Jehova Bog je u svom svetom hramu
Osmo poglavlje
Jehova Bog je u svom svetom hramu
1, 2. (a) Kada prorok Isaija prima viziju o hramu? (b) Zašto je kralj Ozija izgubio Jehovinu naklonost?
„U GODINI smrti kralja Ozije videh Jehovu koji je sedeo na prestolu visokom i uzdignutom, a skutovi haljine njegove ispunjavahu hram“ (Isaija 6:2). Ovim prorokovim rečima počinje šesto poglavlje knjige Isaije. Godina je 778. pre n. e.
2 Ozija je vladao 52 godine kao kralj Jude, i to najvećim delom s briljantnim uspehom. Pošto je činio „ono što je pravo pred očima Jehovinim“, imao je njegovu podršku u vojnim, građevinskim i poljoprivrednim poduhvatima. Ali uspeh ga je i upropastio. Na kraju se njegovo srce ponese, „te se pokvari i sagreši Jehovi, Bogu svome, i uđe u hram Jehovin da kadi“. Zbog ovog drskog postupka i zato što je bio gnevan na sveštenike koji su ga prekorili, Ozija je ostao gubav sve do svoje smrti (2. Letopisa 26:3-22). Otprilike u to vreme Isaija je počeo s proročkom službom.
3. (a) Da li Isaija stvarno vidi Jehovu? Objasni. (b) Koju scenu Isaija posmatra i zašto?
3 Ne kaže se gde se Isaija nalazi kad ima ovu viziju. Ali ono što vidi svojim očima nesumnjivo jeste vizija, a ne stvaran prizor Svemoćnog, jer „nijedan čovek nikada nije video Boga“ (Jovan 1:18; Izlazak 33:20). Pa ipak, videti Stvoritelja Jehovu, makar samo u viziji, jeste prizor koji uliva strahopoštovanje. On koji sedi na visokom prestolu, što simbolizuje njegovu ulogu večnog Kralja i Sudije, jeste Vladar čitavog svemira i Izvor pravedne vladavine! Skutovi njegove dugačke, raskošne haljine ispunjavaju hram. Isaija je dobio proročku službu koja će veličati Jehovinu suverenu moć i pravdu. Da bi se pripremio za tu službu, on će dobiti viziju Božje svetosti.
4. (a) Zašto opisi Jehove u vizijama zapisanim u Bibliji moraju biti simbolični? (b) Šta iz Isaijine vizije učimo o Jehovi?
4 Isaija u svojoj viziji ne opisuje kako Jehova izgleda — za razliku od vizija o kojima su govorili Jezekilj, Danilo i Jovan. Svi ovi izveštaji se razlikuju i po onome što se na nebu videlo (Jezekilj 1:26-28; Danilo 7:9, 10; Otkrivenje 4:2, 3). Međutim, priroda i svrha ovih vizija se ne zaboravlja. One ne predstavljaju doslovan opis Jehovine prisutnosti. Doslovne oči ne mogu videti ono što je duhovno, niti ograničeni ljudski um može shvatiti duhovno područje. Zato su ove vizije opisane izrazima pojmljivim za ljude. (Uporedi s Otkrivenjem 1:1.) Nije potrebno da Isaija u svojoj viziji opisuje kako Bog izgleda. Ova vizija saopštava Isaiji da je Jehova u svom svetom hramu, da je on svet i da su njegove presude čiste.
Serafimi
5. (a) Ko su serafimi, i šta taj pojam znači? (b) Zašto serafimi skrivaju lice i noge?
