Nema pomoći od ovog sveta
Dvadeset četvrto poglavlje
Nema pomoći od ovog sveta
1, 2. (a) Zašto su stanovnici Jerusalima prestravljeni? (b) Koja su pitanja na mestu s obzirom na nevolju u kojoj se našao Jerusalim?
STANOVNICI Jerusalima su prestravljeni — i to s dobrim razlogom! Asirija, najmoćnije carstvo u to vreme, napala je ’sve gradove Judine i uzela ih‘. Sada asirska vojna mašinerija preti glavnom gradu Jude (2. Kraljevima 18:13, 17). Šta će kralj Jezekija i ostali Jerusalimljani učiniti?
2 Pošto su drugi gradovi u zemlji već pali, Jezekija zna da Jerusalim nije dorastao asirskoj moćnoj vojnoj sili. Sem toga, Asirce bije glas da su nenadmašni u okrutnosti i nasilju. Njihova vojska toliko uliva strah da se protivnici ponekad povlače bez borbe! S obzirom na užasne okolnosti u kojima se Jerusalim nalazi, kome se njegovi stanovnici mogu obratiti za pomoć? Može li se ikako umaći asirskoj vojsci? I kako je uopšte Božji narod dospeo u tu situaciju? Da bismo odgovorili na ova pitanja, moramo se vratiti u prošlost i videti kako je Jehova ranijih godina postupao s narodom s kojim je u savezu.
Otpadništvo u Izraelu
3, 4. (a) Kada i kako su od Izraela nastala dva kraljevstva? (b) Kakav je loš početak severno desetoplemensko kraljevstvo imalo s Jerovoamom?
3 Od vremena kada je Izrael napustio Egipat pa sve do smrti Davidovog sina Solomona — u razdoblju od preko 500 godina — 12 izraelskih plemena bilo je ujedinjeno u jedan narod. Posle Solomonove smrti, Jerovoam je poveo deset severnih plemena u pobunu protiv Davidovog doma, i od tada se narod podelio u dva kraljevstva. To se odigralo 997. godine pre n. e.
4 Jerovoam je bio prvi kralj severnog kraljevstva Izraela, i poveo je svoje podanike na put otpadništva time što je aronsko sveštenstvo i zakonom regulisano obožavanje Jehove zamenio nezakonitim sveštenstvom i sistemom za obožavanje teleta (1. Kraljevima 12:25-33). To je Jehovi bilo odvratno (Jeremija 32:30, 35). Iz tog razloga, a i iz nekih drugih, dozvolio je da Asirija potčini Izrael (2. Kraljevima 15:29). Kralj Osija je pokušao da slomi asirski jaram kujući zaveru sa Egiptom, ali taj plan nije uspeo (2. Kraljevima 17:4).
Izrael se okreće lažnom utočištu
5. Kome se Izrael obraća za pomoć?
5 Jehova želi da se Izraelci opamete. a Zato šalje proroka Isaiju sa sledećim upozorenjem: „Teško onima koji za pomoć u Egipat idu, koji na konje s’ oslanjaju, i uzdaju u mnoga kola i u silu konjanika, a ne gledaju na Sveca Izraelova i ne traže Jehovu!“ (Isaija 31:1). Kakva tragedija! Izrael se više uzda u konje i u bojna kola nego u živog Boga Jehovu. Prema telesnom razmišljanju Izraelaca, egipatskih konja ima mnogo i moćni su. Egipat će sasvim sigurno biti dragocen saveznik protiv asirske vojske! Međutim, Izraelci će ubrzo shvatiti da je njihov svetski savez sa Egiptom beskoristan.
