Jehovina ruka je podignuta
Dvadeset prvo poglavlje
Jehovina ruka je podignuta
1. Zašto Isaija oseća cenjenje prema Jehovi?
ISAIJA oseća duboku ljubav prema Jehovi i uživa u tome da ga hvali. On uzvikuje: „Jehova, ti si Bog moj, uzvisivaću te, ime ću tvoje slaviti.“ Šta pomaže ovom proroku da ima tako izvrsno cenjenje prema svom Stvoritelju? Glavni činilac je spoznanje o Jehovi i njegovim postupcima. Sledeće Isaijine reči otkrivaju to spoznanje: „Jer si velika dela učinio, i namere tvoje [„od starine“, DK] verno se ispuniše“ (Isaija 25:1). Isaija zna da je Jehova veran i dostojan poverenja, i da se sve njegove „namere“ ostvaruju, baš kao što je to pre njega znao Isus Navin (Isus Navin 23:14).
2. Koju Jehovinu nameru Isaija sada objavljuje, i na koga je možda usmerena?
2 Jehovine namere obuhvataju njegove sudske objave protiv Izraelovih neprijatelja. Isaija sada izriče jednu od njih: „Jer si od grada gomilu kamenja načinio, od tvrdoga grada ruševine; uništen je grad tuđinaca. Nikad se on više sagraditi neće“ (Isaija 25:2). Koji je to bezimeni grad? Isaija možda ukazuje na Ar u Moavu — a Moav je već dugo u neprijateljstvu s Božjim narodom. a Ili možda ukazuje na drugi, jači grad — Vavilon (Isaija 15:1; Sofonija 2:8, 9).
3. Na koji način neprijatelji slave Jehovu?
3 Kako će Jehovini neprijatelji reagovati kada se njegova namera protiv njihovog silnog grada obistini? „Zato tebe silni narodi slave i boje te se gradovi naroda silnih [„tiranskih“ NW]“ (Isaija 25:3). Razumljivo je što će neprijatelji Svemoćnog Boga imati strah od njega. Međutim, kako ga oni to slave? Da li će napustiti lažne bogove i prihvatiti čisto obožavanje? Teško! Pre će biti da kao faraon i Navuhodonosor, slave Jehovu tek kada su, prinuđeni da priznaju njegovu ogromnu nadmoćnost (Izlazak 10:16, 17; 12:30-33; Danilo 4:37).
4. Koji ’grad tiranskih naroda‘ danas postoji, i kako čak i on mora da slavi Jehovu?
4 ’Grad tiranskih naroda‘ danas je ’velika varoš koja ima kraljevstvo nad kraljevima zemlje‘, naime, „Vavilon Veliki“, svetsko carstvo krive religije (Otkrivenje 17:5, 18). Glavni deo ovog carstva je hrišćanski svet. Kako religiozne vođe hrišćanskog sveta slave Jehovu? Tako što iako s gorčinom, oni ipak priznaju divne stvari koje on postiže u korist svojih Svedoka. Naročito 1919. godine kada je Jehova obnovio svoje sluge za energičnu aktivnost posle njihovog oslobađanja iz duhovnog robovanja Vavilonu Velikom, te vođe su se ’uplašile i dale slavu Bogu nebeskom‘ (Otkrivenje 11:13). b
5. Kako Jehova štiti one koji se apsolutno uzdaju u njega?
5 Iako svojim neprijateljima izgleda zastrašujuće, Jehova je utočište krotkima i poniznima koji žele da mu služe. Religiozni i politički tirani mogu pokušavati sve kako bi slomili veru pravih obožavalaca, ali ne uspevaju u tome jer se ti obožavaoci apsolutno uzdaju u Jehovu. Na kraju krajeva, on lako može ućutkati svoje protivnike, kao kad bi oblakom pokrio žarko pustinjsko sunce ili kad bi bedemom zaustavio silnu oluju. (Pročitaj Isaiju 25:4, 5.)
’Gozba za sve narode‘
6, 7. (a) Kakvu vrstu gozbe Jehova postavlja, i kome? (b) Šta predočava gozba koju Isaija proriče?
6 Poput oca punog ljubavi, Jehova ne samo da štiti već i hrani svoju decu, naročito u duhovnom smislu. Kad je 1919. godine oslobodio svoj narod, postavio je pred njega pobedničku gozbu, obilne zalihe duhovne hrane: „Jehova nad vojskama na ovoj gori gozbu sprema svima narodima zemlje, gozbu od sočnih jela, gozbu od starih vina, od sočnih jela i srži, od starih čistih vina“ (Isaija 25:6).