5 Slušaj! Isaija dalje kaže: „Više njega stajahu serafimi, svaki sa šest krila: S dvema on pokrivaše lice svoje, s dvema pokrivaše noge svoje a s dvema letaše“ (Isaija 6:2). Šesto poglavlje Isaije je jedino mesto u Bibliji na kome se spominju serafimi. To su očigledno anđeoska stvorenja u Jehovinoj službi koja zauzimaju veoma visok položaj što se tiče prednosti i časti, jer se nalaze oko Jehovinog nebeskog prestola. Za razliku od ponosnog kralja Ozije, oni zauzimaju svoj položaj sa svom poniznošću i skromnošću. Isaija vidi kako oni s jednim parom krila pokrivaju lice jer se nalaze u prisutnosti nebeskog Suverena; a zbog poštovanja prema tom svetom mestu, s drugim parom krila pokrivaju noge. Tim pre što su blizu Suverena čitavog svemira, serafimi su skromni kako ne bi odvraćali pažnju od Božje lične slave. Pojam „serafimi“, što znači „vatreni“ to jest „ognjeni“, aludira na to da zrače svetlošću, ali oni ipak skrivaju lice od još jačeg Jehovinog sjaja i njegove slave.
6. U kom su položaju serafimi u odnosu na Jehovu?
6 Serafimi koriste treći par krila da bi leteli i, sasvim sigurno, da bi lebdeli, to jest ’stajali‘, na svojim mestima. (Uporedi s 5. Mojsijevom 31:15, DK.) Što se tiče njihovog položaja, profesor Franc Delič komentariše: „Serafimi se u stvari ne izdižu nad glavom Onoga koji sedi na prestolu, već lebde nad njegovom haljinom koja ispunjava dvoranu“ (Commentary on the Old Testament). To zvuči razumno. Oni ’stoje iznad‘, ne u tom smislu da su superiorniji od Jehove, već čekaju na njega, poslušni i spremni da služe.
7. (a) Koji zadatak izvršavaju serafimi? (b) Zašto serafimi tri puta objavljuju Božju svetost?
7 Slušaj sada te povlašćene serafime! „Oni vikahu jedan drugome i govorahu: Svet, svet, svet je Jehova nad vojskama! Puna je sva zemlja slave njegove“ (Isaija 6:3). Njihov zadatak je da se postaraju da se Jehovina svetost objavljuje i da se njegova slava prizna širom svemira, čiji je deo i zemlja. Njegova slava se vidi u svemu što je stvorio i uskoro će je poznati svi stanovnici zemlje (Brojevi 14:21; Psalam 19:2-4; Avakum 2:14). Trostruka objava: „Svet, svet, svet“, nije nikakav dokaz u prilog Trojstvu. Umesto toga, to je trostruko naglašavanje Božje svetosti. (Uporedi s Otkrivenjem 4:8.) Jehova je nenadmašan u svetosti.
8. Šta proističe iz objava koje daju serafimi?
8 Premda se ne spominje koliko ih ima, blizu prestola se verovatno nalaze grupe serafima. U melodičnoj pesmi, oni jedan za drugim ponavljaju objavu Božje svetosti i slave. Šta proističe iz toga? Poslušaj još jednom dok Isaija dalje kaže: „Od glasa koji se razlegaše zadrmaše se vrata na pragovima i dom se napuni dima“ (Isaija 6:4). Dim ili oblak u Bibliji često predstavlja vidljivi dokaz Božje prisutnosti (Izlazak 19:18; 40:34, 35; 1. Kraljevima 8:10, 11; Otkrivenje 15:5-8). Dim označava slavu kojoj se mi kao ljudska stvorenja ne možemo približiti.
Nedostojan, pa ipak očišćen
9. (a) Kakav utisak ova vizija ostavlja na Isaiju? (b) Koja je razlika očigledna između Isaije i kralja Ozije?
