posećuje sastanke. Iako nije razumela program na sastancima, bilo joj je očigledno da među Svedocima vlada prava ljubav. To je bila velika razlika u odnosu na nejedinstvo u crkvi koju je posećivala u Bugarskoj i zato je bila sigurna da je pronašla nešto zaista izuzetno. Kada je trebalo da se vrati u Bugarsku, sestra koja je s njom proučavala rešila je da i ona krene kako bi joj pomogla da u Sofiji pronađe Jehovine svedoke. Ani je bila zadivljena tim gestom i zaista je osećala da je pronašla pravu religiju.

Ubrzo su Ani i njen suprug Ivo počeli da proučavaju i da posećuju sastanke. Postepeno su i drugi dolazili da vide kako izgleda to proučavanje. Jedan čovek koji se zove Asen bio je sveštenik jedne verske zajednice. Došao je kod njih da bi im dokazao da Jehovini svedoci nisu u pravu, ali ubrzo je shvatio da to i nije baš tako. Imao je ozbiljna  pitanja što se tiče Biblije. S vremenom su on i njegova porodica počeli da proučavaju Bibliju. Asen je jedno vreme nastavio da održava verske sastanke sa svojom grupom, na kojima ih je poučavao istini koju je saznao iz knjige Šta Biblija naučava. Ubrzo je Denko, đakon iz te grupe, izrazio želju da proučava Bibliju. Za kratko vreme tri porodice iz te grupe su počele da proučavaju. Pošto je dosta njih proučavalo s Jehovinim svedocima, odlučili su da više ne drže svoje sastanke već da prisustvuju sastancima u Dvorani Kraljevstva. Denko je postao objavitelj i proučava Bibliju s nekoliko svojih prijatelja. Do sada je, zahvaljujući tome što je Ani stupila u kontakt s Jehovinim svedocima u Holandiji, oko 30 osoba počelo da proučava Bibliju i da prisustvuje sastancima.

JEDNOSTAVNO JE ČITAO BIBLIJSKE STIHOVE O BRAKU. U Češkoj su jedan naš brat i njegova supruga proučavali Bibliju u Dvorani Kraljevstva s jednim mladim bračnim parom iz Mongolije. Iako su se naš brat i sestra trudili da nauče mongolski, nije im bilo lako da komuniciraju s njima jer nisu dobro znali jezik. Uprkos tome, činilo se da je mladi bračni par iz Mongolije ponizno i strpljivo usvajao biblijsku istinu. Jedne večeri mlada žena se pojavila na sastanku bez svog supruga. Rekla je da namerava da ga napusti jer među njima nema razumevanja. Nekoliko minuta kasnije stigao je i njen suprug, ali je nije ni pogledao. Bilo je očigledno da nešto stvarno nije u redu. Brat je odveo supruga u biblioteku Dvorane Kraljevstva da bi porazgovarao s njim. Ali pošto nije dobro znao mongolski, nije shvatio šta se dogodilo među njima i zato nije mogao ni da mu da neki specifičan savet. Odlučio je da mu  jednostavno čita nešto iz Biblije. Tako mu je pročitao sve stihove o braku i otvorenoj komunikaciji među supružnicima kojih je u tom trenutku mogao da se seti. Izgleda da su ti stihovi ostavili dubok utisak na tog mladog čoveka. Odjednom je istrčao iz biblioteke, otišao do svoje žene i poljubio je. Dok su odlazili iz Dvorane, insistirao je da joj ponese tašnu jer je shvatio da se od njega kao supruga očekuje da pomaže svojoj supruzi.

Sutradan su izgledali kao da su se tek venčali i s radošću su govorili o tome koliko cene Jehovu i mudre biblijske savete o braku. Kasnije su se vratili u Mongoliju da bi se starali o svoje dvoje dece. Žive u gradu u kome nema skupštine. Žena se u međuvremenu krstila, a muž napreduje ka krštenju.

„ZAŠTO JE TO URADILA?“ Pionirka koja se zove Olga živi u Ukrajini i jednom prilikom je svedočila čoveku koji je vozio kamion za dostavu hrane. Upitala ga je da li se danas ikome može verovati.

