Jehova ponižava jedan oholi grad
Četrnaesto poglavlje
Jehova ponižava jedan oholi grad
1. Na koje se vreme knjiga Isaije sada usmerava?
PROROČANSKA knjiga Isaije napisana je u osmom veku pre n. e., za vreme pohoda Asirije na Obećanu zemlju. Kao što se vidi iz prethodnih poglavlja Isaijine knjige, on s neverovatnom tačnošću proriče razvoj događaja koji će uslediti. Međutim, knjiga se usmerava i na vreme posle asirske prevlasti. Ona proriče da će se narod koji je u savezu s Jehovom vratiti iz izgnanstva po mnogim zemljama, uključujući i Senar, to jest područje Vavilona (Isaija 11:11). U 13. poglavlju Isaije nalazimo izuzetno proročanstvo koje će svojim ispunjenjem otvoriti put takvom povratku. To proročanstvo počinje sledećim rečima: „Proročanstvo o Vavilonu, koje se objavi Isaiji, sinu Amosovu“ (Isaija 13:1).
’Drskost ću oboriti‘
2. (a) Kako je Jezekija došao u kontakt s Vavilonom? (b) Šta je ta ’zastava‘ koja će se podići?
2 Juda dolazi u kontakt s Vavilonom još za vreme Isaijinog života. Kralj Jezekija je ozbiljno bolestan, a zatim se oporavlja. Iz Vavilona dolaze izaslanici da Jezekiji čestitaju oporavak, verovatno sa skrivenom namerom da ga angažuju kao saveznika u ratu protiv Asirije. Postupajući nemudro, kralj Jezekija im pokazuje sva svoja blaga. Zbog toga Isaija kaže Jezekiji da će posle kraljeve smrti sve to blago biti odneto u Vavilon (Isaija 39:1-7). To se obistinilo 607. pre n. e. kada je Jerusalim uništen, a narod odveden u izgnanstvo. Međutim, Božji izabrani narod neće zauvek ostati u Vavilonu. Jehova proriče kako će mu otvoriti put za povratak kući. On počinje sledećim rečima: „Zastavu na golu goru podignite, vičite im punim glasom, mašite im rukama, nek na vrata tirjanska navale“ (Isaija 13:2). Ta ’zastava‘ je svetska sila koja se uzdiže i koja će zbaciti Vavilon s uzvišenog položaja. Ona će se podignuti ’na goloj gori‘ — jasno vidljiva izdaleka. Pozvana da napadne Vavilon, ta nova svetska sila će prodreti kroz ’tirjanska vrata‘, kapije tog velikog grada i osvojiće ga.
3. (a) Ko je ta ’sveta vojska‘ koju će Jehova podići? (b) U kom smislu su paganske vojske ’posvećene‘?
3 Jehova sada kaže: „Zapovesti svetoj vojsci svojoj dadoh, junake ja gneva svoga pozvah, one koji se raduju s veličine moje. Vika se na gorama čuje, vika kao od velikoga naroda, vika i vreva kraljevstava, sakupljenih naroda. Jehova nad vojskama pregleda vojsku koja u boj ide“ (Isaija 13:3, 4). Ko je ta ’sveta vojska‘ koja je naimenovana da svrgne drski Vavilon? To su združene vojske, ’sakupljeni narodi‘. Oni dolaze na Vavilon iz udaljenog planinskog područja. „Oni iz daleke zemlje idu, s kraja nebesa“ (Isaija 13:5). U kom smislu su oni posvećeni? Pa sigurno ne u tom smislu da su postali sveti. To su paganske vojske koje nisu zainteresovane da služe Jehovi. Međutim, u Hebrejskim spisima, „posvećen“ znači „onaj koga je Bog izdvojio da ga upotrebi“. Jehova može posvetiti vojske tih naroda i iskoristiti njihove sebične ambicije da bi izrazio svoj gnev. Na taj način je iskoristio Asiriju. Slično će iskoristiti i Vavilon (Isaija 10:5; Jeremija 25:9). A iskoristiće i druge narode da bi kaznio Vavilon.
4, 5. (a) Šta Jehova proriče za Vavilon? (b) S čim će morati da se izbore osvajači Vavilona?
