Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

Jehova izliva gnev na narode

Jehova izliva gnev na narode

Dvadeset sedmo poglavlje

Jehova izliva gnev na narode

Isaija 34:1-17

1, 2. (a) U šta možemo biti sigurni kada je reč o Jehovinoj osveti? (b) Šta Bog postiže svojom osvetom?

 JEHOVA BOG je strpljiv ne samo sa svojim vernim slugama već i sa svojim neprijateljima, kada njegova namera to opravdava (1. Petrova 3:19, 20; 2. Petrova 3:15). Njegovi protivnici ne cene to strpljenje i možda smatraju da je nesposoban ili nespreman da nešto uradi. Ipak, kao što to pokazuje 34. poglavlje Isaije, Jehova na kraju uvek traži od svojih neprijatelja da mu polože račun (Sofonija 3:8). Bog je neko vreme dozvoljavao Edomcima i drugim narodima da se neometano suprotstavljaju njegovom narodu. Ali Jehova ima svoje vreme za odmazdu (Ponovljeni zakoni 32:35). Slično tome, kad dođe vreme koje je za to odredio, Jehova će se osvetiti svim elementima sadašnjeg zlog sveta koji osporavaju njegov suverenitet.

2 Prvenstvena svrha Božje osvete jeste da jasno pokaže svoj suverenitet i da proslavi svoje ime (Psalam 83:14-19). Ta odmazda takođe dokazuje da su njegove sluge njegovi pravi predstavnici i da ih on izbavlja iz nezgodnih situacija. Sem toga, Jehovina osveta se uvek potpuno slaže s njegovom pravdom (Psalam 58:11, 12).

Pazite narodi

3. Koji poziv preko Isaije Jehova upućuje narodima?

3 Pre nego što usmeri pažnju na odmazdu protiv Edoma, Jehova preko Isaije upućuje važan poziv svim narodima: „Pristupite narodi i čujte! Pazite narodi! Neka čuje zemlja i sve što je u njoj, vaseljena i sav njezin rod!“ (Isaija 34:1). Prorok je uvek iznova govorio protiv bezbožnih naroda. Sada se sprema da rezimira Božju objavu protiv njih. Da li ta upozorenja imaju ikakvog značaja za naše vreme?

4. (a) Na šta reči iz Isaije 34:1 pozivaju narode? (b) Da li Jehovina osveta nad narodima dokazuje da je on okrutan Bog? (Vidi okvir na 363. strani.)

4 Imaju. Suveren svemira ima raspravu sa svim segmentima ovog bezbožnog sistema stvari. Zato su „narodi“ i „zemlja“ pozvani da saslušaju biblijsku poruku koju Jehova daje da se objavljuje širom sveta. Rečima koje podsećaju na Psalam 24:1, Isaija kaže da će cela zemlja biti obuhvaćena tom porukom — što je proročanstvo koje se ispunjava u naše vreme, kada Jehovini svedoci propovedaju „do najudaljenijeg dela zemlje“ (Dela apostolska 1:8). Međutim, narodi ne slušaju. Upozorenje da će uskoro nestati ne shvataju ozbiljno. Ali to, naravno, neće sprečiti Jehovu da ispuni svoju reč.

5, 6. (a) Zbog čega su narodi pozvani da polože račun Bogu? (b) Kako se obistinjuju reči da će se ’gore topiti u krvi njihovoj‘?

5 Proročanstvo sada opisuje mračnu budućnost bezbožnih naroda — što je u potpunoj suprotnosti sa sjajnom nadom Božjeg naroda koja se kasnije opisuje (Isaija 35:1-10). Prorok kaže: „Jer će gnev Jehovin na sve narode planuti i jarost njegova na vojsku njihovu. Zatire ih, pokolju predaje. Bacaju se mrtvi njihovi, zaudaraju leševi njihovi, i gore se tope u krvi njihovoj“ (Isaija 34:2, 3).