6. Zašto to što se Izrael okreće Egiptu otkriva da očigledno nema veru u Jehovu?
6 Posredstvom saveza Zakona, stanovnici i Izraela i Jude nalaze se u predanom odnosu s Jehovom (Izlazak 24:3-8; 1. Letopisa 16:15-17). Pošto se za pomoć obraća Egiptu, Izrael time otkriva da nema veru u Jehovu i oglušuje se o zakone koji su deo tog svetog saveza. Zašto? Zato što je u taj savez uključeno i Jehovino obećanje da će štititi svoj narod ako mu bude isključivo odan (Levitska 26:3-8). Kao što je i obećao, Jehova je uvek iznova pokazivao da je ’branič u vreme nevolje‘ (Psalam 37:39; 2. Letopisa 14:2, 9-12; 17:3-5, 10). Sem toga, Jehova je preko Mojsija, posrednika saveza Zakona, rekao budućim kraljevima Izraela da ne drže mnogo konja (Ponovljeni zakoni 17:16). Poštovanje ove odredbe pokazalo bi da ti kraljevi očekuju zaštitu od „Sveca Izraelova“. Nažalost, vladari u Izraelu nemaju takvu veru.
7. Šta današnji hrišćani mogu naučiti iz toga što Izrael nije imao veru?
7 U svemu ovome stoji jedna pouka za današnje hrišćane. Umesto daleko moćnije podrške koju Jehova pruža, Izrael je radije tražio vidljivu podršku od Egipta. Isto tako i danas, hrišćani mogu biti iskušani da se pouzdaju u svetske izvore sigurnosti — bankovne račune, društveni položaj, veze u svetu — umesto u Jehovu. Istini za volju, poglavar hrišćanske porodice ozbiljno shvata ličnu odgovornost da u materijalnom smislu zbrinjava svoju porodicu (1. Timoteju 5:8). Ali on se ne uzda u materijalne stvari, i čuva se „svake vrste lakomstva“ (Luka 12:13-21). Jedino „utočište u teskobi“ jeste Jehova Bog (Psalam 9:10; 54:9).
8, 9. (a) Premda u strateškom smislu planovi Izraela izgledaju dobro, kakav će biti ishod i zašto? (b) Kakva je razlika između ljudskih i Jehovinih obećanja?
8 Isaija se u stvari ruga izraelskim vođama koje su izmajstorisale ugovor sa Egiptom, sledećim rečima: „I on [je] mudar i zlo će navući i reč svoju neće on poreći! On ustaje na dom nevaljalih i na pomoć onih koji nepravde čine“ (Isaija 31:2). Izraelske vođe možda misle da su mudri. Ali zar Stvoritelj svemira nije nenadmašan u mudrosti? Po svemu sudeći, plan Izraela da traži pomoć od Egipta u strateškom smislu je dobar. Međutim, stvaranje takvog političkog saveza u Jehovinim očima predstavlja duhovnu preljubu (Jezekilj 23:1-10). Kao posledica toga, Isaija kaže da će Jehova ’navući zlo‘ na njih.
9 Opšte je poznato da su ljudska obećanja nepouzdana, a ljudska zaštita nesigurna. S druge strane, Jehova nema potrebe da ’povuče svoju reč‘. On će neizostavno uraditi ono što obeća. Njegova reč mu se ne vraća bez rezultata (Isaija 55:10, 11; 14:24).
10. Šta će se desiti i Egiptu i Izraelu?
10 Da li će se Egipćani pokazati kao sigurna zaštita za Izraelce? Neće. Isaija kaže Izraelu: „Egipćanin je čovek a ne Bog, i konji njihovi put su a ne duh. Kad zamahne Jehova rukom svojom posrnuće zaštitnik, pašće zaštićeni i propašće svi zajedno“ (Isaija 31:3). I pomoćnik (Egipat) i onaj kome on pruža pomoć (Izrael) posrnuće, pašće i propašće kad Jehova zamahne rukom da izvrši presudu posredstvom Asirije.
