Treće poglavlje

„Da raščistimo stvari“

Isaija 1:10-31

1, 2. S kim Jehova upoređuje vladare i narod Jerusalima i Jude, i zašto je to opravdano?

 MOŽDA stanovnici Jerusalima pokušavaju da se opravdaju kad čuju osudu zabeleženu u Isaiji 1:1-9. Nema sumnje da vole s ponosom da ukažu na sve žrtve koje prinose Jehovi. Međutim, Jehova daje poražavajući odgovor na takve stavove, zabeležen od 10. do 15. stiha. On počinje ovako: „Čujte reč Jehovinu, knezovi Sodomski! Slušaj zakon Boga našega, narode Gomorski“ (Isaija 1:10).

² Sodom i Gomora su bili uništeni ne samo zbog svojih izopačenih seksualnih običaja već i zbog svojih bezdušnih, oholih stavova (Postanje 18:20, 21; 19:4, 5, 23-25; Jezekilj 16:49, 50). Mora da su Isaijini slušaoci bili šokirani kada su čuli da su upoređeni s ljudima iz tih prokletih gradova. a Ali Jehova vidi svoj narod baš onakvim kakav je, a Isaija ne ublažava Božju poruku da bi im ’golicao uši‘ (2. Timoteju 4:3).

3. Na šta Jehova misli kad kaže da je „sit“ žrtava koje mu ljudi prinose, i zašto je to tako?

³ Zapazi šta Jehova misli o tome što ga njegov narod obožava samo formalno. „Našto li mi mnoge  žrtve vaše? - veli Jehova. Sit sam ja žrtava paljenica od ovaca, i pretiline od teladi, i ne marim za krv junčiju, jagnjeću i jareću“ (Isaija 1:11). Narod je zaboravio da Jehova ne zavisi od njihovih žrtava (Psalam 50:8-13). Njemu ne treba ništa od onoga što mu ljudi žrtvuju. Zato ako ti ljudi misle da Jehovi čine neku uslugu svojim nerado prinesenim žrtvama, grdno se varaju. Jehova ovde koristi snažnu stilsku figuru. Izraz „sit sam“ može da se izrazi i rečima „dosta mi je“ ili „muka mi je“. Da li ti je poznat osećaj kad se čovek toliko prejede da mu se povraća od same pomisli na hranu? Jehova je imao sličan osećaj kada je reč o tim žrtvama — skroz su mu bile odvratne!

4. Kako Isaija 1:12 razotkriva da je prisustvo naroda u hramu u Jerusalimu isprazno?

⁴ Jehova dalje kaže: „Kad se preda mnom pokazujete, ko vam traži da mi tremove prljate?“ (Isaija 1:12). Zar sâm Jehovin zakon ne zahteva da se ljudi ’pokažu‘, to jest da budu prisutni u njegovom hramu u Jerusalimu? (Izlazak 34:23, 24). Da, ali oni su tamo došli samo forme radi, jednostavno mehanički vršeći čisto obožavanje, bez čistih poticaja. Česte dolaske u njegove tremove Jehova je smatrao pukim ’prljanjem‘ jer su time samo izlizali pod.

5. Šta su Jevreji radili prilikom obožavanja, i zašto je to Jehovi postalo „breme“?

⁵ Nije ni čudo što Jehova sada koristi još jači način izražavanja! „Više zaludne ne prinosite žrtve! Na tamjan se gadim, a o mladinama, o subotama, i o sazivu skupštine ne mogu podneti što bezakonja [„tajanstvene sile“, NW ] sa praznicima sastavljate. Na mladine i na praznike vaše mrzi duša moja. Dosadiše mi, dodijaše mi [„postaše mi breme, umorih se od njih“, NW ]“ (Isaija 1:13, 14). Prinosi od žitarica, kâd, Sabat i svečani skupovi jesu deo Božjeg Zakona datog Izraelu.  Što se tiče ’mladina‘, Zakon jednostavno nalaže da se slave, a s vremenom su nastale korisne tradicije oko ove proslave (Brojevi 10:10; 28:11). Mladina se smatrala mesečnim sabatom, kad ljudi ne bi radili i kada bi se čak okupljali da bi primili pouku od proroka i sveštenika (2. Kraljevima 4:23; Jezekilj 46:3; Amos 8:5). Takve proslave nisu neispravne. Problem je u tome što su ih slavili samo da bi se time razmetali. Sem toga, Jevreji su pribegavali ’tajanstvenim silama‘, spiritističkim običajima, zajedno s formalnim držanjem Božjeg Zakona. b Zato je njihovo obožavanje Jehovi postalo „breme“.

