Lekcije o neverstvu
Osamnaesto poglavlje
Lekcije o neverstvu
1. Kako bi izgledalo kad bi se našao u nekom drevnom gradu pod opsadom?
ZAMISLI kako je to bilo nalaziti se u nekom drevnom gradu pod opsadom. Izvan zidina je neprijatelj — moćan i nemilosrdan. Znaš da su drugi gradovi već pali pred njim. Sada je rešio da osvoji i opljačka tvoj grad i da siluje i ubija njegovo stanovništvo. Neprijateljska vojska je i suviše moćna da bi joj se narod suprotstavio direktno u boju; ostaje ti samo da se nadaš da će ih gradske zidine zadržati. Dok gledaš preko zidina, vidiš kako neprijatelj dovlači opsadne kule. Ima i opsadne naprave, koje mogu baciti veliko kamenje i razbiti tvoju odbranu. Vidiš i njihova brvna za razbijanje zidina i vrata, zatim merdevine, strelce, bojna kola i horde vojnika. Kakav užasan prizor!
2. Kada se dešava opsada opisana u 22. poglavlju Isaije?
2 U 22. poglavlju Isaije čitamo o jednoj takvoj opsadi — opsadi Jerusalima. Kada se to dešava? Teško je precizno ukazati na neku opsadu prilikom koje se dešavalo sve što je ovde opisano. Očigledno je da se ovo proročanstvo najbolje razume kao opšti opis različitih opsada koje će zadesiti Jerusalim, kao opšte upozorenje na ono što predstoji u budućnosti.
3. Kako Jerusalimljani reaguju na opsadu koju Isaija opisuje?
3 Šta preduzimaju Jerusalimljani suočeni sa opsadom koju Isaija opisuje? Budući da su narod koji je u savezu s Bogom, da li vape ka Jehovi da ih spase? Ne, oni pokazuju veoma nerazuman stav, stav koji danas imaju mnogi koji tvrde da obožavaju Boga.
Grad pod opsadom
4. (a) Šta je ’dolina viđenja‘, i zašto nosi to ime? (b) Kakvo je duhovno stanje Jerusalimljana?
4 U 21. poglavlju Isaije, sve tri poruke osude počinju rečju „proročanstvo“ (Isaija 21:1, 11, 13). Dvadeset drugo poglavlje počinje na isti način: „Proročanstvo o dolini viđenja. Šta je tebi da se ceo narod tvoj na krovove penje“ (Isaija 22:1). ’Dolina viđenja‘ se odnosi na Jerusalim. Iako je na visini, grad je nazvan dolina zato što je okružen višim brdima. Povezuje se sa ’viđenjem‘ jer su tu date mnoge vizije i mnoga otkrivenja od Boga. Zato stanovnici grada treba da obrate pažnju na Jehovine reči. Umesto toga, oni ga ignorišu i zastranjuju u krivo obožavanje. Neprijateljska opsada grada je sredstvo Božjeg suda protiv njegovog tvrdoglavog naroda (Ponovljeni zakoni 28:45, 49, 50, 52).
5. Zašto se narod verovatno penje na krovove?
5 Zapazi da se svi Jerusalimljani ’penju na krovove‘ svojih kuća. U drevna vremena krovovi izraelskih kuća bili su ravni i porodice su se tu često okupljale. Isaija ne kaže zašto se ovom prilikom okupljaju, ali njegove reči ukazuju na negodovanje. Verovatno su onda otišli na krovove da se mole svojim lažnim bogovima. Imali su takav običaj u godinama koje prethode uništenju Jerusalima 607. pre n. e. (Jeremija 19:13; Sofonija 1:5).
6. (a) Kakvi uslovi vladaju u Jerusalimu? (b) Zašto neki kliču od radosti, i šta ih još čeka?
6 Isaija nastavlja dalje: „Grade puni vike i vreve, grade veseli? Mrtvi tvoji neće od mača pasti, neće oni ginuti u boju“ (Isaija 22:2). Mnoštvo ljudi se sjatilo u grad, i on je pun vreve. Ljudi na ulicama su bučni i uplašeni. Međutim, neki kliču od radosti, možda zato što se osećaju sigurno ili misle da je opasnost prošla. a Ali ovog puta je suludo radovati se. Mnogi u gradu će umreti smrću koja je mnogo okrutnija od smrti koju donosi mač. Jedan grad koji je pod opsadom odsečen je od spoljašnjeg izvora hrane. Zalihe unutar grada nestaju. Izgladnelost ljudi i prenatrpanost vode do epidemija. Zato će mnogi u Jerusalimu umreti od gladi i pošasti. To se dešava i 607. pre n. e. i 70. n. e. (2. Kraljevima 25:3; Jeremijine tužbalice 4:9, 10). b
7. Šta rade jerusalimski vladari tokom opsade, i šta im se dešava?