4 Vavilon još uvek nije dominantna svetska sila. Pa ipak, time što izriče objavu preko Isaije, Jehova gleda na vreme kada će Vavilon zauzimati taj položaj, i proriče njegov pad. On kaže: „Ridajte, jer ide dan Jehovin, dolazi kao pustoš od Svemoćnog“ (Isaija 13:6). Da, vavilonsko hvalisanje ustupiće mesto žalosnom ridanju. Zbog čega? Zbog ’dana Jehovinog‘, dana kad Jehova izvršava presudu nad njim.
5 Međutim, kako će biti moguće da Vavilon bude opustošen? Kada dođe Jehovino vreme za to, izgledaće da je grad siguran. Osvajačka vojska će najpre morati da savlada prirodnu odbranu koju obezbeđuje Eufrat, koji teče kroz centar grada, ispunjava zaštitni rov i snabdeva grad pijaćom vodom. Zatim će tu biti i masivne duple vavilonske zidine, koje izgledaju neosvojivo. Sem toga, grad će imati priličnu zalihu hrane. Knjiga Daily Bible Illustrations kaže da se Nabonid — poslednji vavilonski kralj — „neizmerno brinuo oko toga da grad snabde namirnicama, i izračunato je da je stanovništvo imalo dovoljno hrane za dvadeset godina“.
6. Šta će se neočekivano desiti kada usledi prorečeni napad na Vavilon?
6 Međutim, izgled može da zavara. Isaija kaže: „Zato svaka ruka klonu i svako je srce ljudsko potišteno. Strah ih smete, spopadaju ih muke i bolovi, previjaju se kao porodilja, i u čudu jedan u drugoga gleda; lica su im upaljena.“ (Isaija 13:7, 8). Kad osvajačke vojske upadnu u grad, spokojstvo njegovih stanovnika ustupiće mesto bolu koji je iznenadan i jak kao bol kod žene koja se porađa. Srca će im se istopiti od straha. Oslabljene ruke će klonuti, nemoćne da se brane. Lica će im biti „upaljena“ strahom i strepnjom. U čudu će gledati jedan u drugoga, pitajući se kako je njihov slavni grad mogao pasti.
7. Koji to ’dan Jehovin‘ dolazi, i kakve će biti posledice po Vavilon?
7 Vavilon će ipak pasti. Suočiće se s danom razračunavanja, ’danom Jehovinim‘ koji će stvarno biti bolan. Vrhovni Sudija će izraziti svoj gnev i izvršiti zasluženu presudu nad grešnim stanovnicima Vavilona. Proročanstvo kaže: „Evo ide dan Jehovin, dan strahovit, dan jarosti i gneva plamenog, koji će od zemlje pustoš učiniti i grešnike iz nje istrebiti“ (Isaija 13:9). Vavilonu se crno piše. Kao da sunce, mesec i zvezde više ne svetle. „Jer zvezde nebeske i sazvezde njine svetlost svoju više puštati neće; pomrčaće sunce o svome rođaju, a ni mesec neće svetlost svoju dati“ (Isaija 13:10).
8. Zašto Jehova Vavilonu dosuđuje pad?
8 Zašto taj ponositi grad ima takvu sudbinu? Jehova kaže: „Kazniću ja svet za zloću njegovu, bezdušnike za nepravde njihove, i razmetanje ću oholih ukinuti, i drskost ću silnika oboriti“ (Isaija 13:11). Izlivanje Jehovinog gneva biće kazna za okrutnost Vavilona prema Božjem narodu. Cela zemlja će ispaštati zbog zloće Vavilonaca. Ti oholi silnici neće više otvoreno prkositi Jehovi!
9. Šta će snaći Vavilon na dan Jehovinog suda?
