Devetnaesto poglavlje

Jehova uništava ponos Tira

Isaija 23:1-18

1, 2. (a) Kakav je grad bio drevni Tir? (b) Šta je Isaija prorekao za Tir?

 BIO je „savršeno lep“ i imao je izobilje „svakojakog blaga“ (Jezekilj 27:4, 12, An American Translation). Njegova velika flota je plovila morem do dalekih zemalja. Bio je slavan „u srcu mora“, i ’mnoštvom bogatstva kraljeve zemlje je obogatio‘ (Jezekilj 27:25, 33). Tir— feničanski grad na istočnom kraju Sredozemlja — bio je na takvom glasu u sedmom veku pre n. e.

² Međutim, na vidiku je bilo uništenje Tira. Otprilike 100 godina pre nego što ga je Jezekilj opisao, prorok Isaija je predskazao pad ovog feničanskog uporišta i žalost onih koji su zavisili od njega. Isaija je takođe prorekao da će posle izvesnog vremena Bog obratiti pažnju na taj grad, i da će obnoviti njegovo blagostanje. Kako su se reči ovog proroka ispunile? I šta mi možemo naučiti iz svega onoga što se desilo Tiru? Ako dobro razumemo šta ga je zadesilo i zašto se sve to dogodilo, to će ojačati našu veru u Jehovu i njegova obećanja.

„Zaurlajte lađe Tarsiske!“

3, 4. (a) Gde se nalazio Tarsis, i kakav je odnos postojao između Tira i Tarsisa? (b) Zašto će mornari koji su trgovali s Tarsisom imati razloga da ’zaurlaju‘?

³ Pod naslovom „Proročanstvo o Tiru“, Isaija kaže:  „Zaurlajte lađe Tarsiske! Jer je raskopan! Nema više kuća! Nema više kapija!“ (Isaija 23:1a). Smatra se da je Tarsis bio deo Španije, daleko od Tira koji se nalazio na istočnom delu Sredozemlja. a Ipak, Feničani su bili vešti moreplovci, a njihovi brodovi su bili veliki i sigurni na moru. Neki istoričari smatraju da su Feničani bili prvi koji su zapazili vezu između meseca i plime i oseke, te da su kao pomoć u navigaciji koristili astronomiju. Zato velika daljina koja je razdvajala Tir od Tarsisa za njih nije bila prepreka.

⁴ U Isaijino vreme daleki Tarsis je važno tržište za Tir, možda glavni izvor njegovog bogatstva tokom jednog dela njegove istorije. Španija ima rudnike bogate srebrom, gvožđem, kalajem i drugim metalima. (Uporedi s Jeremijom 10:9; Jezekiljem 27:12.) „Lađe Tarsiske“, verovatno brodovi iz Tira koji trguju s Tarsisom, imaće dobar razlog da ’zaurlaju‘, žaleći zbog uništenja svoje matične luke.

5. Gde će moreplovci koji dolaze iz Tarsisa saznati za pad Tira?

⁵ Kako će moreplovci saznati za pad Tira? Isaija odgovara: „Iz zemlje Kitimske ta im vest se javi“ (Isaija 23:1b). ’Zemlja Kitimska‘ se verovatno odnosi na ostrvo Kipar, koje se nalazi na oko 100 kilometara zapadno od feničanske obale. Pre nego što stignu u Tir to je poslednja stanica za brodove koji od Tarsisa plove prema istoku. Dakle, mornari će saznati za pad svoje voljene matične luke kada zastanu na Kipru. Kakav šok! Obuzeti žalošću, ’zaurlaće‘ od očaja.

