Prvo poglavlje

Božji prorok donosi svetlo čovečanstvu

1, 2. Koje današnje okolnosti izazivaju veliku zebnju kod mnogih?

 ŽIVIMO u vremenu kada izgleda da je čoveku dostupno praktično sve. Putovanje kroz svemir, kompjuterska tehnologija, genetski inženjering i druge naučne inovacije, otvorile su ljudskom rodu nove mogućnosti, pružajući nadu u bolji život, a možda čak i duži život.

² Da li su ti takvi napreci omogućili da ne moraš da zaključavaš vrata? Da li su odstranili opasnost od rata? Da li su izlečili bolesti ili otklonili žalost zbog smrti voljene osobe? Ne bi se reklo! Ljudski napredak, koliko god da je izvanredan, ima svoje granice. „Otkrili smo kako da otputujemo na mesec, kako da napravimo još moćnije silikonske mikročipove i kako da transplantiramo ljudske gene“, kaže se u jednom izveštaju sa Instituta Worldwatch. „Ali još uvek nismo uspeli da obezbedimo čistu vodu za milijardu ljudi, da usporimo izumiranje hiljada i hiljada vrsta, niti da udovoljimo našim potrebama za energijom, a da pri tome ne poremetimo atmosferu.“ Sasvim je razumljivo što mnogi sa zebnjom gledaju na budućnost, jer nisu sigurni gde mogu potražiti utehu i nadu.

3. Kakva je bila situacija u Judi tokom osmog veka pre n. e.?

 ³ Situacija s kojom se mi danas suočavamo slična je situaciji u kojoj se našao Božji narod tokom osmog veka pre n. e. Bog je u to vreme opunomoćio svog slugu Isaiju da donese jednu utešnu poruku stanovnicima Jude, a uteha je upravo ono što im je trebalo. Burni događaji su uzdrmali narod. Okrutno Asirsko carstvo će uskoro ugroziti zemlju i mnogima uterati strah u kosti. Od koga bi Božji narod mogao tražiti spasenje? Na usnama im je bilo Jehovino ime, ali su se radije uzdali u ljude (2. Kraljevima 16:7; 18:21).

Svetlo sija u tami

4. Koju dvostruku poruku Isaija s opunomoćenjem objavljuje?

⁴ Zbog toga što se Juda stalno bunila, Jerusalim je morao da bude uništen, a stanovnici Jude odvedeni u ropstvo u Vavilon. Da, na pomolu su bila mračna vremena. Jehova je opunomoćio svog proroka Isaiju da prorekne to zloslutno doba, ali ga je takođe uputio da objavljuje dobru vest. Jevreji će posle 70 godina izgnanstva biti oslobođeni iz Vavilona! Radosni ostatak će se vratiti na Sion i imaće prednost da tamo obnovi pravo obožavanje. S tom radosnom porukom Jehova je preko svog proroka učinio da svetlo zasja u tami.

5. Zašto je Jehova toliko unapred otkrio svoje namere?

⁵ Juda je bila uništena više od jednog veka nakon što je Isaija zapisao svoja proročanstva. Ali zašto je Jehova otkrio svoje namere toliko unapred? Zar oni koji su lično čuli Isaijine objave neće već uveliko biti mrtvi u vreme ispunjenja proročanstava? To je tačno. Ali zahvaljujući onome što je Jehova otkrio Isaiji, oni koji bi živeli u vreme uništenja Jerusalima 607. pre n. e. imali bi zapis o  Isaijinim proročanskim objavama. To bi bio nepobitan dokaz da je Jehova onaj koji ’od početka javlja što će biti, unapred javlja što se još nije zbilo‘ (Isaija 46:10; 55:10, 11).

6. Koji su neki od načina na koje je Jehova superiorniji u odnosu na sve ljudske prognostičare?

⁶ Samo Jehova može s pravom da tvrdi tako nešto. Na osnovu razumevanja političke ili socijalne klime svog doba čovek može predvideti blisku budućnost. Ali samo Jehova može sa apsolutnom tačnošću unapred videti šta će se događati u bilo kom vremenu, pa čak i u dalekoj budućnosti. On takođe može osposobiti svoje sluge da proreknu događaje mnogo pre nego što se dese. Biblija kaže: „Jehova, Večiti, ništa i ne čini a da tajnu svoju slugama svojim, prorocima, ne otkrije“ (Amos 3:7).

Koliko ima „Isaijâ“?