6. U kom smislu se Jehova ’umorio‘?

⁶ Međutim, kako je Jehova mogao da se ’umori‘? Na kraju krajeva, on poseduje „obilje dinamičke energije... On se ne umara niti posustaje“ (Isaija 40:26, 28, NW). Jehova koristi živopisnu stilsku figuru da bi nam omogućio da shvatimo njegova osećanja. Da li si ikada nosio težak teret toliko dugo da si se jako umorio i da si jedva čekao da ga se oslobodiš? Tako se i Jehova oseća kada je reč o licemernom obožavanju koje sprovodi njegov narod.

7. Zašto Jehova više nije slušao molitve svog naroda?

⁷ Jehova sada govori o najprisnijem i najličnijem činu obožavanja. „Kad širite ruke svoje, ja zaklanjam oči svoje od vas; i ne slušam kada molitve množite, jer su ruke vaše pune krvi“ (Isaija 1:15). Širiti ruke s dlanovima okrenutim nagore jeste znak usrdnog moljenja. Jehovi je ovakav stav postao besmislen jer su ruke njegovog naroda pune krvi. U zemlji je nasilje uzelo maha. Tlačenje slabih je nešto uobičajeno.  Zaista je bestidno što se takav naopak, sebičan narod moli Jehovi i traži blagoslov. Nije čudo što Jehova kaže: „Ne slušam!“

8. Koju grešku danas pravi hrišćanski svet, i kako neki bivši hrišćani upadaju u sličnu zamku?

⁸ U naše vreme, hrišćanski svet je isto tako propustio da stekne Božju naklonost zbog neprestanog ponavljanja uzaludnih molitvi i zbog drugih religioznih „dela“ (Matej 7:21-23.) Vrlo je važno da i mi ne upadnemo u tu istu zamku. Ponekad neki hrišćanin upadne u ozbiljan greh, a zatim misli da će svoja dela nekako neutralisati ako sakrije šta je uradio i ako poveća svoju aktivnost u hrišćanskoj skupštini. Takva formalna dela se ne dopadaju Jehovi. Postoji samo jedan lek za duhovnu bolest, kao što to pokazuju sledeći stihovi Isaije.

 Lek za duhovnu bolest

9, 10. Koliko je važna čistoća u našem obožavanju Jehove?

⁹ Jehova, samilosni Bog, sada menja boju glasa koji postaje srdačan i molećiv. „Umijte se i očistite se, uklonite zloću dela svojih ispred očiju mojih, prestanite zlo činiti. Učite se dobro činiti, pravdu istražujte, potlačenog u zaštitu uzimajte, siroti [„dečaku bez oca“, NW ] pravicu dajte, branite udovicu“ (Isaija 1:16, 17). Ovde nalazimo niz od devet imperativa, to jest zapovesti. Prva četiri imperativa tiču se negativnih postupaka jer se odnose na uklanjanje greha; ostalih pet se tiču pozitivnih postupaka koji vode do blagoslova od Jehove.

¹⁰ Umivanje i čišćenje su oduvek predstavljali važan deo čistog obožavanja (Izlazak 19:10, 11; 30:20; 2. Korinćanima 7:1). Ali Jehova želi da čišćenje ide dublje, do samog srca obožavalaca. Najvažnija je moralna i duhovna čistoća, i Jehova na to ukazuje. Prve dve zapovesti u 16. stihu nisu puko ponavljanje. Jedan hebrejski gramatičar iznosi misao da prva, „umijte se“, ukazuje na polazni čin čišćenja, dok druga, „očistite se“, ukazuje na stalni trud da se ta čistoća održava.

11. Šta treba, a šta nikada ne treba da radimo u borbi protiv greha?