6. Opiši odnos između Tira i Sidona.

 ⁶ Očajan će biti i narod duž feničanske obale. Prorok kaže: „Zanemite od užasa, stanovnici obala, koje Sidonski trgovci ploveći morem puniše! Preko širokih voda nilsko žito, žetva rečna, njemu prihod beše; sajmište naroda on beše“ (Isaija 23:2, 3). „Stanovnici obala“ — susedi Tira — zanemeće od krajnjeg zaprepašćenja zbog katastrofalnog pada Tira. Ko su „sidonski trgovci“ koji ’pune‘ te stanovnike čineći ih bogatima? Tir je prvobitno bio kolonija lučkog grada Sidona, udaljenog svega 35 kilometara prema severu. Na kovanim novčićima Sidon opisuje sebe kao majku Tira. Premda je Tir po bogatstvu nadmašio Sidon, on je još uvek ’kćer sidonska‘, i njegovi stanovnici sebe još uvek nazivaju Sidoncima (Isaija 23:12). Dakle, izraz „sidonski trgovci“ verovatno se odnosi na stanovnike Tira koji se bave trgovinom.

7. Kako sidonski trgovci gomilaju bogatstvo?

⁷ Angažovani u trgovačkim poduhvatima, bogati sidonski trgovci krstare Sredozemnim morem. Oni u mnoga mesta nose seme, to jest žito iz Sihora, najistočnijeg rukavca Nila u području egipatske delte. (Uporedi s Jeremijom 2:18, DK.) „Nilsko žito“ podrazumeva i druge proizvode iz Egipta. Trgovina tom robom i razmena robe jeste vrlo unosan posao za te pomorske trgovce kao i za narode s kojima posluju. Sidonski trgovci donose Tiru prihod. Stvarno će žaliti zato što je opustošen!

8. Kako će uništenje Tira delovati na Sidon?

⁸ Isaija se zatim obraća Sidonu sledećim rečima: „Stidi se Sidone, jer govori more, bedem morski ovako govori: Niti sam se porođajem mučio, niti sam rodio ni odgojio momke, ni devojke podigao“ (Isaija  23:4). Posle uništenja Tira, obala na kojoj se grad ranije nalazio izgledaće neplodno i pusto. Izgledaće kao da more plače od muke, poput majke koja je izgubila svoju decu, te je toliko van sebe da sada poriče da ih je uopšte imala. Sidon će se postideti zbog onoga što se dešava njegovoj kćeri.

9. Koji drugi događaji su izazvali takvo zaprepašćenje da se ono može uporediti sa žalošću naroda posle pada Tira?

⁹ Da, vesti o uništenju Tira posvuda će prouzrokovati žalost. Isaija kaže: „Kao što se ožalostiše kad čuše za Misir [Egipat], tako će se ožalostiti kad čuju za Tir“ (Isaija 23:5, DK). Bol ožalošćenih ljudi moći će da se uporedi s bolom koji nanosi izveštaj o Egiptu. Na koji to izveštaj prorok misli? Verovatno na ispunjenje svog prethodnog ’proročanstva o Egiptu‘ b (Isaija 19:1-25). Ili prorok možda misli na izveštaj o uništenju faraonove vojske u Mojsijevo vreme, što je posvuda izazvalo zaprepašćenje (Izlazak 15:4, 5, 14-16; Isus Navin 2:9-11). U svakom slučaju, oni koji će čuti izveštaj o uništenju Tira biće na velikim mukama. Pozvani su da beže u daleki Tarsis, i zapoveđeno im je da naglas izraze svoju žalost: „Idite u Tarsis, zakukajte, stanovnici obala“ (Isaija 23:6).

Veseli grad ’starog porekla‘

10-12. Opiši bogatstvo, starost i uticaj Tira.

¹⁰ Tir je drevni grad, na šta nas Isaija podseća kad kaže: „Je li to vaš grad veseli? Staro mu poreklo beše“ (Isaija 23:7a). Uspešna istorija Tira proteže se unazad barem do vremena Isusa Navina (Isus Navin 19:29). Tokom godina Tir je postao čuven kao proizvođač metalnih predmeta, staklarije i purpurne boje. Odeća od tirskog purpura ima  najveću cenu, a plemstvo traži skupocene tirske tkanine. (Uporedi s Jezekiljem 27:7, 24.) Tir je i trgovački centar za kopnene karavane kao i veliko skladište za uvoz i izvoz robe.