9 Jehova kaže: „Učiniću ljude ređe od žeženoga zlata, ređe od Ofirskoga zlata“ (Isaija 13:12). Da, grad će ostati bez stanovnika, pust. Jehova nastavlja: „Zato ću zatresti nebo i zemlja će se sa svoga mesta pokrenuti od jarosti Jehove nad vojskama u dan plamenoga gneva njegovoga“ (Isaija 13:13). Vavilonsko „nebo“, mnoštvo njegovih bogova i boginja, biće potreseno, nesposobno da pomogne gradu u vreme nevolje. „Zemlja“, Vavilonsko carstvo, biće pokrenuta sa svog mesta, i postaće istorija, samo još jedno propalo carstvo. „I tad će kao srna uplašena, kao stado bez pastira, svaki k svome narodu gledati i u svoju će bežati zemlju“ (Isaija 13:14). Sve inostrane pristalice Vavilona napustiće ga i pobeći će, s nadom da će uspostaviti nove odnose sa osvajačkom svetskom silom. Vavilon će na kraju doživeti patnje osvojenog grada, patnje koje je i sam naneo mnogima u vreme svoje slave: „Svaki koji se nađe biće proboden, ko se god uhvati, od mača će pasti. Deca će se njihova na njihove oči zaklati, domovi će im se opleniti i žene sramotiti“ (Isaija 13:15, 16).
Božje sredstvo uništenja
10. Koga će Jehova iskoristiti da porazi Vavilon?
10 Koju će silu Jehova iskoristiti da izazove pad Vavilona? Otprilike 200 godina pre tog vremena, Jehova otkriva odgovor: „Evo dražim na njih Mide koji za srebro ne mare i zlata ne traže. Iz lukova svojih mladiće će ubijati, nemilosni plodu utroba će biti, i ni decu neće oko njihovo poštedeti. I Vavilon, ukras kraljevstva, ponosita dika Haldejaca, biće kao Sodom i Gomor, koje Jehova zatra“ (Isaija 13:17-19). Veličanstveni Vavilon će pasti, a Jehovino sredstvo za to biće vojske iz udaljene, planinske zemlje Medije. a Na kraju će Vavilon biti opustošen kao što su bili opustošeni izuzetno nemoralni gradovi Sodom i Gomora (Postanje 13:13; 19:13, 24).
11, 12. (a) Kako Medija postaje svetska sila? (b) Koja se neobična karakteristika spominje u proročanstvu o vojsci Medije?
11 U Isaijino vreme i Medija i Vavilon se nalaze pod asirskim jarmom. Otprilike jedan vek kasnije, godine 632. pre n. e., Medija i Vavilon udružuju snage i ruše Ninivu, prestonicu Asirije. To otvara put Vavilonu da postane nadmoćna svetska sila. I ne sluti da će ga otprilike 100 godina posle toga Medija uništiti! Ko bi sem Jehove Boga mogao izneti tako smeono predskazanje?
12 Kada identifikuje izabrano sredstvo uništenja, Jehova kaže da vojska Medije ’za srebro ne mari i zlata ne traži‘. Baš neobična osobina za vojnike okorele u bitkama! Bibličar Albert Barns kaže: „Stvarno je malo osvajačkih vojski koje se nisu nadale plenu.“ Da li vojska Medije dokazuje da je u tom pogledu Jehova u pravu? Da. Razmotrimo sledeći komentar u delu The Bible-Work koje je priredio Dž. Glentvort Batler: „Za razliku od većine naroda koji su ikada vodili rat, Međani, a naročito Persijanci, više su mislili na osvajanje i slavu nego na zlato.“ b Zato kada persijski vladar Kir otpušta Izraelce iz vavilonskog izgnanstva nije čudo što im vraća hiljade zlatnih i srebrnih posuda koje je Navuhodonosor opljačkao iz jerusalimskog hrama (Jezdra 1:7-11).
13, 14. (a) Iako nisu zainteresovani za plen, u kom smislu su ratnici Medije i Persije ambiciozni? (b) Kako Kir savladava utvrđenja kojima se Vavilon diči?
13 Iako ratnici Medije i Persije ne žude za plenom, ipak su ambiciozni. Ne nameravaju da budu drugi na svetskoj sceni. Sem toga, Jehova stavlja ’pustošenje‘ u njihovo srce (Isaija 13:6). Zato su rešeni da osvoje Vavilon svojim metalnim lukovima — koji mogu poslužiti ne samo za odapinjanje strela već i za to da se udaraju i satiru neprijateljski vojnici, potomstvo vavilonskih majki.
