Otac i njegovi buntovni sinovi
Drugo poglavlje
Otac i njegovi buntovni sinovi
1, 2. Objasni kako je Jehova stekao buntovne sinove.
ON SE dobro brinuo za svoju decu, kao što bi to radio svaki roditelj pun ljubavi. Godinama se starao da imaju hranu, odeću i krov nad glavom. Disciplinovao ih je kada je to bilo potrebno. Ali nikada ih nije kažnjavao prekomerno; uvek je to bilo ’s merom‘ (Jeremija 30:11, DK). Onda možemo samo zamisliti bol koji oseća ovaj otac pun ljubavi kad mora da kaže: „Sinove odgojih i podigoh, ali se oni pobuniše na me“ (Isaija 1:2b).
2 Međutim, buntovni sinovi o kojima se ovde govori jesu narod Jude, a ožalošćeni otac je Jehova Bog. Kakva tragedija! Jehova je hranio te Judejce, i podigao ih na uzvišeni položaj među narodima. „Dadoh ti vezene haljine i obuću od modre kože, i opasah te tankim platnom, i svilom te pokrih“, podsetio ih je kasnije preko proroka Jezekilja (Jezekilj 16:10). Ipak, većina judejskog naroda nije cenila ono što je Jehova učinio za njih. Umesto toga, oni se „pobuniše“.
3. Zašto Jehova poziva nebesa i zemlju da svedoče o pobuni Jude?
3 Pre nego što je počeo da govori o svojim buntovnim sinovima Jehova je s dobrim razlogom rekao: „Čujte nebesa! Slušaj zemljo! Jer Jehova govori“ (Isaija 1:2a). Vekovima ranije nebesa i zemlja su, da tako kažemo, čuli kada su Izraelci dobili izričita upozorenja u vezi s posledicama neposlušnosti. Mojsije je rekao: „Svedočim vam danas nebom i zemljom da će vas brzo nestati sa zemlje u koju idete preko Jordana, da je zauzmete“ (Ponovljeni zakoni 4:26). Sada u Isaijino doba, Jehova poziva nevidljiva nebesa i vidljivu zemlju da svedoče o pobuni Jude.
4. Na koji način se Jehova obratio Judi?
4 Ozbiljnost situacije iziskuje jedan otvoren pristup. Međutim, čak i u ovim strašnim okolnostima vredno je pažnje — i dirljivo — da se Jehova obraća Judi kao roditelj pun ljubavi, a ne samo kao vlasnik koji ih je kupio. U stvari, Jehova moli svoj narod da razmotri tu stvar iz ugla jednog oca koji je na muci zbog svojeglavih sinova. Možda su neki roditelji u Judi čak mogli da se stave u takvu neugodnu situaciju, i da budu podstaknuti sličnošću. U svakom slučaju, Jehova se sprema da iznese svoj slučaj protiv Jude.
Nerazumne životinje, a znaju više
5. Za razliku od Izraela, na koji način vo i magare ispoljavaju osećaj za vernost?
5 Jehova preko Isaije kaže: „Vo poznaje gospodara svoga, i magare jasle gospodara svoga, a Izrael ništa ne poznaje; narod moj je bez razuma“ (Isaija 1:3). a Vo i magare su tegleća marva dobro poznata onima koji žive na Srednjem istoku. Zaista, Judejci ne bi porekli da čak i ovi niži životni oblici ispoljavaju izvestan osećaj za vernost, duboku svesnost da pripadaju nekom gospodaru. U pogledu toga, osmotri šta je jedan bibličar video u smiraj dana u jednom gradiću na Srednjem istoku. „Čim se krdo našlo unutar zidina počelo je da se razilazi. Svaki vo je savršeno dobro znao svog vlasnika i put do kuće, i ni u jednom trenutku nije bio zbunjen u lavirintima uskih i vijugavih prolaza. A magarac je otišao pravo do vrata i na ’jasle gospodara svoga‘.“
6. Kako je narod Jude propustio da razumno postupa?
6 Pošto su ovakve scene nesumnjivo bile uobičajene u Isaijino vreme, suština Jehovine poruke je jasna: ako čak i nerazumne životinje prepoznaju svoje gospodare i svoje jasle, kakav onda izgovor ima narod Jude što je napustio Jehovu? Zaista, postupali su „bez razuma“. Kao da nisu bili svesni činjenice da njihovo blagostanje, pa i samo postojanje zavise od Jehove. Zaista je dokaz milosrđa to što Jehova još uvek oslovljava Judejce sa „narod moj“!
