Nova lokacija glavnog sedišta

U julu 2009, Jehovini svedoci su kupili jedno imanje u američkoj državi Njujork s namerom da tamo presele svoje glavno sedište. Imanje od 102 hektara nalazi se na oko 80 kilometara severozapadno od postojećih objekata u Bruklinu, u Njujorku, gde se sedište nalazi od 1909. godine.

U novim objektima će živeti i raditi oko 800 betelita. Objekti će obuhvatati zgradu s kancelarijama, zgradu s drugim službenim prostorijama, radionice i četiri stambene zgrade. U planu je i jedan omanji muzej sa eksponatima iz savremene istorije Jehovinih svedoka.

 Objekti će zauzimati 18 hektara tog imanja, s tim što će okolna šuma i močvare ostati netaknute. U okruženju neće biti velikih travnatih površina. Umesto toga, sve će ostati u harmoniji sa okolinom, koja je pod šumom. Da bi se očuvali prirodni resursi, arhitekte su projektovale zgrade koje će štedeti energiju, čime će se uticaj na životnu sredinu i troškovi održavanja svesti na najmanju moguću meru. Na primer, krovovi zgrada biće prekriveni nekim izdržljivim biljkama koje ne iziskuju veliko održavanje, zahvaljujući kojima će se smanjiti oticanje kišnice i održavati ujednačena temperatura u zgradama. Kancelarije su tako projektovane da se u većoj meri koristi prirodna svetlost umesto veštačkog osvetljenja. Jedan od prioriteta je i da se ne zagađuje voda.

Kako se došlo na ideju o preseljenju? Sada i podružnice iz drugih delova sveta učestvuju u štampanju Biblija i biblijske literature, što se ranije radilo isključivo u Bruklinu. Od 2004, štampanje i otprema literature u Sjedinjenim Državama obavlja se u Volkilu, u državi Njujork, na oko 145 kilometara severozapadno od Bruklina. Takođe su i troškovi uzeti u obzir. Rad u starim i raštrkanim objektima u Bruklinu i njihovo održavanje veoma je skupo. Selidbom u nove objekte, možemo na bolji način koristiti dobrovoljne priloge.

Reorganizacija u podružnicama

Od septembra 2012, više od 25 podružnica Jehovinih svedoka preseljeno je u veće podružnice. Ove promene su učinjene iz dva osnovna razloga:

 1. Tehnologija je pojednostavila rad. Poslednjih godina, zahvaljujući naprecima u komunikaciji i štamparskoj tehnologiji potrebno je manje osoblja u većim podružnicama. S manje ljudi u većim podružnicama, oslobođen je prostor za smeštaj onih koji su radili u manjim podružnicama u drugim zemljama.

Sada u većim podružnicama radi više iskusnih Svedoka koji brinu o biblijskom obrazovnom delu. Na primer, propovedanje u Gvatemali, Kostariki, Nikaragvi, Panami, Salvadoru i Hondurasu sada nadgleda meksička podružnica. Zbog toga su podružnice u ovih šest zemalja zatvorene. Četrdeset članova betelske porodice iz ovih podružnica prešlo je u meksičku podružnicu. Oko 95 članova osoblja ostalo je u svojoj zemlji i sada su punovremeni objavitelji.

Neki iz tih zemalja Srednje Amerike nastavili su da rade u prevodilačkim kancelarijama, koje nadgleda meksička podružnica. Na primer, u Panami oko 20 prevodilaca prevodi biblijske publikacije na jezike starosedelaca. U Gvatemali, 16 Svedoka prevodi publikacije na četiri lokalna jezika. Zahvaljujući organizacionim promenama, broj članova u podružnicama u Srednjoj Americi smanjen je sa 300 na oko 75.

2. Više punovremenih slugu se može posvetiti propovedanju. Zahvaljujući reorganizaciji, braća koja su ranije služila u malim podružnicama sada se mogu usredsrediti na propovedanje dobre vesti. Jedan brat iz Afrike je napisao: „Trebalo mi je nekoliko meseci da bih se privikao na nove životne okolnosti. Međutim, to što sam svakog dana u službi pričinjava mi  veliku radost i donelo mi je neopisive blagoslove. Trenutno proučavam Bibliju sa 20 osoba, a neki od njih dolaze i na skupštinske sastanke.“

Dugogodišnji simbol Bruklina

Danju i noću, više od 40 godina, 4,6 metara visoka crvena slova na vrhu glavnog sedišta Jehovinih svedoka uobičajen su prizor za stanovnike Njujorka, a mnogi od njih često bace pogled na tačno vreme i temperaturu na ekranu iznad tog natpisa.

