Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

Ne boj se Asirca

Ne boj se Asirca

Dvanaesto poglavlje

Ne boj se Asirca

Isaija 10:5-34

1, 2. (a) Gledano s ljudskog gledišta, zašto je Jona izgleda imao dobar razlog da nerado prihvati zadatak da propoveda Asircima? (b) Kako su Ninivljani reagovali na Joninu poruku?

 SREDINOM devetog veka pre n. e., jevrejski prorok Jona, sin Amatijin, usudio se da krene u Ninivu, prestonicu Asirskog carstva. Imao je da prenese jednu važnu poruku. Jehova mu je rekao: „Ustani, idi u Nineviju, u grad veliki i viči protiv njega, jer zloća njegova do mene se pope“ (Jona 1:2, 3).

2 Kada je prvi put dobio ovaj zadatak, Jona je pobegao u suprotnom pravcu, prema Tarsisu. S ljudskog gledišta, Jona je imao razloga da se opire. Asirci su bili okrutan narod. Zapazi kako je jedan asirski vladar postupao sa svojim neprijateljima: „Oficirima sam sekao udove... Mnoge zarobljenike sam spalio ognjem, a mnoge sam doveo kao žive zarobljenike. Nekima sam odsekao ruke i prste, a drugima nos.“ Pa ipak, kada je Jona napokon preneo Jehovinu poruku, Ninivljani su se pokajali za svoje grehe, i Jehova je tada poštedeo grad (Jona 3:3-10; Matej 12:41).

Jehova uzima „bič“

3. Kako se reakcija Izraelaca na upozorenja koja daju Jehovini proroci razlikuje od reakcije Ninivljana?

3 Da li se Izraelci kojima Jona takođe propoveda odazivaju? (2. Kraljevima 14:25). Ne. Oni okreću leđa čistom obožavanju. Zaista, idu toliko daleko da se ’klanjaju svoj vojsci nebeskoj i služe Valu‘. Što je još gore, ’provode sinove svoje i kćeri svoje kroz oganj i daju se na vračanje i na gatanje i prodaju se da čine ono što je zlo pred očima Jehovinim, dražeći ga‘ (2. Kraljevima 17:16, 17). Za razliku od Ninivljana, Izraelci se ne odazivaju kada im Jehova šalje proroke da ih upozore. Zato Jehova odlučuje da preduzme jače mere.

4, 5. (a) Šta se podrazumeva pod izrazom ’Asirac‘, i kako će ga Jehova koristiti kao „bič“? (b) Kada Samarija pada?

4 Neko vreme nakon što Jona posećuje Ninivu, nastupa zatišje što se tiče asirske agresije. a Međutim, početkom osmog veka pre n. e., Asirija se ponovo afirmiše kao vojna sila, i Jehova je koristi na zapanjujuć način. Prorok Isaija prenosi Jehovino upozorenje upućeno severnom kraljevstvu Izraela: „Teško Asircu, biču gneva moga! Bič u ruci njegovoj oružje je jarosti moje. Nadražih ga na narod bezdušni, poslah ga na narod gneva moga, da ga pleni i otima, da ga kao blato ulično pogazi“ (Isaija 10:5, 6).

5 Kakvo poniženje za Izraelce! Bog koristi jedan paganski narod — ’Asirca‘ — kao „bič“ da ih kazni. Godine 742. pre n. e., asirski kralj Salmanasar V opseda Samariju, prestonicu otpadničkog naroda Izraela. Sa svog strateškog položaja na jednom brdu visokom oko 90 metara, Samarija skoro tri godine odoleva neprijatelju. Ali nijedna ljudska strategija ne može da osujeti Božju nameru. Godine 740. pre n. e., Samarija pada, zgažena pod nogama Asirca (2. Kraljevima 18:10).

6. Na koji način Asirac ide preko onoga što je Jehova namislio za njega?

6 Iako ih Jehova koristi da održi lekciju svom narodu, sami Asirci ne priznaju Jehovu. Zato on dalje kaže: „Ali [Asirac] ne sudi tako i ne misli tako u svom srcu. On hoće samo da zatre i da redom narode istrebi“ (Isaija 10:7). Jehova namerava da Asirac bude sredstvo u Božjim rukama. Ali Asirac ima u mislima nešto drugo. Srce ga tera da smišlja nešto veće — da osvoji ceo tada poznati svet!

