Jehova Bog je milostiv prema ostatku
Šesto poglavlje
Jehova Bog je milostiv prema ostatku
1, 2. Šta prorok Isaija predskazuje u pogledu Jude i Jerusalima?
ŽESTOKA oluja zahvata gusto naseljeno područje. Jaki vetrovi, prolomi oblaka i velike poplave haraju zemljom uništavajući kuće, nanoseći štetu usevima i odnoseći živote. Ali oluja ubrzo prolazi i nastupa zatišje. Za one koji su preživeli, to je vreme za obnovu i ponovnu izgradnju.
2 Prorok Isaija predskazuje nešto slično u vezi s Judom i Jerusalimom. Olujni oblaci Božjeg suda zloslutno se približavaju — i to s dobrim razlogom! Krivica naroda je ogromna. I vladari i narod napunili su zemlju nepravdom i krvoprolićem. Jehova preko Isaije razgolićuje Judinu krivicu i upozorava da će On izvršiti presudu nad tim prestupničkim narodom (Isaija 3:25). Judina zemlja će u naletu ove oluje biti potpuno opustošena. Sve to je sigurno rastužilo Isaiju.
3. Koju dobru vest sadrži nadahnuta poruka u Isaiji 4:2-6?
3 Ali evo i dobre vesti! Oluja Jehovinog pravednog suda će proći, a ostatak će preživeti. Da, Jehovin sud nad Judom biće ublažen milosrđem! Isaijina nadahnuta poruka zapisana u Isaiji 4:2-6 opisuje to blagoslovljeno vreme. Kao kad se sunce probija kroz oblake, scena se menja, pa prizore i zvuke osude — opisane u Isaiji 2:6–4:1 — smenjuju prizori predivne obnovljene zemlje i ljudi.
4. Zašto treba da razmotrimo Isaijino proročanstvo o obnovi ostatka?
4 Isaijino proročanstvo o obnovi ostatka i o njihovoj kasnijoj sigurnosti ima ispunjenje i u naše vreme — u „završnom delu danâ“ (Isaija 2:2-4, NW). Razmotrimo ovu pravovremenu poruku, jer pored proročanskog značenja ona nas i uči o Jehovinom milosrđu i o tome kako i nama kao pojedincima ono može biti ukazano.
’Mladica Jehovina‘
5, 6. (a) Kako Isaija opisuje mirno vreme koje nastupa posle bure? (b) Kakvo je značenje izraza „mladica“, i šta to nagoveštava u pogledu Judine zemlje?
5 Dok iza predstojeće bure gleda na mirnije vreme, Isaijin glas postaje srdačniji. On piše: „I u to će vreme klica [„mladica“, NW] Jehovina slavu i čast imati [„biće za ukrašavanje i slavu“, NW], i sjajan će i krasan biti plod od zemlje preostatku Izraelovom“ (Isaija 4:2).
6 Isaija ovde govori o obnovi. Hebrejska imenica koja se prevodi kao „mladica“ ukazuje na ’ono što niče, izdanak, granu‘. Ona se povezuje s blagostanjem, napretkom i blagoslovima od Jehove. Isaija prema tome prikazuje sliku nade — predstojeće opustošenje neće trajati večno. Uz Jehovin blagoslov nekada napredna zemlja Jude ponovo će donositi obilje plodova a (Levitska 26:3-5).
7. U kom smislu će mladica Jehovina biti za „ukrašavanje i slavu“?
7 Isaija koristi živopisne izraze kako bi opisao taj budući veličanstveni preobražaj. Mladica Jehovina biće za „ukrašavanje i slavu“. Reč „ukrašavanje“ podseća na lepotu Obećane zemlje koju je Jehova vekovima ranije dao Izraelu. Bila je toliko lepa da se smatrala „ukrasom [„draguljem“, New American Bible] svih zemalja“ (Jezekilj 20:6, NW). Tako Isaijine reči uveravaju narod da će Judina zemlja biti obnovljena do nekadašnje slave i lepote. Zaista, ona će na zemlji biti kao kraljevski dragulj.
