Sedmo poglavlje

Teško nevernom vinogradu!

Isaija 5:1-30

1, 2. Šta „dragi“ sadi, ali kako se to pokazuje kao razočaranje?

 „PO IZVRSNOJ lepoti jezika i savršenoj vičnosti u efikasnom izražavanju, ovo poređenje praktično nema premca.“ Tako je rekao jedan bibličar ukazujući na uvodne stihove 5. poglavlja Isaije. Isaijine reči predstavljaju više od jednog umetničkog dela, jer oslikavaju dirljiv prizor Jehovine ljubazne brige za njegov narod. U isto vreme, ove reči nas upozoravaju na ono što mu se ne dopada.

² Isaijino poređenje započinje sledećim rečima: „Zapevaću dragome svome pesmu dragog svoga o vinogradu njegovom. Dragi je moj na rodnome humu vinograd imao. Okopa ga, otrebi kamenje, i posadi lozom plemenitom; i sazida kulu usred njega, muljaonu iskopa u njemu. Nadao se dobrom grožđu, al’ on rodi vinjagom“ (Isaija 5:1, 2; uporedi s Markom 12:1).

Briga za vinograd

3, 4. Koji je trud s ljubavlju uložen u vinograd?

³ Bilo da Isaija svojim slušaocima doslovno peva ovo poređenje ili ne, ono bez sumnje zaokuplja njihovu pažnju. Većina verovatno zna kako to izgleda saditi vinograd, pa je zato Isaijin opis živ i realan. Kao i današnji vinogradari,  vlasnik tog vinograda ne sadi vinjagu već ’plemenitu lozu‘, to jest kvalitetnu lozu — sadnicu ili mladicu s neke druge loze. Shodno tome, sadi vinograd na „rodnome humu“, na mestu na kome će vinograd napredovati.

⁴ Da bi jedan vinograd rodio valja naporno raditi. Isaija opisuje kako vinogradar ’kopa zemlju i trebi kamenje‘ — što je monoton i zamoran posao! On verovatno ’zida kulu‘ od velikog kamenja. U stara vremena takve kule su služile kao mesta za stražare koji su čuvali useve od lopova i životinja. a On takođe podiže kameni zid da bi ogradio terase vinograda (Isaija 5:5). To se obično radilo da bi se sprečila erozija važnog površinskog sloja tla.

5. Šta vinogradar s pravom očekuje od svog vinograda, ali šta dobija?

⁵ Pošto se toliko trudio da zaštiti svoj vinograd, vinogradar s pravom očekuje da mu donese plod. Dok to iščekuje pravi muljaonicu. Ali da li se ostvarila ta berba kojoj se nadao? Ne, vinograd je rodio vinjagu.

Vinograd i njegov vlasnik

6, 7. (a) Ko je vlasnik vinograda, i šta predstavlja vinograd? (b) Na kakav sud poziva vlasnik?

⁶ Ko je vlasnik, i šta predstavlja vinograd? Vlasnik vinograda daje odgovor na ova pitanja kada kaže: „I sad stanovnici Jerusalima i ljudi iz Jude, sudite između mene i mog vinograda! Što se imalo činiti vinogradu mome što mu ne učinih? Kad sam dobrom grožđu se nadao, zašto on vinjagom  rodi? Kazaću vam sada što ću vinogradu svome učiniti. Oboriću mu ogradu, da opusti, razvaliću mu zid, da se izgazi“ (Isaija 5:3-5).

⁷ Da, Jehova je vlasnik vinograda, i došao je, da tako kažemo, u sudnicu tražeći da se presudi između njega i vinograda koji ga je razočarao. Šta onda predstavlja vinograd? Vlasnik objašnjava: „Vinograd je Jehove nad vojskama dom Izraelov a ljudi iz Jude mili sad njegov“ (Isaija 5:7a).

8. Šta je značajno u vezi s tim što Isaija oslovljava Jehovu sa „dragi“?