7. Kako mnogi izučavaoci osporavaju da je Isaija pisac svoje knjige, i zašto?

⁷ Pitanje proročanstva je jedna stvar zbog koje mnogi izučavaoci osporavaju da je Isaija pisac knjige koja nosi njegovo ime. Ti kritičari tvrde da je poslednji deo te knjige morao napisati neko ko je živeo u šestom veku pre n. e., drugim rečima za vreme ili posle izgnanstva u Vavilon. Prema njihovim rečima, proročanstva o opustošenju Jude bila su napisana posle njihovog ispunjenja i samim tim nisu ni bila prava predskazanja. Ti kritičari takođe kažu da posle 40. poglavlja knjiga Isaije govori kao da je Vavilon vladajuća sila i da su Izraelci tamo u ropstvu. Zato smatraju da ko god da je napisao zadnji deo Isaije, to je moralo biti tokom tog vremena — u šestom veku pre n. e. Da li postoji neka čvrsta osnova za takvo rezonovanje? Sasvim sigurno ne postoji!

8. Kako je započeo skepticizam što se tiče toga ko je napisao knjigu Isaije, i kako se širio?

 ⁸ Sve do 12. veka n. e. nije bilo sporno ko je pisac knjige Isaije. Prvi je to osporio jevrejski tumač Abraham Ibn Ezra. „U svom tumačenju Isaije“, kaže Encyclopaedia Judaica, „[Abraham Ibn Ezra] navodi da je druga polovina, od 40. poglavlja, delo nekog proroka koji je živeo za vreme izgnanstva u Vavilonu i početkom Povratka na Sion.“ Njegovo gledište su u 18. i 19. veku prihvatili mnogi izučavaoci, uključujući i Johana Kristofa Dederlajna, nemačkog teologa koji je 1775. godine objavio svoje tumačenje Isaije, a drugo izdanje je objavljeno 1789. Delo New Century Bible Commentary kaže sledeće: „Svi izuzev najkonzervativnijih izučavalaca sada prihvataju hipotezu koju je izneo Dederlajn... da proročanstva koja se nalaze u knjizi Isaije u poglavljima od 40. do 66. nisu reči proroka Isaije iz osmog veka, već potiču iz kasnijeg doba.“

9. (a) Kako su iscepkali knjigu Isaije? (b) Kako jedan bibličar sažima kontroverzu oko toga ko je napisao Isaiju?

⁹ Međutim, osporavanje Isaije kao pisca nije se tu zaustavilo. Teorija o drugom Isaiji — to jest Deutero-Isaiji — začela je ideju da je možda postojao i treći pisac. a Zatim je knjiga Isaije dalje iscepkana, tako da je 15. i 16. poglavlje jedan izučavalac pripisao nekom nepoznatom proroku, dok je drugi doveo u pitanje to ko je bio pisac poglavlja od 23. do 27. Neki drugi pak kaže da Isaija nije mogao da zapiše reči koje se nalaze u 34. i 35. poglavlju. Zašto? Zato što je taj materijal dosta sličan onom koji se nalazi u poglavljima od 40. do 66. koja su već pripisana nekom drugom, a ne Isaiji iz osmog veka!  Bibličar Čarls K. Tori jezgrovito sažima rezultate takvog razmišljanja. „Nekada veliki ’Prorok izgnanstva‘“, kaže on, „spao je na beznačajnu ličnost, i skoro da je sahranjen u masi zbrkanih fragmenata.“ Međutim, sa ovako nemilosrdnim cepkanjem knjige Isaije ne slažu se svi izučavaoci.

Dokazi o jednom piscu

10. Navedi jedan primer kako doslednost u izražavanju pruža dokaz da je knjigu Isaije pisala jedna osoba.

¹⁰ Postoje jaki razlozi da tvrdimo da je knjiga Isaije delo samo jednog pisca. Jednu liniju dokaza predstavlja doslednost u izražavanju. Primera radi, u hebrejskom tekstu Isaije izraz ’Svetac Izraelov‘ se od 1. do 39. poglavlja pojavljuje 12 puta, a od 40. do 66. poglavlja javlja se 14 puta, dok se takav  opis Jehove u ostatku Hebrejskih spisa pojavljuje samo 6 puta. Učestala upotreba tog izraza koji se inače retko koristi govori u prilog tome da je Isaiju pisala jedna osoba.