7. (a) Objasni izraz: „Knezovi moji, nisu li svi kraljevi?“ (b) Na šta treba da obrate pažnju oni koji danas napuštaju Jehovu?

7 Mnogim neizraelskim gradovima koje je osvojio Asirac, ranije su vladali kraljevi. Ti bivši kraljevi sada moraju da se pokore kralju Asirije kao vazalni knezovi, tako da se on stvarno može hvalisati: „Knezovi moji, nisu li svi kraljevi?“ (Isaija 10:8). Lažni bogovi istaknutih gradova tih naroda nisu mogli spasti svoje obožavaoce od uništenja. Sada, bogovi koje obožavaju stanovnici Samarije, kao što su Val, Moloh i zlatna telad, neće zaštititi taj grad. Pošto je napustila Jehovu, Samarija nema prava da očekuje od njega da se umeša. Neka svi oni koji danas napuštaju Jehovu obrate pažnju na sudbinu Samarije! Asirac s pravom može da se hvali zbog Samarije i drugih osvojenih gradova: „Nije li Halanu kao i Harkemisu bilo? Nije li Ematu kao i Arfadu bilo? Nije li Samariji bilo kao i Damasku?“ (Isaija 10:9). Asircu su oni svi isti — oni su za njega plen koji treba da uzme.

8, 9. Zašto Asirac ide predaleko kada baca oko na Jerusalim?

8 Međutim, Asirac ide predaleko u svom hvalisanju. On kaže: „Kako je ruka moja dostigla kraljevstva idola, gde je likova njihovih bilo više nego u Jerusalimu i u Samariji, i kako sam Samariji i idolima njenim učinio, neću li učiniti Jerusalimu i likovima njegovim?“ (Isaija 10:10, 11). Kraljevstva koja je Asirac već porazio imala su mnogo više idola nego što ih je imao Jerusalim ili čak Samarija. On razmišlja: ’Šta će me onda sprečiti da Jerusalimu uradim ono što sam već uradio Samariji?‘

9 Hvalisavac jedan! Jehova mu neće dozvoliti da uzme Jerusalim. Istina, Juda nema baš besprekoran dosije o podupiranju pravog obožavanja (2. Kraljevima 16:7-9; 2. Letopisa 28:24). Jehova je upozorio da će zbog neverstva Juda dosta patiti tokom pohoda Asirca. Ali Jerusalim će preživeti (Isaija 1:7, 8). U vreme asirskog pohoda Jezekija je kralj u Jerusalimu. Jezekija nije kao njegov otac Ahaz. Već u prvom mesecu svoje vladavine Jezekija ponovo otvara vrata hrama i obnavlja čisto obožavanje! (2. Letopisa 29:3-5).

10. Šta Jehova obećava što se tiče Asirca?

10 Zato napad na Jerusalim koji Asirija namerava da izvrši nema Jehovino odobravanje. Jehova obećava da će se razračunati s tom oholom svetskom silom: „Al’ kad svrši Jehova celo delo svoje na gori Sionskoj i u Jerusalimu, tad ću kralja Asirskoga kaznom da udarim za plodove srca ohola njegova, i za drskost prezirnih očiju njegovih“ (Isaija 10:12).

Na Judu i Jerusalim!

11. Zašto Asirac misli da će Jerusalim biti lak plen?

11 Osam godina posle pada severnog kraljevstva 740. pre n. e., novi asirski vladar Senaherib, kreće na Jerusalim. Isaija pesnički opisuje Senaheribov ponositi plan: „Silom svoje delovao sam ruke, i mudrošću svojom jer sam ja razuman. Pomakao sam međe narodima i blago im oplenio, i kao junak oborio one što su na prestole seli; i kao da sam gnezdo dohvatio rukom sam ja svojom ugrabio bogatstva naroda; i kao što se razbacana jaja kupe pokupio sam celu zemlju, a da niko nije ni krilom mahnuo, ni kljun otvorio, ni cijukom zacičio“ (Isaija 10:13, 14). Senaherib misli da će i Jerusalim biti lak plen pošto su drugi gradovi pali, a Samarije više nema! Grad može voditi slabu borbu, i uz slabašan cijuk njegovi stanovnici će biti brzo savladani, a bogatstvo pokupljeno kao jaja iz napuštenog gnezda.

