Trideseto Poglavlje

„Tešite moj narod“

Isaija 40:1-31

1. Na koji način nas Jehova teši?

 JEHOVA je ’Bog koji daje utehu‘. Jedan od načina na koji nas teši jesu obećanja koja je dao da se zapišu u njegovoj Reči (Rimljanima 15:4, 5). Na primer, kada se suočiš sa smrću neke drage osobe, šta bi te moglo više utešiti od mogućnosti da ta osoba bude uskrsnuta u Božjem novom svetu? (Jovan 5:28, 29). A Jehovino obećanje da će uskoro okončati zlo i pretvoriti ovu planetu u raj? Zar nije utešno što imamo mogućnost da dočekamo taj Raj i da nikada ne umremo? (Psalam 37:9-11, 29; Otkrivenje 21:3-5).

2. Zašto možemo verovati Božjim obećanjima?

² Da li stvarno možemo verovati Božjim obećanjima? Zaista možemo! Onaj koji je dao ta obećanja potpuno je pouzdan. Ima i moć i volju da održi svoju reč (Isaija 55:10, 11). To je na snažan način pokazano Jehovinom izjavom preko proroka Isaije da će u Jerusalimu obnoviti pravo obožavanje. Razmotrimo to proročanstvo, koje se pojavljuje u 40. poglavlju Isaije, jer to može ojačati našu veru u Jehovu, Onoga koji ispunjava obećanja.

Utešno obećanje

3, 4. (a) Koje reči utehe beleži Isaija, koje će kasnije biti potrebne Božjem narodu? (b) Zašto će stanovnici Jude i Jerusalima biti izgnani u Vavilon, i koliko će trajati njihovo robovanje?

³ U osmom veku pre n. e., prorok Isaija beleži  reči utehe koje će Jehovinom narodu kasnije biti potrebne. Čim je ispričao kralju Jezekiji o predstojećem uništenju Jerusalima i odvođenju jevrejskog naroda u Vavilon, Isaija iznosi Jehovine reči koje obećavaju obnovu: „Tešite, tešite moj narod, govori vaš Bog. Govorite srcu Jerusalimskom, i vičite mu da se završilo robovanje njegovo, da je ispaštalo bezakonje svoje [„da mu se bezakonje oprostilo“, DK], da je primilo iz ruke Jehovine dvojinom za sve grehe svoje“ (Isaija 40:1, 2).

⁴ Misao o utesi kojom počinje 40. poglavlje Isaije, prikladno opisuje poruku svetlosti i nade koju sadrži ostatak Isaijine knjige. Zato što su se izmetnuli u otpadnike, stanovnici Jude i Jerusalima će 607. pre n. e. biti izgnani u Vavilon. Ali ti jevrejski zarobljenici neće večno služiti Vaviloncima. Ne, njihovo ropstvo će trajati dok im se ne ’oprosti bezakonje‘. Koliko dugo? Prema proroku Jeremiji, 70 godina (Jeremija 25:11, 12). Posle toga, Jehova će vratiti pokajnički ostatak iz Vavilona u Jerusalim. Tokom 70. godine Judinog opustošenja, zarobljenici će sigurno biti utešeni saznanjem da je na pomolu vreme za obećano izbavljenje! (Danilo 9:1, 2).

5, 6. (a) Zašto dugačko putovanje iz Vavilona u Jerusalim neće omesti ispunjenje Božjeg obećanja? (b) Kako će povratak Jevreja u domovinu uticati na druge narode?

⁵ Put od Vavilona do Jerusalima je dug od 800 do 1 600 kilometara, zavisno od puta kojim se ide. Da li će to dugačko putovanje omesti ispunjenje Božje namere? Ni slučajno! Isaija piše: „Viče jedan glas: Pripravite u pustinji put Jehovin, poravnite u pustoši stazu Bogu našemu. Sve doline neka se  povise i slegnu se bregovi i gore, i doline nek postanu ravne i klisure nek postanu dole! Tada će se slava Jehovina objaviti i tad će ga svako telo videti; jer usta Jehovina govoriše“ (Isaija 40:3-5).

⁶ Pre nego što bi krenuli na putovanje, vladari sa istoka bi često poslali ljude da pripreme put tako što bi uklonili veliko kamenje i čak izgradili nasipe i poravnali izbočine. U slučaju Jevreja koji se vraćaju, to bi bilo kao da je sam Bog na čelu i uklanja sve prepreke. Na kraju krajeva, to je narod koji nosi Jehovino ime, i ispunjenjem njegovog obećanja da ih vrati u domovinu proslaviće se njegovo ime pred svim narodima. Sviđalo se to njima ili ne sviđalo, ti narodi će biti prisiljeni da shvate da je Jehova onaj koji ispunjava svoja obećanja.