7. Koji su neki od načina na koje možemo pokazati naše cenjenje za Jehovine pripreme?
7 Nikada ne bismo želeli da nerazumno postupamo, ne pokazujući cenjenje za sve što je Jehova učinio za nas! Umesto toga, treba da se ugledamo na psalmistu Davida koji je rekao: „Hvaliću te, Jehova, svim srcem svojim! Kazaću sva čudesa tvoja“ (Psalam 9:2). Neprekidno usvajanje spoznanja o Jehovi podstaći će nas u tom pravcu, jer Biblija kaže da „spoznanje o Najsvetijem jeste razumevanje“ (Poslovice 9:10, NW). Svakodnevno meditiranje o Jehovinim blagoslovima pomoći će nam da budemo zahvalni i da našeg nebeskog Oca ne shvatamo olako (Kološanima 3:15). „Koji mi hvalu na žrtvu prinosi taj me poštuje“, kaže Jehova, „a koji dobro svoj put bira tome ću ja Božje spasenje pokazati“ (Psalam 50:23).
Strašna uvreda za „Sveca Izraelova“
8. Zašto se narod Jude može nazvati ’grešnim narodom‘?
8 Isaija produžava sa svojom porukom snažnim rečima upućenim narodu Jude: „Teško grešnom narodu, ogrezlom u nepravdi, rodu zlikovačkom, sinovima pokvarenim! Ostaviše Jehovu, prezreše Sveca Izraelova, odmetnuše se“ (Isaija 1:4). Zla dela se mogu nagomilati do te mere da postanu kao neko slamajuće breme. U Avrahamovim danima Jehova je opisao grehe Sodoma i Gomore kao ’jako teške‘ (Postanje 18:20, NW). Nešto slično je sada očigledno među judejskim narodom, jer Isaija kaže da su ’ogrezli u nepravdi‘. Sem toga, naziva ih ’rodom zlikovačkim, sinovima pokvarenim‘. Da, Judejci su kao delinkventna deca. „Odmetnuše se“, ili kako to kaže New Revised Standard Version „sasvim se otuđiše“ od svog Oca.
9. Kakvo je značenje izraza ’Svetac Izraelov‘?
9 Narod Jude svojom svojeglavošću pokazuje veliko nepoštovanje prema ’Svecu Izraelovom‘. Šta znači ovaj izraz koji se u knjizi Isaije pojavljuje 25 puta? Biti svet znači biti čist i neokaljan. Jehova je svet do najvišeg stepena (Otkrivenje 4:8). Izraelci se podsećaju na tu činjenicu svaki put kada na sjajnoj zlatnoj pločici na prvosveštenikovom turbanu vide urezane reči: „Svetost pripada Jehovi“ (Izlazak 39:30, NW). Dakle, time što na Jehovu ukazuje kao na ’Sveca Izraelovog‘, Isaija podvlači ozbiljnost Judinog greha. Zaista, ovi buntovnici direktno krše zapovest koja je data njihovim praočevima: „Zato se osvećujte i budite sveti, jer sam ja svet“ (Levitska 11:44).
10. Kako možemo izbeći da pokažemo nepoštovanje prema ’Svecu Izraelovom‘?
10 Današnji hrišćani moraju po svaku cenu izbegavati da slede Judin primer nepoštovanja „Sveca Izraelova“. Moraju oponašati Jehovinu svetost (1. Petrova 1:15, 16). Treba da ’mrze na zlo‘ (Psalam 97:10). Nečiste navike kao što su nemoral, idolopoklonstvo, lopovluk i pijanstvo mogu iskvariti hrišćansku skupštinu. Zato se oni koji neće da prestanu s tim navikama isključuju iz skupštine. Na kraju, oni koji nepokajnički idu dalje nečistim putem neće dobiti blagoslove u vladavini Božjeg Kraljevstva. Uistinu, sva ta zla dela predstavljaju strašnu uvredu za „Sveca Izraelova“ (Rimljanima 1:26, 27; 1. Korinćanima 5:6-11; 6:9, 10).