Pre više od 70 godina, prvobitni natpis je postavio prethodni vlasnik zgrade. Nakon što su 1969. kupili ovaj objekat, Jehovini svedoci su promenili njegov izgled u sadašnji.

Da bi bio efikasniji i tačniji, natpis je modifikovan nekoliko puta. Od sredine 1980-ih, na ekranu koji je naizmenično pokazivao tačno vreme i temperaturu prema Farenhajtu, može se videti i temperatura u celzijusima.

Eboni, koja može videti natpis iz svog stana u Bruklinu, rekla je: „Lepo je kad možete samo da pogledate kroz prozor i vidite tačno vreme i temperaturu pre nego što krenete na posao. To mi pomaže da uvek stignem na vreme i da se obučem u skladu s vremenskim prilikama.“

Da li će natpis biti tu i narednih 40 godina? Pošto Jehovini svedoci planiraju da glavno sedište presele, tu odluku će doneti budući vlasnici zgrade.

Nešto novo na Menhetnu

U novembru 2011, Jehovini svedoci su pokrenuli jednu akciju na Menhetnu kako bi ljudima približili biblijsku poruku pomoću privlačnih izložbenih štandova i kolica. Ova akcija se sprovodi u južnom delu Menhetna, najprometnijem i najstarijem delu grada Njujorka. To područje je bilo podeljeno na četiri dela. U svakom delu ima nekoliko lokacija gde prolaznici mogu da zastanu pored lepo uređenih štandova ili kolica s biblijskom literaturom, pored kojih stoji pionir. Većina tih lokacija je na prometnim mestima ili u njihovoj blizini, gde svakog dana prolaze desetine hiljada ljudi.

 Na tim mestima prolaznici mogu da saznaju odgovore na mnoga biblijska pitanja. Oni koji ne žele da se zadržavaju mogu uzeti neku od publikacija kako bi je kasnije pročitali. Na raspolaganju je literatura na mnogim jezicima. Ako trenutno nema neke publikacije na željenom jeziku, prolaznici je mogu naručiti i doći po nju nekoliko dana kasnije.

I javnost i vlasti su pozitivno reagovali. Jedan policajac je rekao: „Zašto ste toliko čekali? Vi imate ono što je ljudima potrebno.“ Jedan čovek je iznenada zastao kod štanda kada je ugledao knjigu Šta Biblija zaista naučava? Rekao je da je u metrou primetio neke ljude kako čitaju tu knjigu i pitao se gde su je nabavili. Sada je znao.

Jedan mladić je na putu do posla svakog dana tokom šest nedelja prolazio pored jednog od štandova. Na kraju je zastao pored štanda i rekao: „Treba mi vaša pomoć.“ Oni koji su bili na štandu rado su mu pomogli. Dali su mu Sveto pismo i pokazali kako mu ono može pomoći. Oduševljeni prolaznici zastaju kako bi razgovarali o duhovnim temama. Za osam meseci je 1 748 osoba izrazilo želju da proučava Bibliju. Zahvaljujući ovoj akciji, do juna 2012. podeljeno je 27 934 časopisa i 61 019 knjiga.

Naši časopisi — manje strana, više jezika

Počevši od januara 2013, Probudite se! i Stražarska kula za javnost imaju 16 strana umesto 32 strane. Pošto časopisi sadrže manje materijala, prevodilački timovi će moći da ih prevode  na više jezika. Časopis Probudite se! trenutno izlazi na 98 jezika, a Stražarska kula na 204. Stražarska kula za proučavanje i dalje će imati 32 strane.

Neki članci koji su ranije izlazili u časopisima sada se pojavljuju samo na veb-sajtu www.pr418.com. Na primer, „Rubrika za mlade“, „Moja biblijska školica“ i izveštaj iz škole Galad koji su dosad izlazili u Stražarskoj kuli za javnost, kao i „Porodični kviz“ i „Mladi pitaju“ iz Probudite se!

Pored toga, novi članci koji se pojavljuju samo na veb-sajtu pružaju jasan, sažet odgovor na pitanja o Bibliji i Jehovinim svedocima. Takođe se mogu preuzeti publikacije koje postoje u štampanom obliku. Sada putem kompjutera ili prenosivog uređaja svi mogu brzo pristupiti našim publikacijama na veb-sajtu www.pr418.com, i to na preko 440 jezika.