„Ne“, odgovorio je. „Žena me je napustila i odvela sa sobom našeg dvogodišnjeg sina. Ne znam šta je još htela. Naporno sam radio svaki dan — i to sve za nju. Ako je htela prsten — dobila ga je! Ako je poželela čizme — i njih je dobila. Ogrlicu— i to sam joj kupio. Sve želje sam joj ispunjavao, zašto je to uradila?“

Sestra ga je ljubazno upitala koliko je vremena provodio sa svojom ženom i sinom. Odgovorio joj je: „Kako sam mogao da provodim vreme s njima kad radim sve do ponoći? Odlazim na posao u četiri sata ujutru. Radim čak i vikendima.“

Olga mu je pokazala Probudite se! od oktobra 2009. koji je imao posebnu seriju članaka  pod naslovom „U čemu je tajna uspešne porodice“. Ukazala mu je na prvi članak koji govori o ispravnom postavljanju prioriteta. Nakon što su razmotrili neke misli iz tog članka, čovek je rekao: „Mislio sam da je novac osnovni uslov za sreću u porodici i da sve ostalo nije važno. Sada vidim da nije tako. Shvatam u čemu je problem i šta je mojoj ženi potrebno.“

Nedelju dana kasnije ponovo je videla tog čoveka i on joj je rekao da je pročitao časopis i da je dosta razmišljao o mnogim stvarima. Telefonirao je svojoj ženi i pomirili su se. Olga mu je zatim dala knjigu Porodična sreća. Sledeće nedelje je videla isti kamion, ali je u njemu bio drugi vozač. Novi vozač joj je rekao da je njegov kolega dao otkaz i da se sa porodicom preselio u drugo mesto, ali je za Olgu ostavio sledeću poruku: „Hteo bih da se zahvalim vama, Olga, i vašem Bogu, Jehovi, jer ste mi pomogli da sačuvam porodicu. Ako ponovo budem sreo Jehovine svedoke, sigurno ću ostati u kontaktu s njima.“

ŽELEO JE ZNAK OD BOGA. Jedan mladić u Letoniji se još pre petnaestak godina zainteresovao za dobru vest iz Biblije kada su mu Svedoci propovedali. U nekoliko navrata je proučavao, ali nije mogao da veruje da mu Biblija — jedna „obična“ knjiga — može pomoći da pronađe Boga. Očekivao je da mu se Bog lično otkrije, možda na neki natprirodan  ili mističan način. Zato je prestao da proučava i izgubio je svaki kontakt sa Svedocima. Nekoliko godina kasnije imao je ozbiljnih problema, pa se molio Bogu da mu pomogne. I dalje nije bilo nikakvog čuda, ali jednom dok je gledao kroz prozor primetio je dve naše sestre koje su bile u službi propovedanja. Nakon što se nekoliko sedmica kasnije ponovo molio, opet je video te dve sestre kako prolaze pored njegovog prozora. Kada se molio nedelju dana kasnije, po treći put je video naše sestre dok su bile u službi propovedanja. Pomislio je da je to sigurno znak od Boga! Istrčao je na ulicu i iznenađenim sestrama rekao da želi da ponovo proučava Bibliju. S vremenom je uspeo da reši svoje probleme i da se približi Bogu. Kako? Pomoću Biblije! Krstio se na oblasnom kongresu 2010. godine.

ČAK I LONČIĆI IMAJU UŠI. Ova izreka u Danskoj znači da mala deca upijaju razgovore odraslih više nego što oni to misle. Pre otprilike  16 godina, jedna sestra u Danskoj je proučavala Bibliju sa ženom koja ima tri sina. Ti dečaci su često dolazili sa majkom na studij koji se održavao u kući naše sestre i njenog muža. Žena je rešila da prekine s proučavanjem kada je njen najmlađi sin, Roni, imao osam godina. Roni je tokom odrastanja imao dosta problema. Međutim, jednog dana 2008, kada je imao 22 godine, kod majke je ugledao naše časopise i osetio veliku želju da poseti Svedoke koji su proučavali s njim kada je bio dete. Petnaest minuta kasnije, pozvonio je na vrata tog bračnog para, i kada su se vrata otvorila Roni je jednostavno ušao unutra. Našem bratu je trebalo malo vremena da ga se seti, ali bio je to zaista srdačan susret. Roni je uzeo knjigu Šta Biblija naučava i pristao je da počne da proučava. Dobro mu je išlo. Pošto je Roni bio opsednut kompjuterskim igricama, a u nekima od njih je bilo spiritizma i nasilja, često je voleo da priča o onome što je u njima saznao. Ali Svedoci su mu objasnili da naše razumevanje duhovnih stvari ne treba  da se zasniva na igricama. Roni je to shvatio i rekao: „Molim vas, prekinite me kad počnem da pričam o tim glupostima!“ Od tada dobro napreduje. Ovaj mladić, koji je još kao dete prvi put čuo za istinu kada je njegova majka proučavala Bibliju, sada je nekršteni objavitelj.