11. Koje sličnosti postoje između delova od 1. do 39. poglavlja Isaije i od 40. do 66. poglavlja?

¹¹ U poglavljima od 1. do 39. ima i drugih sličnosti s poglavljima od 40. do 66. u knjizi Isaije. U oba dela se često koriste isti karakteristični slikoviti izrazi, kao što su žena u porođajnim mukama i „put“. b Takođe se uvek iznova ukazuje na ’Sion‘, što je izraz koji se 29 puta pojavljuje od 1. do 39. poglavlja, a 18 puta od 40. do 66. poglavlja. U stvari, Sion se u Isaiji spominje više nego u bilo kojoj drugoj biblijskoj knjizi! Takvi dokazi, zapaža se u delu The International Standard Bible Encyclopedia, „na ovu knjigu stavljaju pečat karakterističnosti, koju je teško objasniti“ ako je knjigu pisalo dvoje, troje ili više pisaca.

12, 13. Kako Hrišćanski grčki spisi pokazuju da je knjiga Isaije delo jednog pisca?

¹² Najjači dokaz da je knjiga Isaije imala samo jednog pisca nalazimo u nadahnutim Hrišćanskim grčkim spisima. Oni jasno pokazuju da su hrišćani iz prvog veka verovali da je knjiga Isaije delo jednog pisca. Na primer, Luka priča o jednom etiopskom zvaničniku koji je čitao materijal koji se sada nalazi u 53. poglavlju Isaije, što je deo koji savremeni kritičari pripisuju Deutero-Isaiji. Međutim, Luka kaže da je Etiopljanin „naglas čitao proroka Isaiju“ (Dela apostolska 8:26-28).

 ¹³ Uzmimo u obzir i Mateja kao pisca Jevanđelja, koji objašnjava kako su se kroz službu Jovana Krstitelja ispunile proročanske reči koje se danas nalaze u Isaiji 40:3. Kome je Matej pripisao to proročanstvo? Nekom nepoznatom Deutero-Isaiji? Ne, on jednostavno identifikuje pisca kao ’proroka Isaiju‘ c (Matej 3:1-3). U jednoj drugoj prilici Isus čita iz jednog svitka reči koje nalazimo u Isaiji 61:1, 2. Pričajući o tom događaju Luka kaže: „Dadoše mu svitak proroka Isaije“ (Luka 4:17). U pismu  upućenom Rimljanima, Pavle ukazuje i na prvi i na zadnji deo Isaije, a da pri tome ne daje čak ni neki nagoveštaj da je pisac bio još neko sem iste osobe, to jest Isaije (Rimljanima 10:16, 20; 15:12). Sasvim je jasno da hrišćani iz prvog veka nisu smatrali knjigu Isaije delom dvojice, trojice ili više pisaca.

14. Kako svici s Mrtvog mora bacaju svetlo na pitanje ko je napisao Isaiju?

¹⁴ Uzmimo u obzir i svedočanstvo svitaka s Mrtvog mora — drevnih dokumenata od kojih mnogi potiču iz vremena pre Isusa. Jedan manuskript Isaije, poznat kao Isaijin svitak, potiče iz drugog veka pre  n. e., i pobija tvrdnje kritičara da je neki Deutero-Isaija preuzeo pisanje od 40. poglavlja. Kako to? U tom drevnom dokumentu, uvodna rečenica onoga što nam je danas poznato kao 40. poglavlje počinje u poslednjem redu jedne kolone, a završava se u sledećoj koloni. Prepisivač očigledno nije znao ni za kakvu navodnu promenu što se tiče pisca niti za podelu knjige na tom mestu.

15. Šta jevrejski istoričar iz prvog veka Josif Flavije kaže o Isaijinim proročanstvima o Kiru?

¹⁵ I na kraju, uzmimo u obzir svedočanstvo jevrejskog istoričara iz prvog veka Josifa Flavija. On  ukazuje ne samo na to da su proročanstva u Isaiji koja su se odnosila na Kira napisana u osmom veku pre n. e., već kaže da je Kir znao za ta proročanstva. „Kir je znao za to“, piše Josif, „jer je čitao knjigu proročanstva koju je dvesta deset godina ranije Isaija ostavio za sobom.“ Prema Josifovim rečima, možda je poznavanje ovih proročanstava čak i doprinelo tome da Kir bude spreman da pošalje Jevreje u njihovu domovinu, jer Josif piše da je Kira „obuzela strašna želja i ambicija da uradi ono što je zapisano“ (Jewish Antiquities, knjiga XI, 1. poglavlje, 2. odlomak).

16. Šta se može reći o tvrdnjama kritičara da se Vavilon u drugom delu Isaije opisuje kao vladajuća sila?