⁸ Isaija naziva Jehovu, vlasnika vinograda, ’svojim dragim‘ (Isaija 5:1). Isaija može da govori o  Bogu na tako prisan način samo zato što ima blizak odnos s njim. (Uporedi s Jovom 29:4; Psalmom 25:14.) Međutim, prorokova ljubav prema Bogu je mala u poređenju s ljubavlju koju je Bog pokazao prema svom ’vinogradu‘ — prema narodu koji je ’posadio‘. (Uporedi sa Izlaskom 15:17; Psalmom 80:9, 10.)

9. Kako se Jehova stara o svom narodu kao o vrednom vinogradu?

⁹ Jehova je ’posadio‘ svoj narod u hananskoj zemlji i dao mu svoje zakone i odredbe koje su služile kao jedan zid koji ga je štitio da ga drugi narodi ne iskvare (Izlazak 19:5, 6; Psalam 147:19, 20; Efešanima 2:14). Sem toga, Jehova im je dao sudije, sveštenike i proroke da ih poučavaju (2. Kraljevima 17:13; Malahija 2:7; Dela apostolska 13:20). Kada je Izrael bio pod pretnjom vojne agresije, Jehova je podizao izbavitelje (Jevrejima 11:32, 33). Jehova s razlogom pita: „Što se imalo činiti vinogradu mome što mu ne učinih?“

Prepoznati Božji današnji vinograd

10. Koje je poređenje u kojem se spominje vinograd ispričao Isus?

¹⁰ Moguće je da je Isus imao u mislima Isaijine reči kada je ispričao poređenje o ubilački nastrojenim vinogradarima: „Beše jedan čovek, domaćin, koji posadi vinograd i postavi ogradu oko njega i u njemu iskopa mesto za vinsku presu i podiže kulu, i dade ga u zakup vinogradarima, te otputova u tuđinu.“ Nažalost, vinogradari su izneverili vlasnika vinograda, i čak su ubili njegovog sina. Nadalje, Isus je pokazao da ovo poređenje uključuje više od doslovnog Izraela kada je rekao: „Božje kraljevstvo uzeće se od vas [telesnog Izraela] i daće se naciji koja donosi njegove plodove“ (Matej 21:33-41, 43).

11. Koji je duhovni vinograd postojao u prvom veku, i šta se desilo posle smrti apostola?

 ¹¹ Pokazalo se da je ta nova „nacija“ ’Izrael Božji‘ — duhovna nacija pomazanih hrišćana kojih ukupno ima 144 000 (Galatima 6:16; 1. Petrova 2:9, 10; Otkrivenje 7:3, 4). Isus je uporedio te učenike sa ’lozama‘ na ’pravom čokotu‘, što je u stvari on. Naravno, od tih loza se očekuje da rađaju plod (Jovan 15:1-5). One moraju iskazivati osobine slične Hristovim i učestvovati u delu propovedanja ’ove dobre vesti o kraljevstvu‘ (Matej 24:14; Galatima 5:22, 23). Ali od smrti dvanaestorice apostola, velika većina onih koji su tvrdili da su loze sa ’pravog čokota‘ pokazali su da su lažni — jer su rađali vinjagu umesto dobrih plodova (Matej 13:24-30, 38, 39).

12. Kako Isaijine reči osuđuju hrišćanski svet, i koju pouku sadrže za prave hrišćane?

¹² Prema tome, Isaijina osuda Jude danas se primenjuje na hrišćanski svet. Proučavanje istorije hrišćanskog sveta — njegovih krstaških i drugih ratova, njegovih inkvizicija — otkriva koliko je kiseo njegov plod! Međutim, pravi vinograd pomazanih hrišćana, kao i „veliko mnoštvo“ njihovih drugova, moraju paziti na Isaijine reči (Otkrivenje 7:9). Ako žele da ugode vlasniku vinograda moraju, svaki za sebe i kao grupa, donositi plodove koji mu se dopadaju.

