Vera jednog kralja je nagrađena
Dvadeset deveto poglavlje
Vera jednog kralja je nagrađena
1, 2. Kako se pokazalo da je Jezekija bolji kralj od Ahaza?
JEZEKIJA je imao 25 godina kad je postao kralj Jude. Kakav je vladar bio? Da li je išao stopama svog oca, kralja Ahaza, i navodio svoje podanike da idu za lažnim bogovima? Ili je predvodio narod u obožavanju Jehove, kao što je to činio njegov praotac kralj David? (2. Kraljevima 16:2).
2 Kad je Jezekija stupio na presto, ubrzo je postalo očigledno da namerava činiti „ono što je pravo pred očima Jehovinim“ (2. Kraljevima 18:2, 3). U prvoj godini vladanja naredio je da se popravi Jehovin hram i obnovi hramska služba (2. Letopisa 29:3, 7, 11). Zatim je organizovao veličanstvenu proslavu Pashe na koju je pozvan sav narod — uključujući i deset severnih plemena Izraela. Bila je to nezaboravna svečanost! Tako nešto nije se desilo još od vremena kralja Solomona (2. Letopisa 30:1, 25, 26).
3. (a) Koju su akciju preduzeli stanovnici Izraela i Jude prisutni na Pashi koju je organizovao Jezekija? (b) Šta današnji hrišćani uče iz odlučne akcije koju su preduzeli prisutni na toj Pashi?
3 Na kraju proslave Pashe, prisutni su bili podstaknuti da obore idole, izlome likove, unište visine i oltare lažnih bogova, posle čega su se vratili u svoje gradove rešeni da služe pravom Bogu (2. Letopisa 31:1). Koliko je samo taj religiozni stav bio suprotan onom koji su ranije imali! Današnji pravi hrišćani iz ovoga mogu naučiti koliko je važno da ’ne ostavljaju svoje sastanke‘. Takvi sastanci, bilo u lokalnim skupštinama ili na većim skupovima i kongresima, igraju važnu ulogu u primanju ohrabrenja i u tome da ih bratstvo i Božji duh ’podstiču na ljubav i dobra dela‘ (Jevrejima 10:23-25).
Vera stavljena na ispit
4, 5. (a) Kako je Jezekija pokazao da je nezavisan od Asirije? (b) Koju je vojnu akciju Senaherib preduzeo protiv Jude, i koje korake Jezekija preduzima da bi izbegao direktan napad na Jerusalim? (v) Kako se Jezekija priprema da brani Jerusalim od Asiraca?
4 Jerusalimu su predstojale ozbiljne kušnje. Jezekija je raskinuo savez koji je njegov neverni otac Ahaz sklopio sa Asircima. Potčinio je čak i Filisteje, saveznike Asirije (2. Kraljevima 18:7, 8). Zato se asirski kralj razbesneo. Otuda čitamo sledeće: „Četrnaeste godine kraljevanja Jezekijina, Senahirim, kralj Asirski krenu se na sve tvrde gradove Judine i uze ih“ (Isaija 36:1). Nadajući se možda da će zaštititi Jerusalim od direktnog napada nemilosrdne asirske vojske, Jezekija pristaje da Senaheribu plati ogroman danak od 300 talanata srebra i 30 talanata zlata a (2. Kraljevima 18:14).
5 Pošto u kraljevskoj riznici nema dovoljno zlata i srebra da se plati danak, Jezekija ostatak nadoknađuje plemenitim metalima iz hrama. Raskovao je i hramska vrata, koja su bila obložena zlatom, i šalje to zlato Senaheribu. Asirci su time zadovoljni, ali ne zadugo (2. Kraljevima 18:15, 16). Po svemu sudeći, Jezekija shvata da Asirci još dugo neće Jerusalim ostaviti na miru. Zato se moraju izvršiti neke pripreme. Narod zatrpava vodene izvore koji bi mogli obezbediti vodu Asircima u pohodu. Jezekija takođe jača jerusalimska utvrđenja i stvara arsenal oružja, uključujući i ’mnogo štitova‘ (2. Letopisa 32:4, 5).