12. Prema onome što Jehova pokazuje, koji bi bio ispravan način gledanja na stvari što se tiče hvalisanja Asirca?

12 Međutim, Senaherib nešto zaboravlja. Otpadnička Samarija je zaslužila kaznu koju je dobila. Međutim, pod kraljem Jezekijom Jerusalim opet postaje bastion čistog obožavanja. Jehova će se razračunati sa svakim ko dirne Jerusalim! Isaija s ogorčenjem pita: „Hvali li se sekira pred onim koji se njome služi? Testera l’ će drska biti pred onim koji rukuje njome? Kao da bi prut mahao onim koji ga digne, kao da bi štap podigao onog koji od drveta nije!“ (Isaija 10:15). Asirsko carstvo je samo oruđe u Jehovinoj ruci, kao što drvoseča koristi sekiru, drvodelja testeru, a pastir prut. Kako se samo prut usuđuje da veliča sebe nad onim koji ga koristi!

13. Identifikuj i kaži šta snalazi (a) „snažne ratnike“, (b) trnje i čkalj, (v) „lepotu šume“.

13 Šta će se Asircu desiti? „Zato će Jehova, Jehova nad vojskama, moru pustiti na snažne ratnike njegove, i pod veličanstvom njegovim plamen će zaplamteti kao plamtenje požara. Svetlost će Izraelova oganj postati a Svetac će njegov plamen biti, koji će upaliti i sažeći trnje i čkalj njegov u jedan dan; koji će i telo uništiti i dušu, i lepotu šume i njiva njegovih, i biće mu kao bolesnome koji iznemože. I što ostane od drveta šume njegove lako će se moći da prebroji; dete će mu moći napisati broj“ (Isaija 10:16-19). Da, Jehova će skratiti taj asirski „prut“! ’Snažni ratnici‘ asirske vojske, hrabri vojnici, biće pogođeni ’morom‘. Neće izgledati tako snažno! Jehova Bog, Svetlost Izraelova, spaliće njegove kopnene trupe kao čkalj i trnje. ’Lepota njegove šume‘, njegovi oficiri, doći će svome kraju. Kad Jehova završi sa Asircem, ostaće tako malo oficira da će dečak moći da ih izbroji na prste! (Pogledaj i Isaiju 10:33, 34.)

14. Opiši napredovanje Asirca na području Jude do 732. pre n.e.

14 Pa ipak, Jevrejima koji 732. pre n. e. žive u Jerusalimu, sigurno je teško da poveruju da će Asirac biti poražen. Ogromna Asirska vojska nemilosrdno ide napred. Poslušaj koji su sve gradovi u Judi pali: ’On ide na Ajat... Migron... Mihmas... Gevu... Ramu... Gavaju Saulovu... Galim... Lais... Anatot... Madminu... Gevim... Nov‘ (Isaija 10:28-32a). b Na kraju napadači stižu do Lahisa, samo 50 kilometara od Jerusalima. Uskoro ogromna asirska vojska preti gradu. „Rukom svojom preti gori kćeri Sionske, humu Jerusalimskome“ (Isaija 10:32b). Šta može zaustaviti Asirca?

15, 16. (a) Zašto kralju Jezekiji treba snažna vera? (b) Na temelju čega Jezekija veruje da će mu Jehova priteći u pomoć?

15 U svojoj palati u gradu, kralj Jezekija je sve zabrinutiji. On razdire svoju odeću i oko sebe veže kostret (Isaija 37:1). Šalje ljude proroku Isaiji da u Judino ime pita Jehovu. Oni se ubrzo vraćaju s Jehovinim odgovorom: „Ne plaši se... Jer ću ja taj grad braniti“ (Isaija 37:6, 35). Pa ipak, Asirci odišu pretnjom i krajnjom sigurnošću.