¹¹ Osim toga, grad je i u vojnom pogledu jak. L. Sprag de Kamp piše: „Premda nisu bili nešto naročito ratoborni — bili su poslovni ljudi, a ne vojnici — Feničani su svoje gradove branili s fanatičnom hrabrošću i tvrdoglavošću. Te osobine, kao i moćna mornarica, omogućile su stanovnicima Tira da odole asirskoj vojsci, najmoćnijoj u to vreme.“

¹² Zaista, Tir ostavlja svoj trag u Sredozemnom svetu. „Na dalek stan ga vode noge njegove“ (Isaija 23:7b). Feničani putuju u daleke zemlje, dižu trgovačka naselja i usputne luke koje su u nekim slučajevima prerasle u kolonije. Primera radi, Kartagina, na severnoj obali Afrike, jeste tirska kolonija. Na kraju će nadmašiti Tir, i po uticaju na Sredozemni svet konkurisaće Rimu.

Ponos će mu biti uništen

13. Zašto se postavlja pitanje o tome ko se usuđuje da objavi osudu protiv Tira?

¹³ S obzirom na starost Tira i njegovo bogatstvo, sledeće pitanje je sasvim na mestu: „Ko je to na Tir smislio, koji je vence delio, čiji su kupci knezovi bili, a trgovci najbogatiji [„slavni“, DK] u zemlji?“ (Isaija 23:8). Ko se to usuđuje da govori protiv grada koji je postavio moćne ljude na visok položaj u svojim kolonijama i drugde — i tako postao ’onaj koji vence deli‘? Ko se usuđuje da govori protiv metropole čiji su kupci knezovi, a trgovci slavni ljudi? Moris Šahab, bivši direktor odeljenja za antičku umetnost u Bejrutskom  nacionalnom muzeju, u Libanu, rekao je sledeće: „Od devetog do šestog veka pre n. e. Tir je imao tako važan položaj kao London početkom dvadesetog veka.“ Ko se onda usuđuje da govori protiv tog grada?

14. Ko objavljuje presudu protiv Tira, i zašto?

¹⁴ Nadahnuti odgovor će preneraziti stanovnike Tira. Isaija kaže: „Jehova je nad vojskama to rešio, da uništi ponos svake slave, da sve velikaše u zemlji ponizi“ (Isaija 23:9). Zašto Jehova izriče osudu protiv ovog bogatog drevnog grada? Da li zato što su njegovi stanovnici obožavaoci lažnog boga Vala? Da li zato što Tir ima veze s Jezaveljom — kćerkom sidonskog kralja Etvala, a samim tim i tirskog — koja se udala za izraelskog kralja Ahava i pobila Jehovine proroke? (1. Kraljevima 16:29, 31; 18:4, 13, 19). Odgovor na oba pitanja je odričan. Tir je osuđen zbog svog arogantnog ponosa — obogatio se na račun drugih ljudi, uključujući i Izraelce. U devetom veku pre n. e., preko proroka Joila Jehova je rekao Tiru i drugim gradovima: „Sinove Jude i Jerusalima Javanovim [„Grčkim“, DK] sinovima prodadoste da ih udaljite od zemlje njihove“ (Joil 3:6). Da li Bog može preći preko toga što se Tir ophodio prema narodu koji je u savezu s Bogom kao da je obična roba kojom se trguje?

