Jehova je kralj
Dvadeseto poglavlje
Jehova je kralj
1, 2. (a) Ko će osetiti Jehovin gnev? (b) Da li će Juda biti izuzeta od kazne, i kako to znamo?
VAVILON, Filisteja, Moav, Sirija, Etiopija, Egipat, Edom, Tir, Asirija — svi će oni osetiti Jehovin gnev. Isaija je predskazao nevolje koje će zadesiti te neprijateljske narode i gradove. Međutim, šta će biti s Judom? Da li će stanovnici Jude biti pošteđeni kazne za svoje grešne puteve? Istorijski izveštaj odgovara glasnim ne!
2 Razmotri šta se desilo sa Samarijom, glavnim gradom desetoplemenskog kraljevstva Izraela. Taj narod nije održao svoj savez s Bogom. Nije se držao po strani što se tiče razvratnih običaja okolnih naroda. Naprotiv, stanovnici Samarije su ’činili zle stvari dražeći Jehovu. Zato se Jehova mnogo razgnevio na Izrael i odbacio ih od sebe‘. Prisiljen da ode sa svoje zemlje, „Izrael bi odveden u ropstvo daleko od svoje zemlje, u Asiriju“ (2. Kraljevima 17:9-12, 16-18, 23; Osija 4:12-14). Ono što se desilo Izraelu sluti na zlo po njegovo sestrinsko kraljevstvo Judu.
Isaija proriče pustošenje Jude
3. (a) Zašto Jehova napušta dvoplemensko kraljevstvo Jude? (b) Šta je Jehova odlučio da uradi?
3 Neki judejski kraljevi su bili verni, ali većina nije. Čak i pod nekim vernim kraljem, kao što je bio Jotam, narod nije potpuno odbacio krivo obožavanje (2. Kraljevima 15:32-35). Juda dostiže najviši stepen zloće za vreme vladavine krvožednog kralja Manasije, koji je prema jevrejskom predanju pogubio vernog proroka Isaiju zapovedivši da ga pretesterišu. (Uporedi s Jevrejima 11:37.) Taj zli kralj „učini da se zavedu Juda i Jerusalim i oni činiše gore nego narodi koje Jehova istrebi ispred sinova Izraelovih“ (2. Letopisa 33:9). Pod Manasijinom vladavinom zemlja postaje još iskvarenija nego kada su njome upravljali Hananci. Zato Jehova objavljuje: „Pustiću na Jerusalim i na Judu takve nevolje da će zaglušiti svakoga koji o njima čuje [da se govori]... Obrisaću Jerusalim kao što se obriše tanjir, pa se izvrne pošto se obriše. Napustiću ostatak nasleđa svoga i daću ih u ruke neprijateljima njihovim, i oni će postati plen i grabež svih neprijatelja svojih, jer oni činiše ono što je zlo pred očima mojim i dražiše me“ (2. Kraljevima 21:11-15).
4. Šta će Jehova učiniti Judi, i kako se to proročanstvo obistinjuje?
4 Kao kad se izvrne tanjir i iz njega sve prospe, tako će i zemlja ostati bez ljudskih stanovnika. To predstojeće opustošenje Jude i Jerusalima ponovo je tema Isaijinog proročanstva. Isaija počinje sledećim rečima: „Gle, Jehova razriva i pustoši zemlju, prevrće je i rasejava stanovnike njene“ (Isaija 24:1). Ovo proročanstvo se ispunilo kada su Jerusalim i njegov hram uništeni u pohodu vavilonske vojske pod kraljem Navuhodonosorom, i kada su mač, glad i pošast drastično smanjili broj stanovnika u Judi. Većina preživelih Jevreja odvedena je u ropstvo u Vavilon, a nekolicina preostalih je pobegla u Egipat. Tako je Judina zemlja opustošena, i ostala je bez ijednog stanovnika. Nisu ostale čak ni domaće životinje. Napuštena zemlja postaje pustoš sa sumornim ruševinama nastanjenim samo divljim zverima i pticama.