¹¹ Od Jehove ništa ne možemo sakriti (Jov 34:22; Poslovice 15:3; Jevrejima 4:13). Zato njegova zapovest: „Uklonite zloću dela svojih ispred očiju mojih“ može da znači samo jedno — da prestanu da čine zlo. Naravno, to podrazumeva da se ozbiljni gresi ne pokušavaju sakriti, jer je to samo po sebi greh. Poslovice 28:13 upozoravaju: „Ko prestupe svoje krije, taj ne napreduje, ko ih prizna i napušta, taj milost dobija.“

12. (a) Zašto je važno da se ’učimo dobro činiti‘? (b) Kako naročito starešine mogu primeniti smernice da ’pravdu istražuju‘ i da ’potlačenog u zaštitu uzimaju‘?

¹² Ima mnogo toga što možemo naučiti iz konkretnih  postupaka koje Jehova zapoveda u 17. stihu prvog poglavlja Isaije. Zapazi da on ne kaže samo ’dobro činite‘ već „učite se dobro činiti“. Da bismo razumeli šta je dobro u Božjim očima i da bismo želeli da to činimo, potrebno je da lično proučavamo Božju Reč. Nadalje, Jehova ne kaže samo ’pravdu činite‘ već „pravdu istražujte“. Čak i iskusne starešine treba temeljno da istražuju Božju Reč da bi u nekim komplikovanim stvarima pronašli pravi put. Na njima leži odgovornost da ’potlačenog u zaštitu uzimaju‘ kao što Jehova nadalje zapoveda. Ove smernice su važne za današnje hrišćanske pastire, jer oni žele da zaštite stado od ’okrutnih vukova‘ (Dela apostolska 20:28-30).

13. Kako danas možemo primeniti zapovesti u vezi s dečakom bez oca i udovicom?

¹³ Poslednje dve zapovesti obuhvataju neke koji su najranjiviji među Božjim narodom — siročiće i udovice. Svet jedva čeka da iskoristi takve osobe; ali tako ne sme biti među Božjim narodom. Ljubazne starešine u skupštini ’daju pravicu‘ dečacima i devojčicama koji nemaju oca, time što im pomažu da dobiju pravdu i zaštitu u svetu koji želi da ih iskoristi i iskvari. Starešine ’brane‘ udovicu, odnosno „bore se“ u njenu korist, jer hebrejska reč može da ima i to značenje. Zaista, svi hrišćani žele da budu utočište, izvor utehe i pravde nevoljnima među nama, jer su takvi dragoceni Jehovi (Mihej 6:8; Jakov 1:27).

14. Koja se pozitivna poruka prenosi u Isaiji 1:16, 17?

¹⁴ Kakvu samo čvrstu, pozitivnu poruku Jehova prenosi posredstvom ovih devet zapovesti! Ponekad oni koji su se upustili u greh ubede sebe da je jednostavno van njihovog domašaja da čine dobro. Takvo mišljenje je obeshrabrujuće. Štaviše, ono je neispravno. Jehova zna — a želi da i mi znamo — da uz njegovu  pomoć svaki grešnik može prestati da greši, promeniti se i umesto toga činiti dobro.

Samilosna, pravedna molba

15. Kako se izraz „da raščistimo stvari“ ponekad pogrešno razume, i šta on u stvari znači?

¹⁵ U boji Jehovinog glasa sada se oseća još veća srdačnost i samilost. „Dođite, pa da se sudimo [„da raščistimo stvari“, NW ], govori Jehova. Ako li su gresi vaši kao skerlet, kao sneg postaće beli; i ako su kao purpur crveni, postaće kao vuna“ (Isaija 1:18). Poziv kojim počinje ovaj predivan stih često se pogrešno razume. Primera radi, The New English Bible kaže: „Da se dogovorimo“ — kao da obe strane moraju da učine ustupke kako bi se usaglasile. Ali nije tako! Jehova ništa nije kriv, a najmanje kada se radi o ophođenju s tim buntovnim, licemernim narodom (Ponovljeni zakoni 32:4, 5). Ovaj stih ne govori o obostranom popuštanju u diskusiji ravnopravnih već o sudu na kojem se utvrđuje šta je pravedno — kao da Jehova ovde izvodi Izrael pred sud.