15. Kako će Tir reagovati kad Jerusalim padne pred Navuhodonosorom?

¹⁵ To što će proći stotinu godina uopšte neće promeniti Tir. Kad vavilonska vojska kralja Navuhodonosora bude uništila Jerusalim 607. pre n. e., Tir će klicati: „Ah! ah!, razbiše se vrata naroda [Jerusalim], sad se k meni obraćaju, ja ću da se punim, a on već opuste“ (Jezekilj 26:2). Tir  će se radovati jer očekuje da će imati koristi od razorenja Jerusalima. Pošto mu glavni grad Judeje više nije konkurent, on će očekivati veću trgovinu za sebe. Jehova će poniziti te samozvane „velikaše“, koji ponosno staju na stranu neprijatelja njegovog naroda.

16, 17. Šta će se desiti stanovnicima Tira kad taj grad padne? (Vidi fusnotu.)

¹⁶ O Jehovinoj osudi Tira Isaija dalje kaže: „Pređi slobodno preko svoje zemlje, kao Nil što teče, kćeri Tarsiska! Nema više jarma! Ruku svoju Jehova podiže na more, zadrma kraljevstva, naredi da se gradovi Hananski raskopaju, i reče: Nećeš se više veseliti, osramoćena [„nevina“, NW] devojko, kćeri Sidonska! Ustani, idi u Kitim! I ni onde nećeš mira naći“ (Isaija 23:10-12).

¹⁷ Zašto je Tir nazvan ’kćer tarsiska‘? Možda zato što će posle poraza Tira, Tarsis biti moćniji grad. c Stanovnici razorenog Tira biće rasuti kao kad reka plavi, kad joj se nasipi probiju, a vode preplavljuju okolne ravnice. Isaijina poruka upućena ’kćeri tarsiskoj‘ ističe žestinu onoga što će se desiti Tiru. Sam Jehova podiže ruku i daje zapovest. Niko ne može promeniti ishod.

18. Zašto je Tir nazvan ’nevina kćer sidonska‘, i kako će se njegovo stanje promeniti?

¹⁸ Isaija takođe govori o Tiru kao o ’nevinoj kćeri sidonskoj‘, čime ukazuje da ga ranije nisu osvajali i pljačkali strani osvajači, i da je još  uvek nepokoren. (Uporedi s 2. Kraljevima 19:21; Isaijom 47:1; Jeremijom 46:11.) Međutim, sada treba da bude razoren, a neki stanovnici će kao izbeglice preći u feničansku koloniju Kitim. Međutim, pošto su izgubili ekonomsku moć, tamo neće naći mir.

Haldejci će ga opljačkati

19, 20. Za koga je prorečeno da će osvojiti Tir, i kako se to proročanstvo ispunilo?

¹⁹ Koja politička sila će izvršiti Jehovinu presudu nad Tirom? Isaija objavljuje: „Eno Haldejaca, koji ne behu narod ti stanovnici pustinje kojima je Asur zemlju utvrdio; oni kule podižu i Tarsiske palate obaraju, oni njih zatiru. Zaurlajte lađe Tarsiske, jer je grad vaš raskopan “ (Isaija 23:13, 14). Haldejci — a ne Asirci — osvojiće Tir. Oni će podići opsadne kule, sravniti tirske palate, i to uporište tarsiskih brodova pretvoriti u gomilu ruševina.

²⁰ Baš kao što je proročanstvo reklo, nedugo posle pada Jerusalima, Tir diže pobunu protiv Vavilona, i Navuhodonosor podiže opsadu oko grada. Smatrajući da je neosvojiv, Tir pruža otpor. U toku opsade, glave vavilonskih vojnika su „ćelave“ zato što se taru o šlemove, a ramena su im se ’odrala‘ od nošenja materijala za podizanje opsade (Jezekilj 29:18). Ova opsada skupo košta Navuhodonosora. Kopneni deo Tira je uništen, ali mu izmiče njegov plen. Veći deo tirskog blaga je prenet na jedno malo ostrvo koje se nalazi otprilike 800 metara od obale. Pošto nema brodovlje, haldejski kralj ne može da zauzme to ostrvo. Posle 13 godina Tir se predaje, ali će preživeti i videti ispunjenje daljnjih proročanstava.