9 Vizija Jehovinog prestola ostavila je dubok utisak na Isaiju. On beleži: „Tada rekoh: Jaoh meni, pogiboh!; jer sam čovek nečistih usana i nastavam usred naroda nečistih usana, a oči moje videše kralja, Jehovu nad vojskama!“ (Isaija 6:5). Kakva ogromna razlika između Isaije i kralja Ozije! Ozija je prisvojio položaj pomazanog sveštenstva i bez poštovanja upao u Svetinju u hramu. Premda je Ozija video zlatne svećnjake, zlatan kadioni oltar, i stolove za ’hlebove za predstavljanje‘, niti je video Jehovino lice odobravanja niti je od njega dobio neko posebno ovlašćenje (1. Kraljevima 7:48-50; fusnota u NW). S druge strane, prorok Isaija ne gura u stranu sveštenstvo niti neovlašćeno ulazi u hram. Ipak, on ima viziju Jehove u njegovom svetom hramu i počastvovan je time što mu lično On daje opunomoćenje. Dok se serafimi ne usuđuju da gledaju ustoličenog Gospodara hrama, Isaiji je dozvoljeno da u viziji gleda „kralja, Jehovu nad vojskama“!
10. Zašto se Isaija uplašio kada je imao viziju?
10 Isaija se oseća krajnje nečisto jer uviđa kontrast između Božje svetosti i svoje grešnosti. Preplavljen strahom, misli da će umreti (Izlazak 33:20). On čuje kako serafimi hvale Boga čistim usnama, ali njegove su nečiste i još više uprljane nečistoćom usana naroda među kojim živi i čiji govor sluša. Jehova je svet i njegove sluge moraju odražavati tu osobinu (1. Petrova 1:15, 16). Iako je Isaija već bio izabran za Božjeg govornika, pogodilo ga je to što je shvatio koliko je grešan i da nema čiste usne koje bi priličile govorniku slavnog i svetog Kralja. Kakva će biti reakcija s neba?
11. (a) Šta jedan od serafima radi, i šta to simbolizuje? (b) Kako nam razmišljanje o onome što je taj serafim rekao Isaiji može pomoći kada se osećamo nedostojnima kao Božje sluge?
11 Umesto da isteraju poniznog Isaiju koji stoji pred Jehovom, serafimi čine nešto da bi mu pomogli. Izveštaj kaže: „Ali jedan od serafima dolete k meni držeći u ruci kamen usijan koji uze klještima s oltara. On mi dodirnu usta i reče: Evo, ovo dodirnu usta tvoja, uze se bezakonje tvoje i okajan je greh tvoj“ (Isaija 6:6, 7). U simboličnom smislu, vatra ima moć da pročisti. Dodirnuvši Isaijine usne usijanim kamenom iz svete vatre sa oltara, taj serafim uverava Isaiju da su njegovi gresi iskupljeni do te mere da može dobiti Božju naklonost i Božje opunomoćenje. Koliko to umirujuće deluje na nas! I mi smo grešni i nedostojni da pristupimo Bogu. Ali mi smo otkupljeni vrednošću Isusove otkupne žrtve i možemo primiti Božju naklonost i obratiti mu se u molitvi (2. Korinćanima 5:18, 21; 1. Jovanova 4:10).
12. Koji oltar vidi Isaija, i od kakve je koristi vatra?
12 Spominjanje „oltara“ nas ponovo podseća da je to vizija. (Uporedi s Otkrivenjem 8:3; 9:13.) U jerusalimskom hramu su bila dva oltara. Baš ispred zavese od Svetinje nad svetinjama nalazio se mali kadioni oltar, a ispred ulaza u svetilište nalazio se veliki žrtvenik na kome je stalno gorela vatra (Levitska 6:12, 13; 16:12, 13). Ali ti zemaljski oltari bili su predslika, predstavljali su veće stvari (Jevrejima 8:5; 9:23; 10:5-10). Vatra s neba je spalila žrtvu paljenicu na oltaru kada je kralj Solomon posvetio hram (2. Letopisa 7:1-3). A sada vatra s pravog, nebeskog oltara uklanja nečistotu Isaijinih usana.