Bolesni od glave do pete
11, 12. (a) Opiši Judino loše stanje. (b) Zašto ne treba da nam bude žao Jude?
11 Isaija se zatim trudi da rezonuje s narodom Jude time što im naglašava njihovo bolesno stanje. On kaže: „Kakvim kaznama da vas opet kaznim kada se vi sve više bunite?“ U stvari, Isaija ih pita: ’Zar niste dovoljno propatili? Zašto sebi i dalje nanosite štetu time što se i dalje bunite?‘ Isaija nastavlja: „Sva je glava bolesna, i celo je srce slabo. Od pete do glave ništa nije zdravo“ (Isaija 1:5, 6). Juda je u groznom, bolesnom stanju — duhovno bolesna od glave do pete. Stvarno užasna dijagnoza!
12 Da li treba da nam bude žao Jude? Ne! Vekovima ranije ceo narod Izraela bio je valjano upozoren na kaznu za neposlušnost. Između ostalog, bilo im je rečeno: „Udariće te Jehova zlim prištem u kolenima i na bedrima, od kog se nećeš moći isceliti, udariće te od stopala noge tvoje do temena“ (Ponovljeni zakoni 28:35). U prenosnom smislu, Juda je sada trpela upravo te posledice svoje tvrdoglavosti. A sve je to moglo da se izbegne da je narod Jude jednostavno slušao Jehovu.
13, 14. (a) Koje su rane bile nanete Judi? (b) Da li su patnje naterale Judu da ponovo razmisli o svom buntovnom putu?
13 Isaija nastavlja sa opisom Judinog bednog stanja: „[„Rane“, NW ] i modrice i rane gnojave, niti isceđene, niti zavijene, niti uljem zablažene“ (Isaija 1:6b). Ovde prorok navodi tri vrste povreda: rane (posekotine, koje se zadaju mačem ili nožem), modrice (masnice od batina) i rane gnojave (skorašnje, otvorene rane koje se izgleda ne mogu zaceliti). Ovo stvara sliku o čoveku koji je žestoko kažnjen na svaki zamislivi način, pri čemu nijedan deo tela nije ostao nepovređen. Juda je zaista u iznurenom stanju.
14 Da li je ovo mizerno stanje podstaklo Judu da se vrati Jehovi? Nije! Juda je poput buntovnika opisanog u Poslovicama 29:1: „Ko zasluži ukor, pa svoj vrat ukoči, taj će da odjednom bez leka propadne.“ Izgleda da se narod ne može izlečiti. Kao što je to Isaija rekao, njegove rane nisu „isceđene, niti zavijene, niti uljem zablažene“. b Juda na neki način liči na otvorenu, neprevijenu ranu koja se širi.
15. Na koje se načine možemo zaštititi od duhovne bolesti?
15 Poučeni Judinim primerom, i mi treba da se čuvamo duhovne bolesti. Kao i fizička bolest, ona može da zadesi svakoga od nas. Na kraju krajeva, ko od nas nije podložan telesnim željama? Pohlepa i želja za prekomernim zadovoljstvima mogu uhvatiti koren u našem srcu. Dakle, moramo se navikavati da se ’gnušamo zla‘ i da se ’čvrsto držimo dobra‘ (Rimljanima 12:9). Takođe treba da razvijamo plod Božjeg duha u našem svakodnevnom životu (Galatima 5:22, 23). Tako ćemo izbeći stanje koje je unesrećilo Judu — duhovnu bolest od glave do pete.