8. Ko će uživati u obnovljenoj lepoti zemlje, i kako Isaija opisuje njihova osećanja?
8 Ali ko će uživati u obnovljenoj lepoti zemlje? ’Preostatak Izraelov‘, piše Isaija. Da, neki će preživeti ponižavajuće uništenje koje je ranije prorečeno (Isaija 3:25, 26). Ostatak preživelih vratiće se u Judu i učestvovaće u obnovi. Za te povratnike — ’preostatak‘ — obilje prinosa njihove obnovljene zemlje biće nešto ’sjajno i krasno‘ (Isaija 4:2). Poniženje zbog pustošenja ustupiće mesto obnovljenom osećanju ponosa.
9. (a) Šta se desilo 537. pre n. e. kao ispunjenje Isaijinih reči? (b) Zašto se može reći da ’preostatak‘ uključuje i neke koji su se rodili u izgnanstvu? (Vidi fusnotu.)
9 Baš kao što je Isaija i rekao, oluja osude sručila se 607. pre n. e. kada su Vavilonci uništili Jerusalim i kada su mnogi Izraelci izginuli. Neki su preživeli i bili odvedeni u izgnanstvo u Vavilon, ali da nije bilo Božjeg milosrđa niko ne bi preživeo (Nemija 9:31). Juda je na kraju ostala potpuno pusta (2. Letopisa 36:17-21). A zatim, 537. pre n. e. Bog milosrđa je dozvolio ’ostatku‘ da se vrati u Judu da obnovi pravo obožavanje b (Jezdra 1:1-4; 2:1). Iskreno pokajanje ovih izgnanika koji su se vratili predivno je izraženo u 137. Psalmu, koji je najverovatnije napisan za vreme zarobljeništva ili neposredno posle toga. Kad su se vratili u Judu uzorali su zemlju i posejali seme. Zamisli samo kako su se osećali kad su videli da je Bog blagoslovio njihov trud jer je zemlja počela rađati kao plodni ’vrt Edenski‘! (Jezekilj 36:34-36).
10, 11. (a) U kom smislu su početkom 20. veka Istraživači Biblije bili u zarobljeništvu ’Vavilona Velikog‘? (b) Kako je Jehova blagoslovio ostatak duhovnih Izraelaca?
10 Jedna slična obnova odigrala se i u naše doba. Početkom 20. veka Istraživači Biblije, kako su Jehovini svedoci tada bili poznati, dospeli su u duhovno zarobljeništvo ’Vavilona Velikog‘, svetskog carstva krive religije (Otkrivenje 17:5). Premda su odbacili mnoga lažna religiozna učenja, Istraživači Biblije su još uvek bili uprljani izvesnim vavilonskim idejama i običajima. Neki od njih su i doslovno zatočeni zbog protivljenja koje je potpirivalo sveštenstvo. Njihova duhovna zemlja — njihov religiozni, to jest duhovni posed — bio je opustošen.
11 Ali u proleće 1919. Jehova je pokazao milosrđe prema ovom ostatku duhovnih Izraelaca (Galatima 6:16). On je video njihovo pokajanje i njihovu želju da ga obožavaju u istini, pa ih je izveo iz doslovnog zatočeništva i, što je još važnije, iz duhovnog zarobljeništva. Tom ’preostatku‘ je vraćen duhovni posed koji im je Bog dao i učinio ga plodnim. Taj duhovni posed je takođe primamljivog i privlačnog izgleda, pa je privukao milione drugih bogobojaznih ljudi da se pridruže ostatku u pravom obožavanju.