7 Kakvo su vođstvo u ovoj krizi pružili jerusalimski vladari? Isaija odgovara: „Vojvode tvoje beže svikoliki, strelci ih zarobiše; svi stanovnici tvoji svi su ropstva dopali, ako i pobegoše daleko“ (Isaija 22:3). Vladari i junaci beže i bivaju zarobljeni! Uhvaćeni su i odvedeni u zarobljeništvo, a da se nijedan luk nije savio protiv njih. To se dešava 607. pre n. e. Kad su probijene jerusalimske zidine, kralj Sedekija noću beži sa svojim junacima. Neprijatelj saznaje za to, goni ih i hvata u ravnici Jerihona. Velikaši su se razbežali. Sedekija je uhvaćen, oslepljen, vezan bakrenim lancima i odveden u Vavilon (2. Kraljevima 25:2-7). Kakve tragične posledice njegovog neverstva!
Očaj u vreme nevolje
8. (a) Kako Isaija reaguje na proročanstvo o jerusalimskoj nevolji? (b) Kako će biti u Jerusalimu?
8 Ovo proročanstvo duboko pogađa Isaiju. On kaže: „Prođite me se, pustite da gorko plačem, ne trudite se da me tešite za pogiblju kćeri mog naroda“ (Isaija 22:4). Isaija je tugovao zbog prorečene sudbine Moava i Vavilona (Isaija 16:11; 21:3). Njegov očaj i jadikovanje sada su još jači dok razmišlja o katastrofi koja će zadesiti i njegov narod. Neutešan je. Zašto? „Jer je to dan muke, potiranja i bune od Jehove, Jehove nad vojskama, u dolini viđenja. Razvaljuju se bedemi, do planina vika bola odjekuje“ (Isaija 22:5). U Jerusalimu će vladati opšta zbunjenost. Ljudi će panično juriti po gradu, bez ikakvog cilja. Kad neprijatelji počnu da probijaju gradske zidine, ’do planina će vika njihovog bola odjekivati‘. Da li to znači da će stanovnici grada vapiti Bogu u njegovom svetom hramu na brdu Moriji? Možda. Međutim, pošto su neverni to verovatno znači da će njihovi užasom prožeti jauci odjekivati po okolnim brdima.
9. Opiši vojsku koja preti Jerusalimu.
9 Kakav to neprijatelj preti Jerusalimu? Isaija nam kaže: „Elam nosi tul, idu kola bojna, idu konjanici, a Kir štit istače“ (Isaija 22:6). Neprijatelji su potpuno naoružani. Imaju strelce čiji su tulovi puni strela. Ratnici spremaju svoje štitove za bitku. Tu su i bojna kola i konji opremljeni za boj. U vojsci su i vojnici iz Elama, koji se nalazio severno od današnjeg Persijskog zaliva, i iz Kira koji se verovatno nalazio blizu Elama. Spominjanje ovih zemalja ukazuje na veliku udaljenost s koje dolaze osvajači. To takođe ukazuje da su elamski strelci možda i u vojsci koja preti Jerusalimu u Jezekijino vreme.
Pokušaji odbrane
10. Koji razvoj događaja sluti na zlo što se tiče grada?
10 Isaija opisuje razvoj situacije: „Najlepše doline tvoje pune su kola, a pred vratima tvojim konjanici staju u bojne redove. Probijeni su poslednji rovovi Judini“ (Isaija 22:7, 8a). Bojna kola i konji vrve po ravnicama izvan Jerusalima i zauzimaju položaj da napadnu gradska vrata. Šta su to „rovovi Judini“ koji su probijeni? Verovatno su to gradska vrata, a branioci smatraju da osvajanje tih vrata sluti na zlo. c Kad se probiju ti odbrambeni rovovi, grad je otvoren za napadače.
11, 12. Koje odbrambene mere preduzimaju Jerusalimljani?
11 Isaija se sada usredsređuje na pokušaje naroda da se brani. Prvo na šta misle je oružje! „Ti u taj dan u šumskoj kući oklope [„skladište oružja“, NW] pregledaš. Vi mnoge prolome na gradu Davidovu gledate i sabirate vodu u donjem jezeru“ (Isaija 22:8b, 9). Oružje je smešteno u skladištu u šumskoj kući. To skladište je izgradio Solomon. Pošto je bilo sagrađeno od kedrovog drveta s Livana, postalo je poznato kao „dom od šume Livanske“ (1. Kraljevima 7:2-5). Pregledaju se pukotine u zidinama. Skuplja se voda — važan deo odbrane. Ljudima je potrebna voda da bi živeli. Bez nje grad ne može opstati. Međutim, zapazi da se uopšte ne govori o oslanjanju na Jehovu da će ih izbaviti. Umesto toga, oslanjaju se na sopstvene snage. Nemojmo nikada napraviti takvu grešku! (Psalam 127:1).