UTEHA IZ SVETOG PISMA. Na jednom groblju u Velikoj Britaniji, naš brat je zapazio jednog čoveka koji je klečao pored groba i plakao. Brat ga je pitao da li bi mogao da kratko porazgovara s njim. Taj čovek, koji se zove Alf, nije imao ništa protiv i rekao je našem bratu: „Ćerka mi je nedavno umrla. Imala je samo 42 godine. Sada su mi ovde sahranjene i supruga i ćerka.“ Zatražio je pomoć u savetovalištu, ali su mu rekli da mora da čeka tri meseca. „Ja sam biznismen i imam dosta para“, rekao je Alf, „ali mi to ništa ne vredi kad nemam porodicu. Dao bih sve što imam da mi se vrate.“ Objasnio je da veruje u Boga, da poštuje Bibliju i odlazi u crkvu, ali da nije dobio logične odgovore. Kada je u crkvi tražio utehu, rekli su mu da zapali sveću ili da napiše jednu poruku i zakači je na drvo. Na to im je ironično odgovorio: „U poruci ne bi bilo dovoljno mesta za sve ono što želim da kažem.“ Naš brat je utešio Alfa stihovima iz Pisma i Alf sada proučava Bibliju.

 OKEANIJA

BROJ ZEMALJA: 29

BROJ STANOVNIKA: 38 162 658

BROJ OBJAVITELJA: 94 309

BROJ BIBLIJSKIH STUDIJA: 58 465

POZVALI SU I MUŽA. Jedan naš brat koji živi na Novom Zelandu odvezao je svoju suprugu kod jedne mlade žene s kojom proučava Bibliju. Kad su stigli primetili su da je i muž te žene kod kuće pa su rešili da mu predlože da im se pridruži tokom proučavanja. On je to prihvatio i dogovorili su se da ubuduće proučavaju u vreme kada je on kod kuće. U nedelju su došli na sastanak. Braća i sestre su ih srdačno dočekali i oni su zaista uživali u programu. Na sledećem sastanku muž je dao komentar tokom razmatranja Stražarske kule. U članku za razmatranje porodice su bile podstaknute da zajedno proučavaju i on je pitao kako bi mogao da proučava sa svojom ženom i četvorogodišnjim sinom. Izrazio je želju da primeni i druge stvari koje je saznao na sastanku. Taj zainteresovani bračni par i dalje proučava, dolazi na sastanke i duhovno napreduje. Naš brat kaže: „Stvarno nam je drago što smo rešili da i muža pozovemo da nam se pridruži tokom proučavanja.“

SPOMEN-SVEČANOST NA JEDNOM UDALJENOM OSTRVU. Ostrvo Reao ima samo 362 stanovnika i pripada skupštini Vaiete, jednoj od 18 skupština na Tahitiju. Reao je udaljen od Tahitija oko 1 350 kilometara. Na tom ostrvu nikada nije održana  Spomen-svečanost, a Svedoci tamo nisu odlazili 30 godina. Manoa, nadglednik službe u skupštini Vaiete, želeo je da jedna mala grupa objavitelja ode na to ostrvo da propoveda tokom sedmice kada se održava Spomen-svečanost i da je zatim tamo i održi. Ali avionske karte do tog ostrva za njega i njegovu suprugu koštale su oko 550 evra, što je mnogo više nego što su sebi mogli priuštiti. Međutim, on je nešto kasnije dobio bonus na poslu u visini od 550 evra! Oboje su to shvatili kao znak da Jehova blagosilja njihov plan. Na kraju je sedmoro objavitelja otišlo na Reao, a Spomen-svečanosti je prisustvovalo 47 osoba. Objavitelji sa Tahitija sada putem telefona proučavaju Bibliju sa zainteresovanim osobama na Reaou.

NEMA VREMENA NI ZA DORUČAK. Nešto slično se dogodilo u ostrvskoj državi Vanuatu, gde jedna skupština podupire grupu od 11 objavitelja na jednom udaljenom ostrvu koje se zove Ambrim. Starešine iz te skupštine su podstakle iskusnije objavitelje da razmisle o tome da li bi mogli da na nekoliko dana odu na Ambrim kako bi pre Spomen-svečanosti pomogli braći u službi. Marinete, jedna iskusna opšta pionirka i učiteljica u penziji, rešila je da iskoristi tu priliku. Ona je, zajedno sa još nekima, odlučila da ode na to ostrvo s ciljem da započne biblijske studije. Nekoliko dana kasnije bila je potpuno iznenađena kada je shvatila da je skoro nemoguće izaći iz kuće u kojoj je bila smeštena. Ona kaže: „Više puta sam jedva imala vremena da se istuširam  ili da doručkujem jer su ljudi napolju već čekali u redu za biblijski studij. Ceo dan sam propovedala, a da nisam izašla iz kuće! Tokom te sedmice sam vodila 31 biblijski studij.“ Ta grupa objavitelja je ostala na Ambrimu nedelju dana propovedajući dobru vest, a Spomen-svečanosti je prisustvovalo 158 osoba. Bilo im je žao kad su morali da odu sa ostrva. Marinete je rekla: „Kako da odemo odavde kad toliko ljudi čezne za biblijskom istinom?“ Podružnica je poslala privremene specijalne pionire da pomognu zainteresovanim osobama na tom ostrvu.