5. Da li će iko biti pošteđen Jehovinog suda? Objasni.
5 Da li će iko u Judi biti povlašćen tokom predstojećeg suda? Isaija odgovara: „Svešteniku je kao i narodu, gospodaru kao i sluzi, i gospođi kao i sluškinji, prodavcu kao i kupcu, onome koji daje kao onom koji uzima, onome koji prima dobit kao i onome koji je plaća. Zemlja je uništena i oplenjena, jer Jehova to reče“ (Isaija 24:2, 3). Bogatstvo i prednosti hramske službe uopšte ne menjaju stvari. Neće biti nikakvog izuzetka. Zemlja je toliko iskvarena da svi koji prežive — sveštenici, gospodari i sluge, prodavci i kupci — moraju biti izgnani.
6. Zašto Jehova povlači svoj blagoslov s te zemlje?
6 Da ne bi bilo neke zabune, Isaija opisuje potpunost te predstojeće katastrofe i objašnjava njen uzrok: „Tužna je zemlja, iznemogla, žalosni su i očajni stanovnici njeni, bez snage su naroda glavari. Oskvrni se zemlja pod stanovnicima svojim, jer prestupiše zakone, izmeniše uredbe, raskidoše savez večni. Zato zemlju proždire prokletstvo i stanovnici njeni kaznu svojih zločina nose; zato iščileše stanovnici zemlje i malo ih ostade“ (Isaija 24:4-6). Kad su Izraelci dobili hanansku zemlju, ustanovili su da je to ’zemlja u kojoj teče mleko i med‘ (Ponovljeni zakoni 27:3). Pa ipak, oni su i dalje zavisili od Jehovinog blagoslova. Ako se budu verno držali njegovih odredbi i zapovesti, zemlja će „davati rod svoj“, ali ako budu kršili njegove zakone i zapovesti, njihov trud u obrađivanju zemlje biće „uzalud“, a zemlja „neće davati ploda svoga“ (Levitska 26:3-5, 14, 15, 20). Prokletstvo od Jehove će ’pojesti zemlju‘ (Ponovljeni zakoni 28:15-20, 38-42, 62, 63). Juda sada mora na svojoj koži osetiti to prokletstvo.
7. Kako je savez Zakona mogao biti blagoslov za Izraelce?
7 Otprilike 800 godina pre Isaijinog vremena, Izraelci su dobrovoljno ušli u savezni odnos s Jehovom i pristali su da ga se drže (Izlazak 24:3-8). Prema uslovima tog saveza Zakona ako budu slušali Jehovine zapovesti doživeće njegov bogati blagoslov, ali ako krše savez, izgubiće blagoslov i zarobiće ih neprijatelji (Izlazak 19:5, 6; Ponovljeni zakoni 28:1-68). Trebalo je da taj savez Zakona, dat preko Mojsija, ostane na snazi jedno neodređeno, neutvrđeno vreme. On bi ih štitio sve do pojavljivanja Mesije (Galatima 3:19, 24).
8. (a) Kako je narod ’prestupio zakone‘ i ’izmenio uredbe‘? (b) U kom smislu su „glavari“ prvi koji su ostali „bez snage“?
8 Ali narod je ’raskinuo savez večni‘. Prestupili su zakone koje im je dao Bog tako što su ih ignorisali. ’Izmenili su uredbe‘ time što su sledili zakonska pravila drugačija od onih koja je Jehova dao (Izlazak 22:25; Jezekilj 22:12). Zato će narod biti uklonjen iz te zemlje. U predstojećem sudu neće biti nikakvog milosrđa. Među prvima koji će ostati „bez snage“ zato što Jehova povlači svoju zaštitu i naklonost, biće „glavari“, to jest plemstvo. Dok se približava uništenje Jerusalima, u ispunjenju ovih reči najpre Egipćani, a zatim Vavilonci od judejskih kraljeva stvaraju svoje vazale. Kasnije su kralj Joahin i drugi članovi kraljevske porodice među prvima odvedeni u vavilonsko zatočeništvo (2. Letopisa 36:4, 9, 10).
Radost odlazi iz zemlje
9, 10. (a) Koju ulogu u Izraelu igra poljoprivreda? (b) Šta to znači da ’svako sedi pod svojom lozom i pod svojom smokvom‘?