Novi izgled našeg veb-sajta

Tokom proteklih nekoliko meseci, desetine Jehovinih svedoka u glavnom sedištu u Njujorku radile su na tome da veb-sajt www.pr418.com postane privlačniji i jednostavniji za korišćenje, kako s kompjutera tako i s prenosivih uređaja. Pored toga, izmenili su ga imajući na umu dva cilja:

1. Objediniti naše veb-sajtove. Tri veb-sajta koja su Svedoci koristili objedinjena su u jedan zvanični veb-sajt — www.pr418.com. Druga dva, www.watchtower.org i www.jw-media.org, više se ne koriste. Zahvaljujući tome što su ti sajtovi spojeni u jedan, njihov sadržaj je za sve one koji žele neke informacije od Jehovinih svedoka ili o Jehovinim svedocima sada na jednom mestu. Na primer, na njemu možeš čitati Sveto pismo, slušati čitanje Svetog pisma ili odštampati neku njegovu  stranicu ili neku od biblijskih publikacija koje su objavljene na mnogim jezicima.

2. Dodati nove informacije. Modernizovani veb-sajt sadrži odgovore na biblijska pitanja i informacije o delu propovedanja, podružnicama, Dvoranama Kraljevstva i kongresima Jehovinih svedoka. U delu pod nazivom „Vesti“ nalaze se izveštaji o događajima koji se odnose na našu braću širom sveta. Na sajtu se takođe nalazi interaktivni materijal za porodice, tinejdžere i decu.

Svakog dana, nekoliko stotina hiljada osoba putem interneta čita naše publikacije. Oni preuzimaju skoro pola miliona audio, EPUB, PDF fajlova ili video-snimaka na znakovnom jeziku. Stotine ljudi svakodnevno zatraže da neko s njima proučava Sveto pismo.

Sveto pismo od dva metra

Kompletan prevod Svetog pisma Novi svet dostupan je između ostalog na engleskom, španskom i italijanskom Brajevom pismu. Ta Biblija ima između 20 i 28 tomova i na polici zauzima prostor od najmanje dva metra! Za druge formate Brajevog pisma potrebno je manje mesta nego za Bibliju na reljefnom pismu. Primera radi, Brajeva beležnica je pokretni uređaj koji ima igle koje se izdižu i spuštaju kako bi utisnule Brajeva slova, pomoću kog slepa osoba pravi beleške i pristupa informacijama koje su sačuvane u elektronskom obliku. Slepa osoba takođe može da pronađe i sluša publikacije  pomoću programa za čitanje teksta sa ekrana, koji pretvara pisani tekst u govor.

Svedoci preko 100 godina izdaju publikacije za slepe osobe temeljene na Svetom pismu, i te publikacije su sada dostupne na 19 jezika. Iako se ove publikacije ne naplaćuju, zainteresovane slepe osobe daju za njih dobrovoljne priloge.

Svedoci su napravili jedan kompjuterski program koji može da pretvara tekst u Brajevo pismo na mnogim jezicima. Nakon što se postavi tabela za konverziju koja sadrži i slova iz standardnog jezika i slova iz Brajevog pisma, program je spreman da konvertuje željeni tekst na Brajevo pismo. Taj program takođe prebacuje publikaciju u format koji je slepoj osobi lak za čitanje. Ova automatizacija procesa omogućiće proizvodnju publikacija na Brajevom pismu, uključujući i Bibliju, i to na praktično bilo kom jeziku koji ima Brajevo pismo, u koje spadaju i oni jezici koji ne koriste latinično pismo.

Ranije kada bi na kongresu izašla neka nova publikacija, govornik bi rekao publici da će izdanja na Brajevom pismu moći da naruče kasnije. Prošle godine, podružnica u Sjedinjenim Državama je sprovela jednu anketu po skupštinama kako bi utvrdila kom će kongresu prisustvovati slepe osobe i koji format (reljefno pismo, elektronsku beležnicu ili program za čitanje teksta sa ekrana) više koriste.

Publikacije na reljefnom pismu bile su poslate na kongrese na kojima su bile prisutne slepe osobe, tako da su i one mogle da dobiju nova izdanja u isto vreme kao i svi drugi. Nedelju dana nakon  kongresa, publikacije u elektronskom obliku bile su poslate imejlom svakoj slepoj osobi koja je to želela.

Jedan slepi brat je rekao: „Bilo je divno dobiti literaturu zajedno sa ostalima. Psalam 37:4 kaže da Jehova ispunjava želju srca. To je i učinio tokom ovog vikenda!“ Jedan drugi slepi brat je zaplakao i rekao: „Zahvalni smo Jehovi što tako dobro brine o nama.“

Hiljade su naučile da čitaju i pišu

Jehovini svedoci su 2011. pomogli da se preko 5 700 osoba opismeni. Evo šta se dešava u nekim zemljama:

Gana: Tokom poslednjih 25 godina, pomogli smo da preko 9 000 ljudi nauči da čita i piše.