 ’Vratiće se na svoju sramnu zaradu‘

21. U kom smislu je Tir „zaboravljen“, i koliko dugo?

²¹ Isaija dalje proriče: „I tada će Tir zaboravljen biti za sedamdeset godina, za vek jednog kralja“ (Isaija 23:15a). Nakon što Vavilonci unište kopneni deo grada, ostrvski grad Tir će biti „zaboravljen“. Baš kao što je proročanstvo reklo, za života „jednog kralja“ — Vavilonskog carstva — ostrvski grad Tir neće biti neka važna ekonomska sila. Preko proroka Jeremije, Jehova je i Tir ubrojao među narode koje je izdvojio da popiju vino Njegovog gneva. On kaže: „Ti će narodi služiti sedamdeset godina kralju Vavilonskome“ (Jeremija 25:8-17, 22, 27). Doduše, ostrvski deo Tira nije bio potčinjen Vavilonu punih 70 godina, pošto Vavilonsko carstvo pada 539. pre n. e. Tih sedamdeset godina očigledno predstavlja najistaknutije doba vavilonske dominacije — kada se vavilonska kraljevska dinastija hvali da je podigla svoj presto čak iznad „zvezda Božjih“ (Isaija 14:13). Različiti narodi u različito vreme potpadaju pod tu dominaciju. Ali na kraju 70 godina, ta dominacija će prestati. Šta će se onda desiti s Tirom?

22, 23. Šta će se desiti s Tirom kad se oslobodi vavilonske dominacije?

²² Isaija dalje kaže: „Posle sedamdeset godina biće Tiru kao i bludnici o kojoj se peva: ’Uzmi harfu, obiđi grad, bludnice zaboravljena! Dobro igraj, ponovi pesme svoje, da bi te se opet setili!‘ Jer će posle sedamdeset godina Jehova pohoditi Tir, i on će se vratiti na sramnu zaradu svoju, i kao bludnica podaće se svim kraljevima zemlje“ (Isaija 23:15b-17).

²³ Posle pada Vavilona 539. pre n. e., Fenikija postaje satrapija Medo-Persijskog carstva.  Persijski monarh, Kir Veliki je tolerantan vladar. Pod tom novom vladavinom, Tir će se ponovo latiti posla kojim se ranije bavio, i iz petnih žila će se truditi da ponovo stekne priznanje kao svetski trgovački centar — baš kao što jedna prostitutka koja je zaboravljena i koja je izgubila svoje mušterije traži način da privuče nove, tako što obilazi grad, svira harfu i peva svoje pesme. Hoće li Tir uspeti? Hoće, jer će mu Jehova dati uspeh. S vremenom će ostrvski grad postati toliko napredan da će pred kraj šestog veka pre n. e. prorok Zaharija reći: „Tir je sebi grad sagradio, i srebra je kao praha sabrao i zlata kao blata sa ulica“ (Zaharija 9:3).

’Njegova zarada će se posvetiti‘

24, 25. (a) Kako tirska dobit postaje nešto sveto Jehovi? (b) Iako Tir pomaže Božjem narodu, koje proročanstvo o njemu Jehova nadahnjuje?

²⁴ Koliko su samo izvanredne sledeće proročanske reči! „Ali će se zarada njegova i sramna nadnica njegova Jehovi posvetiti; neće se ni kupiti ni čuvati, nego će zarada njegova dati hranu obilatu i odeću sjajnu onima koji pred Jehovom nastavaju“ (Isaija 23:18). Kako tirska zarada postaje nešto sveto? Jehova upravlja stvarima tako da je koristi u skladu sa svojom voljom — da nasiti svoj narod i da ih odene. To se događa po povratku Izraelaca iz vavilonskog izgnanstva. Ljudi iz Tira im pomažu tako što isporučuju kedrovu građu da bi ponovo izgradili hram. Oni takođe ponovo počinju da trguju s Jerusalimom (Jezdra 3:7; Nemija 13:16).