12 Šta se može uraditi s tim pukotinama u gradskim zidinama? „Vi brojite kuće Jerusalimske i razvaljujete da bedeme utvrdite“ (Isaija 22:10). Procenjuju se kuće da se vidi koja bi se mogla porušiti da se obezbedi materijal za popravljanje pukotina. To je jedan pokušaj u sprečavanju neprijatelja da zadobije potpunu kontrolu nad zidinama.
Bezveran narod
13. Kako narod pokušava da obezbedi zalihe vode, i na koga zaboravlja?
13 „Vi pravite jaz između dva zida iz staroga jezera za vodu; ali ne gledate na onoga koji to učini, ne obazirete se na onog koji odavna to spremi“ (Isaija 22:11). Taj trud da se sakupi voda, opisan i ovde i u 9. stihu, podseća nas na postupak koji je preduzeo kralj Jezekija da bi zaštitio grad od pohoda Asiraca (2. Letopisa 32:2-5). Međutim, u ovom Isaijinom proročanstvu narod koji se nalazi u gradu je apsolutno bezveran. Za razliku od Jezekije, oni uopšte ne razmišljaju o Stvoritelju dok rade na odbrani grada.
14. Koji nerazuman stav ima narod uprkos Jehovinoj upozoravajućoj poruci?
14 Isaija dalje kaže: „Jehova, Jehova nad vojskama, zove vas u ovaj dan da plačete i kukate, da glavu brijete, kostret pripašete! A gle, radost i veselje! Tuku se goveda i ovce se kolju, jede se meso i vino se pije: jedimo i pijmo, jer ćemo sutra umreti!“ (Isaija 22:12, 13). Stanovnici Jerusalima ne pokazuju nikakvo kajanje zbog pobune protiv Jehove. Ne kukaju, ne briju glavu niti se opasuju kostretom u znak pokajanja. Kad bi to uradili Jehova bi ih verovatno poštedeo predstojećeg užasa. Umesto toga, oni se odaju čulnom uživanju. Taj isti stav danas postoji među mnogima koji se ne uzdaju u Boga. Pošto nemaju nikakvu nadu — niti u uskrsenje iz mrtvih niti u život na budućoj rajskoj zemlji — oni se prepuštaju uživanju i govore: „Jedimo i pijmo, jer ćemo sutra umreti“ (1. Korinćanima 15:32). Koliko je to kratkovido! Kad bi se samo uzdali u Jehovu imali bi trajnu nadu! (Psalam 4:7-9; Poslovice 1:33).
15. (a) Kakva je Jehovina sudska poruka protiv Jerusalima, i ko izvršava njegove presude? (b) Zašto će hrišćanski svet imati istu sudbinu kao i Jerusalim?
15 Opkoljeni stanovnici Jerusalima neće znati za sigurnost. Isaija kaže: „Jehova nad vojskama mi javi: Neće vam se ovaj zločin do smrti oprostiti, govori Jehova, Jehova nad vojskama“ (Isaija 22:14). Zbog bezdušnosti naroda neće biti oproštaja. Smrt ih neće mimoići. To je sasvim sigurno. Suvereni Gospod, Jehova nad vojskama, rekao je to. U ispunjenju Isaijinih proročanskih reči, neverni Jerusalim dvaput doživljava nevolju. Uništava ga vavilonska vojska, a kasnije rimska. Tako će nevolja zadesiti i hrišćanski svet koji je neveran i čiji članovi tvrde da obožavaju Boga, ali ga se delima odriču (Titu 1:16). Gresi hrišćanskog sveta, kao i gresi drugih svetskih religija koje preziru Božje pravedne puteve, ’nagomilali su se sve do neba‘. Kao i greh otpadničkog Jerusalima, tako je i njihov greh i suviše velik da bi bio iskupljen (Otkrivenje 18:5, 8, 21).
Sebični nastojnik
16, 17. (a) Ko sada dobija upozoravajuću poruku od Jehove, i zašto? (b) Šta će se desiti Somni zbog težnji za uzvisivanjem?