16, 17. Kako znamo da je Jehova spreman da oprosti čak i ozbiljne grehe?

¹⁶ Možda ovo ostavlja zastrašujući utisak, ali Jehova je najmilosrdniji i najsamilosniji Sudija. Njegova sposobnost da oprašta je bez premca (Psalam 86:5). On sam može uzeti Izraelove grehe koji su „kao skerlet“ i očistiti ih da budu ’beli kao sneg‘. Nikakav ljudski trud, nikakav recept za to šta bi trebalo uraditi, nikakve žrtve niti molitve ne mogu ukloniti mrlju greha. Samo Jehovin oproštaj može oprati grehe. Bog daje takav oproštaj pod uslovima koje on postavlja, što podrazumeva istinsko, iskreno pokajanje.

¹⁷ Veoma je važna činjenica da Jehova ovo ponavlja u pesničkom stilu — ’purpurno crveni‘ gresi postaće  kao nova, neobojena, bela vuna. Jehova želi da znamo da on stvarno oprašta grehe, čak vrlo ozbiljne grehe, ako smatra da se iskreno kajemo. Bilo bi dobro da oni koji misle da u njihovom slučaju to nije moguće, razmotre takve primere kao što je Manasija. Užasno je grešio — i to godinama. Ipak se pokajao i bilo mu je oprošteno (2. Letopisa 33:9-16). Jehova želi da svi mi, uključujući i one koji su počinili ozbiljne grehe, znamo da nije prekasno da „raščistimo stvari“ s njim.

18. Kakav izbor Jehova stavlja pred svoj buntovan narod?

¹⁸ Jehova podseća svoj narod da ima mogućnost izbora. „Ako ćete slušati i pokorni biti, najboljeg ćete se roda zemlje okusiti; ali ako se oprete i bunite, mač će vas istrebiti [„pojesti“, NW ], jer usta Jehovina progovoriše“ (Isaija 1:19, 20). Jehova ovde naglašava svoje stavove, i da bi dočarao suštinu koristi još jednu živopisnu stilsku figuru. Juda ima sledeći izbor: ili da jede ili da bude pojedena. Ako imaju takav stav da spremno slušaju Jehovu i da mu se pokoravaju, ješće dobre plodove zemlje. Međutim, ako i dalje budu imali buntovan stav biće pojedeni — poješće ih mač njihovih neprijatelja! Izgleda skoro nezamislivo da jedan narod izabere mač svojih neprijatelja pored milosti i izobilja Boga koji oprašta. Pa ipak, Jerusalim je baš to izabrao, kao što pokazuju sledeći stihovi Isaije.

Žalopojka nad voljenim gradom

19, 20. (a) Kako Jehova izražava osećaj da je izdan? (b) Na koji način Jerusalim ’beše pun pravice‘?

¹⁹ U Isaiji 1:21-23 vidimo u punoj meri zloću Jerusalima u to vreme. Isaija sada otpočinje jednu nadahnutu pesmu u stilu žalopojke, to jest jadikovke. „Što? Bludnica zar postade verna varoš? Puna  pravednosti beše, pravda u njoj nastavaše, a sada su u njoj krvnici“ (Isaija 1:21).

²⁰ Kako se samo taj grad Jerusalim srozao! Nekada je bio verna supruga, a sada je postao poput bludnice. Šta bi snažnije moglo preneti osećaj izdaje i razočaranja koji Jehova ima? Ovaj grad ’beše pun pravice‘. Kada? Čak i pre nego što je postojao Izrael, još u Avrahamovo vreme, ovaj grad se zvao Salim. Njime je vladao jedan čovek koji je bio i kralj i sveštenik. Zvao se Melhisedek, što znači „kralj pravednosti“, i to ime mu je očigledno dobro pristajalo (Jevrejima 7:2; Postanje 14:18-20). Otprilike 1 000 godina posle Melhisedeka, pod kraljevanjem Davida i Solomona, Jerusalim je dostigao svoj vrhunac. ’Beše pun pravice‘, naročito kada su kraljevi davali primer narodu  time što su hodili Jehovinim putevima. Međutim, u Isaijinim danima ta vremena su bila samo davna uspomena.