7 Gozba je postavljena na Jehovinoj „gori“. Šta je ta gora? To je „gora doma Jehovinog“ ka kojoj se stiču svi narodi ’u vreme kraja‘. To je Jehovina ’sveta gora‘, na kojoj njegovi verni obožavaoci ne prave nikakav kvar niti štetu (Isaija 2:2; 11:9). Na ovom uzvišenom mestu obožavanja, Jehova postavlja bogatu gozbu vernima. Duhovna dobra koja se sada tako velikodušno obezbeđuju predočavaju materijalna dobra koja će se obezbediti kada nad čovečanstvom bude vladalo samo Božje Kraljevstvo. Tada više neće biti gladi. „Biće pšenice u zemlji izobilja, do navrh gora“ (Psalam 72:8, 16).
8, 9. (a) Koja će dva velika neprijatelja čovečanstva biti uklonjena? Objasni. (b) Šta će Bog učiniti da ukloni sramotu sa svog naroda?
8 Oni koji sada imaju udela u duhovnoj gozbi koju priprema Bog imaju veličanstvene izglede. Poslušaj sledeće Isaijine reči. Upoređujući greh i smrt sa ’zastorom‘, to jest ’koprenom‘ koja guši, on kaže: „Na ovoj gori on koprenu kida koja sve narode pokriva, zastor kojim svi su narodi zastrti. On za navek i smrt uništava. Jehova, Večni, utire suze sa svačijeg lica“ (Isaija 25:7, 8a).
9 Da, nema više greha i smrti! (Otkrivenje 21:3, 4). Sem toga, nestaće i sramota koju zbog tuđih laži Jehovine sluge podnose već hiljadama godina. „Sramotu svog naroda s cele zemlje skida. Jer progovori Jehova“ (Isaija 25:8b). Kako će se to desiti? Jehova će ukloniti izvor te sramote, Satanu i njegovo seme (Otkrivenje 20:1-3). Nije čudo što će Božji narod biti podstaknut da usklikne: „Gle, to je Bog naš u kog se uzdamo, on je nas spasao; to je Jehova, u kog se uzdamo, radujmo se, veselimo se za spasenje njegovo“ (Isaija 25:9).
Oholi su oboreni
10, 11. Koji surovi postupak Jehova čuva za Moav?
10 Jehova spasava među svojim narodom one koji iskazuju poniznost. Međutim, Izraelov sused Moav je ponosan, a Jehova prezire ponos (Poslovice 16:18). Zato je predviđeno da Moav bude ponižen. „Jer na ovoj gori ruka Jehovina počiva a Moav na mestu svome je pregažen, kao što se slama na đubrištu gazi. Razmahuje rukama svojim usred njega kao što razmahuje plivač kada pliva, al’ obara Jehova oholost njegovu i razbija spletku ruku njegovih; i obara i ruši visoke bedeme tvoje, na zemlju ih na prašinu baca“ (Isaija 25:10-12).
11 Jehovina ruka će ’počivati‘ na moavskoj gori. S kojim posledicama? Oholi Moav treba da bude pregažen kao „na đubrištu“. U Isaijino vreme, slama se gazila na gomilama balege da bi se napravilo đubre; tako Isaija proriče poniženje Moava, uprkos njegovim visokim, na izgled sigurnim bedemima.
12. Zašto je Moav izdvojen za Jehovinu sudsku objavu?
12 Zašto Jehova izdvaja Moav za tako oštru nameru? Moavci su potomci Lota, Avrahamovog bratanca i obožavaoca Jehove. Zato oni nisu samo susedi naroda koji je u savezu s Bogom nego su i njegovi rođaci. Uprkos tome, oni su prihvatili lažne bogove i pokazuju nepopustljivo neprijateljstvo prema Izraelu. Zaslužuju takvu sudbinu. Po tome je Moav sličan neprijateljima Jehovinih današnjih slugu. Naročito liči na hrišćanski svet, koji tvrdi da vuče korene iz hrišćanske skupštine prvog veka ali je, kao što smo već videli, glavni deo Vavilona Velikog.
Pesma spasenja
13, 14. Koji „tvrd grad“ danas ima Božji narod, i kome je dozvoljeno da uđe u njega?