6 Sada se skreće pažnja na krivicu za krv koju narodi snose. Danas narodi hrišćanskog sveta snose najveću krivicu za krv. U dva svetska rata i u mnogim manjim sukobima, planetu su natopili ljudskom krvlju. Ko s pravom treba da zahteva pravdu zbog sve te krivice za krv? Niko drugi do Stvoritelj, veliki Davalac života (Psalam 36:10). Jehovin zakon postavlja jedno merilo: „Život za život“ (Izlazak 21:23-25; Postanje 9:4-6). Na osnovu tog zakona, on će prouzrokovati da isteče krv naroda — sve do smrti. Vazduh će biti ispunjen smradom nesahranjenih, mrtvih tela — što je stvarno sramna smrt! (Jeremija 25:33). Toliko krvi će se tražiti za uzvrat da će takoreći natopiti gore (Sofonija 1:17). Kad njihove vojne snage budu potpuno uništene, narodi će videti pad svojih vladavina, koje se u biblijskom proročanstvu ponekad prikazuju kao gore (Danilo 2:35, 44, 45; Otkrivenje 17:9).

7. Šta su ’nebesa‘, i šta je ’vojska nebeska‘?

7 Ponovo koristeći slikovito izlaganje, Isaija dalje kaže: „Sva se vojska nebeska rasplinula, nebesa se kao knjiga savijaju, i sva vojska njihova popada kao što s loze list otpada, kao što sa smokve list otpada“ (Isaija 34:4). Izraz ’sva vojska nebeska‘ ne odnosi se na doslovne zvezde i planete. Peti i šesti stih govore o maču pogubljenja koji je opijen krvlju na tim ’nebesima‘. Dakle, to mora biti simbol nečega u ljudskom domenu (1. Korinćanima 15:50). Zbog toga što se kao više vlasti nalaze na istaknutom položaju, ljudske vladavine se upoređuju s nebesima koja vladaju ljudskim društvom na zemlji (Rimljanima 13:1-4). Zato se ’vojska nebeska‘ odnosi na udružene vojske tih ljudskih vladavina.

8. Kako će simbolična nebesa biti kao ’knjiga što se savija‘, i šta se dešava njihovoj ’vojsci‘?

8 Ta „vojska“ će se ’rasplinuti‘, raspasti, kao nešto prolazno (Psalam 102:27; Isaija 51:6). Gledano golim okom, doslovna nebesa iznad nas izgledaju zaobljeno, kao drevni svitak neke knjige, uglavnom ispisan sa unutrašnje strane. Nakon čitanja onoga što je pisalo na unutrašnjoj strani nekog svitka, svitak bi se savijao i odlagao. Slično tome, „nebesa se kao knjiga savijaju“, u tom smislu što ljudske vladavine neminovno dolaze svome kraju. Pošto su stigle do zadnje stranice svoje istorije, moraju završiti u Armagedonu. Njihove ’vojske‘ impresivnog izgleda pašće kao što uvelo lišće pada s vinove loze ili „smokve“. Njihovo vreme će isteći. (Uporedi s Otkrivenjem 6:12-14.)

Dan odmazde

9. (a) Odakle Edom vodi poreklo, i kakav se odnos razvio između Izraela i Edoma? (b) Šta Jehova objavljuje što se tiče Edoma?

9 Sada se u proročanstvu izdvaja jedan narod koji postoji u Isaijino vreme — Edom. Edomci su potomci Isava (Edoma), koji je prodao prvenaštvo svom bratu blizancu, Jakovu, za hleb i jelo od sočiva (Postanje 25:24-34). Isav je zamrzeo Jakova jer mu je ovaj preuzeo prvenaštvo. Kasnije su Edomci i Izraelci postali neprijatelji, iako vode poreklo od braće blizanaca. Zbog tog neprijateljstva prema Božjem narodu, Edom je navukao na sebe gnev Jehove, koji sada kaže: „Mač se moj, gle, na nebu opio, i evo ga, pada već na Edom, na narod koji sam propasti predao. Pun je krvi i masti mač Jehovin krvi jagnjeće i jareće, masti od bubrega ovnujskih. Jer ima žrtava Jehovinih u Vosoru, i veliko klanje u zemlji Edomskoj“ (Isaija 34:5, 6).