12. Kako Isaijine reči veličaju milosrđe koje Jehova ima prema svom narodu?
12 Ove Isaijine reči veličaju milosrđe koje Bog ima prema svom narodu. Iako su se Izraelci kao nacija okrenuli protiv Jehove, on ima milosrđe prema pokajničkom ostatku. Ovo saznanje nam može doneti utehu jer se čak i oni koji su ozbiljno zgrešili mogu s nadom obratiti Jehovi. Pokajnici ne treba da smatraju da su van domašaja Jehovinog milosrđa, jer on ne odbacuje skrušeno srce (Psalam 51:19). Biblija nas uverava: „Jehova je milostiv i dobar, spor na gnev i bogat u dobroti. Kao što otac sinove svoje žali, tako žali Jehova one koji ga se boje“ (Psalam 103:8, 13). Sasvim sigurno, takav milosrdan Bog zaslužuje svu našu hvalu!
Ostatak postaje svet Jehovi
13. Kako Isaija opisuje ostatak prema kome Jehova pokazuje milosrđe, kao što je to zapisano u Isaiji 4:3?
13 Već nam je predstavljen ostatak prema kome Jehova pokazuje milosrđe, ali sada ih Isaija detaljnije opisuje. On piše: „Što ostane od Siona, i što ostane od Jerusalima sveto će se zvati, i svi će u Jerusalimu zapisani biti među živima“ (Isaija 4:3).
14. Ko su ’ostali‘, i zašto će im Jehova ukazati milosrđe?
14 Ko su oni što su ’ostali‘? To su preostali spomenuti u prethodnom stihu — jevrejski izgnanici kojima će biti dozvoljeno da se vrate u Judu. Sada Isaija pokazuje zašto će Jehova imati milosrđe prema njima — oni će mu biti ’sveti‘. Svetost podrazumeva „religioznu čistoću ili besprekornost; svetinju“. Biti svet znači biti čist, to jest besprekoran, u rečima i delima, i povinovati se Jehovinom merilu za ispravno. Da, Jehova će pokazati milosrđe prema onima koji su mu ’sveti‘ i dozvoliće im da se vrate u ’sveti grad‘ Jerusalim (Nemija 11:1).
15. (a) Na koji nas jevrejski običaj podseća izraz ’zapisani među živima u Jerusalimu‘? (b) Koje otrežnjavajuće upozorenje sadrže Isaijine reči?
15 Da li će ovaj verni ostatak tu i ostati? Oni će biti ’zapisani među živima u Jerusalimu‘, obećava Isaija. Ovo nas podseća na jevrejski običaj da pažljivo vode registar izraelskih porodica i plemena (Nemija 7:5). Biti zapisan u registru znači biti živ, jer kad osoba umre njeno ime se briše. U drugim delovima Biblije čitamo o jednom simboličnom registru, to jest knjizi, koji sadrži imena onih koje Jehova nagrađuje životom. Ali za upisivanje imena u ovu knjigu postoje uslovi, jer Jehova može ’izbrisati‘ imena (Izlazak 32:32, 33; Psalam 69:29). Zato Isaijine reči sadrže u sebi otrežnjavajuće upozorenje — povratnici mogu nastaviti da žive u svojoj obnovljenoj zemlji samo ako ostanu sveti u Božjim očima.
16. (a) Šta je Jehova zahtevao od onih kojima je dozvolio da se 537. pre n. e. vrate u Judu? (b) Zašto se može reći da Jehovino milosrđe prema pomazanom ostatku i ’drugim ovcama‘ nije bilo besplodno?
16 Godine 537. pre n. e. ostatak koji se vratio u Jerusalim vratio se iz čistih poticaja — da obnovi pravo obožavanje. Nijedna osoba zatrovana paganskim religioznim običajima ili nečistim ponašanjem na koje je Isaija toliko energično upozoravao, nije imala pravo da se vrati (Isaija 1:15-17). Jedino oni koje je Jehova smatrao svetima mogli su da se vrate u Judu (Isaija 35:8). Slično tome, otkako je oslobođen iz duhovnog zarobljeništva 1919. godine, pomazani ostatak se trudi na svaki način da bude svet u Božjim očima, a njemu se sada pridružuju milioni ’drugih ovaca‘ što se nadaju da će večno živeti na zemlji (Jovan 10:16). Oni su se otarasili vavilonskih učenja i običaja. Svako za sebe se trudi da se drži Božjih visokih moralnih merila (1. Petrova 1:14-16). Jehovino milosrđe prema njima nije bilo besplodno.