Pad Samarije
11. Kakve je sve grehe nagomilao Izrael, i koji je krajnji ishod?
11 U svom milosrđu Jehova uvek iznova šalje proroke da podstaknu Izrael da se pokaje i vrati čistom obožavanju (2. Kraljevima 17:13). Uprkos tome, na svoj greh zbog obožavanja teleta Izrael dodaje još i gatanje, obožavanje Vala prožeto nemoralom, i korišćenje svetih stubova i visina. Izraelci čak ’provode svoje sinove i kćeri kroz oganj‘, žrtvujući demonskim bogovima plod sopstvenog tela (2. Kraljevima 17:14-17; Psalam 106:36-39; Amos 2:8). Da bi okončao zloću Izraela, Jehova objavljuje: „Svršeno [je] sa Samarijom i sa kraljem njenim, kao sa penom povrh vode“ (Osija 10:1, 7). Godine 742. pre n. e., asirske snage napadaju Samariju, prestonicu Izraela. Posle trogodišnje opsade, Samarija pada, a 740. pre n. e. desetoplemensko kraljevstvo prestaje da postoji.
12. Koje delo treba da se obavlja po Jehovinoj zapovesti, i šta se dešava onima koji se ne obaziru na to upozorenje?
12 U naše vreme Jehova je dao nalog da se širom sveta propoveda kako bi se upozorilo ’čovečanstvo da se svi svuda pokaju‘ (Dela apostolska 17:30; Matej 24:14). Oni koji odbacuju Božje sredstvo spasenja biće kao ’pena povrh vode‘, uništeni kao otpadnički narod Izraela. S druge strane, oni koji se uzdaju u Jehovu ’držaće zemlju i doveka u njoj će ostati‘ (Psalam 37:29). Zato bi bilo mudro da ne pravimo greške kao drevno kraljevstvo Izraela! Potpuno se uzdajmo u Jehovu da će nas spasti!
Jehovina moć spasavanja
13, 14. Koje utešne reči Jehova ima za Sion?
13 Nekoliko kilometara od južne granice Izraela nalazi se Jerusalim, prestonica Jude. Stanovnici Jerusalima jako dobro znaju šta se desilo Samariji. Sada i njima preti taj isti zastrašujući neprijatelj koji je dokrajčio njihovog severnog suseda. Da li će naučiti nešto iz onoga što je zadesilo Samariju?
14 Sledeće Isaijine reči pružaju utehu stanovnicima Jerusalima. On ih uverava da Jehova još uvek voli narod s kojim je u savezu, sledećim rečima: „Ovako [mi] reče Jehova: Kao što lav i lavić nad svojim lovom riče, a i kad se na nj svi pastiri stiču ne plaši se vike njihove, nit se broja boji njihova, tako će da siđe Jehova nad vojskama da vojuje na gori Sionskoj i na humu njenom“ (Isaija 31:4). Poput lava koji čuva svoj plen, tako će i Jehova ljubomorno zaštititi svoj sveti grad, Sion. Nikakvo hvalisanje, ni preteće reči, niti neko drugo komešanje asirskih trupa neće odvratiti Jehovu od njegove namere.
15. Na koji način Jehova nežno i saosećajno postupa sa stanovnicima Jerusalima?
15 Zapazi sada nežan i saosećajan način na koji će se Jehova ophoditi prema stanovnicima Jerusalima: „Kao ptice koje krila svoja nad ptićima svojim šire, tako će i Jehova nad vojskama zaklanjati Jerusalim. Zaklanjaće i izbaviće ga, sačuvaće i spasiće ga“ (Isaija 31:5). Ženka je uvek na oprezu kako bi zaštitila svoje mlade. Raširenih krila i budnih očiju ona lebdi nad mladuncima, motreći na bilo kakav znak opasnosti. Ako se neki grabljivac približi, ona brzo nasrće da odbrani svoje ptiće. Na sličan način, Jehova će s nežnošću brinuti za stanovnike Jerusalima tokom najezde Asiraca.
„Vratite se“
16. (a) Koju molbu Jehova s ljubavlju upućuje svom narodu? (b) Kada je pobuna naroda u Judi naročito očigledna? Objasni.