Opustošena zemlja
16. (a) Kako Isaija opisuje stanje na području Jude? (b) Zašto neki kažu da su ove reči verovatno izrečene za vreme Ahazove vladavine, ali kako ih mi možemo shvatiti?
16 Isaija se sada ostavlja medicine i govori o stanju na području Jude. Kao da gleda na ravnicu na kojoj je borba ostavila traga, on kaže: „Zemlja vam je raskopana, gradovi vam ognjem popaljeni; njive vaše tuđini na oči vaše grabe, pustoše i uništavaju kao varvari“ (Isaija 1:7). Neki izučavaoci kažu da iako se ove reči nalaze na početku Isaijine knjige, one su verovatno izrečene kasnije u životu ovog proroka, možda za vreme vladavine zlog kralja Ahaza. Tvrde da je Ozijina vladavina bila i suviše napredna da bi opravdala tako turobnu sliku. Istina, ne može se sa sigurnošću reći da li je Isaijina knjiga sastavljena po hronološkom redu. Međutim, Isaijine reči o pustošenju su verovatno proročanske. Kad izgovara ove reči Isaija najverovatnije koristi metodu koja se nalazi i na drugim mestima u Bibliji — opisuje buduće događaje kao da su se već odigrali, naglašavajući time da će se proročanstvo sigurno ispuniti. (Uporedi s Otkrivenjem 11:15.)
17. Zašto proročanski opis opustošenja nije iznenadio narod Jude?
17 U svakom slučaju, ovaj proročanski opis opustošene Jude ne treba da iznenadi taj tvrdoglavi i neposlušni narod. Vekovima ranije Jehova ih je upozorio na to šta će se desiti ako se budu bunili. Rekao je: „Opustiću zemlju da će se čuditi neprijatelji vaši koji će se nastaniti u njoj. Rasejaću vas po narodima, i učiniću da vas golim mačem gone. Zemlja će vaša biti pusta, i gradovi vaši raskopani“ (Levitska 26:32, 33; 1. Kraljevima 9:6-8).
18-20. Kada su se obistinile reči iz Isaije 1:7, 8, i na koji način je Jehova u to vreme ’ostavio mali ostatak‘?
18 Reči iz Isaije 1:7, 8 očigledno se obistinjuju za vreme asirskog pohoda što dovodi do uništavanja Izraela i velikog uništavanja i patnje širom Jude (2. Kraljevima 17:5, 18; 18:11, 13; 2. Letopisa 29:8, 9). Ipak, Juda nije potpuno razorena. Isaija kaže: „Sionska kćer ostade kao koliba usred vinograda, kao senica u gradini od krastavaca, kao pošteđen grad“ (Isaija 1:8).
19 Usred sveg tog pustošenja, „Sionska kćer“, Jerusalim, i dalje će stajati. Ali će izgledati veoma ranjivo — kao koliba u vinogradu ili kao stražareva senica u polju krastavaca. Na jednom putovanju niz Nil, jedan izučavalac iz 19. veka setio se Isaijinih reči kada je video slične senice koje on opisuje kao nešto „malčice više od zaklona od severca“. Kada je žetva u Judi bila gotova, ove senice su se ostavljale da se raspadnu i sruše. Pa ipak, iako Jerusalim možda izgleda tako slabašno pred osvajačkom asirskom vojskom, on će preživeti.
20 Isaija ovako završava svoje proročanske reči: „Da nam Jehova nad vojskama mali ostatak ne ostavi, bili bismo kao Sodom jednaki Gomoru bismo bili“ (Isaija 1:9). c Jehova će na kraju priteći Judi u pomoć protiv moćne Asirije. Za razliku od Sodoma i Gomore, Juda neće biti uništena. Opstaće.