²⁵ Uprkos tome, Jehova nadahnjuje daljnju objavu protiv Tira. Zaharija proriče o tom sada bogatom ostrvskom gradu: „Gle, Jehova će ga pokupiti, silu  će njegovu u more baciti, i on će ognjem izgoreti“ (Zaharija 9:4). To se obistinjuje u julu 332. pre n. e., kada Aleksandar Veliki razara tog ponosnog gospodara mora.

Izbegavaj materijalizam i ponos

26. Zašto je Bog osudio Tir?

²⁶ Jehova je osudio Tir zbog ponosa, osobine koju prezire. „Oči ponosite“ su prvo navedene među sedam stvari koje Jehova mrzi (Poslovice 6:16-19, DK). Pavle je ponos povezao sa Satanom Đavolom, a Jezekiljev opis ponosnog Tira sadrži elemente koji opisuju samog Satanu (Jezekilj 28:13-15; 1. Timoteju 3:6). Zašto je Tir bio ponosan? Obraćajući se Tiru, Jezekilj kaže: „Srce se tvoje blagom tvojim ponese“ (Jezekilj 28:5). Taj grad se posvetio trgovini i skupljanju novca. Tir je zbog tog uspeha postao nepodnošljivo ponosan. Jehova je preko Jezekilja rekao „knezu Tirskom“: „Ponese se srce tvoje, i ti reče: ’Bog sam na prestolu Božjem!‘“ (Jezekilj 28:2).

27, 28. U koju zamku ljudi mogu upasti, i kako je Isus to prikazao?

²⁷ Narodi mogu podleći ponosu i pogrešnom gledištu o bogatstvu — a isto tako i pojedinci. Isus je dao jedno poređenje koje pokazuje kako ta zamka može biti jedva primetna. On je govorio o jednom bogatašu čije su njive dobro rodile. Taj čovek je sav srećan isplanirao da napravi veće žitnice za svoju letinu, i radosno se nadao dugom i lagodnom životu. Ali to se nije ostvarilo. Bog mu je rekao: „Bezumniče, ove noći tražiće tvoju dušu od tebe. Ko će onda imati ono što si sakupio?“ Da, taj čovek je umro, a bogatstvo mu ništa nije koristilo (Luka 12:16-20).

 ²⁸ Isus je zaključio ovo poređenje rekavši: „Tako prolazi onaj ko sebi skuplja blago a nije bogat pred Bogom“ (Luka 12:21). Biti bogat samo po sebi nije bilo neispravno, i imati dobru žetvu nije bio greh. Greška tog čoveka je bila u tome što su mu to bile glavne stvari u životu. On se uzdao samo u svoje bogatstvo. Kad je gledao u budućnost nije uzimao u obzir Jehovu Boga.

29, 30. Kako je Jakov upozorio da nije dobro oslanjati se na samoga sebe?

²⁹ Jakov je vrlo snažno istakao tu istu misao. Rekao je: „Slušajte sad, vi koji govorite: ’Danas ili sutra otići ćemo u taj grad i bićemo tamo godinu  dana, i poslovaćemo i ostvarićemo dobit‘, a ne znate kakav će vaš život biti sutra. Jer ste magla koja se nakratko pojavi a zatim nestaje. Umesto toga, trebalo bi da kažete: ’Ako bude Jehovina volja, živećemo a i radićemo ovo ili ono‘“ (Jakov 4:13-15). Zatim je Jakov pokazao kakva veza postoji između bogatstva i ponosa kada je dalje rekao: „Sada se ponosite svojim umišljenim hvalisanjem. Sav je takav ponos zao“ (Jakov 4:16).