10. (a) Koga Jehova obara kad diže svoj mač „na nebu“? (b) Kakav stav pokazuje Edom kada Vavilon napada Judu?

10 Edom zauzima višu, planinsku oblast (Jeremija 49:16; Avdija 8, 9, 19, 21). Ali čak ni to prirodno utvrđenje neće biti od pomoći kad Jehova zamahne svojim mačem osude „na nebu“, i obori edomske vladare sa uzvišenih položaja. Edom ima veliku vojsku koja prelazi preko visokih planinskih venaca da bi zaštitila zemlju. Ali moćni Edom ne pruža nikakvu pomoć Judi kada je napadaju vavilonske vojske. Naprotiv, Edom se raduje padu kraljevstva Jude i bodri njegove osvajače (Psalam 137:7). Edomci čak gone Jevreje koji beže da bi spasli život, i predaju ih Vaviloncima (Avdija 11-14). Edomci planiraju da preuzmu napuštenu izraelsku zemlju, i ponosno govore protiv Jehove (Jezekilj 35:10-15).

11. Kako će Jehova vratiti Edomcima zbog izdaje?

11 Da li Jehova previđa nebratsko ponašanje Edomaca? Ne. Naprotiv, on proriče za Edom sledeće: „I bivoli padaju s njima, i junci s bikovima. Zemlja se opija od krvi, a prah se od masti siti“ (Isaija 34:7). Jehova govori o većima i manjima u narodu kao o figurativnim bivolima i juncima, kao o ovnovima i jarcima. Jehovinim ’mačem‘ pogubljenja zemlja ovog naroda koji nosi krivicu za krvi mora biti natopljena upravo njihovom krvlju.

12. (a) Koga Jehova koristi da bi kaznio Edom? (b) Šta prorok Avdija proriče za Edom?

12 Bog namerava da kazni Edom za sve zlo koje je naneo Njegovoj zemaljskoj organizaciji, nazvanoj Sion. Proročanstvo kaže sledeće: „To [je] dan osvete Jehovine, godina odmazde za pravo Sionsko“ (Isaija 34:8). Nedugo posle uništenja Jerusalima 607. pre n. e., Jehova započinje pravednu osvetu nad Edomcima posredstvom vavilonskog kralja Navuhodonosora (Jeremija 25:15-17, 21). Kad vavilonska vojska krene na Edom, ništa ga ne može spasti! To je „godina odmazde“ nad tom planinskom zemljom. Preko proroka Avdije Jehova proriče: „Za nasilje nad bratom svojim Jakovom stidom ćeš se pokriti i zauvek ćeš ti slišćen biti... Kako si učinio tako će ti biti, dela tvoja na tvoju će glavu pasti“ (Avdija 10, 15; Jezekilj 25:12-14).

Crna budućnost hrišćanskog sveta

13. Ko danas liči na Edom, i zašto?

13 U savremeno doba postoji jedna organizacija koja je na istom glasu kao i Edom. Koja je to organizacija? Pa, ko je u savremeno doba preuzeo vođstvo u klevetanju i proganjanju Jehovinih slugu? Zar to nije hrišćanski svet, preko svoje klase sveštenstva? Jeste! Hrišćanski svet se uzdigao do ’planinskih‘ visina u svetskim zbivanjima. On zauzima uzvišeni položaj u ljudskom sistemu stvari, a njegove religije predstavljaju dominantni deo Vavilona Velikog. Ali Jehova objavljuje ’godinu odmazde‘ protiv tog savremenog Edoma zbog sramnog postupanja s njegovim narodom, njegovim Svedocima.

14, 15. (a) Šta će se desiti i edomskoj zemlji i hrišćanskom svetu? (b) Šta znači ukazivanje na smolu u plamenu i večni dim, a šta to ne znači?