21. Zašto je Jehova ’ostavio mali ostatak‘ nakon što je Vavilon uništio Jerusalim?
21 Više od 100 godina kasnije, Juda je opet bila u opasnosti. Narod nije ništa naučio iz discipline koju je dobio posredstvom Asirije. ’Rugali su se glasnicima Božjim i nisu marili za reči njegove i smejali su se prorocima njegovim.‘ Kao posledica toga, ’raspali se gnev Jehovin na narod, te ne bi više leka‘ (2. Letopisa 36:16). Vavilonski vladar Navuhodonosor porobio je Judu, i ovog puta ništa nije ostalo, kao „koliba usred vinograda“. Čak je i Jerusalim bio uništen (2. Letopisa 36:17-21). Ipak, Jehova je ’ostavio mali ostatak‘. Iako je Juda 70 godina trpela u izgnanstvu, Jehova je obezbedio produžetak naroda, a naročito Davidove loze, iz koje će proizaći obećani Mesija.
22, 23. Zašto je Jehova ’ostavio mali ostatak‘ u prvom veku?
22 U prvom veku Izrael je prolazio kroz poslednju krizu kao Božji zavetni narod. Kada se Isus pojavio kao obećani Mesija, narod ga je odbacio, a posledica toga bila je da je Jehova odbacio narod (Matej 21:43; 23:37-39; Jovan 1:11). Da li je to značilo da Jehova više neće imati poseban narod na zemlji? Nije. Apostol Pavle je pokazao da Isaija 1:9 ima još jedno ispunjenje. Citirajući iz Septuaginte, napisao je: „Kao što je Isaija unapred rekao: ’Da nam Jehova nad vojskama nije ostavio seme, postali bismo kao Sodom, i postali bismo slični Gomori‘“ (Rimljanima 9:29).
23 Ovoga puta oni koji su preživeli bili su pomazani hrišćani koji su verovali u Isusa Hrista. Najpre su to bili verni Jevreji. Kasnije su im se pridružili verni pagani. Zajedno su sačinjavali novi Izrael, ’Izrael Božji‘ (Galatima 6:16; Rimljanima 2:29). Ovo „seme“ je 70. godine n. e. preživelo uništenje jevrejskog sistema stvari. Zaista, ’Izrael Božji‘ je danas još uvek s nama. Sada mu se pridružuju milioni vernih osoba iz naroda koje sačinjavaju ’veliko mnoštvo, koje niko ne može da izbroji, iz svih nacija i plemena i naroda i jezika‘ (Otkrivenje 7:9).
24. Na šta svi treba da obrate pažnju ako žele da prežive najveću krizu čovečanstva?
24 Uskoro će se ovaj svet suočiti s bitkom od Armagedona (Otkrivenje 16:14, 16). Iako će ova kriza biti veća i od asirskog i od vavilonskog pohoda na Judu, veća čak i od opustošenja Izraela 70. n. e. od strane Rimljana, biće preživelih (Otkrivenje 7:14). Koliko je onda bitno da svi pažljivo razmotrimo Isaijine reči upućene Judi! Tih davnih dana one su za verne ljude značile preživljavanje. A one i danas mogu značiti preživljavanje za verne ljude.
[Fusnote]
a U ovom kontekstu „Izrael“ se odnosi na dvoplemensko kraljevstvo Jude.
b Isaijine reči odražavaju način lečenja u njegovo vreme. Bibličar E. H. Plomtri primećuje: „’Zatvaranje‘ to jest ’stezanje‘ gnojne rane bio je postupak kojim se najpre pokušavalo da se istisne gnoj; zatim, kao u Jezekijinom slučaju (pogl. xxxviii. 21), rana je ’previjana‘ mekanim oblogama, a onda su se koristila neka stimulativna ulja ili neke masti, verovatno ulje i vino kao u Luki x. 34 , kako bi se iščistio čir.“
c The Commentary on the Old Testament, od K. F. Kajlija i F. Deliša, kaže: „Prorokova beseda ovde ima pauzu. Prostor koji je ostavljen između 9. i 10. stiha ukazuje na činjenicu da je na ovom mestu tekst podeljen na dve zasebne celine. Ovaj način obeležavanja većih ili manjih celina, bilo time što se ostavlja prostor bilo time što se prekida red, stariji je od suglasničkih tačaka i akcenata, i zasniva se na najdrevnijoj tradiciji.“
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 20. strani]
Za razliku od Sodoma i Gomore Juda neće zauvek biti nenastanjena