³⁰ Isto tako, baviti se nekim poslom nije greh. Greh je ponos, oholost i oslanjanje na samog sebe što može proizaći iz sticanja bogatstva. Jedna drevna poslovica mudro kaže: „Siromaštvo nemoj dati mi, ni bogatstvo.“ Siromaštvo može mnogo zagorčati život. A bogatstvo može navesti osobu da se ’odrekne Boga i da kaže: ko li je taj Jehova?‘ (Poslovice 30:8, 9).

31. Koja pitanja jedan hrišćanin treba sebi da postavi?

³¹ Živimo u svetu u kome mnogi padaju kao žrtve pohlepe i sebičnosti. Zbog preovladavajuće trgovačke atmosfere, veliki naglasak se stavlja na bogatstvo. Zato jedan hrišćanin treba da preispita sebe da bi bio siguran da možda ne upada u istu zamku u koju se uhvatio trgovački grad Tir. Da li na materijalne stvari troši toliko vremena i snage da u stvari robuje bogatstvu? (Matej 6:24). Da li zavidi onima koji možda imaju više ili imaju bolje posede nego što ih on ima? (Galatima 5:26). Ako je već bogat, da li ponosno misli da zaslužuje više pažnje ili prednosti od drugih? (Uporedi s Jakovom 2:1-9.) Ako nije bogat, da li je ’odlučio da se obogati‘ po svaku cenu? (1. Timoteju 6:9). Da li je toliko okupiran poslovnim stvarima da mu preostaje samo malo prostora u životu za služenje Bogu? (2. Timoteju 2:4).  Da li je toliko obuzet težnjom za bogatstvom da u poslovnim poduhvatima ignoriše hrišćanska načela? (1. Timoteju 6:10).

32. Koje je upozorenje dao Jovan, i kako ga možemo primeniti?

³² Kakva god da je naša ekonomska situacija, Kraljevstvo treba uvek da bude na prvom mestu u našem životu. Preko je potrebno da nikada ne izgubimo iz vida reči apostola Jovana: „Nemojte voleti ni svet ni ono što je u svetu. Ako neko voli svet, u njemu nema ljubavi prema Ocu“ (1. Jovanova 2:15). Istini za volju, mi moramo koristiti svetski ekonomski sistem da bismo preživeli (2. Solunjanima 3:10). Dakle, mi ’koristimo svet‘ — ali ga ne koristimo „u potpunosti“ (1. Korinćanima 7:31). Ako previše volimo materijalne stvari — stvari u svetu — mi više ne volimo Jehovu. Jurcanje za ’željom tela i željom očiju i upadljivo razmetanje svojim životnim sredstvima‘ ne može se spojiti s vršenjem Božje volje. d Ali vršenje Božje volje je to što vodi do večnog života (1. Jovanova 2:16, 17).

33. Kako hrišćani mogu izbegavati zamku u koju je upao Tir?

³³ Tir je upao u zamku da težnje za materijalnim stvarima stavi ispred svega drugog. Bio je uspešan u materijalnom pogledu, postao je veoma ponosan i bio je kažnjen zbog tog ponosa. Njegov primer služi kao upozorenje narodima i pojedincima u današnje vreme. Koliko je samo bolje slediti upozorenje apostola Pavla! On podstiče hrišćane da „ne budu uobraženi, i da se ne uzdaju u nesigurno bogatstvo, nego u Boga, koji nam sve bogato daje za uživanje“ (1. Timoteju 6:17).

[Fusnote]

[Pitanja za razmatranje]

[Mapa na 256. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

EVROPA

ŠPANIJA (Mesto na kome se verovatno nalazio TARSIS)

SREDOZEMNO MORE

SARDINIJA

KIPAR

AZIJA

SIDON

TIR

AFRIKA

EGIPAT

 [Slika na 250. strani]

Vavilon, a ne Asirija, pokoriće Tir

[Slika na 256. strani]

Kovani novčić sa likom Melkarta, glavnog tirskog boga

[Slika na 256. strani]

Model feničanskog broda