Mozambik: Više od 19 000 ljudi naučilo je da čita tokom poslednjih 15 godina. Jedna žena, koja se zove Felizarda, rekla je: „Sada sam srećna što mogu da pronađem i pročitam biblijske stihove drugima. To mi je ranije bilo veoma teško.“

Solomonova ostrva: Podružnica izveštava: „Mnogi koji žive u udaljenim područjima nisu ranije imali mogućnost da se obrazuju. Takođe, većina ženske dece nije išla u školu. Zato su posebno ženama dobro došli časovi opismenjavanja. Po završetku kursa, mnogi imaju više samopouzdanja.“

Zambija: Od 2002, skoro 12 000 osoba poboljšalo je svoju pismenost. Agnes, koja ima 82 godine, kaže: „Kada su u skupštini osnovani razredi za opismenjavanje, bila sam srećna što sam mogla da učestvujem. Na prvom času sam naučila da napišem svoje ime!“

Jehovini svedoci prevode biblijsku literaturu na oko 600 jezika. Prevesti pesmaricu sa 135 pesama je težak poduhvat. Pa ipak, Jehovini svedoci su za tri godine preveli celu pesmaricu, Pevajmo u čast Jehovi, na 116 jezika. Na 55 dodatnih jezika prevedena je pesmarica sa 55 pesama, a u toku je prevođenje i na desetine drugih jezika.

Prevodioci pesama imaju cilj da sastave stihove koji su smisaoni, privlačni i laki za pamćenje. Pored toga, tekst koji se koristi u pesmi hvale treba da bude dovoljno jednostavan kako bi onaj ko peva shvatio značenje i svrhu svake strofe.  U svakom jeziku, reči i muzika treba da se uklope i da teku prirodno, kao da su to reči osobe koja ih peva.

Kako prevodioci to postižu? Umesto da doslovno prevode stihove originalnog engleskog izdanja Pevajmo u čast Jehovi, oni sastavljaju nove stihove koji će preneti suštinu originalne pesme. Dok nastoje da se čvrsto drže biblijske misli koja je temelj svake pesme, prevodioci koriste uobičajene izraze iz svog jezika koji se lako razumeju i pamte.

Prvi korak je da se napravi doslovan prevod engleskog teksta. Zatim Svedok koji je vičan pisanju pesama pretvara prevedeni tekst u lepe, ali ipak smisaone stihove na tom novom jeziku. Da bi zadržali biblijsku misao, prevodilački tim i lektori na kraju proveravaju ono što je pisac pesme uradio. Iako prevođenje naše pesmarice iziskuje mnogo truda, Jehovini svedoci širom sveta su presrećni što mogu pevati pesme hvale na svom jeziku.

U Otkrivenju je prorečeno da će u naše vreme pomazanici pozivati ljude da dođu i ’uzmu vodu života besplatno‘ (Otkr. 22:17). Ovaj poziv će se upućivati ’ljudima iz svih naroda i jezika‘ (Otkr. 7:9). Sve do nedavno, većina prevodilaca je radila u podružnicama, čak i ako se na tom području ne govori njihov jezik. Zato im nije bilo lako da budu u toku s promenama u svom jeziku i dopru do srca čitalaca. Međutim, sada su mnogi prevodilački timovi preseljeni na područja gde se govori njihovim jezicima. Pokazalo se da je to dobro iz mnogo razloga, kao što se vidi iz njihovih sledećih izjava.

 Jedna sestra iz Meksika koja prevodi na jezik maja je rekla: „Osećam se kao biljka koja je vraćena u zemlju, u svoje prirodno okruženje.“ Jedan prevodilac s juga Rusije je rekao: „Fantastično je što su prevodioci premešteni u područje gde ljudi govore taj jezik. Jezik koji se koristi na televiziji, u knjigama i na internetu mnogo se razlikuje od onoga kako ljudi govore u svakodnevnom životu. U našem slučaju, jedino što nam pomaže da prevodimo tako da to prirodno zvuči jeste da čujemo živu reč.“

Jedan prevodilac iz Konga za jezik čiluba izneo je sledeće zapažanje: „Svakog dana koristimo svoj jezik — u svakodnevnim aktivnostima kao što su kupovina i razgovor s drugima, u propovedanju i na našim sastancima. Proučavamo  ono što smo preveli i koristimo publikacije na jeziku čiluba u službi, tako da iz prve ruke vidimo da li ljudi razumeju jezik koji koriste prevodioci.“