9 Izraelski narod se uglavnom bavi poljoprivredom. Od kad su Izraelci ušli u Obećanu zemlju, počeli su da uzgajaju useve i čuvaju stada. Zato poljoprivreda zauzima važno mesto u zakonima datim Izraelu. Zapoveđeno je da svake sedme godine zemlja ima obavezni sabatni odmor da bi se obnovila njena plodnost (Izlazak 23:10, 11; Levitska 25:3-7). Tri godišnja praznika za koja je zapoveđeno da se slave, vremenski su tako podešena da se podudaraju s poljoprivrednim sezonama (Izlazak 23:14-16).
10 Vinogradi su uobičajeni prizor širom zemlje. U Pismu se vino, proizvod od vinove loze, navodi kao dar od Boga koji „srce čoveka veseli“ (Psalam 104:15). Kad se kaže da ’svako sedi pod svojom lozom i pod svojom smokvom‘, to ukazuje na blagostanje, mir i bezbednost pod Božjom pravednom vladavinom (1. Kraljevima 4:25; Mihej 4:4). Uspešna berba grožđa smatra se blagoslovom i povodom za pesmu i veselje (Sudije 9:27; Jeremija 25:30). I obrnuto — kad vinova loza uvene ili ne rodi, i kad se vinogradi pretvore u pustu gomilu trnja, to je dokaz da je Jehova uskratio svoj blagoslov, što je vreme za veliku žalost.
11, 12. (a) Kako Isaija ilustruje stanje koje će nastati zbog Jehovine osude? (b) Kakvu tmurnu budućnost Isaija opisuje?
11 Shodno tome, Isaija koristi vinograde i njihove proizvode da prikaže stanje koje nastaje kad Jehova uskrati svoj blagoslov sa zemlje: „Tuži vino, uvenula je loza; svi uzdišu koji su vesela srca bili. Prestade veselje daira, prestade bezbrižna graja, prestade harfine radosti. Ne pije se vino uz pesmu, ogrknu jako piće pijanici. Ruši se taj pusti grad: sve su kuće zatvorene i već niko u njih ne ulazi. Po ulicama je vika, jer nestade vina, otide svako veselje, radost otide iz zemlje! Pustoš sama ostade u gradu, i već trunu vrata razvaljena“ (Isaija 24:7-12).
12 Daire i harfe su prijatni instrumenti koji se koriste da se hvali Jehova i da se izrazi radost (2. Letopisa 29:25; Psalam 81:3). Njihova muzika se neće čuti u ovo vreme Božje kazne. Neće biti radosne berbe grožđa. Neće biti srećnih glasova u opustelim ruševinama Jerusalima, čija ’vrata trunu razvaljena‘ i čije su kuće „zatvorene“ tako da niko u njih ne ulazi. Kakva tmurna budućnost za stanovnike zemlje koja je u suštini toliko plodna!
Ostatak ’kliče od radosti‘
13, 14. (a) Koji su Jehovini zakoni o žetvi? (b) Kako Isaija koristi zakone o žetvi da bi prikazao kako će neki preživeti Jehovin sud? (v) U šta mogu biti sigurni verni Judejci uprkos tome što dolazi mračno vreme kušnje?
13 Da bi obrali masline, Izraelci motkama mlate grane kako bi plodovi opali. Prema Božjem Zakonu zabranjeno im je da zagledaju granu po granu da bi skupili preostale masline. Isto tako posle berbe ne bi trebalo da skupljaju preostale grozdove. Ostaci od žetve treba da se ostave siromašnima — ’strancima, siročićima i udovicama‘ — da ih pabirče (Ponovljeni zakoni 24:19-21). Pozivajući se na te dobro poznate zakone, Isaija opisuje utešnu činjenicu da će biti onih koji će preživeti Jehovin predstojeći sud: „Jer je u zemlji i u narodu kao kad se maslinka istrese, kao kad se posle berbe paljetkuje [„pabirči“, NW]. Oni glas podižu, pokliče radosti daju, oni sa obale morske veličanstvo Jehove slave. Slavite, dakle, Jehovu na mestima gde se svetlost sjaji, ime Jehove, Boga Izraelovog, na ostrvima morskim. S kraja zemlje čujemo mi pesmu: ’Slava pravednome!‘“ (Isaija 24:13-16a).