7, 8. (a) Koje su ispunjenje u prvom veku n. e. imale reči iz Isaije 40:3? (b) Koje je veće ispunjenje imalo Isaijino proročanstvo 1919. godine?

⁷ Obnova u šestom veku pre n. e. nije predstavljala jedino ispunjenje ovog proročanstva. U prvom veku n. e. bilo je još jedno ispunjenje. Jovan Krstitelj je bio glas nekoga koji „viče u pustoši“, u ispunjenju Isaije 40:3 (Luka 3:1-6). Jovan je pod nadahnućem primenio Isaijine reči na sebe (Jovan 1:19-23). Počev od 29. n. e., Jovan je pripremao put za Isusa Hrista. a Jovanovo objavljivanje je podstaklo ljude da očekuju obećanog Mesiju, i da ga slušaju i slede kad dođe (Luka 1:13-17, 76).  Jehova će preko Isusa voditi pokajnike do slobode koju samo Božje Kraljevstvo može pružiti — do oslobođenja od robovanja grehu i smrti (Jovan 1:29; 8:32). Isaijine reči imale su veće ispunjenje 1919. godine kada je ostatak duhovnog Izraela oslobođen iz Vavilona Velikog i obnovljen za pravo obožavanje.

⁸ Međutim, šta je s jevrejskim zarobljenicima u Vavilonu koji treba da imaju koristi od prvobitnog ispunjenja tog obećanja? Da li stvarno mogu verovati Jehovinom obećanju da će ih vratiti u voljenu domovinu? Zaista mogu! Živopisnim rečima i poređenjima iz svakodnevnog života, Isaija sada pruža ubedljive razloge zbog kojih mogu imati potpuno pouzdanje da će Jehova održati svoju reč.

Bog čija Reč večno traje

9, 10. Kako Isaija pravi kontrast između prolaznosti čovečjeg života i trajnosti Božje ’reči‘?

⁹ Pre svega, reč Onoga koji obećava obnovu traje večno. Isaija piše: „Jedan glas govori: Viči: I on odgovori: Šta da vičem? Svako telo je kao trava i slava njegova kao poljski cvet. Osuši se trava i otpada cvet kad na njega vetar Jehovin zadune. — Zaista je narod kao i trava: osuši se trava, i otpada cvet, ali reč Boga našega doveka ostaje“ (Isaija 40:6-8).

¹⁰ Izraelci dobro znaju da trava ne traje večno. Tokom suše, zelena trava se zbog jake žege sparuši. Ljudski život je u nekom smislu kao trava — tako prolazan (Psalam 103:15, 16; Jakov 1:10, 11). Isaija pravi kontrast između prolaznosti čovečjeg života i trajnosti Božje ’reči‘, to  jest utvrđene namere. Da, „reč Boga našega“ večno traje. Kad Bog nešto kaže, ništa ne može poništiti njegove reči niti sprečiti da se ispune (Isus Navin 23:14).

11. Zašto možemo verovati da će Jehova ispuniti obećanja koja sadrži njegova pisana Reč?

¹¹ Danas nam je Jehovina namera izložena u pisanom obliku u Bibliji. Biblija je vekovima nailazila na žestoko protivljenje, a neustrašivi prevodioci i drugi rizikovali su svoj život da bi je sačuvali. Ipak, njihov trud sam po sebi ne objašnjava zašto je preživela. Sva zasluga za to pripada Jehovi, ’živom i večnom Bogu‘ i Zaštitniku svoje Reči (1. Petrova 1:23-25). Razmisli o sledećem: pošto je Jehova sačuvao svoju pisanu Reč, zar onda ne treba da mu verujemo da će ispuniti obećanja koja ona sadrži?

Silan Bog koji nežno brine za svoje ovce

12, 13. (a) Zašto se može verovati obećanju o obnovi? (b) Koja je to dobra vest za jevrejske izgnanike, i zašto mogu biti sigurni u to?