13 Šta je s Božjim narodom? Oduševljeni što imaju Jehovinu naklonost i zaštitu, oni počinju da pevaju. „Tada će se u zemlji Judinoj pevati ova pesma: Tvrd grad mi imamo, zidovi su nama i bedemi spasenje njegovo. Otvarajte vrata, dajte da uđe narod pravedni i verni“ (Isaija 26:1, 2). Premda su se ove reči nesumnjivo ispunile u drevna vremena, one se očigledno i danas ispunjavaju. Jehovin ’pravedan narod‘, duhovni Izrael, obdaren je jakom organizacijom nalik gradu. Kakav razlog za veselje i pesmu!
14 Kakvi ljudi ulaze u taj „grad“? Pesma daje odgovor: „Ko se u duši svojoj verno drži [Boga], mir mu čuvaš, jer se on u tebe uzda. Uzdajte se uvek u Jehovu, jer je Jehova, Jehova je stena večna“ (Isaija 26:3, 4). ’Držanje‘ koje Jehova podupire je želja da se slušaju njegova pravedna načela i da se uzda u njega, a ne u teturave komercijalne, političke i religiozne sisteme sveta. „Jehova“ je jedina pouzdana stena sigurnosti. Oni koji se potpuno uzdaju u Jehovu imaju njegovu zaštitu i „mir“ (Poslovice 3:5, 6; Filipljanima 4:6, 7).
15. Kako je danas ’visoki grad‘ ponižen, i na koji način ga ’gaze stopala nevoljnika‘?
15 Kakav kontrast u odnosu na ono što se dešava neprijateljima Božjeg naroda! „Obori on one koji su na visinama bili, obori on grad visoki, obori ga do zemlje, u prah ga vrže. On je nogama pregažen, nogama ubogih, stopalima nevoljnika“ (Isaija 26:5, 6). Isaija ovde možda opet ukazuje na neki ’visoki grad‘ u Moavu, ili možda misli na neki drugi grad, kao što je Vavilon, koji je sigurno uzvišen u oholosti. Bilo kako bilo, Jehova okreće drugi list za taj ’visoki grad‘ i za svoje ’uboge i nevoljne‘ koji ga gaze. Danas ovo proročanstvo sasvim odgovara Vavilonu Velikom, a naročito hrišćanskom svetu. Godine 1919. ovaj ’visoki grad‘ je bio prisiljen da oslobodi Jehovin narod — što je ponižavajući pad — a taj narod je počeo da gazi svog bivšeg tamničara (Otkrivenje 14:8). Kako? Tako što javno objavljuje Jehovinu predstojeću osvetu (Otkrivenje 8:7-12; 9:14-19).
Želja za pravednošću i Jehovinim ’spomenom‘
16. Koji divan primer odanosti Isaija pruža?
16 Posle ove pobedničke pesme, Isaija otkriva dubinu svoje odanosti, a i nagrade za služenje Bogu pravednosti. (Pročitaj Isaiju 26:7-9.) Prorok pruža divan primer ’čežnje za Jehovom‘ i duboke želje za Jehovinim ’imenom‘ i ’uspomenom‘. Šta je Jehovin spomen? Izlazak 3:15 kaže: „Jehova... je moje ime u večnosti, to je moje ime [„spomen moj“, DK] od kolena na koleno.“ Isaija ceni Jehovino ime i sve što ono znači, uključujući i Njegova pravedna merila i puteve. Oni koji razvijaju sličnu ljubav prema Jehovi sigurni su da će imati njegov blagoslov (Psalam 5:9; 25:4, 5; 135:13; Osija 12:6, DK).
17. Kojih će prednosti biti lišeni zli ljudi?
17 Međutim, ne vole svi Jehovu i njegova visoka merila. (Pročitaj Isaiju 26:10.) Zli ljudi, i kada su pozvani, tvrdoglavo odbijaju da se nauče pravednosti kako bi ušli u ’pravednu zemlju‘, u zemlju u kojoj žive moralno i duhovno ispravne Jehovine sluge. Shodno tome, zli neće videti „veličanstvo Božje“. Oni neće doživeti blagoslove koji će teći ka čovečanstvu kad se Jehovino ime posveti. Čak i u novom svetu, kada cela planeta bude ’pravedna zemlja‘, neki se neće odazvati na Jehovinu ljubaznu dobrotu. Imena takvih osoba neće biti zapisana u knjizi života (Isaija 65:20; Otkrivenje 20:12, 15).