16 Prorok sada skreće pažnju s nevernog naroda na neverne pojedince. Isaija piše: „Ovako govori Jehova, Jehova nad vojskama: Idi k onom dvoraninu, k Somni, dvorskom upravniku [„nastojniku“, NW], i reci mu: Šta ćeš tu i ko je tu, te tu kopaš grob? Kopa sebi groba na visini sprema sebi stana u kamenu!“ (Isaija 22:15, 16).
17 Somna je ’dvorski nastojnik‘, verovatno na Jezekijinom dvoru. Kao takav, on je na uticajnom položaju, odmah do kralja. Od njega se mnogo očekuje (1. Korinćanima 4:2). Ipak, kad svu pažnju treba da usmeri ka dobrobiti naroda, Somna traži slavu za sebe. On ima luksuzan grob — koji se može porediti s kraljevim — koji je iskopao za sebe visoko na litici. Primetivši to, Jehova nadahnjuje Isaiju da upozori nevernog nastojnika: „Gle, Jehova će tebe strahovito zgrabiti, zamotaće te kao klupče i zavitlaće te, i ti ćeš se kao lopta po prostranoj zemlji kotrljati; i tu ćeš umreti, i tu će biti kola slave tvoje, sramoto doma gospodara svoga! Svrći ću ja tebe s mesta tvoga, isteraće Jehova tebe s mesta tvoga“ (Isaija 22:17-19). Zbog samoljublja Somna neće imati čak ni običan grob u Jerusalimu. Umesto toga, biće bačen kao lopta, da umre u dalekoj zemlji. U ovome se nalazi upozorenje za sve one kojima je poveren autoritet među Božjim narodom. Zloupotreba moći vodiće do gubitka tog autoriteta i verovatno do izgnanstva.
18. Ko će zameniti Somnu, i šta znači to što će taj dobiti Somninu službenu odeću i ključ Davidovog doma?
18 Međutim, kako će Somna biti uklonjen s položaja? Jehova preko Isaije objašnjava: „U to vreme pozvaću ja slugu svoga Elijakima, sina Helkijina, i obući ću mu haljinu tvoju, i tvojim ću ga pojasom opasati, i tvoju vlast u ruke mu dati, i on će biti otac stanovnicima Jerusalima i domu Judinu. I metnuću na rame njegovo ključ doma Davidova: i kad on otvori neće niko zatvarati a kad on zatvori neće niko otvarati“ (Isaija 22:20-22). Kad zameni Somnu, Elijakim će dobiti nastojnikovu odeću i ključ od Davidovog doma. Biblija koristi reč „ključ“ kao simbol autoriteta, vlasti ili sile. (Uporedi s Matejem 16:19.) U drevna vremena, kraljev savetnik kome su povereni ključevi, nadgledao je kraljevske odaje, čak je i odlučivao o kandidatima za službu kralju. (Uporedi s Otkrivenjem 3:7, 8.) Dakle, položaj nastojnika je važan, i mnogo se očekivalo od svakoga ko služi na tom položaju (Luka 12:48). Somna je možda sposoban, ali Jehova će ga zameniti zato što je neveran.
Dva simbolična klina
19, 20. (a) Kako će se Elijakim pokazati kao blagoslov za narod? (b) Šta će se desiti sa onima koji se i dalje uzdaju u Somnu?
19 Na kraju, Jehova koristi simboličan jezik da opiše prenošenje vlasti sa Somne na Elijakima. On kaže: „Uglaviću [Elijakima] kao klin na tvrdu mestu, i biće presto slave doma oca svoga. I biće oslonac sve slave oca svoga, i plemenitih i prostih grana, svega maloga posuđa, umivaonica i sudova. U to vreme, govori Jehova nad vojskama, videće se klin [Somna] uglavljen na tvrdu mestu. I on će se slomiti i pašće, i propašće breme s njega, jer Jehova reče“ (Isaija 22:23-25).
20 U ovim stihovima prvi klin je Elijakim. On će postati „presto slave“ domu svoga oca Helkije. Za razliku od Somne, on neće obrukati dom svoga oca, to jest njegov ugled. Elijakim će biti trajna podrška posudama u domaćinstvu, to jest ostalima u kraljevoj službi (2. Timoteju 2:20, 21). Nasuprot tome, drugi klin ukazuje na Somnu. Iako izgleda sigurno, biće uklonjen. Pašće svi koji se i dalje uzdaju u njega.