Jedan prevodilac iz Ugande za jezik lukonzo rekao je: „Ne možete da zamislite koliko smo srećni kad smo na sastancima koji se održavaju na jeziku kojim govorimo i na koji prevodimo. Takođe nam je lepše u službi, jer sad razgovaramo s ljudima na svom maternjem jeziku.“

Ova promena je dobrodošla i skupštinama u koje su se prevodioci doselili. Jedna sestra je za prevodioce za jezik maja rekla: „Prevodioci svojim lepim rečima i primerom predstavljaju pravu okrepu za nas. Imamo osećaj kao da je deo Betela s nama, a to je nešto posebno.“

Ova promena pozitivno utiče i na ljude u toj sredini i na prevodioce. Jedan prevodilac iz Kenije je rekao: „Pošto na jeziku luo ima vrlo malo štampanog materijala, ljudi nisu ni pomišljali da će videti tako kvalitetne publikacije na svom jeziku. Zato su mnogi presrećni kad ih dobiju. Mnogo se obradujem kad to vidim i onda imam još više elana da nastavim s radom.“

Mnogi od tih prevodilaca su godinama, pa i decenijama bili u podružnici. Njihov odličan stav i spremnost da interese Jehovinih slugu stave ispred svojih veoma se ceni i donosi mnoge blagoslove. Mnogi prevodioci bi se složili s prevodiocem iz Južnoafričke Republike za jezik kosa, koji je rekao: „Vodeće telo je odlično postupilo kada je odlučilo da preseli prevodilačke timove. Bili smo srećni i u Betelu, ali smo još srećniji otkad je nastupila ova promena.“

„Braća su se lepo pobrinula za nas“

U nedelju, 3. juna 2012, dogodila se teška avionska nesreća u Nigeriji. Avion sa 153 putnika i članova posade srušio se u gusto naseljeno predgrađe Lagosa, najvećeg grada u Nigeriji, i tom prilikom su poginuli svi koji su bili u avionu, kao i nepoznat broj ljudi na zemlji.

Kolins Eve i njegova porodica živeli su na poslednjem spratu dvospratnice u koju je avion udario. U vreme kada se dogodila nesreća, porodica je bila na skupštinskom sastanku u Dvorani Kraljevstva.

Negde oko 15.35, tokom Razmatranja Stražarske kule, Kolins i njegova supruga Činjere su  primetili da ih neko više puta zove na mobilne telefone, ali se nisu javili. Čim se sastanak završio, Činjere se javila na telefon. Komšije su im rekle da je zgrada u požaru. Kad su stigli tamo, videli su da je avion proleteo kroz njihovu zgradu i pao na susednu, gde se zapalio.

„Da smo bili kod kuće“, rekla je Činjere, „sigurno bismo poginuli. Posle te nesreće, sve što smo imali bila je odeća za sastanak koju smo tada nosili, ali smo ostali živi. Pokrajinski nadglednik je odmah osnovao odbor za pomoć i braća su se lepo pobrinula za nas. Veoma smo zahvalni.“

Kolins je rekao: „Rođaci koji su mi se protivili zato što sam Svedok promenili su mišljenje. Jedna rođaka mi je rekla: ’Tvoj Jehova uslišava molitve. Drži se svog Boga jer ti pomaže.‘ Jedna druga osoba je rekla: ’Šta god da radiš da bi služio Bogu, nastavi to da radiš celom dušom.‘ Zaista smo videli Jehovinu ruku. Veoma sam srećan.“

Parlament odobrio registrovanje crkava

Mađarska vlada je 27. februara 2012. usvojila dopunu Zakona o crkvama i priznala Jehovine svedoke kao registrovanu versku zajednicu. Ovaj zakonski status će se pozitivno odraziti na propovedanje dobre vesti u Mađarskoj. Zahvaljujući tome, Jehovini svedoci su kao organizacija oslobođeni poreza i mogu brinuti o duhovnim potrebama osoba koje su u zatvorima i bolnicama.

Spomen-svečanost u posebnom ambijentu

Jedan specijalni pionir iz Rundua, u Namibiji, napisao je kako je protekla Spomen-svečanost  kojoj je prisustvovao u obližnjem selu. Pošto je tamo bilo zainteresovanih osoba, braća su odlučila da se Spomen-svečanost prvi put održi na lokalnom jeziku, rumanjo. Specijalni pionir je napisao: „Okruženje je bilo prelepo. Bili smo pod vedrim nebom, a mesec je bio pun. Gorele su petrolejke i dve baterijske lampe.“ Zbog toga su se osećali bližim Jehovi. Iako je brat koji je jedini objavitelj u tom kraju počeo da propoveda u martu, na Spomen-svečanosti je bilo 275 prisutnih!