18. U kom smislu su neki u Isaijino vreme izabrali da budu slepi, i kada će biti prisiljeni da ’vide‘ Jehovu?
18 „Moćna je ruka tvoja [’visoko je podignuta‘, DK], Jehova; oni je ne vide. Videće oni revnost tvoju za narod i zbuniće se; oganj će proždreti neprijatelje tvoje“ (Isaija 26:11). U Isaijino vreme Jehova visoko podiže svoju ruku dok štiti svoj narod tako što deluje protiv njegovih neprijatelja. Ali većina to ne priznaje. Takvi ljudi, koji su izabrali da budu duhovno slepi, na kraju će biti prisiljeni da ’vide‘ Jehovu, to jest da ga priznaju, kad ih proždre oganj njegove revnosti (Sofonija 1:18). Bog kasnije kaže Jezekilju: „Poznaće oni da sam ja Jehova“ (Jezekilj 38:23).
„Koga Jehova voli, njega i disciplinuje“
19, 20. Zašto i kako Jehova disciplinuje svoj narod, i ko ima koristi od takve discipline?
19 Isaija zna da kad god njegovi zemljaci uživaju u miru i blagostanju to je zahvaljujući Jehovinom blagoslovu. „Ti nam daješ mir, Jehova, jer sve što mi radimo, ti za nas dovršuješ“ (Isaija 26:12). Uprkos tome, i premda je Jehova svom narodu pružio priliku da postanu „kraljevstvo sveštenika i svet narod“, Juda je imala burnu prošlost (Izlazak 19:6). Njen narod se uvek iznova okretao obožavanju lažnih bogova. Zbog toga su stalno bili podvrgavani disciplini. Međutim, takva disciplina je dokaz Jehovine ljubavi, jer „koga Jehova voli, njega i disciplinuje“ (Jevrejima 12:6).
20 Jehova često disciplinuje svoj narod tako što dozvoljava drugim narodima, ’drugim gospodarima‘, da vladaju nad njima. (Pročitaj Isaiju 26:13.) Dozvoljava Vaviloncima da ih 607. pre n. e. prognaju iz zemlje. Da li im to koristi? Patnja sama po sebi čoveku ne donosi korist. Međutim, ako čovek nauči nešto iz onoga što se dešava, pokaje se i bude odan isključivo Jehovi, onda ima koristi (Ponovljeni zakoni 4:25-31). Da li neki Jevreji pokazuju kajanje onako kako Jehova želi? Da! Isaija proročanski kaže: „Mi samo tvojom milošću pominjemo ime tvoje.“ Po povratku iz izgnanstva 537. pre n. e., Jevrejima često treba disciplina zbog drugih grehova, ali više nikada nisu pali kao žrtve obožavanja kamenih bogova.
21. Šta će se desiti onima koji tlače Božji narod?
21 Šta je s onima koji su zarobili narod Jude? „Koji su pomrli neće oživeti neće seni ustati, jer si ih ti osudio i istrebio i zatro si svaki spomen njihov“ (Isaija 26:14). Vavilon će trpeti zbog okrutnosti prema Jehovinom izabranom narodu. Posredstvom Međana i Persijanaca, Jehova će oboriti ponosni Vavilon i osloboditi svoj izgnani narod. Veliki grad Vavilon praktično će biti mrtav. Na kraju će biti izbrisan iz postojanja.
22. Kako je u savremeno doba Božji narod blagoslovljen?
22 U savremenom ispunjenju, ostatak pročišćenog duhovnog Izraela bio je oslobođen iz Vavilona Velikog i vraćen u Jehovinu službu 1919. godine. Vraćeni u život, pomazani hrišćani su se bacili na zadatak da propovedaju (Matej 24:14). Jehova ih je za uzvrat blagoslovio porastom, i čak je doveo i veliko mnoštvo ’drugih ovaca‘ da služe s njima (Jovan 10:16). „Umnožio si, Jehova, narod, umnožio si narod i proslavio se, i zemlji međe proširio. Tražiše te, Jehova, kad su u nevolji bili, moliše te skrušenom molitvom kad si njima kaznu ti poslao“ (Isaija 26:15, 16).
’Oni će ustati‘
23. (a) Koje se izvanredno ispoljavanje Jehovine sile desilo 537. pre n. e.? (b) Šta se slično tome desilo 1919. n. e.?