6. U koga se Jezekija uzda?
6 Međutim, Jezekija se ne uzda u mudre ratne strategije niti u utvrđenja, već u Jehovu nad vojskama. Svojim vojnim zapovednicima daje sledeći savet: „Budite srčani i hrabri! Ne bojte se i ne plašite se kralja Asirskoga, ni svega mnoštva što je s njim, jer je s nama veći nego s njim. S njim je mišica telesna a s nama je Jehova Bog naš, da nam pomože i da bije naše bojeve.“ Odazivajući se na ove reči, „narod se osloni na reči Jezekije, kralja Judina“ (2. Letopisa 32:7, 8). Dok razmatramo Isaijino proročanstvo od 36. do 39. poglavlja, pokušaj da sebi dočaraš uzbudljive događaje koji slede.
Ravsak iznosi svoje mišljenje
7. Ko je Ravsak, i zašto je poslat u Jerusalim?
7 Senaherib šalje u Jerusalim Ravsaka (što je vojna titula, a ne lično ime) s još dvojicom velikodostojnika da traže da se grad preda (2. Kraljevima 18:17). Izvan gradskih zidina na susret im izlaze Jezekijini predstavnici, Elijakim upravnik Jezekijinog dvora, tajnik Somna i letopisac Joah, Asafov sin (Isaija 36:2, 3).
8. Kako Ravsak pokušava da slomi otpor Jerusalima?
8 Ravsakov cilj je jednostavan — da ubedi Jerusalim da se preda bez borbe. Govoreći na hebrejskom, najpre kaže: „Koja je to uzdanica na koju se oslanjaš?... U što se dakle uzdaš, te si se odmetnuo od mene?“ (Isaija 36:4, 5). Zatim se Ravsak ruga uplašenim Jevrejima, podsećajući ih da su potpuno izolovani. Kome se mogu obratiti za pomoć? Toj ’slomljenoj trsci‘, Egiptu? (Isaija 36:6). U to vreme, Egipat zaista liči na slomljenu trsku; u stvari, Etiopija je privremeno osvojila tu bivšu svetsku silu, a tadašnji egipatski faraon, kralj Tirak, nije Egipćanin već Etiopljanin. I Asirija samo što ga nije porazila (2. Kraljevima 19:8, 9). Pošto Egipat ne može da spase ni sebe, Judi neće biti ni od kakve pomoći.
9. Šta izgleda navodi Ravsaka na zaključak da će Jehova napustiti svoj narod, ali kakve su činjenice?
9 Ravsak ih sada ubeđuje da se Jehova neće boriti za svoj narod jer je nezadovoljan njime. On kaže: „Ako li mi rečeš: Uzdamo se u Jehovu, Boga svoga, — nije li to onaj čije je visine i oltare oborio Jezekija“ (Isaija 36:7). Naravno, kada su porušili visine i oltare u zemlji, Jevreji nipošto nisu odbacili Jehovu već su mu se u stvari vratili.
10. Zašto nije bitno da li je Judina odbrana mnogobrojna ili nije?
10 Zatim Ravsak podseća Jevreje da su u vojnom smislu potpuno nadjačani. Arogantno postavlja sledeći izazov: „Daću ti dve hiljade konja ako možeš dobaviti ljude koji će ih jahati“ (Isaija 36:8). Međutim, da li je u stvarnosti bitno da li Juda ima mnogo ili malo uvežbanih konjanika? Nije bitno, jer Judino spasenje ne zavisi od toga da li ima moćnu vojsku Poslovice 21:31 objašnjavaju to na sledeći način: „Konj se oprema za dan boja, al’ od Jehove je spas.“ Zatim Ravsak tvrdi da Jehova blagosilja Asirce, a ne Jevreje. Inače, kako on tvrdi, Asirci nikada ne bi toliko daleko prodrli u Judinu teritoriju (Isaija 36:9, 10).
11, 12. (a) Zašto Ravsak insistira na tome da govori „judejski“, i kako pokušava da iskuša Jevreje koji ga slušaju? (b) Kako Ravsakove reči možda utiču na Jevreje?
11 Jezekijine predstavnike brine kako će Ravsakovi argumenti uticati na ljude koji ga mogu čuti s vrha gradskih zidina. Jevrejski zvaničnici traže sledeće: „Govori slugama svojim Sirski, jer razumijemo, a nemoj nam govoriti Judejski da sluša narod na zidu“ (Isaija 36:11, DK). Ali Ravsak nema nameru da govori sirijski. On želi da poseje seme sumnje i straha među Jevreje tako da se oni predaju i da Jerusalim osvoji bez borbe! (Isaija 36:12). Zato Asirac opet govori „judejski“. On upozorava stanovnike Jerusalima sledećim rečima: „Nemojte da vas vara Jezekija, jer vas on ne može izbaviti.“ Zatim one koji ga slušaju pokušava da iskuša prikazujući kakav bi život Jevreji mogli imati pod asirskom vladavinom: „Zaključite mir sa mnom i dođite k meni, i svaki će od vas jesti sa svog čokota i sa svoje smokve i piće svaki iz svoga studenca, dok ne dođem i odnesem vas u zemlju kao što je vaša, u zemlju obilnu žitom i vinom, u zemlju obilnu hlebom i vinogradima“ (Isaija 36:13-17).