16 Jehova sada podseća svoj narod da je sagrešio i podstiče ga da se okane pogrešnih puteva: „Vratite se k njemu, od kog s’ odvrgoste, sinovi Izraelovi!“ (Isaija 31:6). Desetoplemensko kraljevstvo Izraela nije jedino koje se buni. I narod Jude predstavlja ’sinove Izraelove‘, koji su se ’odvrgli‘. To se naročito vidi kada, ubrzo nakon što Isaija završi sa svojom proročanskom porukom, Jezekijin sin Manasija postane kralj. Prema biblijskom izveštaju, „Manasija učini da se zavedu Juda i Jerusalim i oni činiše gore nego narodi koje Jehova istrebi“ (2. Letopisa 33:9). Zamisli samo! Jehova istrebljuje paganske narode jer su odvratni u svojoj prljavštini, a stanovnici Jude, koji su u savezu s Jehovom, još su gori od tih naroda.
17. U kom smislu se današnje stanje može uporediti sa stanjem u Judi pod Manasijom?
17 U osvit 21. veka, stanje u svetu je umnogome slično stanju u Judi u danima Manasije. Svet je sve više podeljen zbog religiozne, rasne i etničke mržnje. Brutalna ubistva, mučenja, silovanja i takozvana etnička čišćenja odnose milione života. Bez pogovora, ljudi i narodi — naročito narodi hrišćanskog sveta — ’odvrgli su se‘. Međutim, možemo biti sigurni da Jehova neće dozvoliti da se zlo oduži u beskraj. Zbog čega? Zbog onoga što se desilo u Isaijino vreme.
Jerusalim izbavljen
18. Koje upozorenje Ravsak upućuje Jezekiji?
18 Asirski kraljevi su svojim bogovima pripisivali zaslugu za pobedu na bojnom polju. Knjiga Ancient Near Eastern Texts sadrži spise Asurbanipala, jednog asirskog vladara koji je tvrdio da ga vode „Asur, Bel, Nebo, veliki bogovi, [njegovi] gospodari, koji su (uvek) na njegovoj strani, [kad] pobeđuje iskusne ratnike... u velikoj otvorenoj bici“. U Isaijino doba, kada se Ravsak, zastupnik asirskog kralja Senaheriba, obraća kralju Jezekiji takođe pokazuje da veruje da se bogovi mešaju u ljudske ratove. On upozorava jevrejskog kralja da ne traži spasenje od Jehove, i ističe da bogovi drugih naroda nisu mogli da zaštite svoj narod pred moćnom asirskom ratnom mašinerijom (2. Kraljevima 18:33-35).
19. Kako Jezekija reaguje na Ravsakovo ruganje?
19 Kako kralj Jezekija reaguje? Biblijski izveštaj kaže: „Kad to ču kralj Jezekija, on razdre haljine svoje, veza kostret oko sebe i otide u dom Jehovin“ (2. Kraljevima 19:1). Jezekija shvata da postoji samo jedna Osoba koja mu može pomoći u ovoj strašnoj situaciji. Ponizuje se i traži vođstvo od Jehove.
20. Kako će Jehova delovati u korist stanovnika Jude, i šta treba da nauče iz toga?
20 Jehova pruža traženo vođstvo. Preko proroka Isaije on kaže: „U taj dan će svaki odbaciti idole svoje srebrne i idole svoje zlatne, koje ruke vaše grešne načiniše“ (Isaija 31:7). Kad se Jehova bude borio za svoj narod, razotkriće se da su Senaheribovi bogovi potpuno bezvredni. To je pouka koju stanovnici Jude treba da uzmu k srcu. Uprkos vernosti kralja Jezekije, Judina zemlja je, kao i Izrael, prepuna idola (Isaija 2:5-8). Da bi stanovnici Jude ponovo izgradili svoj odnos s Jehovom moraće da se pokaju za svoje grehe i da ’odbace svoje bezvredne idole‘. (Vidi Izlazak 34:14.)