21. Ko je u savremeno doba zamenjen kao Somna, zašto, i ko ga je zamenio?
21 Somnino iskustvo nas podseća da među onima koji tvrde da obožavaju Boga, oni koji prihvataju prednosti službe treba da ih koriste da služe drugima i da donose hvalu Jehovi. Ne treba da zloupotrebljavaju svoj položaj da bi se obogatili niti da bi sebe isticali. Primera radi, hrišćanski svet već dugo ističe sebe kao naimenovanog nastojnika, zemaljskog predstavnika Isusa Hrista. Međutim, baš kao što je Somna obrukao svog oca tražeći slavu za sebe, vođe hrišćanskog sveta su obrukale Stvoritelja gomilajući bogatstvo i moć za sebe. Dakle, kada je 1918. godine došlo vreme da „sud počne od kuće Božje“, Jehova je uklonio hrišćanski svet. Pojavio se drugi nastojnik — ’verni nastojnik, razboriti‘ — i naimenovan je nad Isusovim zemaljskim domaćinstvom (1. Petrova 4:17; Luka 12:42-44). Ova mešovita klasa je pokazala da je dostojna da ponese kraljevski „ključ“ Davidovog doma. Kao „klin“ dostojan poverenja, dokazala je da je pouzdana podrška svim različitim ’posudama‘, pomazanim hrišćanima s različitim odgovornostima koji od nje očekuju duhovnu hranu. I „druge ovce“, kao ’stranci unutar kapija‘ drevnog Jerusalima, zavise od ovog ’klina‘, savremenog Elijakima (Jovan 10:16; Ponovljeni zakoni 5:14).
22. (a) Zašto je smenjivanje Somne kao nastojnika došlo u pravo vreme? (b) Zašto je u savremeno doba imenovanje ’vernog nastojnika, razboritog‘, došlo u pravo vreme?
22 Elijakim je zamenio Somnu kada su Senaherib i njegove horde pretili Jerusalimu. Slično tome, ’verni nastojnik, razboriti‘, naimenovan je da služi tokom vremena kraja koje će se završiti kada Satana i njegove snage krenu u poslednji napad na ’Izrael Božji‘ i njegove drugove „druge ovce“ (Galatima 6:16). Kao i u Jezekijino vreme, taj napad će se završiti uništenjem neprijatelja pravednosti. Oni koji se oslanjaju na ’klin na tvrdom mestu‘, na vernog nastojnika, preživeće kao što su i verni stanovnici Jerusalima preživeli pohod Asirije na Judu. Koliko je onda mudro ne oslanjati se na ozloglašeni „klin“, hrišćanski svet!
23. Šta se na kraju dešava sa Somnom, i šta iz toga možemo naučiti?
23 Šta se dešava sa Somnom? Nemamo zapis o tome kako se ispunilo proročanstvo o njemu zapisano u Isaiji 22:18. Kad sebe uzvisuje a zatim biva osramoćen, liči na hrišćanski svet. Međutim, naučio je nešto iz disciplinovanja koje je dobio. Po tome se veoma razlikuje od hrišćanskog sveta. Kada Asirac Ravsak traži da se Jerusalim preda, Jezekijin novi nastojnik Elijakim, predvodi delegaciju koja mu izlazi na susret. Međutim, Somna je na njegovoj strani kao kraljev tajnik. Somna je očigledno još uvek u kraljevoj službi (Isaija 36:2, 22). Kakva divna pouka za one koji su izgubili neki položaj u službi u Božjoj organizaciji! Umesto da budu ogorčeni i ozlojeđeni, bilo bi mudro da nastave da služe Jehovi u bilo kom svojstvu koje on dozvoljava (Jevrejima 12:6). Ako to čine izbeći će katastrofu koja će zadesiti hrišćanski svet. Uživaće Božju naklonost i njegov blagoslov kroz čitavu večnost.
[Fusnote]
a Mnogi Jevreji su klicali od radosti 66. n. e. kada se rimska vojska koja je opkolila Jerusalim povukla.
b Prema rečima Josifa, istoričara iz prvog veka, u Jerusalimu je 70. godine n. e. vladala takva glad da su ljudi jeli kožu, travu i seno. Izveštava se da je u jednom slučaju neka majka ispekla i pojela rođenog sina.
c Inače, izraz „rovovi Judini“ može da ukazuje i na nešto drugo što štiti grad, kao što su tvrđave gde se drži oružje i gde su smešteni vojnici.
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 231. strani]
Sedekija u bekstvu biva uhvaćen i oslepljen
[Slika na stranama 232, 233]
Jevrejima uhvaćenim u Jerusalimu crno se piše
[Slika na 239. strani]
Jezekija je postavio Elijakima kao ’klin na tvrdom mestu‘
[Slika na 241. strani]
Kao Somna, mnoge vođe hrišćanskog sveta su obrukale Stvoritelja gomilajući bogatstvo
[Slike na 242. strani]
U savremeno doba klasa vernog nastojnika naimenovana je nad Isusovim domaćinstvom