12 Jevreji ove godine ostaju bez žetve — zbog asirskog pohoda nisu mogli da zaseju useve. Mogućnost da jedu sočno grožđe i piju hladnu vodu sigurno je vrlo privlačna za one koji slušaju sa zidina. Ali Ravsak još nije završio s pokušajem da oslabi Jevreje.
13, 14. Uprkos Ravsakovim argumentima, zašto je ono što se desilo Samariji nevažno za situaciju u Judi?
13 Iz svog arsenala argumenata, Ravsak poteže još jedno verbalno oružje. Upozorava Jevreje da ne veruju Jezekiji ako im kaže: „Jehova će nas izbaviti.“ Ravsak podseća Jevreje da samarijski bogovi nisu sprečili Asirce da pokore deset plemena. A bogovi drugih naroda koje je Asirija osvojila? „Gde su bogovi Ematski i Arfadski?“, pita on. „Gde su bogovi Sefarvimski? Jesu li oni izbavili Samariju iz mojih ruku?“ (Isaija 36:18-20).
14 Naravno, Ravsak kao obožavalac lažnih bogova ne shvata da postoji velika razlika između otpadničke Samarije i Jerusalima koji je pod Jezekijom. Samarijski lažni bogovi nisu imali moć da spasu desetoplemensko kraljevstvo (2. Kraljevima 17:7, 17, 18). S druge strane, Jerusalim pod Jezekijom je okrenuo leđa lažnim bogovima i vratio se služenju Jehovi. Međutim, tri judejska predstavnika ne pokušavaju da to objasne Ravsaku. „Ali oni ćutahu; ne odgovoriše ni reči, jer kralj beše dao ovu zapovest: Ne odgovarajte“ (Isaija 36:21). Elijakim, Somna i Joah se vraćaju Jezekiji i podnose zvanični izveštaj o onome što je Ravsak rekao (Isaija 36:22).
Jezekija donosi odluku
15. (a) S kojom odlukom se Jezekija sada suočava? (b) Kako Jehova uverava svoj narod?
15 Kralj Jezekija sada mora doneti odluku. Da li će Jerusalim predati Asircima? Da li će udružiti snage sa Egiptom? Ili će ostati na svome i boriti se? Jezekija je pod velikim pritiskom. Odlazi u Jehovin hram dok šalje Elijakima i Somnu, zajedno sa starijim sveštenicima, da pitaju Jehovu preko proroka Isaije (Isaija 37:1, 2). Obučeni u kostret, kraljevi izaslanici prilaze Isaiji govoreći: „Ovo je dan nevolje, kazne i sramote... Može biti da je Jehova, Bog tvoj, čuo reči Ravsaka koga kralj Asirski, gospodar njegov, posla da ruži Boga živoga, i može biti da će Jehova, Bog tvoj, udariti kazne svoje zbog reči koje je čuo“ (Isaija 37:3-5). Da, Asirci izazivaju živog Boga! Da li će Jehova obratiti pažnju na njihovo ruganje? Jehova preko Isaije uverava Jevreje sledećim rečima: „Ne plaši se od reči koje si čuo, kojima sluge kralja Asirskoga huliše na me. Evo ja ću pustiti na njih duh, da će na glas koji će čuti vratiti se u svoju zemlju, i učiniću da u svojoj zemlji on pogine od mača“ (Isaija 37:6, 7).
16. Koja pisma šalje Senaherib?
16 U međuvremenu, Ravsak je pozvan da se vrati i bude uz Senaheriba dok taj kralj vodi rat protiv Livne. Senaherib će se pozabaviti Jerusalimom nešto kasnije (Isaija 37:8). Ipak, Ravsakov odlazak Jezekiji ne donosi predah. Senaherib šalje preteća pisma u kojima poručuje šta stanovnici Jerusalima mogu očekivati ako se ne predaju: „Čuo si šta su učinili kraljevi Asirski svim zemljama potrvši ih sasvim; a ti li ćeš se izbaviti? Jesu li narode koje satraše oci moji izbavili bogovi njihovi?... Gde su kralj Emotski, kralj Arfadski i kralj od grada Sefarvaima od Ene i Ave?“ (Isaija 37:9-13). U suštini, Asirac kaže da je besmisleno pružati otpor — to će doneti samo još veće nevolje!