Datum 19. novembar 2011. zauzima posebno mesto u istoriji Jehovine organizacije u Centralnoafričkoj Republici i Čadu. Tog dana se 269 braće i sestara okupilo ispred tek završenih objekata podružnice. Skup je uveličao i Samjuel Herd iz Vodećeg tela. On je došao zbog posvećenja Betela, koji će se koristiti u službi za Jehovu. Tokom programa je iznet istorijat Jehovinih svedoka na području te dve zemlje. U Centralnoafričkoj Republici je prvi put propovedano 1947, a u Čadu 1959. U sledećem govoru je bilo reči o gradnji i svemu  što je bilo potrebno da bi se završili objekti. Nakon što su preneti pozdravi iz mnogih zemalja, publika je sa zadovoljstvom slušala govor za posvećenje, koji je održao brat Herd. Za potrebe 42 člana betelske porodice izgrađeni su osam prevodilačkih kancelarija, kuhinja, trpezarija i vešernica. Uz 22 sobe i druge prostorije kao što su recepcija, ostale kancelarije i prostor za skladištenje i otpremu literature, betelska porodica može veoma lepo funkcionisati.

Subota, 26. maj 2012, bila je poseban dan za Jehovine svedoke u Kongu (Kinšasi). Posle osam godina gradnje i renoviranja objekata podružnice, došlo je vreme za njihovo posvećenje. To je bio poseban događaj, jer iako podružnica u Kongu postoji skoro 50 godina, ovo je bilo prvo posvećenje podružnice u toj zemlji. Džefri Džekson iz Vodećeg tela održao je govor za posvećenje pred 2 422 prisutnih, od kojih se većina krstila pre više od 40 godina. Bilo je 117 gostiju iz 23 zemlje. Neki misionari koji su pre dosta godina propovedali u Kongu pričali su o nekim lepim stvarima koje su tu doživeli. Svi su bili oduševljeni i odlučni da ove objekte koriste isključivo za obožavanje Jehove.

Evropski sud za ljudska prava je 30. juna 2011. doneo presudu da je vlada Francuske prekršila prava Jehovinih svedoka kada je odredila porez od 60 posto na sve donacije koje su Jehovini svedoci u Francuskoj dobili između 1993. i 1996. Iako je Evropski sud pozvao obe strane da izvrše prijateljsko poravnanje, vlada je ostala pri tumačenju da to prekomerno oporezivanje nije bilo protivzakonito, tako da dogovor s njom nije bio moguć. Zato je odlukom od 5. jula 2012. Evropski sud naložio francuskoj vladi da ukloni „sve posledice“ nametanja tog poreza. Osim što mora da vrati 4 590 295 evra koji su uzeti na ime poreza (uz  uračunavanje odgovarajuće kamate), vlada mora da plati Svedocima još 55 000 evra za sudske troškove.

Jehovine verne sluge u Eritreji lišene su građanskih prava zbog svog nepokolebljivog stava što se tiče političke neutralnosti (Is. 2:4). Tokom poslednjih 17 godina, mnogi su uhapšeni, a trenutno je u zatvoru oko 50 braće i sestara, među kojima ima starijih žena i čak dvogodišnje dece. Nažalost, u julu 2011. u zatvoru je preminuo brat Misgina Gebretinsae. On je prvi Svedok koji je umro u zatvoru u Eritreji. Pre smrti je proveo nedelju dana u samici, u metalnom kontejneru. Navodno, umro je pod „nerazjašnjenim“ okolnostima. Naša braća i dalje pokušavaju da se sastanu sa zvaničnicima kako bi im pomogli da razumeju da naša miroljubivost i želja da ostanemo neutralni ne znače da ne poštujemo vlasti u Eritreji.