23 Isaija se vraća na situaciju s kojom se narod Jude suočava dok je još uvek zatočen u Vavilonu. On upoređuje narod sa ženom u porođajnim mukama koja bez pomoći ne može da se porodi. (Pročitaj Isaiju 26:17, 18.) Ta pomoć stiže 537. pre n. e., i Jehovin narod se vraća u domovinu, s velikom željom da ponovo izgradi hram i obnovi pravo obožavanje. U stvari, narod je ustao iz mrtvih. „Da ožive mrtvi tvoji! Da ustanu leševi moji! — Probudite se, radujte se, stanovnici praha! Jer je tvoja rosa, rosa od života, i zemlja će dan senima vratiti“ (Isaija 26:19). Kakvo ispoljavanje Jehovine sile! Nadalje, kakvo je to ogromno ispoljavanje sile bilo kada su se ove reči ispunile u duhovnom smislu 1919. godine! (Otkrivenje 11:7-11). I kako samo željno očekujemo vreme kada će se ove reči ispuniti u doslovnom smislu u novom svetu, i kada će oni koji su umrli ’čuti Isusov glas i izaći‘ iz spomen-grobova! (Jovan 5:28, 29).
24, 25. (a) Kako su Jevreji 539. pre n. e. poslušali Jehovinu zapovest da se sakriju? (b) Na šta se u savremeno doba mogu odnositi „sobe“, i koji stav moramo razvijati prema tome?
24 Međutim, ako verni ljudi žele da imaju duhovne blagoslove obećane preko Isaije, oni moraju slušati Jehovine zapovesti: „Hajd’ narode moj, uđi u sobe svoje i zaključaj vrata svoja za sobom, krij se za čas, dok ne prođe gnev! Jer, gle, Jehova izlazi iz stana svoga da kazni nedela stanovnika zemlje, i zemlja će krvi svoje da otkrije, i neće ubistva više prikrivati“ (Isaija 26:20, 21; uporedi sa Sofonijom 1:14). Ovi stihovi možda imaju prvobitno ispunjenje kada 539. pre n. e. Međani i Persijanci, predvođeni kraljem Kirom, osvajaju Vavilon. Prema grčkom istoričaru Ksenofontu, dok Kir ulazi u Vavilon svima je zapoveđeno da ostanu u kućama jer njegova konjica ima „naređenje da pobije sve koje zatekne napolju“. Danas se „sobe“ iz ovog proročanstva mogu povezati s desetinama hiljada skupština Jehovinog naroda širom sveta. Te skupštine će i dalje igrati glavnu ulogu u našem životu, čak i tokom „velike nevolje“ (Otkrivenje 7:14). Koliko je zato važno da sačuvamo zdrav stav prema skupštini i da se redovno sastajemo! (Jevrejima 10:24, 25).
25 Uskoro će doći kraj Sataninom svetu. Kako će Jehova zaštititi svoj narod tokom tog zastrašujućeg vremena, još uvek ne znamo (Sofonija 2:3). Međutim, znamo da će naše preživljavanje zavisiti od vere u Jehovu, od lojalnosti i poslušnosti Jehovi.
26. Ko je ’levijatan‘ u Isaijino doba i u naše vreme, i šta se dešava tom ’zmaju u moru‘?
26 Gledajući na to vreme, Isaija proriče: „Tad će Jehova zamahnuti ljutim, moćnim i velikim mačem svojim na levijatana, prugu zmiju, na levijatana, krivuljastu zmiju, i ubiće zmaja u moru“ (Isaija 27:1). U prvobitnom ispunjenju ’levijatan‘ se odnosi na zemlje po kojima su Izraelci bili rasuti, kao što su Vavilon, Egipat i Asirija. Te zemlje neće moći da spreče da se Jehovin narod u pravo vreme vrati u domovinu. Međutim, ko je savremeni levijatan? Izgleda da je to Satana — „prazmija“— i njegov zli sistem stvari ovde na zemlji, njegovo oruđe za ratovanje protiv duhovnog Izraela (Otkrivenje 12:9, 10; 13:14, 16, 17; 18:24). „Levijatan“ je 1919. godine izgubio kontrolu nad Božjim narodom, i uskoro će sasvim nestati kad Jehova ’ubije zmaja u moru‘. U međuvremenu, ništa od onoga što ’levijatan‘ pokuša da učini protiv Jehovinog naroda neće imati stvarnog uspeha (Isaija 54:17).
’Vinograd penušavog vina‘
27, 28. (a) Čime je Jehovin vinograd napunio čitavu zemlju? (b) Kako Jehova štiti svoj vinograd?