16 Vera — to je ono što će održati kralja Jezekiju kroz ovu krizu. Vera je „jasno dokazivanje stvarnosti iako se ne vide“ (Jevrejima 11:1). To znači gledati iza onoga što je očigledno. Ali vera se zasniva na spoznanju. Jezekija se verovatno seća da je Jehova unapred izrekao ove utešne reči: „Ne boj se Asirca, moj narode koji sediš na gori Sionu!... Ali jošte malo pa će kazna prestati; i tad će se gnev moj na njegovu pogibao obratiti. Zamahnuće na nj Jehova nad vojskama bičem svojim, i kao što udari Madijana na steni Orivu, i kao što je štap svoj na more podigao, opet će ga kao u Egiptu podignuti“ (Isaija 10:24-26). c Da, Božji narod je i pre toga bio u teškim situacijama. Izgledalo je da je egipatska vojska porazila Jezekijine pretke kod Crvenog mora. Vekovima pre toga Gedeon se suočio sa zapanjujuće nadmoćnijim neprijateljem kada su Madijanci i Amaličani napali Izrael. Pa ipak, Jehova je u obe te situacije izbavio svoj narod (Izlazak 14:7-9, 13, 28; Sudije 6:33; 7:21, 22).

17. Kako će asirski jaram „prsnuti“, i zašto?

17 Da li će Jehova i sada učiniti ono što je učinio u tim ranijim prilikama? Da. Jehova obećava: „Tad će se skinuti breme njegovo s ramena tvoga a i jaram njegov s vrata tvoga, i jaram će prsnuti od masti“ (Isaija 10:27). Asirski jaram će biti skinut s ramena i vrata naroda koji je u savezu s Bogom. Zaista, jaram će „prsnuti“ — i prsnuo je! Za jednu noć Jehovin anđeo ubija 185 000 Asiraca. Pretnja je uklonjena, i Asirci zauvek napuštaju područje Jude (2. Kraljevima 19:35, 36). Zbog čega? Zbog „masti“. Ovo bi se moglo odnositi na ulje koje se koristilo da se Jezekija pomaže za kralja u Davidovoj lozi. Dakle, Jehova se drži svog obećanja: „Ja ću grad tvoj braniti i sačuvati, radi sebe i radi Davida, sluge svoga“ (2. Kraljevima 19:34).

18. (a) Da li Isaijino proročanstvo ima više od jednog ispunjenja? Objasni. (b) Koja je današnja organizacija poput drevne Samarije?

18 Isaijin izveštaj u ovom poglavlju bavi se događajima u Judi od pre više od 2 700 godina. Ali ovi događaji i danas imaju izuzetan značaj (Rimljanima 15:4). Da li to znači da nosioci glavnih uloga u ovoj uzbudljivoj priči — stanovnici Samarije i Jerusalima kao i Asirci — imaju savremene pandane? Da, imaju. Poput idolopokloničke Samarije, hrišćanski svet tvrdi da obožava Jehovu, ali je do srži u otpadništvu. U delu An Essay on the Development of Christian Doctrine, rimokatolički kardinal Džon Henri Njuman priznaje da stvari koje hrišćanski svet koristi već vekovima, kao što su tamjan, sveće, sveta vodica, sveštenička odeća i likovi, „sve je to paganskog porekla“. Jehova je isto tako nezadovoljan paganskim obožavanjem koje sprovodi hrišćanski svet kao što je bio nezadovoljan idolopoklonstvom Samarije.

19. Na šta je hrišćanski svet upozoren, i ko ga je upozorio?

19 Jehovini svedoci već godinama upozoravaju hrišćanski svet na Jehovino nezadovoljstvo. Na primer, 1955. godine širom sveta je održano javno predavanje pod naslovom „Hrišćanski svet ili hrišćanstvo — koje je od njih ’svetlo sveta‘?“ Taj govor je slikovito objasnio način na koji je hrišćanski svet zastranio od istinskih hrišćanskih doktrina i običaja. Posle toga su primerci ovog snažnog predavanja poštom poslati sveštenstvu u mnogim zemljama. Hrišćanski svet kao organizacija, nije obratio pažnju na ovo upozorenje. Jehovi nije ostalo ništa drugo nego da ga disciplinuje ’bičem‘.