’Vinjaga‘

13. Šta će Jehova uraditi sa svojim vinogradom zato što rađa loš plod?

¹³ Pošto je učinio sve što je bilo moguće u uzgajanju i obrađivanju svog vinograda, Jehova s pravom očekuje da on postane ’vinograd penušavog  vina!‘ (Isaija 27:2, NW). Međutim, umesto da rađa koristan plod, on rađa ’vinjagu‘, što doslovno znači „nešto smrdljivo“ ili „trule (pokvarene) bobice“ (Isaija 5:2; fusnota u NW; Jeremija 2:21). Zato Jehova objavljuje da će od tog naroda ukloniti svoju zaštitnu „ogradu“ (Isaija 5:5). Narod će biti ’uparložen‘, to jest napušten i sasušen. (Pročitaj Isaiju 5:6.) Mojsije je upozorio da će se tako nešto desiti ako ne budu slušali Božji Zakon (Ponovljeni zakoni 11:17; 28:63, 64; 29:22, 23).

14. Kakav plod Jehova očekuje od svog naroda, ali šta on umesto toga rađa?

¹⁴ Bog očekuje od tog naroda da rađa dobre plodove. Isaijin savremenik Mihej kaže: „Što Jehova od tebe zahteva! To je da po pravdi ideš i da voliš milosrđe, i da smerno pred Bogom svojim hodiš“ (Mihej 6:8; Zaharija 7:9). Međutim, narod nije sledio Jehovin savet. „[Bog] se nadao sudu, a gle! kršenje zakona; pravednosti, a gle! vika“ (Isaija 5:7b, NW ). Mojsije je predskazao da će neveran narod rađati otrovno grožđe sa „loze Sodomske“ (Ponovljeni zakoni 32:32). Onda je verovatno polni nemoral, uključujući i homoseksualnost, deo njihovog zastranjenja od Božjeg Zakona (Levitska 18:22). Izraz „kršenje zakona“ može se prevesti i kao ’prolivanje krvi‘. Takvo brutalno ponašanje sigurno je dovelo do ’vike‘ izmaltretiranih ljudi — do vike koja je doprla do ušiju Onoga ko je zasadio vinograd. (Uporedi s Jovom 34:28.)

15, 16. Kako pravi hrišćani mogu izbegavati da rađaju loše plodove koje je rađao Izrael?

¹⁵ Jehova Bog „ljubi pravdu i čestitost“ (Psalam 33:5). On je Jevrejima zapovedio: „Ne čini nepravdu u sudovima svojim; ne ugađaj siromahu zato što  je siromah i ne povodi se za bogatim zato što je bogat, nego pravo sudi bližnjemu svome“ (Levitska 19:15). Zato moramo izbegavati pristranost u međusobnom ophođenju tako što nikada nećemo dozvoliti da na naše mišljenje o ljudima utiče rasna pripadnost, životno doba, bogatstvo ili siromaštvo (Jakov 2:1-4). Naročito je važno da oni koji služe na položajima nadgledanja ’ne čine ništa po pristranosti‘, i da se uvek trude da saslušaju obe strane u jednoj stvari pre nego što donesu sud (1. Timoteju 5:21; Poslovice 18:13).

¹⁶ Nadalje, hrišćani koji žive u bezakonom svetu lako mogu razviti negativan ili buntovan stav prema Božjim merilima. Ali pravi hrišćani moraju biti ’spremni da poslušaju‘ Božje zakone (Jakov 3:17). Uprkos polnom nemoralu i nasilju „sadašnjeg zlog sistema stvari“, oni treba ’dobro da paze da ne hode kao nemudri, nego kao mudri‘ (Galatima 1:4; Efešanima 5:15). Oni žele da izbegavaju popustljiva gledišta o polnim odnosima, i kada iskrsnu neslaganja, oni to treba da rešavaju bez ’gorčine, gneva, srdžbe, vike i pogrdnog govora‘ (Efešanima 4:31). Time što razvijaju pravednost, pravi hrišćani odaju Bogu čast i stiču njegovu naklonost.