¹⁶ Kao što je ranije spomenuto, mnogi kritičari ističu to da se od 40. poglavlja Isaije pa nadalje Vavilon opisuje kao vladajuća sila, a o Izraelcima se govori kao da su već u izgnanstvu. Zar to ne pokazuje da je pisac živeo u šestom veku pre n. e.? Ne mora da znači. Činjenica je da se i pre 40. poglavlja Isaije Vavilon ponekad opisuje kao vladajuća svetska sila. Primera radi, u Isaiji 13:19 Vavilon je nazvan „ukras kraljevstva“, ili kako kaže Today’s English Version „najlepše od svih kraljevstava“. Ove reči su svakako proročanske, jer je Vavilon postao svetska sila tek više od jednog veka kasnije. Jedan kritičar „rešava“ taj navodni problem jednostavno tako što 13. poglavlje Isaije pripisuje nekom drugom piscu! Međutim, sasvim je uobičajeno da se u biblijskim proročanstvima o budućim događajima govori kao da su se već desili. Ovo književno sredstvo efikasno ističe da će se proročanstvo sigurno ispuniti (Otkrivenje 21:5, 6). Zaista, samo Bog istinitog proročanstva može reći: „Ja vama opet nova [dela] javljam, kazujem ih pre no što nastanu“ (Isaija 42:9).

 Knjiga pouzdanog proročanstva

17. Kako se može objasniti promena stila od 40. poglavlja Isaije pa nadalje?

¹⁷ Na kakav nas zaključak onda navode ovi dokazi? Da je knjiga Isaije delo jednog nadahnutog pisca. Celokupna knjiga je prenošena kroz vekove kao delo jednog pisca, a ne dvojice ili više njih. Istina, neki mogu reći da se stil u Isaijinoj knjizi na neki način menja od 40. poglavlja pa nadalje. Setimo se ipak da je Isaija služio kao Božji prorok najmanje 46 godina. Treba očekivati da se tokom tog vremena sadržaj njegove poruke menja, a samim tim i način na koji je izražava. Isaija svakako nije od Boga dobio zadatak da objavljuje samo oštra upozorenja o osudi. Trebalo je da prenese i sledeće Jehovine reči: „Tešite, tešite moj narod“ (Isaija 40:1). Narod koji je u savezu s Bogom zaista je bio utešen njegovim obećanjem da će se posle 70 godina izgnanstva Jevreji vratiti u svoju domovinu.

18. Koju ćemo temu u knjizi Isaije nadalje razmatrati?

¹⁸ Oslobođenje Jevreja iz vavilonskog ropstva je tema mnogih poglavlja Isaije koja su razmatrana u ovoj knjizi. d I kao što ćemo videti, mnoga od tih proročanstava imaju savremeno ispunjenje. Sem toga, u knjizi Isaije nalazimo uzbudljiva proročanstva koja su se ispunila kroz život — i smrt — Božjeg jedinorođenog Sina. Bez sumnje, proučavanje tih značajnih proročanstava sadržanih u knjizi Isaije koristiće Božjim slugama i drugim ljudima širom sveta. Ta proročanstva su stvarno svetlo za čitavo čovečanstvo.

[Fusnote]

[Pitanja za razmatranje]

[Okvir na 9. strani]

Dokazi iz dijahroničnih analiza

Dijahronične studije — koje prate jedva primetne promene koje se dešavaju u jeziku tokom mnogih godina — pružaju daljnje dokaze da je knjiga Isaije delo jednog pisca. Da je deo Isaije napisan u osmom veku pre n. e., a drugi deo 200 godina kasnije, trebalo bi da postoje razlike u vrsti hebrejskog koji se koristi u oba dela. Ali prema jednoj studiji objavljenoj u časopisu Westminster Theological Journal, „dokazi iz dijahroničnih analiza u ogromnoj meri podupiru preegzilsko datiranje Isaije 40-66.“ Autor ove studije u zaključku kaže: „Ako kritički nastrojeni izučavaoci i dalje budu insistirali na tome da Isaiju treba smestiti u period izgnanstva ili posle njega, onda će to morati da rade suočeni sa suprotnim dokazima iz dijahroničnih analiza.“

[Slika na 11. strani]

Deo Isaijinog svitka s Mrtvog mora. Strelica označava kraj 39. poglavlja

[Slike na stranama 12, 13]

Oko 200 godina unapred Isaija proriče oslobođenje Jevreja