20. (a) Ko će poslužiti kao savremeni Asirac, i kako će biti iskorišćen kao bič? (b) Do koje mere će hrišćanski svet biti disciplinovan?

20 Koga će Jehova koristiti da bi disciplinovao buntovni hrišćanski svet? Odgovor nalazimo u 17. poglavlju Otkrivenja. Tu se upoznajemo s jednom bludnicom, ’Vavilonom Velikim‘, koja predstavlja sve krive religije sveta, uključujući i hrišćanski svet. Bludnica jaše na skerletnoj divljoj zveri koja ima sedam glava i deset rogova (Otkrivenje 17:3, 5, 7-12). Ta divlja zver predstavlja Organizaciju ujedinjenih nacija. d Baš kao što je drevni Asirac uništio Samariju, skerletna divlja zver će „zamrzeti bludnicu i opustošiće je i ogoliće je, i poješće meso njeno i potpuno će je spaliti vatrom“ (Otkrivenje 17:16). Tako će savremeni Asirac (narodi povezani sa UN) zadati jak udarac hrišćanskom svetu i uništiti ga.

21, 22. Ko će podstaći divlju zver da napadne Božji narod?

21 Da li će Jehovini verni Svedoci propasti zajedno s Vavilonom Velikim? Neće. Bog nije nezadovoljan s njima. Čisto obožavanje će opstati. Međutim, divlja zver koja uništava Vavilon Veliki pohlepno gleda i u pravcu Jehovinog naroda. Čineći to divlja zver ne izvršava Božju misao već misao nekog drugog. Čiju misao? Satane Đavola.

22 Jehova razotkriva Satanin oholi plan: ’Toga će dana [Satani] doći misli u srce i smišljaće zle namisli. Reći će: Ići ću na narod, koji je u miru u domovima svojim, u kućama neograđenim [bez zaštitnih zidova]. Ići ću da grabim i naplenim plen‘ (Jezekilj 38:10-12). Satana će misliti: ’Pa zašto da ne nahuškam narode da napadnu Jehovine svedoke? Oni su ranjivi, nezaštićeni, bez političkog uticaja. Neće pružati otpor. Kako će samo biti lako pokupiti ih kao jaja iz nezaštićenog gnezda!‘

23. Zašto savremeni Asirac neće moći da radi s Božjim narodom ono što radi s hrišćanskim svetom?

23 Ali čuvajte se narodi! Znajte da ako dirnete Jehovin narod, moraćete da se obračunate sa samim Bogom! Jehova voli svoj narod, i on će se sasvim sigurno boriti za njega kao što se borio za Jerusalim u danima Jezekije. Kada savremeni Asirac pokuša da uništi Jehovine sluge, on će se u stvari boriti s Jehovom Bogom i Jagnjetom, Isusom Hristom. To je bitka koju ’Asirac‘ ne može dobiti. Biblija kaže: „Jagnje će ih pobediti“, zato što je „Gospodar nad gospodarima i Kralj nad kraljevima“ (Otkrivenje 17:14; uporedi s Matejem 25:40). Poput Asirca starog doba, skerletna divlja zver će ’otići u uništenje‘. Više je se niko neće plašiti (Otkrivenje 17:11).

24. (a) Šta su pravi hrišćani odlučni da čine da bi se pripremili za budućnost? (b) Kako Isaija gleda napred? (Vidi okvir na 155. strani.)

24 Pravi hrišćani mogu bez straha da se suoče s budućnošću ako zadrže snažan odnos s Jehovom i ako im prvenstvena stvar u životu bude vršenje njegove volje (Matej 6:33). Onda ne treba da se ’boje zla‘ (Psalam 23:4). Oni očima vere vide kako se Božja moćna ruka diže, ali ne da ih kazni već da ih zaštiti od njegovih neprijatelja. Svojim ušima će čuti ohrabrujuće reči: „Ne boj se“ (Isaija 10:24).