21. Kako Isaija proročanski opisuje Jehovino izvršavanje presude nad Asircem?
21 Isaija sada proročanski opisuje kako Jehova izvršava presudu nad Judinim strašnim neprijateljem: „Asirac će pasti od mača koji nije mač od ljudi, istrebiće ga mač koji neće od čoveka biti. Bežaće on ispred mača, i mladi će ratnici njegovi u ropstvo pasti“ (Isaija 31:8). Kad dođe dan obračuna, stanovnici Jerusalima ne moraju čak ni da izvuku mačeve iz korica. Uništen je najbolji deo asirske vojske, ali ne ljudskim mačevima već Jehovinim mačem. Što se tiče asirskog kralja Senaheriba, on ’beži ispred mača‘. Vraća se kući kad Jehovin anđeo pobije 185 000 njegovih ratnika. Kasnije ga ubijaju rođeni sinovi dok se klanja svom bogu Nisroku (2. Kraljevima 19:35-37).
22. Šta današnji hrišćani mogu naučiti iz događaja u koje su bili umešani Jezekija i asirska vojska?
22 Niko, pa ni Jezekija, nije mogao predvideti kako će Jehova izbaviti Jerusalim od asirske vojske. Pa ipak, Jezekijin način postupanja u toj krizi pruža odličan primer onima koji se danas suočavaju s kušnjama (2. Korinćanima 4:16-18). Sasvim je razumljivo što se Jezekija uplašio, jer Asirce koji prete Jerusalimu bije jeziv glas (2. Kraljevima 19:3). Ipak je imao veru u Jehovu, i tražio je njegovo vođstvo, a ne ljudsko. To što je uradio stvarno je bio blagoslov za Jerusalim! Bogobojazni hrišćani danas takođe mogu doživeti jake emocije kada su pod stresom. U mnogim situacijama je razumljivo što se plaše. Ali ako ’bacimo sve svoje brige na Jehovu‘, on će se brinuti za nas (1. Petrova 5:7). Pomoći će nam da prevaziđemo strah i ojačaće nas da izađemo na kraj sa situacijom koja nam stvara stres.
23. U kom smislu je strahu prepušten Senaherib, a ne Jezekija?
23 Na kraju je Senaherib prepušten strahu, a ne Jezekija. Kome se može okrenuti? Isaija proriče: „Stena njegova bežaće od straha, knezovi njegovi zadrhtaće pred zastavom, veli Jehova, čiji je oganj na Sionu a peć u Jerusalimu“ (Isaija 31:9). Senaheriba izdaju njegovi bogovi — njegova „stena“ i utočište u koje se uzdao. Oni ’beže od straha‘, da tako kažemo. Sem toga, čak ni Senaheribovi knezovi nisu ni od kakve pomoći. I oni drhte od straha.
24. Koju jasnu poruku izvlačimo iz onoga što se desilo Asircima?
24 Ovaj deo Isaijinog proročanstva nosi jasnu poruku svim potencijalnim Božjim protivnicima. Nema tog oružja, ni sile, ni plana koji može osujetiti Jehovine namere (Isaija 41:11, 12). U isto vreme, oni koji tvrde da služe Bogu, a okreću mu leđa i traže sigurnost u svetskim stvarima, biće razočarani. Svi koji „ne gledaju na Sveca Izraelova“ videće kako će Jehova ’navući zlo‘ na njih (Isaija 31:1, 2). Zaista, jedino pravo i trajno utočište jeste Jehova Bog (Psalam 37:5).
[Fusnota]
a Prva tri stiha iz 31. poglavlja Isaije verovatno su upućena prvenstveno Izraelu. Izgleda da se poslednjih šest stihova odnose na Judu.
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 319. strani]
Oni koji se uzdaju u materijalne stvari biće razočarani
[Slika na 322. strani]
Kao što lav čuva svoj plen, tako će Jehova zaštititi svoj sveti grad
[Slike na 324. strani]
Svet je razjedinjen religioznom, rasnom i etničkom mržnjom
[Slika na 326. strani]
Jezekija je otišao u Jehovin dom da traži pomoć