¹² Isaija sada navodi drugi razlog zbog koga se može verovati obećanju o obnovi. Onaj koji daje obećanje je silan Bog koji nežno brine za svoj narod. Isaija dalje kaže: „Popni se na goru visoku, Sione, da objaviš dobru vest; podigni svoj glas, Jerusalime, da objaviš dobru vest; podigni svoj glas, ne boj se; kaži gradovima Judinim: „Evo Boga vašega!“ Evo ide Jehova, ide Bog u sili i rukom svojom zapoveda. Eno plata je kod njega i nagrade su pred njime. Kao pastir će on stado svoje pasti, u naručje  svoje uzeće jaganjce, nosiće ih u nedrima i vodiće dojilice“ (Isaija 40:9-11).

¹³ U biblijska vremena bio je običaj da žene u čast pobede kliču ili opevaju dobru vest o pobedama u bitkama ili o predstojećem olakšanju (1. Samuilova 18:6, 7; Psalam 68:11, NW). Isaija proročanski ukazuje da za jevrejske izgnanike postoji jedna dobra vest, vest koja treba  neustrašivo da se objavi čak s vrhova gora — Jehova će vratiti svoj narod u voljeni Jerusalim! Mogu biti sigurni u to, jer će Jehova doći „u sili“. Dakle, ništa ga ne može sprečiti da ispuni svoje obećanje.

14. (a) Kako Isaija ilustruje nežan način na koji će Jehova voditi svoj narod? (b) Koji primer ilustruje kako se pastiri nežno brinu za ovce? (Vidi okvir na 405. strani.)

¹⁴ Međutim, taj silni Bog ima i nežnu stranu. Isaija srdačnim rečima opisuje kako će Jehova svoj narod vratiti u domovinu. Jehova je kao brižan pastir koji skuplja jaganjce i nosi ih u „nedrima“. Reč ’nedra‘ ovde očigledno ukazuje na gornji deo odeće. Tu pastiri ponekad nose jagnjad koja su tek došla na svet i ne mogu ići u korak sa stadom (2. Samuilova 12:3). Takva dirljiva scena iz pastirskog života sigurno uverava Jehovin izgnani narod u njegovu brigu punu ljubavi. Sasvim sigurno, takvom silnom, a ipak nežnom Bogu može se verovati da će ispuniti obećanja koja im je dao!

15. (a) Kada je Jehova došao „u sili“, i ko je ’ruka kojom zapoveda‘? (b) Koja dobra vest se mora neustrašivo objavljivati?

¹⁵ Isaijine reči su pune proročanskog značenja za naše vreme. Godine 1914. Jehova je došao „u sili“ i uspostavio svoje Kraljevstvo na nebesima. ’Ruka kojom zapoveda‘ je njegov Sin, Isus Hrist, koga je Jehova postavio na svom nebeskom prestolu. Godine 1919, Jehova je svoje pomazane sluge na zemlji oslobodio robovanja Vavilonu Velikom, i time je započeta potpuna obnova čistog obožavanja živog i istinitog Boga. To je dobra vest koja se mora neustrašivo objavljivati, kao da se uzvikuje s vrhova gora tako da se ta objava prenosi nadaleko  i naširoko. Podignimo zato svoj glas i hrabro objavimo drugima da je Jehova Bog obnovio čisto obožavanje na ovoj planeti!

16. Kako Jehova danas vodi svoj narod, i koji primer daje?

¹⁶ Reči iz Isaije 40:10, 11 imaju daljnju praktičnu vrednost za nas danas. Utešno je zapaziti kako Jehova nežno vodi svoj narod. Baš kao što jedan pastir razume potrebe svake ovce pojedinačno — uključujući i malenu jagnjad koja ne mogu ići u korak sa ostalima — Jehova razume ograničenja svakog svog vernog sluge. Sem toga, Jehova kao nežni Pastir daje primer hrišćanskim pastirima. Starešine moraju nežno postupati sa stadom, oponašajući brigu punu ljubavi koju pokazuje sam Jehova. Uvek moraju voditi računa o tome kako Jehova gleda na svakoga iz stada ’koje je kupio krvlju svog Sina‘ (Dela apostolska 20:28).

Nenadmašan u moći i mudrosti

17, 18. (a) Zašto se jevrejski izgnanici mogu uzdati u obećanje o obnovi? (b) Koja pitanja što ulivaju strahopoštovanje postavlja Isaija?