14 Zato dok razmatramo ostatak ovog Isaijinog proročanstva, mislimo ne samo na drevni Edom već i na hrišćanski svet: „Potoci će Edomski u smolu se pretvoriti, prah njegov u sumpor, i zemlja njegova biće kao smola u plamenu; neće se ni noću ni danju gasiti. Dim će njezin večno se dizati“ (Isaija 34:9, 10a). Edomska zemlja biće toliko isušena kao da se prah pretvorio u sumpor, a potocima ne teče voda već smola. Ovi lako zapaljivi materijali su u plamenu! (Uporedi s Otkrivenjem 17:16.)

15 Neki smatraju da spominjanje vatre, smole i sumpora, pruža dokaz da postoji gorući pakao. Ali Edom nije bačen u neki mitski pakao da tamo zauvek gori. Umesto toga, on je uništen, nestao je sa svetske scene kao da su ga potpuno proždrli vatra i sumpor. Kao što proročanstvo nadalje pokazuje, krajnje posledice nisu večno mučenje već ’praznina, pustoš, ništavnost‘ (Isaija 34:11, 12NW). Dim koji će se ’večno dizati‘ to živopisno ilustruje. Kad jedna kuća izgori i kad se plamen ugasi, dim se još neko vreme diže iz pepela i posmatračima pruža dokaz da je tu bio veliki požar. Pošto današnji hrišćani treba da nauče nešto iz uništenja Edoma, dim sa Edomovog zgarišta se u nekom smislu još uvek diže.

16, 17. Šta će Edom postati, i koliko će to trajati?

16 Isaijino proročanstvo dalje proriče da će stanovnike Edoma zameniti divlje životinje, čime nagoveštava predstojeće opustošenje: „Od kolena do kolena biće u žalosti: [„zanavek“NW] niko neće više njome prolaziti. Držaće je gem i ćuk, sova će se i gavran u njoj naseliti, preko nje će s’ uže pogibli rastegnuti i visak pustošenja. Neće više biti knezova da kralja biraju, svi će se knezovi njeni zatirati. Trnje će niknuti u dvorima njihovim, kopriva i čkalj u gradovima njihovim, i biće stan šakalima i naselje nojevima. Zveri će s pustinje divlje pse sretati, jarci će se dovikivati, i aveti noćne onde se naseliti i počinka naći. Onde će i zmije jajca svoja sneti“ (Isaija 34:10b-15). a

17 Da, Edom će postati pusta zemlja. Biće to pustoš u kojoj će se naći samo divlje zveri, ptice i zmije. Ta zemlja će „zanavek“ ostati pusta, kao što kaže 10. stih. Neće biti nikakve obnove (Avdija 18).

Sigurno ispunjenje Jehovine reči

18, 19. Šta je ’knjiga Jehovina‘, i šta je po toj „knjizi“ namenjeno hrišćanskom svetu?

18 Kakvu beznadežnu budućnost ovo nagoveštava za savremenu paralelu Edoma, hrišćanski svet! On se pokazao kao ogorčeni neprijatelj Jehove Boga, čije Svedoke zlobno progoni. Nema sumnje u to da će Jehova održati svoju reč. Kad god neko bude upoređivao ovo proročanstvo sa ispunjenjem, utvrdiće da se poklapaju — baš kao što je sigurno da su stvorenja koja su naseljavala opustošeni Edom ’imala svog para‘. Isaija se obraća onima koji će proučavati biblijsko proročanstvo sledećim rečima: „Tražite u knjizi Jehovinoj i čitajte! Ništa od ovoga neće izostati, ni jedno ni drugo neće tu nedostajati [’svako će imati svog para‘, NW], jer su to njegova usta naredila i duh će ih njegov već sabrati. On im kocku baci, i ruka njegova užem im zemlju razdeli, i ona će biti do veka njihova, od kolena do kolena nastavaće u njoj“ (Isaija 34:16, 17).

19 Predstojeće uništenje hrišćanskog sveta prorečeno je u „knjizi Jehovinoj“. Ta ’knjiga Jehovina‘ detaljno govori o tome kako će Jehova srediti račune sa svojim neumoljivim neprijateljima i onima koji nepokajnički tlače njegov narod. Ono što je bilo zapisano o drevnom Edomu ispunilo se, i to jača naše pouzdanje da će se proročanstvo koje se odnosi na hrišćanski svet, savremeni pandan Edoma, isto tako ispuniti. ’Uže‘, to jest Jehovin princip postupanja, garantuje da će ova organizacija koja u duhovnom smislu umire, biti pusta zemlja.