14 Kir, vođa medo-persijske vojske, ne plaši se vavilonskih utvrđenja. U noći između 5. i 6. oktobra 539. pre n. e. on naređuje da se skrene tok Eufrata. Dok nivo vode opada, osvajači neprimetno ulaze u grad, probijajući se rečnim koritom kroz vodu koja doseže do bedara. Stanovnici Vavilona su zatečeni, i Vavilon pada (Danilo 5:30). Jehova Bog nadahnjuje Isaiju da prorekne ove događaje, pri čemu ne ostavlja mesta sumnji da On upravlja stvarima.
15. Kakva budućnost predstoji Vavilonu?
15 Koliko će obuhvatno biti uništenje Vavilona? Poslušaj Jehovinu objavu: „Neće više niko živeti u njemu neće više biti u njemu naroda, niti će tu šator svoj Arapin raspeti, niti će onuda plandovat pastiri. Lože će tu svoje zveri iz pustinje napraviti, buljine će kuće njihove naseliti, koje će tu svoje stanove imati, i jarci će skakati po njima. Zaurlaće šakali u palatama njihovim, zavijaće divlji psi u dvorima od veselja. Blizu je njegovo vreme, dani se njegovi neće protegnuti“ (Isaija 13:20-22). Potpuno opustošenje je sudbina toga grada.
16. Koje nam zasiguranje pruža sadašnje stanje Vavilona?
16 To se nije desilo odmah 539. godine pre n. e. Pa ipak, danas je sasvim jasno da se obistinilo sve što je Isaija predskazao za Vavilon. Vavilon je „sada, a to je već vekovima, ogromna pustoš, gomila ruševina“, kaže jedan bibličar. Zatim dodaje: „Nemoguće je posmatrati tu scenu i ne podsetiti se koliko su se tačno ispunila Isaijina i Jeremijina predskazanja.“ Sasvim je jasno da nijedan čovek u Isaijino vreme nije mogao proreći pad Vavilona i njegovo konačno opustošenje. Na kraju krajeva, pad Vavilona pred Međanima i Persijancima odigrao se oko 200 godina nakon što je Isaija napisao svoju knjigu! A njegovo konačno opustošenje nastupilo je vekovima kasnije. Zar to ne jača našu veru u Bibliju kao nadahnutu Reč Božju? (2. Timoteju 3:16). Sem toga, pošto je Jehova u prošlosti ispunjavao proročanstva, možemo biti apsolutno sigurni da će se još neispunjena biblijska proročanstva ostvariti u vreme koje je Bog odredio.
’Odmori se od svog bola‘
17, 18. Koje će blagoslove Izraelcima doneti poraz Vavilona?
17 Pad Vavilona predstavljaće olakšanje za Izrael. To će značiti oslobođenje iz zatočeništva i priliku da se vrate u Obećanu zemlju. Zato Isaija sada kaže: „Jer će se smilovati Jehova na Jakova, Izrael će on opet izabrati, i namestiće ih u zemlji njihovoj, i pristaće uz njih i strani narodi i pridružiće se domu Jakovljevu. Njih će tad narodi uzeti i odvesti na mesto njihovo, i njih će Izraelci u zemlji Jehovinoj držati kao sluge i kao sluškinje; zarobiće one koji njih robiše, i zapovedaće mučiteljima svojim“ (Isaija 14:1, 2). ’Jakov‘ se ovde odnosi na Izrael kao celinu — na svih 12 plemena. Jehova će pokazati milost ’Jakovu‘ time što će dozvoliti narodu da se vrati kući. Pridružiće im se hiljade stranaca, od kojih će mnogi služiti Izraelcima kao hramske sluge. Neki Izraelci će čak imati vlast nad bivšim osvajačima. c
18 Nestaće muke izgnaničnog života. Umesto toga Jehova će dati svom narodu ’da se smiri [’odmori‘, NW] od sveg truda [’bola‘, NW] svoga i od muke svoje, i od teškog ropstva koje mu nametnuše‘ (Isaija 14:3). Pošto su se oslobodili fizičkog tereta ropstva, Izraelci više neće patiti niti će se mučiti što žive među obožavaocima lažnih bogova (Jezdra 3:1; Isaija 32:18). Komentarišući o tome, knjiga Lands and Peoples of the Bible kaže: „Vavilonski bogovi su bili slika i prilika samih Vavilonaca, jer su imali sve najgore odlike njihovog karaktera. Bili su kukavice, pijanice i imbecili.“ Kakvo je samo olakšanje pobeći iz tog degradiranog religioznog okruženja!