21, 22. Šta predstavljaju troska i razvodnjeno pivo, i zašto Judine vođe zaslužuju takav opis?

²¹ Izgleda da su vođe naroda u velikoj meri doprinosile problemima. Isaija nastavlja svoju jadikovku: „Srebro tvoje troska posta, [„pivo“, NW ] tvoje pomeša se s vodom. Knezovi su tvoji odmetnici [„tvrdoglavi“, NW ] i druzi lupeža: svaki mito voli, za dobitkom ide. Siroti pravice ne daju njegove, parba udovice do njih ne dostiže“ (Isaija 1:22, 23). Dve živopisne ilustracije jedna za drugom pripremaju čitaoca za ono što sledi. Kovač u svojoj kovačnici odvaja trosku iz rastopljenog srebra i baca je. Izraelski knezovi i sudije su kao troska, a ne kao srebro. Treba da budu odbačeni. Više ništa ne vrede kao ni pivo razblaženo s vodom koje je izgubilo svoj ukus. Takvo piće može samo da se prospe u slivnik!

²² Dvadeset treći stih pokazuje zašto te vođe zaslužuju ovakav opis. Mojsijev zakon je uzvisio Božji narod time što ga je izdvojio od ostalih naroda. Primera radi, to je postigao na taj način što je zaštitio siročiće i udovice (Izlazak 22:22-24). Ali u Isaijino vreme, dečak bez oca nije mogao mnogo da se nada povoljnoj presudi. Što se tiče udovice, niko čak nije hteo ni da sasluša njen slučaj, a kamoli da se bori u njenu korist. Ne, te sudije i vođe bile su i suviše zauzete staranjem za svoje lične interese — tražili su mito, iznuđivali poklone i udruživali se s lopovima, očigledno štiteći kriminalce dok su dopuštali da njihove žrtve pate. Što je još gore, oni su „tvrdoglavi“, to jest okoreli, u neispravnom postupanju. Kakvo žalosno stanje stvari!

 Jehova će pročistiti svoj narod

23. Koja osećanja Jehova izražava prema svojim protivnicima?

²³ Jehova neće večno tolerisati takvu zloupotrebu sile. Isaija dalje kaže: „Zato evo što govori Jehova, Jehova nad vojskama, Silni Izraelov: Ah!, naplatiću se ja na protivnicima svojim, osvetiću se neprijateljima svojim“ (Isaija 1:24). Jehovi se ovde daju tri naziva, čime se naglašava njegova pravedna vlast i njegova ogromna sila. Uzvik „Ah!“ verovatno znači da je Jehovino sažaljenje sada pomešano s odlučnošću da postupi u skladu sa svojim gnevom. Sigurno ima razloga za to.

24. Koji proces Jehova namerava da primeni u pročišćavanju svog naroda?

²⁴ Narod je sam sebe učinio Jehovinim neprijateljem. U potpunosti zaslužuje Božju osvetu. Jehova će to ’naplatiti‘, to jest oslobodiće ga se. Da li to znači potpuno, trajno brisanje naroda koji nosi njegovo ime? Ne, jer Jehova dalje kaže: „Okrenuću ruku svoju na te, pročistiću kao ceđem troske tvoje, izbaciću sve delove olova tvoga [„otpadne materije“, NW ]“ (Isaija 1:25). Jehova sada kao ilustraciju koristi proces čišćenja. U drevna vremena, onaj koji je pročišćavao često je dodavao ceđ kao pomoć u odvajanju troske od plemenitih metala. Jehova, koji ne vidi svoj narod kao potpuno zao, na sličan način će ga ’kazniti s merom‘. On će od njih ukloniti samo „otpadne materije“ — tvrdoglave, nepoželjne osobe koje ne žele da slušaju i da se pokore c (Jeremija 46:28). Isaija ima prednost da ovim rečima unapred zapiše istoriju.

25. (a) Kako je Jehova pročisto svoj narod 607. pre n. e.? (b) Kada je Jehova pročistio svoj narod u savremeno doba?