Jehovini svedoci u Indiji i dalje su žrtve nasilja u službi propovedanja. Muškarci, žene, deca, pa čak i jedna 60-godišnja baka i 18-mesečna beba doživeli su verbalne i fizičke napade. Nekima je bila skinuta odeća i čak im je prećeno smrću. Još većem maltretiranju Jehovinih svedoka doprineli su pasivnost policije i predrasude. Umesto da goni nasilnike, policija privodi Svedoke pod lažnim optužbama za krivična dela. Uhapšenima se  često određuje ogromna kaucija, a uz to su izloženi verbalnim i fizičkim napadima policijskog osoblja i uskraćuje im se lekarska pomoć, hrana i voda. Nakon toga se protiv njih vode višegodišnji sudski procesi zbog navodnih krivičnih dela, pre nego što budu oslobođeni optužbi. Državnoj komisiji za ljudska prava podneto je nekoliko žalbi, u nadi da će to pomoći našoj braći.

U novembru 2011, Evropski sud za ljudska prava jednoglasno je zaključio da je Turska prekršila pravo na prigovor savesti Junuzu Erčepu, Jehovinom svedoku koji je osuđen i zatvoren zbog prigovora savesti vezano za vojnu službu. Brat Erčep je od marta 1998. godine 39 puta pozvan u vojsku i preko 30 puta osuđen. Novčano je kažnjavan, osuđivan na zatvorsku kaznu i zatvoren u psihijatrijsku bolnicu zbog „verske paranoje“.

Brat Erčep se u oktobru 2004. obratio Evropskom sudu za ljudska prava. Sud je u presudi naveo da „podnosilac žalbe, kao pripadnik Jehovinih svedoka, ne traži da bude izuzet od vojne službe radi ličnih koristi ili udobnosti, nego na temelju svojih iskrenih verskih ubeđenja“.

Feti Demirtaš je još jedan Jehovin svedok iz Turske koji je odbio vojnu obuku kada je dobio poziv za vojsku 2005. godine. Uhapšen je, pretučen, osuđen i zatvoren 554 dana sve dok u junu 2007. nije pušten na slobodu. Pošto brat Demirtaš ne bi pogazio svoja biblijska verovanja, sastavljen je izveštaj u kom se navodi da je on mentalno bolestan. U presudi protiv Turske,  Evropski sud je utvrdio da su se turske vlasti nehumano ponele prema bratu Demirtašu i da su ugrozile njegovu slobodu savesti.

Te dve odluke Evropskog suda su veoma slične presedanu iz jula 2011. (Bajatjan protiv Jermenije), kojim je Veliko veće Evropskog suda za ljudska prava potvrdilo da Evropska konvencija štiti prava prigovarača savesti. Ove presude su obavezujuće za sve države članice Saveta Evrope, u koje spada i Turska.

Evropski sud za ljudska prava je u januaru 2012. doneo presude protiv Jermenije u slučaju Bukaratjan protiv Jermenije i Caturjan protiv Jermenije, potvrđujući da je došlo do kršenja verskih sloboda u slučaju dva  Jehovina svedoka koja ne žele da služe vojsku zbog prigovora savesti. Prilikom izricanja presuda, ovaj sud se osvrnuo na presudu Bajatjan protiv Jermenije, koja predstavlja presedan.

Međutim, i pored tih istorijskih presuda protiv Jermenije, vlast nastavlja da goni, osuđuje i zatvara prigovarače savesti. Amandmane na Zakon o alternativnoj službi, koji je jermenska vlada odobrila u martu 2012, parlament tek treba da razmotri. Nadamo se da će jermenska vlada osloboditi braću koja su još uvek u zatvorima zbog prigovora savesti i na taj način primeniti presude Evropskog suda.

Vlasti u Azerbejdžanu i dalje vrše pritisak na Jehovine svedoke: vrše pretrese i hapšenja zbog posećivanja verskih sastanaka, cenzurišu versku literaturu, proteruju Jehovine svedoke koji su došli iz drugih država, preko policije vrše fizičko i verbalno zlostavljanje i preporučuju da braća dobrovoljno ponište registraciju svoje verske zajednice. Pošto je Državni odbor za rad s verskim zajednicama odbio molbu Svedoka za ponovnu registraciju, policija je još češće počela da prekida mirne sastanke Jehovinih svedoka, remeti njihovu službu i ograničava uvoz i distribuisanje biblijske literature. Sudovi nameću visoke novčane kazne Jehovinim svedocima zato što dele versku literaturu i posećuju verske sastanke. Na primer, jednoj sestri je bilo naloženo da plati kaznu od skoro 1 500 evra zbog prisustvovanja sastanku u gradu Ganja. Pošto se ovakvim kaznenim merama krši pravo na slobodu  obožavanja koje je zagarantovano Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, Evropskom sudu za ljudska prava su podnete brojne žalbe u nadi da će se stati na put zastrašivanju i progonu Jehovinih svedoka u Azerbejdžanu.