19. Šta je potrebno da bi Izraelci dobili Jehovin oproštaj, i šta mi učimo iz toga?
19 Međutim, Jehovina milost nije bezuslovna. Njegov narod mora izraziti žaljenje zbog svoje zloće, koja je podstakla Boga da ga tako oštro kazni (Jeremija 3:25). Pošteno i iskreno priznanje doneće Jehovin oproštaj. (Vidi Nemiju 9:6-37; Danila 9:5.) Taj isti princip važi i danas. Pošto „nema čoveka koji ne greši“, svima nama treba Jehovino milosrđe (2. Letopisa 6:36). Jehova, milosrdni Bog, s ljubavlju nas poziva da mu priznamo grehe, da se pokajemo i da se okanemo pogrešnog puta, da bismo se izlečili (Ponovljeni zakoni 4:31; Isaija 1:18; Jakov 5:16). To nam pomaže ne samo da ponovo steknemo njegovu naklonost već nam donosi i utehu (Psalam 51:3; Poslovice 28:13; 2. Korinćanima 2:7).
’Pesma‘ protiv Vavilona
20, 21. Kako se susedi Vavilona raduju njegovom padu?
20 Više od 100 godina pre nego što se Vavilon uzdigao kao nadmoćna svetska sila, Isaija proriče kako će svet reagovati na njegov pad. U proročanskom smislu on zapoveda Izraelcima koji su oslobođeni iz vavilonskog zatočeništva: „Tad ćeš ovu pesmu o Vavilonskom kralju ti pevati i kazaćeš: Šta? Nestade zar tirjanina? Nema više robovanja? Slomi Jehova štap pagancima, vladaocima palicu! Koji je u jarosti svojoj narode jednako udarcima bio, i u gnevu svome narodima vladao, nemilice se goni“ (Isaija 14:4-6). Vavilon je postao prilično poznat kao osvajač, kao tlačitelj koji slobodne ljude pretvara u robove. Koliko je samo podesno što se njegov pad proslavlja jednom ’pesmom‘ upućenom prvenstveno vavilonskoj dinastiji koja je bila na čelu tokom slavnog doba tog velikog grada, a koja je počela s Navuhodonosorom i završila se s Nabonidom i Valtasarom!
21 Kakav će samo preokret doneti njegov pad! „Sva zemlja uživa počinka i mira, pesme se veselja ore. S propasti se tvoje vesele čempresi i kedri Livanski: ’Od kako pade, niko više ne ide da nas seče!‘“ (Isaija 14:7, 8). Za vavilonske vladare kraljevi okolnih naroda su bili kao drveće koje treba poseći i iskoristiti za sebe. Sve je to sada prošlost. Vavilonski drvoseča je posekao svoje poslednje drvo!
22. U pesničkom smislu, kako na Šeol utiče pad vavilonske dinastije?
22 Pad Vavilona je toliko zapanjujuć da i sam grob reaguje: „Šeol se do temelja uskoleba da te primi kad mu dođeš, seni ispred tebe budi, sve silnike zemlje, i s njihovih prestola kraljeve naroda diže. Svi reč uzimaju da ti kažu: ’I ti li si kao mi bez snage, i ti posta kao mi!‘ Spusti se u Šeol veličanstvo tvoje uza zvuk gusala tvojih; prostrti su crvi poda te, i crvi su jorgan tvoj“ (Isaija 14:9-11). Kakva snažna pesnička slika! Kao da je zajednički grob čovečanstva probudio sve kraljeve koji su pomrli pre vavilonske dinastije da pozdrave pridošlicu. Oni se rugaju vavilonskoj vladalačkoj sili koja sada bespomoćno leži na krevetu od crva umesto na skupocenom divanu, prekrivena crvima umesto skupim lanom.
„Kao pogažen leš“
23, 24. Kakvu su izuzetnu oholost pokazali vavilonski kraljevi?