20. Šta će doživeti hrišćanski svet, poput drevnog Edoma?

20 Hrišćanski svet čini sve što može da svoje političke prijatelje privoli na mir, ali uzalud! Prema 17. i 18. poglavlju Otkrivenja, Svemoćni Bog Jehova će staviti u njihova srca da deluju protiv celokupnog Vavilona Velikog, uključujući i hrišćanski svet. To će čitav svet osloboditi lažnog hrišćanstva. Situacija hrišćanskog sveta biće kao mračno stanje opisano u 34. poglavlju Isaije. On čak neće ni postojati kad počne odlučujući „rat velikog dana Boga Svemoćnog“! (Otkrivenje 16:14). Poput drevnog Edoma, hrišćanski svet će zauvek biti zbrisan s lica zemlje, „zanavek“.

[Fusnota]

a Ovo proročanstvo se ispunilo do Malahijinog vremena (Malahija 1:3). Malahija izveštava da su se Edomci nadali da će ponovo zaposesti svoju opustošenu zemlju (Malahija 1:4). Međutim, to nije bila Jehovina volja, i kasnije su Navatejci, jedan drugi narod, zauzeli bivšu edomsku zemlju.

[Pitanja za razmatranje]

[Okvir na 363. strani]

Gnevljiv Bog?

Izrazi kao što su oni koji se nalaze u Isaiji 34:2-7, podstakli su mnoge da misle da je Jehova, onako kako je opisan u Hebrejskim spisima, okrutan i gnevljiv Bog. Da li je baš tako?

Nije. Premda Bog ponekad ispoljava svoj gnev, takav gnev je uvek opravdan. Uvek je zasnovan na načelu, a ne na nekontrolisanim emocijama. Štaviše, uvek je vođen Stvoriteljevim pravom na isključivu odanost, i njegovom doslednošću u podržavanju istine. Božji gnev je vođen i njegovom ljubavlju prema pravednosti i ljubavlju prema onima koji pravedno postupaju. Jehova vidi sve što je uključeno u neku stvar i ima potpuno, neograničeno spoznanje o nekoj situaciji (Jevrejima 4:13). On čita srce; zapaža stepen neznanja, nemarnosti ili namernog greha; postupa nepristrano (Ponovljeni zakoni 10:17, 18; 1. Samuilova 16:7; Dela apostolska 10:34, 35).

Međutim, Jehova Bog je „spor na gnev i obilan dobrotom i vernošću“ (Izlazak 34:6). Oni koji ga se boje i koji se trude da budu pravedni su u milosti, jer Svemoćni priznaje nasleđenu nesavršenost čoveka i zato mu pokazuje milost. Danas Bog to čini na osnovu Isusove žrtve (Psalam 103:13, 14). Jehovin gnev se u pravo vreme uklanja od onih koji priznaju svoj greh, kaju se i istinski mu služe (Isaija 12:1). Suština je u tome da Jehova nije gnevljiv Bog već srećan Bog, nije nepristupačan već je srdačan, miroljubiv i blag prema onima koji mu na ispravan način pristupaju (1. Timoteju 1:11). To je u direktnoj suprotnosti s nemilosrdnim, okrutnim osobinama koje se pripisuju lažnim bogovima pagana i prikazuju na kipovima tih bogova.

[Mapa na 362. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

Veliko more

Damask

Sidon

Tir

IZRAEL

Dan

Galilejsko more

Jordan

Megido

Ramot Galadski

Samarija

FILISTEJA

JUDA

Jerusalim

Livna

Lahis

Virsaveja

Kadis-Varna

Slano more

AMON

Rava

MOAV

Kiraraset

EDOM

Vosor

Teman

[Slike na 359. strani]

Hrišćanski svet je zemlju natopio krvlju

[Slika na 360. strani]

„Nebesa se kao knjiga savijaju“