¹⁷ Jevrejski izgnanici se mogu uzdati u obećanje o obnovi jer je Bog nenadmašan u moći i mudrosti. Isaija kaže: „Ko je grstima svojim vodu izmerio i nebesa među [„pedljem“, NW] premerio? Ko je prah zemaljski u varićak pokupio? Ko je gore na terazije i bregove na poteg merio? Ko je prozreo duh Jehovin il’ naučio ga savetom svojim? S kim je on rešavao, da upute primi, ko je njega putu pravde naučio, ko li ga je mudrosti učio i ko mu je put razuma pokazao?“ (Isaija 40:12-14).

¹⁸ To su pitanja koja ulivaju strahopoštovanje i o kojima jevrejski izgnanici treba da  razmišljaju. Mogu li obični ljudi zaustaviti plimu moćnih mora? Naravno da ne mogu! Ali za Jehovu su mora koja prekrivaju zemlju kao kap vode na njegovom dlanu. b Može li sićušan čovek izmeriti ogromna zvezdana nebesa ili brda i planine na zemlji? Ne može. Ali Jehova meri nebesa tako lako kao kad čovek meri nešto pomoću pedlja — što je razmak između vrha palca i vrha malog prsta kad se rašire. U stvari, Bog može na vagi izmeriti planine i brda. Da li čak i najmudriji ljudi mogu savetovati Boga šta da uradi u trenutnoj situaciji ili mu reći šta da uradi u budućnosti? Sigurno da ne mogu!

19, 20. Koje slikovite reči Isaija koristi da bi naglasio Jehovinu veličinu?

¹⁹ A šta je s moćnim narodima na zemlji — mogu li se odupreti Bogu dok ispunjava svoju reč obećanja? Isaija odgovara opisujući narode sledećim rečima: „Gle, narodi su kao kap iz vedra, kao prašak na merilima, gle, ostrva su kao sitan prašak na vetru. Livan ni za vatru ne dostaje, a životinje njegove ni za žrtvu paljenicu. Svi su narodi pred njim kao ništa ništa su za njega oni, sama su taština“ (Isaija 40:15-17).

²⁰ Za Jehovu su čitavi narodi kao kap vode iz vedra. Nisu ništa više od praha koji se taloži na tasu, potpuno su beskorisni. c Pretpostavi da neko treba da izgradi ogroman oltar i kao drva za  vatru na oltaru koristi sva drveta koja prekrivaju livanske planine. Zatim, pretpostavi da kao žrtvu treba da prinese sve životinje koje tumaraju tim gorama. Čak ni takva žrtva ne bi bila dostojna Jehove. Kao da ni ova simbolika nije bila dovoljna, Isaija daje još jaču izjavu — svi narodi su „manje negoli ništa“ u Jehovinim očima (Isaija 40:17, DK).

21, 22. (a) Kako Isaija naglašava da je Jehova neuporediv? (b) Na koji nas zaključak navodi Isaijin slikoviti opis? (v) Koju naučno tačnu izjavu je zabeležio prorok Isaija? (Vidi okvir na 412. strani.)

²¹ Da bi dalje naglasio da je Jehova neuporediv, Isaija pokazuje koliko su glupi oni koji prave idole od zlata, srebra ili drveta. Koliko je samo ludo misliti da takvi idoli mogu odgovarajuće predstaviti ’Onoga koji sedi nad krugom od zemlje‘ i koji ima vlast nad njenim stanovnicima! (Pročitaj Isaiju 40:18-24).

²² Svi ovi slikoviti opisi navode nas na jedan zaključak — ništa ne može sprečiti neuporedivog Jehovu, nenadmašnog u sili i mudrosti, da ispuni svoje obećanje. Isaijine reči su sigurno veoma utešile i ojačale jevrejske izgnanike u Vavilonu koji su čeznuli da se vrate u svoju domovinu! I mi danas možemo biti sigurni da će Jehovina obećanja o našoj budućnosti postati stvarnost.

„Ko je sve to stvorio?“

23. Zbog čega se jevrejski izgnanici mogu ohrabriti, i šta Jehova sada naglašava o sebi?

²³ Postoji još jedan razlog zbog kog se jevrejski izgnanici mogu ohrabriti. Onaj koji obećava izbavljenje je Stvoritelj svega i Izvor celokupne  dinamičke energije. Da bi naglasio svoje zapanjujuće sposobnosti, Jehova skreće pažnju na svoju moć koja je očigledna u stvarstvu: „S kim ćete me dakle porediti, da bih mu ličio?, veli Sveti. Podignite oči svoje i gledajte! Ko je sve to stvorio? Ko li vojsku vodi njihovu? On svakoga po imenu zove i s velike sile [„obilja dinamičke energije“, NW] i moći njegove ni jedno ne izostaje“ (Isaija 40:25, 26).