23 Isaija nastavlja tu pesmu: „Gle, ti pade s neba, zvezdo sjajna, zorin sine! Obori se na zemlju ti, naroda pobedioče!“ (Isaija 14:12). Sebičan ponos navodi vavilonske kraljeve da se uzdignu iznad drugih. Kao zvezda koja jasno sija na nebu u ranu zoru, oni se oholo razmeću silom i vlašću. Naročiti povod za ponos je Navuhodonosorovo osvajanje Jerusalima, podvig koji Asirija nije uspela da ostvari. U pesmi se prikazuje ponosna vavilonska dinastija kako kaže: „Popeću se do neba, više zvezda Božjih presto svoj ću uzdignuti, sešću na goru zbornu, na stranu severnu; izići ću svrh oblaka, sa Svevišnjim jednak ću ja biti“ (Isaija 14:13, 14). Zar bi išta moglo biti tako nečuveno?
24 U Bibliji su kraljevi iz Davidove kraljevske loze upoređeni sa zvezdama (Brojevi 24:17). Od Davida pa nadalje, te ’zvezde‘ su vladale s gore Sion. Kad je Solomon izgradio hram u Jerusalimu, naziv Sion je počeo da se primenjuje na čitav grad. Pod savezom Zakona svi muškarci u Izraelu su bili obavezni da odlaze na Sion tri puta godišnje. Tako je on postao ’gora zborna‘. Svojom rešenošću da potčini judejske kraljeve, a zatim da ih ukloni s te gore, Navuhodonosor otkriva svoju nameru da se podigne iznad tih ’zvezda‘. Ne pripisuje Jehovi zaslugu za pobedu nad njima. On se u stvari oholo stavlja na Jehovino mesto.
25, 26. Kako se vavilonska dinastija suočava sa sramotnim krajem?
25 Kakav se samo preokret sprema ponosnoj vavilonskoj dinastiji! Vavilon je daleko od toga da se izdigne iznad Božjih zvezda. Umesto toga, Jehova kaže: „Ali ti u Šeol pade, u dubinu jame. Koji te vide gledaju te i posmatraju te govoreći: ’To l’ je onaj koji je činio da se zemlja trese, koji je kraljevstva drmao; koji je u pustinju zemlju obraćao i gradove raskopavao njene, i roblje svoje otpuštavao nije?‘“ (Isaija 14:15-17). Ta ambiciozna dinastija će kao i svi drugi ljudi sići u Had (Šeol).
26 Gde li će se denuti ta sila koja je osvajala kraljevstva, uništavala plodnu zemlju i rušila mnoge gradove? Gde li će se denuti svetska sila koja je porobljavala narode, i nikada im nije dozvoljavala da se vrate kući? Vavilonska dinastija neće biti čak ni dostojno sahranjena! Jehova kaže: „Svi kraljevi naroda, svikoliki, slavno leže, svaki u svom grobu, a ti iz groba izbaci se svoga kao grana prezrena, kao plen od mača ubijenih i bačenih u jamu kamenu, kao pregažen leš. Nisi se s njima u grobu sastao, jer si zemlju svoju zatro i narod svoj usmrtio; rod se zlikovački neće više spominjati“ (Isaija 14:18-20). U drevnom svetu se smatralo da je sramota ako je kralj lišen časne sahrane. Šta će onda biti s vavilonskom kraljevskom dinastijom? Tačno je da su neki kraljevi verovatno dostojanstveno sahranjeni, ali vladalačka dinastija kraljeva koji potiču od Navuhodonosora odbačena je kao „grana prezrena“. To je isto kao da je dinastija bačena u neoznačen grob — kao što bi bio bačen neki pešadijac ubijen u bici. Kakvo poniženje!
27. U kom smislu budući naraštaji Vavilonaca pate zbog nepravde svojih praočeva?
27 Pesma se završava poslednjim naređenjima upućenim osvajačima Međanima i Persijancima: „Spremajte sad pokolj sinovima za nepravde otaca njihovih! Da se ne podignu da zemlju dobiju i da dušmanima svet napune“ (Isaija 14:21). Pad Vavilona biće trajan. Vavilonska dinastija će se iskoreniti. Neće biti preporoda. Budući naraštaji Vavilonaca patiće zbog ’nepravde svojih otaca‘.