14 Baš kao što posle berbe ostane nešto ploda na drvetu ili na vinovoj lozi, tako će i posle izvršenja Jehovine presude neki preostati — ’kao ono što se posle berbe pabirči‘. Prorok je već govorio o njima u 6. stihu kada je rekao da ih je ’malo ostalo‘. Pa ipak, koliko god da ih je malo, biće onih koji će preživeti uništenje Jerusalima i Jude, i kasnije će se jedan ostatak vratiti iz zarobljeništva i ponovo naseliti zemlju (Isaija 4:2, 3; 14:1-5). Iako će čestite osobe doživeti mračno vreme kušnje, mogu biti sigurni da ih očekuje izbavljenje i radost. Preživeli će videti kako se postepeno obistinjuje Jehovina proročanska reč, i shvatiće da je Isaija bio pravi Božji prorok. Biće puni radosti dok gledaju ispunjenje proročanstava o obnovi. Gde god da su rasuti — na ostrvima Sredozemlja na zapadu, u Vavilonu u „mestima gde se svetlost sjaji“ (gde sunce izlazi, to jest na istoku), ili na bilo kom drugom dalekom kraju — hvaliće Boga jer ih je sačuvao, i pevaće: „Slava pravednome!“
Ne može se izbeći Jehovina presuda
15, 16. (a) Kako se Isaija oseća zbog onoga što će se desiti njegovom narodu? (b) Šta će zadesiti neverne stanovnike te zemlje?
15 Ipak, još je rano za radovanje. Isaija vraća svoje savremenike u stvarnost kad kaže: „Al’ ja kažem: Propadoh! propadoh! teško meni! Pljačkaju, pljačkaju, pljačkaši i dalje pljačkaju. Strava, jama i zamka pred tobom su, stanovniče zemlje. Koji uteče ispred vike od strahote taj u jamu pada, a ko iz jame iziđe u zamku se hvata, jer se otvaraju ustave s visine, i zemlja se strese iz temelja svojih. Sva je zemlja razrivena, sva se zemlja raspada, sva se zemlja uskolebala. Sva se zemlja kao pijan čovek ljulja njiha se kao koliba, jer joj bezakonje njeno oteža. Ona pada i više ne ustaje“ (Isaija 24:16b-20).
16 Isaiju obuzima žalost zbog onoga što će zadesiti njegov narod. Takvo stanje stvari oko njega izaziva osećanja bolesti i jada. Sve vrvi od pljačkaša koji unose stravu među stanovnike te zemlje. Kad im Jehova uskrati zaštitu, neverni stanovnici Jude će osećati strah i danju i noću. Život im neće biti siguran. Neće moći da izbegnu katastrofu koja će ih zadesiti, jer se odriču Jehovinih zapovesti i ignorišu Božju mudrost (Poslovice 1:24-27). Propast će doći iako izdajnici u zemlji pokušavaju da ih ubede da je sve u redu, koristeći se izmišljotinama i prevarom da bi ih poveli putem uništenja (Jeremija 27:9-15). Spoljni neprijatelji će doći, opljačkati ih i odvesti u zarobljeništvo. Sve to jako muči Isaiju.
17. (a) Zašto kazna neće moći da se izbegne? (b) Šta će se desiti toj zemlji kad se Jehovina sila osude sruči s nebesa?
17 Ipak, prorok mora da objavi da to neće moći da se izbegne. Gde god da narod pokuša da pobegne, biće uhvaćen. Neki će možda izbeći jednu nevolju, ali će ih sačekati druga — nigde neće biti sigurni. Biće kao gonjena životinja koja uspeva da ne upadne u jamu, ali biva uhvaćena u zamku. (Uporedi s Amosom 5:18, 19.) Jehovina sila osude sručiće se s nebesa i uzdrmaće sve do temelja. Kao pijani čovek, zemlja se tetura i pada, teška od krivice i nemoćna da se opet podigne (Amos 5:2). Jehovin sud je neprikosnoven. Potpuno uništenje i propast zadesiće zemlju.
Jehova će vladati u slavi
18, 19. (a) Na šta možda ukazuje izraz ’visoka vojska‘, i kako je sakupljena u ’tamnici‘? (b) Kako će se verovatno obratiti pažnja na ’visoku vojsku‘ posle ’mnogo dana‘? (v) Kako Jehova obraća pažnju na ’kraljeve zemaljske‘?