27 Isaija sada još jednom pesmom predivno prikazuje produktivnost Jehovinog oslobođenog naroda: „I tog dana zapevajte pesmu o vinogradu [„penušavog vina“, NW]. Ja, Jehova, ja sam čuvar njegov, svaki čas ga ja zalivam, dan i noć ga čuvam da ga niko ne ošteti“ (Isaija 27:2, 3). Ostatak duhovnog Izraela i njihovi vredni saradnici zaista su napunili čitavu zemlju duhovnim plodovima. Kakav razlog za slavlje — za pesmu! Sva zasluga pripada Jehovi, koji s puno ljubavi neguje svoj vinograd. (Uporedi s Jovanom 15:1-8.)
28 Zaista, gnev koji je Jehova ranije osećao zamenjen je radošću! „Nema gneva u mene, al’ imam li da se borim s čkaljem i trnjem, boriću se s njima, i sve ću ih uništiti, ako se moj zakon ne prihvati i mir sa mnom ne učini, i mir sa mnom ne učini“ (Isaija 27:4, 5). Da bi obezbedio da vinograd i dalje daje obilje „penušavog vina“, Jehova gazi i uništava kao vatrom sve korovu slične uticaje koji bi mogli pokvariti njegov vinograd. Zato neka niko ne ugrožava dobrobit hrišćanske skupštine! Neka se svi radije ’prihvate Jehovinog zakona‘, tražeći njegovu naklonost i zaštitu. Čineći to oni sklapaju mir s Bogom — nešto što je toliko važno da to Isaija dvaput spominje. S kojim ishodom? „Vremenom će se ukoreniti Jakov, procvetaće i uzrašće Izrael, i plodom će svojim napuniti svet“ (Isaija 27:6). c Ispunjenje ovog stiha je divljenja vredan dokaz Jehovine sile. Od 1919. godine pomazani hrišćani pune svet „plodom“, to jest duhovno kvalitetnom hranom. Zato su im se pridružili milioni lojalnih drugih ovaca, koji zajedno s njima ’vrše Bogu svetu službu dan i noć‘ (Otkrivenje 7:15). Usred iskvarenog sveta oni se radosno drže njegovih visokih merila. Jehova ih i dalje blagosilja porastom. Nemojmo nikada izgubiti iz vida veličanstvenu prednost da učestvujemo u tom ’plodu‘ i da ga delimo s drugima preko našeg usklika hvale!
[Fusnote]
a Naziv Ar verovatno znači „grad“.
b Vidi 170. stranu knjige Otkrivenje — blizu je veličanstveni vrhunac!
c Isaija 27:7-13 se obrađuje u okviru na 285. strani.
[Pitanja za razmatranje]
[Okvir na 285. strani]
’Velika truba‘ oglašava slobodu
Godine 607. pre n. e., Judine patnje se pojačavaju kad Jehova disciplinuje svoj tvrdoglavi narod izgnanstvom. (Pročitaj Isaiju 27:7-11.) Greh naroda je i suviše velik da bi se mogao okajati životinjskim žrtvama. Zato kao što čovek može rasterati ovce ili jarce ’strašnim krikom‘ ili kao što ’vetar‘ može odneti lišće, tako Jehova izgoni Izrael iz domovine. Posle toga, čak i slabi narodi, simbolizovani ženskim rodom, mogu iskoristiti ono što ostaje u zemlji.
Međutim, dolazi vreme da Jehova izbavi svoj narod iz zatočeništva. On ih oslobađa kao što voćar, da tako kažemo, oslobađa masline zarobljene na drveću. „U to vreme istresti će Jehova voćke od vode rečne [Eufrata] do potoka egipatskog, i vi ćete se jedan po jedan pokupiti, sinovi Izraelovi. I tada će se u veliku trubu zatrubiti, i koji behu oterani u zemlju Asirsku, i koji behu pobegli u zemlju egipatsku, doći će i klanjaće se Jehovi na svetoj gori u Jerusalimu“ (Isaija 27:12, 13). Posle pobede 539. pre n. e., Kir izdaje jedan dekret kojim oslobađa sve Jevreje u svom carstvu, što obuhvata i Jevreje u Asiriji i Egiptu (Jezdra 1:1-4). To je kao da se oglašava ’velika truba‘, ponavljajući himnu slobode Božjem narodu.
[Slike na 275. strani]
’Gozba od sočnih jela‘
[Slika na 277. strani]
Vavilon je zgažen nogama onih koji su bili zatočenici
[Slika na 278. strani]
„Uđi u sobe svoje“