Cena pohlepe

17. Koje je rđavo ponašanje Isaija osudio u prvoj nevolji?

¹⁷ U osmom stihu, Isaija više ne citira Jehovine reči. Osuđujući nešto od ’vinjage‘ koja je rodila u Judi, on lično objavljuje prvu od šest nevolja: „Teško onima koji kuću s kućom sastavljaju i njivu na njivu nastavljaju — pa da nigda više mesta nema — da bi sami u zemlji ostali! Evo što mi  Jehova nad vojskama javi: Zaista će sve te mnoge kuće se razrušiti, puste će ostati te velike lepe kuće; i deset će rala vinograda jedan sami vat da daju, jedan gomer od semenja samo jednu efu“ (Isaija 5:8-10).

18, 19. Kako Isaijini savremenici ignorišu Jehovine imovinske zakone, i kakve će posledice snositi?

¹⁸ U drevnom Izraelu sva zemlja je u krajnjoj liniji pripadala Jehovi. Svaka porodica je imala nasleđe od Boga, koje je mogla dati pod zakup ili u zajam, ali ga nikako nije mogla prodati „za svagda“ (Levitska 25:23). Ovaj zakon je sprečavao zloupotrebe, kao što je monopol nad nekretninama. Takođe je štitio porodice da ne upadnu u krajnje siromaštvo. Međutim, neki u Judi su pohlepno kršili Božje zakone o imovinskim odnosima. Mihej je napisao: „Za njivama se lakome, i njih otimaju, za kućama, i njih uzimaju; na čoveka i dom njegov nasilje čine, na čoveka i na nasleđe njegovo“ (Mihej 2:2). Ali Poslovice 20:21 upozoravaju: „Imanje odjednom naglo [„pohlepom“, NW] dobijeno, neće na posletku blagoslov dobiti.“

¹⁹ Jehova obećava da će te pohlepne ljude lišiti nepošteno stečenog bogatstva. Kuće koje iznuđuju „puste će ostati“. Zemlja za kojom žude rađaće samo delić onoga što može. Kako i kada će se ovo prokletstvo tačno ispuniti nije navedeno. Ono verovatno ukazuje, barem delimično, na stanje koje će nastupiti tokom predstojećeg izgnanstva u Vavilon (Isaija 27:10).

20. Kako se današnji hrišćani mogu kloniti pohlepnih stavova koje su pokazivali neki Izraelci?

²⁰ Današnji hrišćani se moraju gnušati nezasite pohlepe poput one koju su tada pokazivali neki Izraelci (Poslovice 27:20). Kad materijalne  stvari postanu preterano važne, onda nije teško da čovek spadne na beskrupulozne načine sticanja novca. Čovek bi se lako mogao zaplesti u prljave poslove ili nerealne planove za bogaćenje preko noći. „Ko za bogatstvom juri neće biti bez kazne“ (Poslovice 28:20). Koliko je onda važno da budemo zadovoljni onim što imamo! (1. Timoteju 6:8).

Zamka sumnjive zabave

21. Koje grehe Isaija osuđuje u najavi druge nevolje?

²¹ Isaija zatim najavljuje drugu nevolju: „Teško onima što za rana jutra žestoka pića traže, i koji su već pre noći raspaljeni od vina! Harfe, gusle i daire, frule i vino vesele im gozbe njihove; al’ oni ne paze na dela Jehovina i ne vide rada ruku njegovih“ (Isaija 5:11, 12).