13. Koje pitanje Jehova postavlja, i na koga on misli kad kaže „nas“?
13 Poslušajmo sada zajedno sa Isaijom. „I čuh glas Jehovin koji reče: Koga ću poslati, ko će za nas ići? I ja odgovorih: Evo mene, mene pošalji“ (Isaija 6:8). Ovo pitanje koje Jehova postavlja nesumnjivo je tako sročeno da izmami odgovor od Isaije, pošto se u viziji ne pojavljuje nijedan drugi ljudski prorok. To je nedvosmisleno poziv upućen Isaiji da bude Jehovin glasnik. Ali zašto Jehova pita: „Ko će za nas ići?“ Prelazeći s lične zamenice u jednini na ličnu zamenicu u množini, Jehova sada pored sebe ubraja barem još jednu osobu. Koju? Zar to nije njegov jedinorođeni Sin koji je kasnije postao čovek Isus Hrist? Zaista, to je bio taj isti Sin kome je Bog rekao: ’Da načinimo čoveka po našem obličju‘ (Postanje 1:26; Poslovice 8:30, 31). Da, zajedno s Jehovom u nebeskim dvorima prebiva i njegov jedinorođeni Sin (Jovan 1:14).
14. Kako se Isaija odaziva na Jehovin poziv, i kakav nam primer ostavlja?
14 Isaija ne okleva s odgovorom! Bez obzira kakva bi to poruka mogla biti, on odmah odgovara: „Evo mene, mene pošalji.“ Ne pita ni šta bi mogao dobiti ako prihvati taj zadatak. Njegov spreman duh je izvrstan primer svim današnjim Božjim slugama, koje imaju opunomoćenje da propovedaju ’dobru vest o kraljevstvu po celoj nastanjenoj zemlji‘ (Matej 24:14). Oni se kao Isaija verno drže svog zadatka i ’svedoče svim nacijama‘, uprkos rasprostranjenoj ravnodušnosti. I poput Isaije idu napred s pouzdanjem, jer znaju da njihovo opunomoćenje potiče iz najvišeg izvora.
Isaijino opunomoćenje
15, 16. (a) Šta Isaija treba da kaže „tom narodu“, i kako će oni reagovati? (b) Da li je reakcija naroda posledica bilo kakvog propusta sa Isaijine strane? Objasni.
15 Jehova sada iznosi šta Isaija treba da kaže i kakav će biti odziv: „Idi i reci tome narodu: ’Čućete, al’ nećete razumeti, videćete, ali nećete poznati.‘ Učini tom narodu srce neosetljivo, uši mu začepi i oči zatvori, da očima svojim ne vidi, da ušima svojim ne čuje, i da srcem svojim ne razume, i ne obrati se, da se ne isceli“ (Isaija 6:9, 10). Da li to znači da Isaija treba da bude bezobziran i netaktičan i da odbije Jevreje, pa da i dalje budu u zavadi s Jehovom? Apsolutno ne! To je Isaijin narod prema kome on oseća naklonost. Ali Jehovine reči nagoveštavaju kako će ljudi reagovati na njegovu poruku, bez obzira koliko verno Isaija obavlja svoj zadatak.
16 Krivica leži na narodu. Isaija će im stalno govoriti, ali oni neće prihvatiti poruku niti će išta razumeti. Većinom će biti tvrdoglavi i ravnodušni, kao da su potpuno slepi i gluvi. Time što ih uvek iznova obilazi, Isaija će pustiti da ’taj narod‘ pokaže da ne želi da razume. Pokazaće da zatvaraju svoje misli i srce za Isaijinu poruku — Božju poruku — koja je upućena njima. I današnji ljudi su isti takvi! Toliko njih ne želi da sluša Jehovine svedoke dok im propovedaju dobru vest o predstojećem Božjem Kraljevstvu.