18 Isaijino proročanstvo sada poprima šire značenje, ukazujući na konačno ispunjenje Jehovine namere: „U to vreme kazniće Jehova vojsku visoku na nebu i sve kraljeve zemaljske na zemlji. I skupiće se kao sužnji u tamnici i zatvoreni biće u tamnici, i kazniće se posle mnogih dana. Mesec će se sramotom pokriti a sunce stidom, kada Jehova nad vojskama stane kraljevati na gori Sion i u Jerusalimu, i proslavi se pred starešinama njenim“ (Isaija 24:21-23).
19 Izraz ’visoka vojska‘ može da se odnosi na demonske ’svetske vladare ove tame, zle duhovne sile na nebeskim mestima‘ (Efešanima 6:12). Oni moćno utiču na svetske sile (Danilo 10:13, 20; 1. Jovanova 5:19). Njihov cilj je da odvrate ljude od Jehove i čistog obožavanja. Kako su samo dobro uspeli da zavedu Izrael da sprovodi iskvarene običaje okolnih naroda, i da tako zasluži Božju presudu! Ali Satana i njegovi demoni moraju odgovarati pred Bogom kada na kraju obrati pažnju na njih i na zemaljske vladare, „kraljeve zemaljske na zemlji“, na koje utiču da se okrenu protiv Boga i da krše njegove zakone (Otkrivenje 16:13, 14). Govoreći simbolično, Isaija kaže da će biti skupljeni i ’zatvoreni u tamnici‘. ’Posle mnogo dana‘, možda kada Satana i njegovi demoni budu privremeno oslobođeni (ali ne i ’kraljevi zemaljski na zemlji‘) na kraju Hiljadugodišnje vladavine Isusa Hrista, Bog će ih konačno kazniti onako kako zaslužuju (Otkrivenje 20:3, 7-10).
20. Kako i kada je Jehova ’postao kralj‘, i u drevno i u savremeno doba?
20 Ovaj deo Isaijinog proročanstva pruža Jevrejima divno zasiguranje. U vreme koje Jehova odredi, on će prouzrokovati pad drevnog Vavilona i vratiti Jevreje u njihovu domovinu. Godine 537. pre n. e., kada na ovaj način bude pokazao svoju moć i suverenitet u korist svog naroda, njima će se stvarno moći kazati: ’Bog vaš posta kralj!‘ (Isaija 52:7, NW). U savremeno doba, Jehova je ’postao kralj‘ 1914. godine kada je postavio Isusa Hrista za kralja u svom nebeskom Kraljevstvu (Psalam 96:10). On je takođe postao kralj 1919. godine kada je pokazao svoju kraljevsku moć time što je oslobodio duhovni Izrael iz robovanja Vavilonu Velikom.
21. (a) Kako će se ’mesec sramotom pokriti a sunce stidom‘? (b) Koji poziv će se oriti u najveličanstvenijem ispunjenju?
21 Jehova će ponovo ’postati kralj‘ kad uništi Vavilon Veliki i ostatak ovog zlog sistema stvari (Zaharija 14:9; Otkrivenje 19:1, 2, 19-21). Posle toga Jehovina kraljevska vladavina biće toliko veličanstvena da ni sjaj punog meseca noću ni žarko sunce u zenitu neće moći da se mere s njegovom slavom. (Uporedi s Otkrivenjem 22:5.) Takoreći, biće ih stid da se upoređuju sa slavnim Jehovom nad vojskama. Jehova će vladati neograničeno. Njegova svemoćna sila i slava biće očigledne svima (Otkrivenje 4:8-11; 5:13, 14). Kakva veličanstvena budućnost! U to vreme, poziv iz Psalma 97:1 oriće se čitavom zemljom u svom najveličanstvenijem ispunjenju: „Jehova kraljuje! Nek se raduje zemlja! Nek se mnoga ostrva vesele!“
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 262. strani]
Muzika i veselje više se neće čuti u zemlji
[Slika na 265. strani]
Neki će preživeti Jehovin sud, baš kao što nešto ploda ostaje na drvetu posle berbe
[Slika na 267. strani]
Isaiju obuzima žalost zbog onoga što će zadesiti njegov narod
[Slika na 269. strani]
Ni sunce ni mesec neće moći da se mere s Jehovinom slavom