22. Kako se u Izraelu ogleda nedostatak uzdržljivosti, i kakve će biti posledice po narod?

²² Jehova je ’srećan Bog‘ i svojim slugama ne zamera na umerenoj rekreaciji (1. Timoteju 1:11). Međutim, ti ljudi koji jurcaju za zadovoljstvima prevršili su sve mere! „Oni koji se opijaju obično se opijaju noću“, kaže Biblija (1. Solunjanima 5:7). Ali prema ovom proročanstvu, oni koji terevenče počinju sa svojim pijankama u cik zore i piju sve do večeri! Ponašaju se kao da Bog ne postoji, kao da mu neće položiti račun za svoje postupke. Isaija takvima predviđa mračnu budućnost. „Zato će se narod moj iznenada u roblje odvesti; plemstvo će njegovo umreti od gladi, a mnoštvo njegovo izdisati od žeđi“ (Isaija 5:13). Zato što ne želi da postupa u skladu s tačnim spoznanjem, narod koji je u savezu s Bogom — i mali i veliki u njemu — otići će u Šeol. (Pročitaj Isaiju 5:14-17.)

23, 24. Kakvu uzdržljivost i umerenost treba da pokazuju hrišćani?

 ²³ Među nekim hrišćanima u prvom veku „terevenke“, to jest ’bančenja‘, takođe su predstavljali problem (Galatima 5:21, Savremeni srpski prevod; 2. Petrova 2:13). Zato ne treba da nas iznenadi što i danas neki predani hrišćani pokazuju loše rasuđivanje kada se radi o društvenim zabavama. Zbog neograničenog konzumiranja alkoholnih pića, neki su bili bučni i mahniti (Poslovice 20:1). Čak je bilo i nekih koji su se pod uticajem prekomernog alkohola ponašali nemoralno, a neki skupovi su trajali praktično celu noć i na taj način poremetili hrišćanske aktivnosti za sutrašnji dan.

²⁴ Međutim, uravnoteženi hrišćani donose Božji plod i iskazuju uzdržljivost i umerenost u izboru rekreacije. Oni slede Pavlov savet koji se nalazi u Rimljanima 13:13: „Kao po danu hodimo pristojno, ne u terevenkama i pijankama.“

Mrzeti greh i voleti istinu

25, 26. Kakvo zlo razmišljanje Izraelaca otkriva Isaija u najavi treće i četvrte nevolje?

²⁵ Saslušajmo sada treću i četvrtu nevolju koje Isaija najavljuje: „Teško onima koji bezakonje užama poroka vuku i greh kao remenima kolskim, i koji govore: ’Nek pohiti, neka brzo svoje delo svrši, da ga vidimo! Neka dođe, i izvrši se namera Sveca Izraelova, da je poznamo!‘ Teško onima koji zlo dobro a dobro zlo zovu, koji od mraka svetlost prave a mrak od svetlosti, koji od gorkoga prave slatko a od slatkoga gorko“ (Isaija 5:18-20).

²⁶ Kakav živopisan prikaz onih koji čine greh! Prionuli su za greh kao što je tegleća marva vezana  za kola. Ti grešnici se ne plaše nikakvog predstojećeg dana suda. Podrugljivo govore: ’Neka [Božje delo] brzo dođe!‘ Umesto da se podlože Božjem Zakonu, oni izvrću stvari objavljujući da je „zlo dobro a dobro zlo“. (Uporedi s Jeremijom 6:15; 2. Petrovom 3:3-7.)

27. Kako današnji hrišćani mogu izbegavati stav koji su imali ti Izraelci?

²⁷ Današnji hrišćani moraju po svaku cenu izbegavati takav stav. Recimo, oni ne smatraju da je svetsko gledište o bludu i homoseksualnosti prihvatljivo (Efešanima 4:18, 19). Istina, hrišćanin može ’napraviti neki pogrešan korak‘ koji bi mogao voditi do toga da počine ozbiljan greh (Galatima 6:1). Starešine  u skupštini su spremne da pomognu onima koji su pali i kojima treba pomoć (Jakov 5:14, 15). Uz pomoć molitvi i biblijskih saveta mogu se duhovno oporaviti. U suprotnom, postoji opasnost da postanu ’robovi greha‘ (Jovan 8:34). Umesto da se ismevaju Bogu i da izgube iz vida predstojeći dan suda, hrišćani se trude da pred Jehovom ostanu „bez mrlje i bez mane“ (2. Petrova 3:14; Galatima 6:7, 8).