17. Kad Isaija pita: „Dokle?“, na šta se to odnosi?
17 Isaija je zabrinut: „A ja rekoh: Dokle Jehova? I on odgovori: Dokle se ne unište gradovi i ne ostanu bez naroda, i kuće bez ljudi, i dok zemlja sasvim ne opusti; I dok Jehova ne izbaci ljude, i dok cela zemlja pustoš velika ne bude“ (Isaija 6:11, 12). Kad pita: „Dokle?“, Isaija ne pita koliko će dugo morati da propoveda jednom ravnodušnom narodu. Umesto toga, on se interesuje za narod i pita koliko će trajati to njihovo loše duhovno stanje i koliko će se još Jehovino ime sramotiti na zemlji. (Vidi Psalam 74:9-11.) Dakle, koliko će još trajati ova besmislena situacija?
18. Dokle će trajati loše duhovno stanje naroda, i da li će Isaija doživeti da vidi potpuno ispunjenje proročanstva?
18 Ali avaj! Jehovin odgovor pokazuje da će loše duhovno stanje naroda trajati sve dok potpuno ne požanje posledice neposlušnosti Bogu, kao što je rečeno u njegovom savezu (Levitska 26:21-33; Ponovljeni zakoni 28:49-68). Nacija će propasti, narod će biti proteran, a zemlja će ostati pusta. Isaija neće doživeti da vidi kako vavilonska vojska 607. pre n. e. uništava Jerusalim i njegov hram, iako će prorokovati više od 40 godina, čak i za vreme vladavine Ozijinog praunuka Jezekije. Ipak, Isaija će ostati veran svom opunomoćenju sve do smrti, više od 100 godina pre te nacionalne katastrofe.
19. Koje obećanje Bog daje Isaiji iako će nacija biti oborena kao drvo?
19 Opustošenje zbog koga će Juda ’sasvim opusteti‘ sigurno će se desiti, ali nije sve izgubljeno (2. Kraljevima 25:1-26). Jehova uverava Isaiju: „Ostane li [Ali će još biti, DK] u njoj još deseti deo ljudi, i oni će se zatirati. Ali kao što brest i hrast sačuvaju prut [„panj“, NW] svoj kada se okrešu, tako će se iz toga naroda sveti narod opet naroditi“ (Isaija 6:13). Da, ostaće „deseti deo... sveti narod“, baš kao što panj ostaje kad se hrast obori. Nema sumnje da ovo obećanje utešava Isaiju — među njegovim narodom naći će se sveti ostatak. Premda je nacija još jednom gorela, kao brest koji se seče za ogrev, životni panj simboličnog drveta Izraela će ostati. To će biti seme, to jest potomstvo, koje je sveto Jehovi. S vremenom će pustiti grane i drvo će se obnoviti. (Uporedi s Jovom 14:7-9; Danilom 4:26.)
20. Kako se zadnji deo Isaijinog proročanstva prvobitno ispunio?
20 Da li su se obistinile reči ovog proročanstva? Jesu. Sedamdeset godina nakon što je Judina zemlja ostala pusta, bogobojazni ostatak se vratio iz vavilonskog izgnanstva. Ponovo su izgradili hram i grad, i obnovili su pravo obožavanje u zemlji. Povratak Jevreja u domovinu koju im je dao Bog, omogućio je drugo ispunjenje ovog proročanstva koje je Jehova dao Isaiji. Šta je to trebalo da bude? (Jezdra 1:1-4).
Druga ispunjenja
21-23. (a) Na kome i kako se u prvom veku ispunilo Isaijino proročanstvo? (b) Ko je bio „sveti narod“ u prvom veku, i kako je bio sačuvan?
21 Isaijin proročki zadatak bio je predslika dela koje će Mesija, Isus Hrist, izvršiti nekih 800 godina kasnije (Isaija 8:18; 61:1, 2; Luka 4:16-21; Jevrejima 2:13, 14). Iako je bio veći od Isaije, Isus je isto tako bio spreman da ga njegov nebeski Otac pošalje, jer je rekao: „Evo, došao sam da vršim tvoju volju“ (Jevrejima 10:5-9; Psalam 40:7-9).
