TOKOM Drugog svetskog rata, brata Elajasa i njegovu ženu Džozefinu jednom prilikom je ispitivala zloglasna japanska vojna policija, poznata kao Kempejtaj. Njihova glavna stanica nalazila se u Sukabumiju, u Zapadnoj Javi. Prvi na redu je bio Andre. Pitanja su samo pljuštala. „Ko su Jehovini svedoci? Da li ste protiv japanske vlade? Jesi li špijun?“

„Mi smo sluge Svemoćnog Boga i nismo uradili ništa loše“, odgovorio je Andre. Komandir je zgrabio samurajski mač sa zida i zamahnuo njime.

„Šta ako te sada ubijem?“, procedio je kroz zube. Andre je spustio glavu na sto i u sebi se molio. Nakon duže pauze, policajci su prasnuli u smeh. „Baš si hrabar!“, rekao je komandir. Onda je pozvao Džozefinu. Kada je video da se njihove izjave slažu, komandir  je viknuo: „Vi niste špijuni. Gubite se odavde!“

Nekoliko meseci kasnije, „lažna braća“ su prijavila Andrea policiji, koja ga je zatim uhapsila (2. Kor. 11:26). Preživeo je tako što je jeo ostatke hrane koje je vadio iz cevi u svojoj ćeliji. Iako je to trajalo mesecima, zatvorski čuvari nisu slomili njegovu besprekornost. Kada je Džozefina dobila dozvolu da ga poseti, kroz zatvorske rešetke joj je prošaputao: „Ne brini. Bilo da me ubiju ili me oslobode, ostaću veran Jehovi. Pre ću umreti nego što ću postati izdajica.“

Posle šest meseci provedenih u zatvoru, Andre je izveden pred Vrhovni sud u Džakarti, nakon čega je oslobođen.

Otprilike 30 godina kasnije, vlada je opet uvela zabranu. Okružni javni tužilac u Manadu, u Severnom Sulavesiju, pozvao je Andrea u svoju kancelariju. „Znate li da je delo Jehovinih svedoka zabranjeno?“, pitao je.

„Znam“, odgovorio je Andre.

„Da li sada hoćete da promenite religiju?“, pitao je tužilac.

Andre se nagnuo i dramatično udario u grudi. „Možete mi i srce iščupati, ali me nikada nećete naterati da promenim religiju“, smelo je odgovorio.

Okružni javni tužilac je pustio Andrea i više mu nikada nije pravio probleme.

Andre je umro 2000, u 85. godini, nakon što je 60 godina bio revan pionir.