Vlasti u raznim delovima Rusije nastavljaju da uznemiravaju i progone Jehovine svedoke i da vrše pritisak na sudove da ih osude što koriste svoju slobodu obožavanja. Pozivajući se na kontroverzan zakon o ekstremizmu, sudovi u Rusiji su najmanje 64 publikacije Jehovinih svedoka svrstali u ekstremističku literaturu. Nedavno je jedan tužilac tražio da kao ekstremistička bude proglašena i knjiga Uči od velikog Učitelja, u kojoj se deca poučavaju o Isusu Hristu. U mnogim delovima Rusije, sudovi su takođe blokirali pristup zvaničnom veb-sajtu Jehovinih svedoka. Dali su dozvolu da članovi skupštine budu praćeni, čak i tajno snimani i da im se proveravaju pisma. Zato policija redovno poziva na razgovor komšije koje se protive Svedocima, pretresa domove Svedoka i konfiskuje im versku literaturu i lične stvari. Policija hapsi Svedoke dok idu ulicom, dok se voze autom ili pri izlasku iz voza. Takođe remeti naše sastanke. Starešine su sudski gonjene zbog pastirske službe u skupštini. Na nekim područjima, protivnici pokušavaju da sudskim putem zabrane skupštine Jehovinih svedoka.

U gradu Taganrogu, Svedoci su u maju 2012. optuženi za učešće u organizovanju i sprovođenju kriminalnih radnji samo zato što su ispovedali svoju veru. Upravo na tom području sud  je zabranio skupštinu Jehovinih svedoka i oduzeo Dvoranu Kraljevstva zbog navodnog ekstremizma. Pošto ne mogu da koriste Dvoranu Kraljevstva, Svedoci su počeli da se sastaju po kućama ili iznajmljenim salama, ali vlasti sada pokušavaju da spreče svaki oblik organizovanog ispovedanja vere. U julu 2012, jedan bračni par pionira iz Čite u Sibiru proglašen je krivim za podsticanje mržnje zato što su prilikom razgovora s drugima o svojoj veri delili navodno ekstremističku knjigu za proučavanje Biblije Šta Biblija zaista naučava? Osuđeni su na po 200 sati prinudnog rada, ali su se oni žalili na tu presudu.

Iako su zahvaljujući presudama Evropskog suda za ljudska prava Jehovini svedoci odneli dve velike pobede protiv Rusije — 2007. godine u slučaju Kuznjecov i drugi protiv Rusije i 2010. godine u slučaju Jehovini svedoci iz Moskve protiv Rusije — ruske vlasti se i dalje oglušuju o presude ovog uglednog suda. Zbog toga su Jehovini svedoci podneli još 19 žalbi Evropskom sudu za ljudska prava, u nadi da će daljnje presude tog suda navesti vlasti u Rusiji da prestanu da progone Jehovin narod i da im dozvole da ’vode miran i tih život u potpunoj odanosti Bogu i čestitosti‘ (1. Tim. 2:2).

Južna Koreja i dalje zatvara mladu braću zbog hrišćanske neutralnosti. Svakog meseca oko 45 mlade braće bude proglašeno krivim i osuđeno na po godinu i po zatvora. Zbog toga se u zatvorima u Koreji trenutno nalazi oko 750 braće. To je najveći broj Jehovinih svedoka koji su u nekoj zemlji zatvoreni zbog svoje vere.  Od 1950, oko 17 000 Jehovinih svedoka je osuđeno na više od 32 000 godina zatvorske kazne.

Vlasti su 2012. pooštrile mere koje preduzimaju protiv Svedoka koji imaju prigovor savesti tako što su propisale zatvorske kazne za one koji zbog prigovora savesti odbijaju poziv za vojnu vežbu rezervista. Ranije su za odbijanje takvog poziva izricane novčane kazne. Pošto je tokom poslednjih godina bilo nekoliko poziva rezervista, onima koji se nisu odazvali biće više puta suđeno. Na primer, Ho-džung Son je u novembru 2011. osuđen na osam meseci zatvora. Zatim mu je u junu 2012. ponovo suđeno i tada je osuđen na šest meseci zatvora. Zatvoren je odmah posle drugog suđenja. Posle 29 dana je pušten uz kauciju i sada čeka odgovor na žalbu koju je uložio. Moguće je da će mu biti izrečena 14-mesečna zatvorska kazna.

Savet Ujedinjenih nacija za ljudska prava više puta je osudio Južnu Koreju za kršenje slobode savesti. U nastojanju da se reši to pitanje, ovom Savetu i Ustavnom sudu Južne Koreje podnete su nove molbe.