22 Poput Isaije, Isus je verno izvršavao svoj dodeljeni zadatak i nailazio je na iste reakcije. Jevreji iz Isusovog doba nisu bili ništa spremniji da prihvate poruku nego što su to bili oni kojima je propovedao prorok Isaija (Isaija 1:4). Jedna od odlika Isusove službe bilo je korišćenje poređenja. To je njegove učenike navelo da ga pitaju: „Zašto im govoriš u poređenjima?“ Isus je odgovorio: „Vama je dano da razumete svete tajne nebeskog kraljevstva, ali njima nije dano. Zato im govorim u poređenjima, jer gledajući, uzalud gledaju, i slušajući, uzalud slušaju, i ne shvataju smisao; i na njima se ispunjava Isaijino proročanstvo, koje kaže: ’Slušajući, vi ćete čuti, ali sigurno nećete shvatiti smisao; i gledajući, vi ćete gledati, ali sigurno nećete videti. Jer je srce ovog naroda postalo neprijemčivo, i ušima su čuli bez odziva, i zatvorili su svoje oči; da očima nikada ne vide i ušima ne čuju i da srcem ne shvate smisao i ne obrate se pa da ih izlečim‘“ (Matej 13:10, 11, 13-15; Marko 4:10-12; Luka 8:9, 10).
23 Citirajući iz Isaije, Isus je pokazao da to proročanstvo ima ispunjenje u njegovim danima. Narod kao celina je imao isti stav srca kakav su imali Jevreji u Isaijino vreme. Učinili su sebe slepima i gluvima za njegovu poruku, i isto tako su se suočili sa uništenjem (Matej 23:35-38; 24:1, 2). To se desilo kada su 70. godine n. e. rimske snage pod generalom Titom došle na Jerusalim i uništile grad i hram. Pa ipak, neki su slušali Isusa i postali njegovi učenici. Isus ih je proglasio ’srećnima‘ (Matej 13:16-23, 51). Rekao im je da kada vide da je „Jerusalim opkolila ulogorena vojska“, onda treba da „beže u gore“ (Luka 21:20-22). Tako je bio spasen „sveti narod“ koji je iskazivao veru i koji je bio formiran u jednu duhovnu naciju, ’Izrael Božji‘ a (Galatima 6:16).
24. Kako je Pavle primenio Isaijino proročanstvo, i na šta to ukazuje?
24 Otprilike 60. n. e., apostol Pavle se našao u kućnom pritvoru u Rimu. Tu je sredio da se sretne sa ’istaknutim ljudima među Jevrejima‘ kao i s drugima, i da im da „temeljno svedočanstvo o Božjem kraljevstvu“. Kada mnogi nisu prihvatili njegovu poruku, Pavle je objasnio da je to bilo ispunjenje Isaijinog proročanstva (Dela apostolska 28:17-27; Isaija 6:9, 10). Tako su Isusovi učenici izvršavali zadatak koji se može uporediti sa Isaijinim zadatkom.
25. Šta su razumeli današnji Božji svedoci, i kako su se odazvali?
25 Slično tome, Jehovini svedoci danas razabiru da je Jehova Bog u svom svetom hramu (Malahija 3:1). Kao Isaija i oni kažu: „Evo mene, mene pošalji.“ Revno šire upozoravajuću poruku o predstojećem kraju ovog zlog sistema stvari. Ali, kao što je to Isus nagovestio, relativno malo ljudi otvara oči i uši da vide i čuju i da budu spaseni (Matej 7:13, 14). Zaista su srećni oni koji prignu srce da slušaju i ’iscele se‘! (Isaija 6:8, 10).
[Fusnota]
a Godine 66. n. e., odgovorivši na pobunu Jevreja, rimske snage pod Cestijem Galom opkolile su Jerusalim i prodrle u grad sve do hramskih zidina. Zatim su se povukle, dozvolivši time Isusovim učenicima da pobegnu u perejske gore pre nego što se Rimljani vrate 70. n. e.
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 94. strani]
„Evo mene, mene pošalji“
[Slika na 97. strani]
’Dok se ne unište gradovi i ne ostanu bez naroda‘