28. Šta je bio koren greha vavilonskih kraljeva, i šta učimo iz toga?
28 Sud koji je izrečen protiv vavilonske dinastije sadrži dragocenu pouku za nas. Bezgranična ambicija bila je koren greha vavilonskih kraljeva (Danilo 5:23). Srca su im se prelivala željom da imaju moć. Želeli su da dominiraju nad drugima (Isaija 47:5, 6). Žudeli su za slavom od ljudi, koja s pravom pripada Bogu (Otkrivenje 4:11). To je upozorenje za sve one koji imaju autoritet — čak i u hrišćanskoj skupštini. Ambicija i sebičan ponos su osobine koje Jehova neće tolerisati, ni kod pojedinaca ni kod naroda.
29. Šta su odražavali ponos i ambicija vavilonskih vladara?
29 Ponos vavilonskih vladara bio je odraz duha ’boga ovog sistema stvari‘, Satane Đavola (2. Korinćanima 4:4). I on žudi za moći i čezne da zauzme mesto iznad Jehove Boga. Kao što je to bilo u slučaju kralja Vavilona i naroda koje je porobio, tako je i Satanina bezbožna ambicija donela jad i patnju čitavom čovečanstvu.
30. Koji se još Vavilon spominje u Bibliji, i kakav duh pokazuje?
30 Sem toga, u knjizi Otkrivenja čitamo o još jednom Vavilonu — ’Vavilonu Velikom‘ (Otkrivenje 18:2). Ta organizacija, svetsko carstvo krive religije, takođe pokazuje ponosan, tlačiteljski i okrutni duh. Zato će i Vavilon Veliki morati da se suoči s ’danom Jehovinim‘, i da bude uništen u vreme koje je odredio Bog (Isaija 13:6). Još od 1919. godine zemljom se razleže poruka: „Pade Vavilon Veliki!“ (Otkrivenje 14:8). Kada više nije mogao da Božji narod drži u zatočeništvu, doživeo je pad. Uskoro će biti potpuno uništen. Jehova je za drevni Vavilon zapovedio: „Vratite mu po delima njegovim; kako čini tako njemu učinite! Jer se on drsko na Jehovu uznosi, na Sveca Izraelova“ (Jeremija 50:29; Jakov 2:13). Slično će se presuditi i Vavilonu Velikom.
31. Šta će se uskoro desiti Vavilonu Velikom?
31 Dakle, Jehovina završna izjava u ovom proročanstvu iz knjige Isaije, odnosi se ne samo na drevni Vavilon već i na Vavilon Veliki: „Ustaću ja na njih... Vavilonu zatrću ja ime i trag njegov, i sav narod i potomke njegove... Načiniću od njega stan ježeva i blatnu baru, omešću ga metlom pogibli“ (Isaija 14:22, 23). Opustele ruševine drevnog Vavilona pokazuju šta će Jehova uskoro učiniti Vavilonu Velikom. Kakva uteha za ljubitelje pravog obožavanja! Koliko nas to samo podstiče da pazimo da se u nama ne razviju satanske karakteristike ponosa, oholosti ili okrutnosti!
[Fusnote]
a Isaija spominje po imenu samo Međane, ali protiv Vavilona će se udružiti mnogi narodi — Međani, Persijanci, Elamljani i drugi manji narodi (Jeremija 50:9; 51:24, 27, 28). Susedni narodi ukazuju i na Međane i na Persijance kao na „Međane“. Sem toga, u Isaijino vreme, Medija je sila koja dominira. Persija počinje da dominira tek pod Kirom.
b Međutim, izgleda da su Međani i Persijanci kasnije razvili popriličnu ljubav prema raskoši (Jestira 1:1-7).
c Na primer, Danilo je bio postavljen za visokog službenika u Vavilonu pod Međanima i Persijancima. Otprilike 60 godina kasnije, Jestira je postala kraljica kao žena persijskog kralja Asvira, a Mardohej je postao premijer celog Persijskog carstva.
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 178. strani]
Pali Vavilon će postati svratište pustinjskih stvorenja
[Slike na 186. strani]
Vavilon Veliki će poput drevnog Vavilona postati gomila ruševina