²⁵ Jehova je stvarno pročistio svoj narod uklonivši  trosku u obliku iskvarenih vođa i drugih buntovnika. Godine 607. pre n. e., mnogo godina posle Isaijinog doba, Jerusalim je uništen, a njegovi stanovnici odvedeni u 70-godišnje izgnanstvo u Vavilon. To je na neki način paralela jednoj akciji koju je Bog preduzeo mnogo kasnije. Proročanstvo iz Malahije 3:1-5, napisano mnogo godina posle vavilonskog izgnanstva, pokazalo je da će Bog opet izvršiti jedno delo čišćenja. Ono ukazuje na vreme kada će Jehova Bog doći u svoj duhovni hram u pratnji svog ’glasnika saveza‘, Isusa Hrista. To se očigledno desilo pred kraj Prvog svetskog rata. Jehova je ispitao sve one koji tvrde da su hrišćani, izdvojivši tako prave od lažnih. S kakvim rezultatom?

26-28. (a) Koje je prvobitno ispunjenje imao stih iz Isaije 1:26? (b) Kako se ovo proročanstvo ispunilo u naše doba? (v) Kako ovo proročanstvo može da bude od koristi današnjim starešinama?

²⁶ Jehova odgovara: „Postaviću ti opet sudije kao pre, savetnike kao u početku. I tada ćeš se zvati varoš pravedna, varoš verna. Sion će se pravednošću spasti, i svi koji se obrate pravdom će se otkupiti“ (Isaija 1:26, 27). Drevni Jerusalim je doživeo prvobitno ispunjenje ovog proročanstva. Kad su se 537. pre n. e. izgnanici vratili u svoj voljeni grad, ponovo je bilo vernih sudija i savetnika kao što ih je i ranije bilo. Proroci Agej i Zaharija, sveštenik Isus, pisar Jezdra i namesnik Zorovavelj, pružali su vođstvo i uputstva kako bi verni ostatak povratnika hodio Božjim putevima. Međutim, u 20. veku dogodilo se još važnije ispunjenje.

²⁷ Godine 1919. Jehovin savremeni narod je prolazio kroz razdoblje ispitivanja. Bio je oslobođen duhovnog robovanja Vavilonu Velikom, svetskom carstvu krive religije. Razlika između vernog pomazanog ostatka i otpadničkog sveštenstva hrišćanskog sveta postala je jasna. Bog je još jednom blagoslovio  svoj narod ’postavivši sudije kao pre i savetnike‘ — verne ljude koji su savetovali narod u skladu s Božjom Rečju, a ne u skladu s ljudskim tradicijama. Danas među ’malim stadom‘ kojeg brojčano ima sve manje i među milionima njihovih drugova ’drugih ovaca‘ kojih je sve više, ima na hiljade takvih ljudi (Luka 12:32; Jovan 10:16; Isaija 32:1, 2; 60:17; 61:3, 4).

²⁸ Starešine imaju na umu da u skupštini povremeno postupaju kao „sudije“ da bi je sačuvali moralno i duhovno čistom i da bi ispravili prestupnike. Jako im je stalo da stvari obavljaju na Božji način, oponašajući time njegovo milosrđe i uravnotežen osećaj za pravdu. Međutim, u većini stvari oni služe kao ’savetnici‘. Naravno, to je veoma daleko od toga da su gospodari ili tirani, i dosta se trude da nikada čak i ne izgleda da ’gospodare nad onima koji su Božje nasledstvo‘ (1. Petrova 5:3).

29, 30. (a) Šta Jehova najavljuje onima koji ne žele da se okoriste procesom pročišćavanja? (b) U kom smislu je narod ’posramljen‘ zbog svog drveća i svojih vrtova?

²⁹ Šta je sa ’troskom‘ spomenutom u Isaijinom proročanstvu? Šta se dešava sa onima koji ne žele da se okoriste Božjim procesom pročišćavanja? Isaija nastavlja: „Ali će se odmetnici i grešnici svi satrti, izginuće svi koji Jehovu napuštaju. Jer ćete se posramiti gajeva [„drveća“, NW ] u  kojima uživaste, i zastideti vrtova koje zavoleste“ (Isaija 1:28, 29). Oni koji se bune i greše protiv Jehove, time što ignorišu upozoravajuće poruke njegovih proroka sve dok ne bude prekasno, zaista se ’satiru‘ i ’ginu‘. To se dešava 607. pre n. e. Međutim, šta znači ovo ukazivanje na drveće i vrtove?