24. Kako Jehova kad govori o sebi pokazuje da je bez premca?

²⁴ Svetac Izraelov govori sam o sebi. Da bi pokazao da je bez premca, Jehova usmerava pažnju na zvezde nebeske. Kao što vojni zapovednik postrojava svoje trupe, tako Jehova zapoveda zvezdama. Kad bi trebalo da ih sakupi, ’nijedna ne bi izostala‘. Iako ima mnogo zvezda, on svaku zove po imenu, bilo njenim ličnim imenom bilo nekim nazivom sličnim imenu. Poput poslušnih vojnika, one se drže svog mesta i poštuju red, jer njihov Vođa ima obilje „dinamičke energije“ i ’moćan‘ je. Dakle, jevrejski izgnanici imaju razlog za poverenje. Stvoritelj, koji zapoveda zvezdama, ima moć da podrži svoje sluge.

25. Kako se možemo odazvati na Božji poziv zapisan u Isaiji 40:26, i s kakvim rezultatom?

²⁵ Ko od nas može odbiti Božji poziv zapisan u Isaiji 40:26: „Podignite oči svoje i gledajte“? Otkrića današnjih astronoma pokazuju da zvezdano nebo uliva još više strahopoštovanja nego što je to verovatno bilo u Isaijino doba. Astronomi koji su pomoću moćnih teleskopa zavirili u nebesa procenjuju da vidljivi svemir ima čak 125 milijardi galaksija. Samo jedna od njih — galaksija Mlečni put — prema nekim procenama ima  preko 100 milijardi zvezda! Takvo spoznanje treba da nas u srcu podstakne na duboko poštovanje prema našem Stvoritelju i na potpuno pouzdanje u njegovo obećanje.

26, 27. Kako su opisana osećanja izgnanika u Vavilonu, i šta oni treba da znaju?

²⁶ Znajući da će godine zarobljeništva oslabiti duh jevrejskih izgnanika, Jehova nadahnjuje Isaiju da unapred zapiše ove ohrabrujuće reči: „Zašto govoriš, Jakove, zašto govoriš, Izraelu: ’Sudbina je moja pred Jehovom sakrivena i ne izlazi pravo moje ispred Boga moga?‘ Ne znaš li to, nisi li to naučio? Bog je, Jehova večni, krajeve zemlje  stvorio: ne muči se on niti sustaje; razum njegov ne može se izmeriti“ (Isaija 40:27, 28).

²⁷ Isaija beleži Jehovine reči koje opisuju osećanja izgnanika u Vavilonu, stotinama kilometara daleko od domovine. Neki misle da njihov Bog ne vidi ili ne zna za njihovu „sudbinu“ — njihov težak način života. Misle da je Jehova nezainteresovan za nepravde koje trpe. Zato ih treba podsetiti na ono što treba da znaju, ako ne iz ličnog iskustva onda barem iz onoga što su im drugi rekli. Jehova je sposoban i spreman da izbavi svoj narod. On je večni Bog i Stvoritelj čitave planete. Dakle, on još uvek ima moć koju je pokazao prilikom stvaranja, a ni moćni Vavilon nije van njegovog domašaja. Takav Bog se ne može umoriti i ne može razočarati svoj narod. Ne treba da očekuju da u potpunosti shvate Jehovine postupke, jer njegov razum — to jest uvid, poimanje i opažanje — prevazilazi njihovu moć shvatanja.

28, 29. (a) Kako Jehova podseća svoj narod da će priteći u pomoć umornima? (b) Koja ilustracija pokazuje kako Jehova daje snagu svojim slugama?

²⁸ Jehova preko Isaije i dalje ohrabruje malodušne izgnanike: „On umornom snagu daje i sustalom život krepi; deca se umore i sustaju, a i mladići posrću; ali koji se u Jehovu uzdaju ponavljaju snagu svoju; ko orlovi podignu se, zalete se, ne sustaju, hode i ne umore se“ (Isaija 40:29-31).