17. Čija imena Jehova zapisuje u svoju ’knjigu života‘, i šta treba da budemo odlučni da činimo?
17 Priseti se da je Jehova zapazio osobe u Izraelu koje su bile svete i da ih je ’zapisao među žive‘. I danas Jehova zapaža kad se trudimo da budemo čisti u mislima i telesno dok ’svoja tela dajemo kao žrtvu živu, svetu, prihvatljivu Bogu‘ (Rimljanima 12:1). Sve koji hode tim putem Bog zapisuje u svoju „knjigu života“ — simboličan zapis koji sadrži imena onih što treba da dobiju večni život, bilo na nebu bilo na zemlji (Filipljanima 4:3; Malahija 3:16). Zato onda dajmo sve od sebe da i dalje budemo sveti u Božjim očima, jer će onda naše ime ostati u toj dragocenoj „knjizi“ (Otkrivenje 3:5).
Obećanje o brizi punoj ljubavi
18, 19. Koje će čišćenje Jehova sprovesti i kako će se to desiti, prema Isaiji 4:4, 5?
18 Isaija zatim pokazuje kako će stanovnici obnovljene zemlje postati sveti i koji ih blagoslovi očekuju. On kaže: „Kada Jehova dahom pravde i dahom rušenja nečistotu kćeri Sionskih opere, i očisti Jerusalim od krvi na njemu. Jehova će nad celom gorom Sionskom i nad zbornicama njenim postaviti oblak danju s dimom i svetlost plamena ognjenoga noću, jer će sve što god je slavno u zaklonu biti“ (Isaija 4:4, 5).
19 Ranije je Isaija korio „kćeri Sionske“ čija je moralna iskvarenost bila skrivena ispod njihovih upadljivih ukrasa. On je takođe razotkrivao krivicu za krvoproliće naroda uopšte, i podsticao ih da se očiste (Isaija 1:15, 16; 3:16-23). Međutim, ovde on gleda na vreme kada će sam Bog ’oprati nečistotu‘, to jest moralnu prljavštinu, i ’očistiti mrlje od krvi‘ (Isaija 4:4, New International Version). Kako će se to čišćenje sprovesti? „Dahom pravde i dahom rušenja.“ Predstojeće uništenje Jerusalima i izgnanstvo u Vavilon biće eksplozija Božje osude i gorućeg gneva na nečistoj naciji. Ostatak koji preživi ove nesreće i vrati se kući poniziće se i pročistiti. Zato će i biti sveti Jehovi i ukazaće im se milosrđe. (Uporedi s Malahijom 3:2, 3.)
20. (a) Na šta nas podsećaju izrazi „oblak“, ’dim‘ i „svetlost plamena“? (b) Zašto pročišćeni izgnanici ne treba da se plaše?
20 Jehova preko Isaije obećava da će se s puno ljubavi starati za ovaj pročišćeni ostatak. Izrazi „oblak“, ’dim‘ i „svetlost plamena“ podsećaju na to kako se Jehova starao za Izraelce posle izlaska iz Egipta. ’Stub od ognja i oblaka‘ štitio ih je od Egipćana koji su ih gonili; takođe ih je vodio u pustoši (Izlazak 13:21, 22; 14:19, 20, 24). Kada se Jehova pokazao na Sinajskoj gori ona se „sva dimljaše“ (Izlazak 19:18). Zato očišćeni izgnanici ne treba da se plaše. Jehova će biti njihov Zaštitnik. On će biti s njima, bilo da se okupljaju u svojim kućama ili da se sastaju na svetim skupovima.
21, 22. (a) S kojom svrhom su često pravljene senice, to jest kolibice? (b) Kakav je izgled stavljen pred pročišćeni ostatak?
21 Isaija završava opis Božje zaštite usmeravajući pažnju na svakodnevni život. On piše: „Biće sklonište danju od vrućine, utočište i zaklon od vihora više“ (Isaija 4:6). Senice, to jest kolibice često su pravljene u vinogradima ili na poljima radi preko potrebnog zaklona od jarkog sunca u vreme suša i od hladnoće i oluja u vreme kiša. (Uporedi s Jonom 4:5.)