DIREKTORKA ŠKOLE POZITIVNO REAGUJE. U jednoj srednjoj školi na Solomonovim ostrvima, učenici su bili zamoljeni da ustanu i otpevaju neke crkvene pesme. Dve naše sestre su zamolile direktorku da u tome ne učestvuju, jer bi time povredile svoju savest. Direktorka im se zahvalila što su pokazale poštovanje prema njoj i obratile joj se i rekla im je da one i drugi Svedoci ne moraju da pevaju, već da mogu ostati da sede na svojim mestima.

Zatim ih je pitala da li bi neko iz skupštine mogao da dođe i razgovara s njom o Jehovinim svedocima i obrazovanju. Posetila ju je jedna misionarka i oko sat i po su razgovarale o našim verovanjima, kao i o problemima s kojima se mladi suočavaju. Direktorka joj je rekla da sa uživanjem čita časopis Probudite se! i da  obično ostavi nekoliko primeraka u zbornici. Kada joj je misionarka ponudila drugi tom knjige Mladi pitaju — praktični odgovori na njihova pitanja, ona je zamolila da dobije 16 primeraka za nastavnike i 367 za učenike. Dostavljeno joj je četiristo primeraka ove knjige.

Zahvaljujući našim dvema sestrama koje su hrabro razgovarale s direktorkom dato je dobro svedočanstvo, a mnogi su rekli da im je naša knjiga dosta pomogla. Jedna devojka, čiji su se roditelji nedavno razveli, rekla je da joj je upravo ta knjiga pomogla u rešavanju nekih problema. Te dve mlade sestre su stalni pomoćni pioniri i direktorki redovno dostavljaju časopise.

BESPREKORNOST UPRKOS PROTIVLJENJU. U jednom drugom mestu na Solomonovim ostrvima, jedna misionarka je proučavala Bibliju s jednom ženom. Ta žena je dobro napredovala uprkos tome što je do Dvorane Kraljevstva morala da pešači više od dva sata, sa svoja dva sina blizanca i dve male ćerkice. Podnosila je i žestoko protivljenje svog muža. Fizički ju je maltretirao i spalio je njenu odeću za sastanak, Bibliju i literaturu. Osim toga, varao ju je s nekom drugom ženom. Ali uprkos svemu, ta žena se krstila i odlučno nastavila da služi Jehovi.

Prošle godine je njen muž, podstaknut time kako se ponašala prema njemu uprkos svemu što joj je učinio, ostavio ljubavnicu i zatražio da proučava Bibliju. Kao što možete zamisliti, naša sestra je bila oduševljena tom promenom. Njena situacija je sada još bolja jer je u blizini formirana jedna grupa, tako da do mesta gde se održavaju sastanci pešači nešto manje od sat vremena. Budući da joj muž pruža podršku, sada može da bude i pomoćni pionir.

[Istaknuti tekst na 66. strani]

„Zašto je Bog tako okrutan? [...] Zašto kažnjava mog sina? On se tek rodio. Šta je zgrešio?“

[Istaknuti tekst na 68. strani]

Mladić je rekao da će se vratiti crkvi ako mu sveštenik odgovori na dva pitanja

[Istaknuti tekst na 72. strani]

„Uhapšene ste zato što ste propovedale napolju, a sad propovedate unutra, u zatvoru!“

[Dijagram/mapa na 84. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

Tahiti → → → 1 350 kilometara → → → Reao

[Slika na 56. strani]

Gore: Proučavanje Biblije u Republici Kongo (videti  59. stranu)

[Slika na 61. strani]

Edvard (desno) i Danijel na pijaci

[Slika na 64. strani]

Samanijego, Narinjo, Kolumbija

[Slika na 67. strani]

Naše publikacije sada izlaze na 59 znakovnih jezika

Sao Paulo, Brazil