17, 18. (a) S kojim poticajem Jezekija traži zaštitu od Jehove? (b) Kako Jehova preko Isaije odgovara Asircu?
17 Veoma zabrinut zbog posledica odluke koju mora doneti, Jezekija razvija Senaheribova pisma pred Jehovom u hramu (Isaija 37:14). U iskrenoj molitvi preklinje Jehovu da sasluša pretnje Asirca, i završava molitvu sledećim rečima: „A sad, Jehova, Bože naš, izbavi nas iz ruku Senahirimovih, da poznaju sva kraljevstva na zemlji da si ti sam Jehova“ (Isaija 37:15-20). Iz ovoga se jasno vidi da Jezekija nije prvenstveno zabrinut za svoje izbavljenje već za sramotu koja će biti nanesena Jehovinom imenu ako Asirija porazi Jerusalim.
18 Jehovin odgovor na Jezekijinu molitvu dolazi preko Isaije. Jerusalim se ne sme predati Asiriji; mora ostati na svome. Govoreći o Senaheribu, Isaija odvažno prenosi Jehovinu poruku Asircu: „Ruga ti se, podsmehiva ti se devojka, kći Sionska; glavom [podrugljivo] maše za tobom kći Jerusalimska“ (Isaija 37:21, 22). Jehova u suštini još kaže: ’Ko si ti da se rugaš Svecu Izraelovom? Znam tvoja dela. Mnogo si ambiciozan i mnogo se hvališ. Uzdaš se u svoju vojnu silu i osvojio si mnoge zemlje. Ali nisi nepobediv. Pokvariću ti planove. Pobediću te. A onda ću tebi uraditi ono što si ti uradio drugima. Kroz nozdrve ću ti provući brnjicu i vratiću te u Asiriju!‘ (Isaija 37:23-29).
’Neka ti ovo bude znak’
19. Koji znak Jehova daje Jezekiji, i šta on znači?
19 Kakvu garanciju ima Jezekija da će se Isaijino proročanstvo ispuniti? Jehova odgovara: „A tebi neka ovo bude znak: Jeo se jedne godine rod od otpalog žita, druge godine ono što samo od sebe rodi; ali ćete treće godine sejati i žeti i sadićete vinograde i ješćete rod od njih“ (Isaija 37:30). Jehova će obezbediti hranu za Jevreje koji su u zamci. Iako ne mogu da zaseju njive zbog asirske okupacije, ješće pabirke od prošlogodišnje žetve. Sledeće godine, sabatne godine, moraju ostaviti polja neobrađena, uprkos očajnoj situaciji u kojoj se nalaze (Izlazak 23:11). Jehova obećava da će ako narod bude slušao njegov glas, na poljima iznići dovoljno žita da se mogu prehraniti. Zatim će sledeće godine, ljudi sejati seme na uobičajen način i uživaće u plodovima svoga rada.
20. U kom smislu će oni koji su izbegli asirski napad „pustiti žile ozdo i roditi ozgo“?
20 Jehova sada upoređuje svoj narod s biljkom koja se ne može lako iščupati: „Ostatak doma Judina... opet će pustiti žile ozdo i roditi ozgo“ (Isaija 37:31, 32). Da, oni koji se uzdaju u Jehovu nemaju čega da se plaše. Oni i njihovo potomstvo ostaće čvrsto utvrđeni u zemlji.
21, 22. (a) Šta je prorečeno za Senaheriba? (b) Kako i kada se obistinjuju Jehovine reči o Senaheribu?
21 Šta je s pretnjama Asirca Jerusalimu? Jehova odgovara: „Neće on u ovaj grad ulaziti, niti će bacati amo strele; neće se on k njemu sa štitom primaći, niti će opkopa oko njega kopati. Vratiće se putem kojim je došao a u ovaj grad on neće ulaziti“ (Isaija 37:33, 34). Između Asirije i Jerusalima neće biti nikakve bitke. Na opšte iznenađenje, Asirci, a ne Jevreji, biće poraženi bez borbe.