22 Kada se suoči s gorućom vrelinom progonstva i olujama protivljenja, pročišćeni ostatak će uvideti da je Jehova njihov Izvor zaštite, sigurnosti i utočišta (Psalam 91:1, 2; 121:5). Dakle, pred njih je postavljen divan izgled: ako ostave nečista verovanja i vavilonske običaje, ako dozvole da ih Jehovin sud pročisti, i ako se trude da ostanu sveti, biće bezbedni kao da su u „senici“ Božje zaštite.
23. Zašto je Jehova blagoslovio pomazani ostatak i njegove drugove?
23 Zapazi da najpre nastupa čišćenje, pa tek onda blagoslovi. Tako je i u naše vreme. Davne 1919. pomazani ostatak se ponizno podložio pročišćavanju, i Jehova je ’oprao‘ njihovu nečistoću. Kasnije i „veliko mnoštvo“ drugih ovaca takođe dozvoljava da ih Jehova pročisti (Otkrivenje 7:9). Tako pročišćeni, ostatak i njegovi drugovi bili su blagoslovljeni — Jehova ih je uzeo pod svoju zaštitu. On ne sprečava nekim čudom da se na njih sruče žestina progonstva ili oluje protivljenja. Ali on ih štiti, kao da im je podigao „utočište i zaklon od vihora“. Kako?
24. Kako je očigledno da je Jehova blagoslovio svoj narod kao organizaciju?
24 Razmisli o ovome: neke od najmoćnijih vladavina u istoriji zabranile su delo propovedanja Jehovinih svedoka ili su pokušale da ih potpuno uklone. Pa ipak, Svedoci su ostali čvrsti i nastavili su da propovedaju bez prestanka! Zašto te moćne nacije nisu mogle da zaustave aktivnost ove relativno male i na izgled nezaštićene grupe ljudi? Zato što je Jehova svoje pročišćene sluge smestio u „senicu“ zaštite koju nijedan čovek ne može srušiti!
25. Šta za nas lično znači to što je Jehova naš Zaštitnik?
25 A kako je s nama lično? To što imamo Jehovu kao Zaštitnika ne znači da u životu nemamo nikakvih problema u ovom sistemu stvari. Mnogi verni hrišćani suočavaju se s velikim nesrećama kao što su siromaštvo, prirodne katastrofe, rat, bolest i smrt. Kad se suočavamo s takvim jadima nikada ne zaboravimo da je Bog s nama. On nas štiti u duhovnom smislu time što nam obezbeđuje ono što nam je neophodno — čak i ’snagu koja nadilazi uobičajenu‘ — da bismo ostali verni u kušnjama (2. Korinćanima 4:7). Kad smo s njim ne treba da se plašimo. Na kraju krajeva, sve dok dajemo sve od sebe da bismo ostali sveti u njegovim očima ništa „neće moći da nas rastavi od Božje ljubavi“ (Rimljanima 8:38, 39).
[Fusnote]
a Neki izučavaoci smatraju da izraz ’mladica Jehovina‘ aludira na Mesiju, koji se neće pojaviti sve dok Jerusalim ne bude obnovljen. U aramejskim Targumima, parafraza ovog izraza glasi: „Mesija [Hrist] Jehovin.“ Interesantno je da Jeremija kasnije koristi istu hebrejsku imenicu (tsemak) kada govori o Mesiji kao o ’pravednoj mladici‘ podignutoj Davidu (Jeremija 23:5; 33:15, NW).
b ’Preostatak‘ uključuje i neke koji su se rodili u izgnanstvu. Mogu se smatrati onima koji su ’preostali‘, jer se nikada ne bi rodili da njihovi preci nisu preživeli uništenje (Jezdra 9:13-15; uporedi s Jevrejima 7:9, 10).
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 63. strani]
Oluja Božjeg suda dolazi na Judu