²⁹ Govoreći o potrebi da umornome da snagu, Jehova možda ima u mislima teško putovanje koje predstoji izgnanicima da bi se vratili kući. Jehova podseća svoj narod da je njegova odlika da pritekne u pomoć iznemoglima koji od njega traže podršku. Čak i najživahnije među ljudima  — ’decu‘ i ’mladiće‘ — može savladati umor i mogu posrtati od iscrpljenosti. Ipak, Jehova obećava da će dati snagu — neiscrpnu snagu za trčanje i pešačenje — onima koji se uzdaju u njega. Na izgled nenaporan let orla, moćne ptice koja ponekad satima može jedriti, koristi se da ilustruje kako Jehova daje snagu svojim slugama. d Pošto im  je na raspolaganju Božja podrška, jevrejski izgnanici nemaju razloga da budu očajni.

30. Kako pravi hrišćani danas mogu biti utešeni završnim stihovima 40. poglavlja Isaije?

³⁰ Ovi završni stihovi 40. poglavlja Isaije sadrže reči utehe za prave hrišćane koji žive u poslednjim danima ovog zlog sistema. Uz tako mnogo pritisaka i problema koji nas mogu obeshrabriti, utešno je znati da naš Bog primećuje teškoće koje podnosimo i nepravde koje trpimo. Možemo biti sigurni da će Stvoritelj svega, onaj čiji je ’razum neizmeran‘, ispraviti sve nepravde u svoje vreme i na svoj način (Psalam 147:5, 6). U međuvremenu, dok istrajavamo ne treba da se oslanjamo na sopstvenu snagu. Jehova, čija je pomoć neiscrpna, može svojim slugama u vreme kušnje dati snagu — snagu koja čak „nadilazi uobičajenu“ (2. Korinćanima 4:7).

31. Koje svetlo obećanje za Jevreje zarobljene u Vavilonu sadrži Isaijino proročanstvo, i u šta možemo biti apsolutno sigurni?

³¹ Razmisli o onim Jevrejima koji su u šestom veku pre n. e. bili zarobljeni u Vavilonu. Stotinama kilometara daleko, njihov voljeni Jerusalim stoji opustošen, a hram razrušen. Isaijino proročanstvo je za njih sadržavalo utešno obećanje o svetlosti i nadi — Jehova će ih vratiti u njihovu domovinu! Godine 537. pre n. e. Jehova je odveo svoj narod kući, dokazujući da je osoba koja ispunjava obećanja. I mi možemo imati apsolutno poverenje u Jehovu. Njegova obećanja o Kraljevstvu, koja su predivno izražena u Isaijinom proročanstvu, postaće stvarnost. To je zaista dobra vest — poruka svetlosti za čitavo čovečanstvo!

[Fusnote]

[Pitanja za razmatranje]

[Okvir/Slika na stranama 404, 405]

 Jehova, brižan pastir

Isaija poredi Jehovu s brižnim pastirom koji nosi jaganjce u svojim nedrima (Isaija 40:10, 11). Isaija očigledno temelji ovu dirljivu ilustraciju na stvarnim običajima pastira. Jedan savremeni istraživač koji je posmatrao pastire na obroncima Ermona na Srednjem istoku kaže: „Svaki pastir pažljivo posmatra svoje stado da vidi kako se ono snalazi. Kad uoči tek rođeno jagnje stavlja ga u preklop svog... velikog ogrtača, jer je i suviše slabo da bi išlo za majkom. Kad napuni nedra, ostale jaganjce stavlja na ramena, držeći ih za noge, ili ih stavlja u torbu ili korpu na leđima magarca, dok malecki ne budu mogli da idu za majkom.“ Zar nije utešno znati da mi služimo Bogu koji se tako nežno brine za svoj narod?

 [Okvir/Slika na 412. strani]

Kakvog je oblika Zemlja?

U drevna vremena ljudi su obično verovali da je Zemlja ravna ploča. Međutim, još u šestom veku pre n. e., grčki filozof Pitagora izneo je mišljenje da Zemlja mora biti sferičnog oblika. Pa ipak, dva veka pre nego što je Pitagora formulisao svoju teoriju, prorok Isaija je sa izuzetnom jasnoćom i sigurnošću rekao sledeće: „[On] sedi nad krugom od zemlje“ (Isaija 40:22, kurziv naš). Hebrejska reč hug koja se ovde prevodi sa ’krug‘ može se prevesti i „sfera“. Interesantno je da samo sferični predmeti iz bilo kog ugla izgledaju kao krug. e Dakle, daleko ispred svog vremena prorok Isaija je zapisao izjavu koja je naučno tačna i oslobođena drevnih mitova.

[Fusnota]

 [Slika na 403. strani]

Jovan Krstitelj je bio glas koji „viče u pustoši“