[Fusnote]

a Pogledaj delo Insight on the Scriptures, 1. tom, 203. strana.

b Zbog jasnoće Isaija 10:28-32 se razmatra pre Isaije 10:20-27.

c Razmatranje stihova iz Isaije 10:20-23 nalazi se u okviru „Isaija gleda napred“, na 155. strani.

d Dodatne informacije o identitetu bludnice i skerletne divlje zveri nalaze se u 34. i 35. poglavlju knjige Otkrivenje — blizu je veličanstveni vrhunac!, koju su objavili Jehovini svedoci — hrišćanska verska zajednica.

[Pitanja za razmatranje]

[Okvir/Slike na stranama 155, 156]

ISAIJA GLEDA NAPRED

Isaija 10:20-23

Deseto poglavlje Isaije prvenstveno se usredsređuje na način na koji će Jehova koristiti asirski pohod da izvrši presudu nad Izraelom, i na Božje obećanje da će odbraniti Jerusalim. Pošto se stihovi od 20. do 23. nalaze u sredini ovog proročanstva, može se smatrati da imaju glavno ispunjenje tokom tog istog razdoblja. (Uporedi sa Isaijom 1:7-9.) Međutim, način izražavanja aludira na to da se ovi stihovi još specifičnije primenjuju na kasnija razdoblja kada će Jerusalim takođe morati da odgovara za grehe svojih stanovnika.

Kralj Ahaz pokušava da se osigura tako što se obraća Asiriji za pomoć. Prorok Isaija proriče da u neko buduće vreme preživeli od Izraelovog doma više nikada neće krenuti tako nerazumnim putem. Isaija 10:20 kaže da će se „oslanjati na Jehovu, na Sveca Izraelova“. Međutim, 21. stih pokazuje da će samo malo njih to učiniti: „Ostatak će se obratiti.“ To nas podseća na Isaijinog sina Sear-Jasuva, koji je znak u Izraelu i čije ime znači „samo ostatak će se vratiti“ (Isaija 7:3). Dvadeset drugi stih desetog poglavlja upozorava na predstojeću „pogibao“ za koju je doneta odluka. To uništenje će biti pravedno, jer je to opravdana kazna za buntovan narod. Kao posledica toga, od gusto naseljenog naroda kojeg ima kao „peska morskog“, vratiće se samo ostatak. Dvadeset treći stih upozorava da će predstojeće uništenje zahvatiti celu zemlju. Ovoga puta neće biti pošteđen ni Jerusalim.

Ovi stihovi dobro opisuju šta se desilo 607. pre n. e. kada je Jehova iskoristio Vavilonsko carstvo kao svoj „bič“. Cela zemlja, uključujući i Jerusalim, pala je pred osvajačima. Jevreji su na 70 godina odvedeni u ropstvo u Vavilon. Međutim, posle toga neki su se vratili — iako je to bio „sam ostatak“ — da ponovo uspostave pravo obožavanje u Jerusalimu.

Proročanstvo iz Isaije 10:20-23 imalo je jedno daljnje ispunjenje u prvom veku, kao što se to vidi u Rimljanima 9:27, 28. (Uporedi sa Isaijom 1:9; Rimljanima 9:29.) Pavle objašnjava da se u duhovnom smislu ’ostatak‘ Jevreja ’vratio‘ Jehovi u prvom veku n. e., budući da je malo vernih Jevreja počelo da sledi Isusa Hrista i da obožava Jehovu „duhom i istinom“ (Jovan 4:24). Kasnije su im se pridružili pagani koji su verovali, i time su formirali jednu duhovnu naciju, ’Izrael Božji‘ (Galatima 6:16). Tom prilikom su se ispunile reči iz Isaije 10:20, (NW): ’Nikada više‘ narod predan Jehovi nije se okrenuo od njega i tražio podršku iz ljudskih izvora.

[Slika na 147. strani]

Senaherib misli da se narodi skupljaju tako lako kao što se jaja skupljaju iz gnezda