28. Koji se gresi osuđuju u Isaijinoj najavi poslednjih nevolja, i kako današnji hrišćani mogu izbegavati takve grehe?

²⁸ Odgovarajuće tome, Isaija dodaje ove poslednje nevolje: „Teško onima koji su mudri pred očima svojim i misle da su razumni! Teško onima koji su na vinu jaki i junaci u mešanju pića žestokih; koji za poklon bezdušnika opravdaju a nevinima pravdu otimaju!“ (Isaija 5:21-23). Ove reči su verovatno bile upućene onima koji su služili kao sudije u zemlji. Skupštinske starešine danas ne žele da izgledaju „mudri pred očima svojim“. Oni ponizno prihvataju savet drugih starešina i tačno se drže organizacijskih uputstava (Poslovice 1:5; 1. Korinćanima 14:33). Umereni su u korišćenju alkoholnih pića, i nikada ih ne uzimaju neposredno pre izvršavanja skupštinskih odgovornosti (Osija 4:11). Starešine ne žele čak ni da daju povoda da se misli kako nekima povlađuju (Jakov 2:9). Koliko se to samo razlikuje od sveštenstva hrišćanskog sveta! Mnogi od njih su tolerantni prema uticajnim i bogatim grešnicima u svojoj sredini, što je u direktnoj suprotnosti onome na šta je apostol Pavle upozorio u Rimljanima 1:18, 26, 27; 1. Korinćanima 6:9, 10 i Efešanima 5:3-5.

29. Koji koban kraj očekuje Jehovin izraelski vinograd?

 ²⁹ Isaija zaključuje ovu proročansku poruku opisom kobnog kraja koji očekuje one koji su ’odbacili zakon Jehovin‘ i nisu hteli da rađaju pravedan plod (Isaija 5:24, 25; Osija 9:16; Malahija 4:1). On objavljuje: „[Jehova] dalekim narodima zastavu podiže i jednoga od njih s kraja zemlje zove; i gle, on ga brzo i lako sustiže“ (Isaija 5:26; Ponovljeni zakoni 28:49; Jeremija 5:15).

30. Ko će sazvati ’narode‘ protiv Jehovinog naroda, i kakav će biti ishod?

³⁰ U drevna vremena jedan stub na nekom uzvišenom mestu služio je i kao ’zastava‘, to jest zborno mesto, za narod ili vojsku. (Uporedi sa Isaijom 18:3; Jeremijom 51:27.) Sada će sam Jehova sakupiti te neimenovane ’narode‘ da izvrše njegovu presudu. b On će ’pozvati‘, to jest, obratiti pažnju na svoj tvrdoglavi narod kao na cilj vredan osvajanja. Prorok zatim opisuje brz i užasan juriš tih osvajača nalik lavovima koji će „grabiti plen“, to jest Božji narod, ’i odneti‘ ga u ropstvo. (Pročitaj Isaiju 5:27-30a.) Kakav žalostan kraj zemlje Jehovinog naroda! „Gledajući zemlju, videće se samo mrak, u kome se strah i čežnja bore, a na nebu kraljevaće tama“ (Isaija 5:30b).

31. Kako pravi hrišćani mogu izbeći da pretrpe kaznu dosuđenu Jehovinom izraelskom vinogradu?

³¹ Da, vinograd koji je Bog s ljubavlju posadio pokazao se kao jalov — i zaslužuje jedino da se uništi. Kakve samo snažne pouke Isaijine reči nose svima koji danas služe Jehovi! Neka se trude da rađaju samo pravedan plod, na Jehovinu halu i na svoje spasenje!

[Fusnote]

[Pitanja za razmatranje]

[Slika na 83. strani]

Grešnik je vezan za greh kao što je tegleća marva vezana za kola

 [Slika na celoj 85. strani]