³⁰ Judejci stalno imaju problem sa idolopoklonstvom. Drveće, vrtovi i gajevi često igraju ulogu u njihovim ponižavajućim običajima. Na primer, obožavaoci Vala i njegove supruge Astarote, veruju da su u sušnoj sezoni ova dva božanstva mrtva i sahranjena. Da bi ih podstakli da se probude i spoje, donoseći time plodnost zemlji, idolopoklonici se skupljaju da bi sprovodili izopačene seksualne radnje pod „svetim“ drvećem u gajevima ili vrtovima. Kad kiše, a s tim i plodnost, stignu na zemlju, lažnim bogovima se pripisuje zasluga za to; idolopoklonici smatraju da je potvrđeno njihovo sujeverje. Ali kada Jehova satire te buntovne idolopoklonike, nijedan bog u obliku idola ih ne štiti. Buntovnici su ’posramljeni‘ zbog tog nemoćnog drveća i vrtova.

31. S čime se idolopoklonici suočavaju a što je još gore od srama?

³¹ Međutim, idolopoklonički Judejci suočavaju se s nečim što je još gore od srama. Praveći zaokret u ilustraciji, Jehova sada upoređuje same idolopoklonike s drvećem. „Jer ćete vi biti kao hrast kome je lišće iščupano, kao vrt u kome nema vode“ (Isaija 1:30). S obzirom na vrelo, sušno klimatsko područje Srednjeg istoka, ova ilustracija je baš zgodna. Nijedno drvo niti vrt ne može dugo da traje bez stalne zalihe vode. Takva sasušena vegetacija je naročito podložna požarima. Zato se ilustracija u 31. stihu prirodno nadovezuje.

32. (a) Ko je „junak“ na koga se ukazuje u 31. stihu? (b) U kom smislu će postati kao ’konoplja‘, koja „iskra“ će ga zapaliti, i kakve će biti posledice?

 ³² „I junak će kao od konoplja biti i kao iskra delo njegovo; i goreće oboje, i niko gasiti neće“ (Isaija 1:31). Ko je taj „junak“? Hebrejski izraz prenosi misao o snazi i bogatstvu. Verovatno ukazuje na uspešnog, samopouzdanog sledbenika lažnih bogova. U Isaijino vreme, kao i u naše, ima mnogo ljudi koji odbacuju Jehovu i čisto obožavanje. Čak se čini da su neki uspešni. Ipak, Jehova upozorava da će takvi ljudi biti kao „konoplja“, grubo vlakno toliko slabo i isušeno da se takoreći kida čim oseti vatru (Sudije 16:8, 9). Posledice ponašanja ovih idolopoklonika — bez obzira da li obožavaju bogove u obliku idola, bogatstvo ili bilo šta drugo umesto Jehove — biće kao paljenje ’iskre‘. Vatra koju niko ne može da ugasi proždreće i uništiće i iskru i konoplju. Nikakva sila u svemiru ne može preinačiti Jehovine savršene presude.

33. (a) Kako je to što Bog upozorava na predstojeću presudu takođe pokazatelj njegovog milosrđa? (b) Koju priliku Jehova pruža čovečanstvu, i kako to utiče na svakoga od nas?

³³ Da li je ova završna poruka spojiva s porukom milosrđa i opraštanja iz 18. stiha? Svakako! Jehova je zapisao ta upozorenja i objavio ih preko svojih slugu zato što je milosrdan. Na kraju krajeva, on „ne želi da iko bude uništen nego da svi dođu do pokajanja“ (2. Petrova 3:9). Danas svaki pravi hrišćanin ima prednost da objavljuje Božje upozoravajuće poruke čovečanstvu, tako da pokajnici mogu imati koristi od njegovog velikodušnog opraštanja i živeti večno. Koliko je samo ljubazno s Jehovine strane što je čovečanstvu pružio šansu da s njim ’raščisti stvari‘ pre nego što bude prekasno!

[Fusnote]

[Pitanja za razmatranje]