22 Kao što je i obećao, Jehova šalje jednog anđela koji ubija najbolji deo Senaheribovih trupa — 185 000 ljudi. To se očigledno dešava u Livni, i kada se Senaherib budi nalazi mrtva tela vođa, starešina i junaka svoje vojske. Posramljen, vraća se u Ninivu, ali uprkos velikom porazu i dalje je tvrdoglavo odan svom lažnom bogu Nisroku. Nekoliko godina kasnije, dok je Senaherib vršio obožavanje u Nisrokovom hramu, ubila su ga njegova dva sina. Beživotni Nisrok još jednom pokazuje da nema spasilačku moć (Isaija 37:35-38).
Jezekijina vera biva još više ojačana
23. S kojom se krizom Jezekija suočava kada Senaherib prvi put ustaje protiv Jude, i šta je sve uključeno u to?
23 Otprilike u vreme kada se Senaherib prvi put podiže protiv Jude, Jezekija se teško razboleva. Isaija mu kaže da će umreti (Isaija 38:1). Ovaj 39-godišnji kralj je očajan. Nije zabrinut samo za svoju dobrobit već i za budućnost naroda. Jerusalimu i Judi preti opasnost od napada Asiraca. Ako Jezekija umre, ko će voditi borbu? U to vreme Jezekija nije imao sina koji bi preuzeo vladanje. U usrdnoj molitvi Jezekija preklinje Jehovu da pokaže milost prema njemu (Isaija 38:2, 3).
24, 25. (a) Kako Jehova milosrdno uslišava Jezekijinu molitvu? (b) Koje je čudo Jehova izveo, kao što je opisano u Isaiji 38:7, 8?
24 Isaija još nije izašao iz dvorskog dvorišta a Jehova ga šalje nazad kod kralja na bolesničkoj postelji, s još jednom porukom: „Čuo sam molitvu tvoju i video sam suze tvoje. Evo dodaću ti veku tvome petnaest godina. Izbaviću tebe i ovaj grad iz ruku kralja Asirskoga i braniću ovaj grad“ (Isaija 38:4-6; 2. Kraljevima 20:4, 5). Jehova će potvrditi obećanje jednim neobičnim znakom: „Evo ja ću vratiti natrag senku sa suncem za deset stepeni po stepenima po kojima je pala na sunčanik Ahazov“ (Isaija 38:7, 8a).
25 Prema jevrejskom istoričaru Josifu, unutar kraljevske palate nalazile su se stepenice, a blizu njih je verovatno bio jedan stub. Kad sunčevi zraci padaju na stub, oni bacaju senku na stepenice. Čovek bi mogao meriti vreme u toku dana posmatrajući pomeranje senke na stepenicama. Jehova će sada izvesti jedno čudo. Kad senka postepeno padne na stepenice na uobičajen način, vratiće se unazad za deset stepenika. Ko je ikada čuo za tako nešto? Biblija kaže: „Sunce se vrati za deset stepeni po stepenima po kojima bejaše sišlo“ (Isaija 38:8b). Ubrzo posle toga Jezekija se oporavio. Vest o tome se proširila čak do Vavilona. Kad vavilonski kralj to čuje, šalje glasnike u Jerusalim da saznaju činjenice.
26. Koji je jedan od rezultata produžavanja Jezekijinog života?
26 Otprilike tri godine posle Jezekijinog čudesnog oporavka, rodio mu se prvi sin, Manasija. Kada je Manasija odrastao nije pokazivao cenjenje za Božju samilost, bez koje se ne bi ni rodio! Umesto toga, Manasija je skoro celog života do krajnosti činio ono što je loše u Jehovinim očima (2. Letopisa 32:24; 33:1-6).
Greška u prosuđivanju
27. Na koje sve načine Jezekija pokazuje cenjenje prema Jehovi?
27 Poput svog praoca Davida, Jezekija je čovek od vere. On ceni Božju Reč. Prema Poslovicama 25:1, on je izvršio pripreme da se sakupi materijal koji se nalazi u Poslovicama od 25. do 29. poglavlja. Neki smatraju da je napisao 119. Psalam. Dirljiva pesma zahvalnosti koju je Jezekija sastavio posle ozdravljenja pokazuje da je bio čovek s dubokim osećanjima. On zaključuje da je najvažnija stvar u životu da hvalimo Jehovu u njegovom hramu „sve dane života našeg“ (Isaija 38:9-20). Imajmo i mi takav isti stav prema čistom obožavanju!
28. Koju grešku u prosuđivanju pravi Jezekija neko vreme posle čudesnog izlečenja?
28 Iako je veran, Jezekija je nesavršen. Neko vreme nakon što ga je Jehova izlečio, pravi jednu ozbiljnu grešku u prosuđivanju. Isaija objašnjava: „U to vreme Merodah-Valadan, sin Valadanov, kralj Vavilonski posla pismo i poklon Jezekiji, jer beše saznao za njegovu bolest i za njegovo ozdravljenje. Jezekija se obradova tome i pokaza izaslanicima sve riznice svoje, srebro i zlato, mirise i skupoceno ulje, svu svoju oružnicu i sve što se nalažaše u riznicama njegovim. Ne osta ništa da im Jezekija ne pokaza u domu svome i na svim imanjima svojim“ (Isaija 39:1, 2). b
29. (a) S kojim je poticajem možda Jezekija pokazao svoje blago vavilonskoj delegaciji? (b) Kakve će biti posledice Jezekijine greške u prosuđivanju?
29 Čak i nakon što je Jehovin anđeo žestoko porazio Asiriju, ona i dalje predstavlja pretnju mnogim narodima, uključujući i Vavilon. Jezekija možda želi da impresionira vavilonskog kralja kao mogućeg budućeg saveznika. Međutim, Jehova ne želi da se stanovnici Jude udružuju s neprijateljima; želi da se uzdaju u njega! Jehova preko proroka Isaije otkriva Jezekiji budućnost: „Doći će vreme kad će se odneti u Vavilon sve što ima u domu tvome, i što su sabrali oci tvoji do danas. Ništa neće ostati... I uzeće se i sinovi tvoji, koji će izići od tebe, koje ćeš roditi da budu evnusi u dvoru kralja Vavilonskoga“ (Isaija 39:3-7). Da, baš taj narod koji Jezekija želi da impresionira, na kraju će opljačkati jerusalimsko blago i odvesti njegove stanovnike u ropstvo. To što je Jezekija pokazao Vaviloncima svoje blago, samo je otvorilo njihov pohlepni apetit.
30. Koji je dobar stav pokazao Jezekija?
30 Očigledno ukazujući na događaj u kome je Jezekija pokazao Vaviloncima svoje blago, 2. Letopisa 32:26 kaže: „Jezekija [se] ponizi od oholosti svoje, zajedno sa stanovnicima Jerusalima i za života Jezekijina ne pade na njih gnev Jehovin.“
31. Kako se sve završilo u Jezekijinom slučaju, i čemu nas to uči?
31 Uprkos nesavršenosti, Jezekija je bio čovek od vere. Znao je da njegov Bog, Jehova, jeste stvarna osoba koja ima osećanja. Kad je bio pod pritiskom, Jezekija se usrdno molio Jehovi, i Jehova ga je uslišio. Jehova Bog mu je dao mir do kraja života, i Jezekija je bio zahvalan za to (Isaija 39:8). I nama danas Jehova treba da bude isto tako stvaran. Kad iskrsnu problemi, možemo poput Jezekije tražiti od Jehove mudrost i izlaz iz problema, „jer on velikodušno daje svima i bez prekoravanja“ (Jakov 1:5). Ako i dalje istrajavamo i iskazujemo veru u Jehovu, možemo biti sigurni da će on ’nagraditi one koji ga usrdno traže‘, i sada i u budućnosti (Jevrejima 11:6).
[Fusnote]
a Danas bi to iznosilo više od 9,5 miliona američkih dolara.
b Posle Senaheribovog poraza, okolni narodi su donosili Jezekiji darove od zlata, srebra i drugih dragocenosti. U 2. Letopisa 32:22, 23, 27 čitamo da je ’Jezekija imao silno bogatstvo i veliku slavu‘ i da se ’uzvisio pred očima svih naroda‘. Ti pokloni su mu omogućili da ponovo napuni riznicu koju je ispraznio kada je platio danak Asircima.
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 383. strani]
Kralj Jezekija suočen s moćnom Asirijom uzda se u Jehovu
[Slika na celoj 384. strani]
[Slika na 389. strani]
Kralj šalje izaslanike Isaiji da bi čuo Jehovin savet
[Slika na 390. strani]
Jezekija se moli da se Jehovino ime proslavi kroz poraz Asirije
[Slika na 393. strani]
Jehovin anđeo ubija 185 000 Asiraca
