Peto poglavlje

Istiniti Bog proriče izbavljenje

Isaija 44:1-28

1, 2. (a) Koja pitanja Jehova postavlja? (b) Kako će Jehova dokazati da je samo on istiniti Bog?

 ’KO JE istiniti Bog?‘ Ovo pitanje se postavlja već vekovima. Zato je pravo iznenađenje što u knjizi Isaije sam Jehova postavlja ovo pitanje! On poziva ljude da razmisle: ’Da li je On jedini istiniti Bog? Ili postoji neki drugi koji može osporiti njegov položaj?‘ Nakon što je započeo raspravu Jehova pruža razumno merilo za rešavanje pitanja Božanstva. Izneseno rezonovanje vodi iskrene ljude do jednog neoborivog zaključka.

² U Isaijino vreme naveliko se obožavaju likovi. U otvorenoj i jasnoj diskusiji zapisanoj u 44. poglavlju Isaijine proročanske knjige pokazano je da je obožavanje likova stvarno beskorisno! Pa ipak, sam Božji narod je upao u zamku obožavanja idola. Dakle, kao što smo videli u prethodnim poglavljima Isaije, Izraelce čeka oštro disciplinovanje. Međutim, iako će Jehova dozvoliti Vaviloncima da ih odvedu u ropstvo, on s puno ljubavi uverava svoj narod da će ih osloboditi u vreme koje je za to odredio. Ispunjenje proročanstava o izbavljenju iz zarobljeništva i obnovi čistog obožavanja nesumnjivo će  dokazati da je samo Jehova istiniti Bog, na sramotu svih koji obožavaju beživotne bogove naroda.

3. Kako Isaijine proročanske reči pomažu današnjim hrišćanima?

³ Proročanstva u ovom delu Isaije i njihovo ispunjenje u drevna vremena jačaju veru današnjih hrišćana. Štaviše, Isaijine proročanske reči ispunjavaju se u naše vreme, pa čak i u budućnosti. A ti događaji podrazumevaju jednog izbavitelja i jedno izbavljenje koji su veći čak i od onih prorečenih za Božji drevni narod.

Nada za one koji pripadaju Jehovi

4. Kako Jehova ohrabruje Izrael?

⁴ Četrdeset četvrto poglavlje ima pozitivan početak, jer podseća da je Bog izabrao Izraelce i odvojio ih od okolnih naroda kako bi postali njegove sluge. Proročanstvo kaže: „Al’ čuj sad, Jakove, slugo moj! Izraelu, koga ja izabrah! Ovako govori Jehova koji te stvori i sazda te od rođenja tvoga, i koji je pomoć tvoja: Ne boj se ti, slugo moj, Jakove, Izraelu moj [„Ješurune“, NW], koga ja izabrah“ (Isaija 44:1, 2). Jehova se brinuo za Izrael, takoreći, od majčine utrobe, od kada je Izrael postao nacija posle izlaska iz Egipta. On svoj narod zajedničkim imenom zove ’Ješurun‘, što znači „čestiti“, a to je naziv kojim se izražava naklonost i nežnost. Taj naziv takođe podseća Izraelce da moraju ostati čestiti, što često nisu bili.

5, 6. Koje okrepljujuće pripreme Jehova obezbeđuje Izraelu, i s kojim rezultatom?

 ⁵ Koliko su samo prijatne i okrepljujuće Jehovine sledeće reči! On kaže: „Jer na zemlju zažarenu izliću ja vode i potoke na zemlju isušenu; duh ću svoj ja na rod tvoj izliti i na decu tvoju svoj blagoslov; i procvetaće ti kao usred trave, kao vrbe pokraj vode žive“ (Isaija 44:3, 4). Čak i u zažarenoj, sušnoj zemlji drveće može napredovati ako ima izvora vode. Kad Jehova obezbedi životodajne vode istine i izlije svoj sveti duh, Izrael će jako napredovati, poput drveća pored kanala za navodnjavanje (Psalam 1:3; Jeremija 17:7, 8). Jehova će svom narodu dati snagu da izvrši ulogu svedoka njegovog Božanstva.

⁶ Jedan od rezultata izlivanja svetog duha biće to što će neki pojedinci obnoviti cenjenje za odnos koji Izrael ima sa Jehovom. Zato čitamo: „Ovaj će reći: Ja sam Jehovin, onaj će se po imenu Jakovljevu zvati; a drugi će svojom rukom pisati: Jehovin, i rado će ime Izraela pominjati“ (Isaija 44:5). Da, biće časno nositi Jehovino ime, jer će se videti da je on jedini istiniti Bog.

Izazov bogovima

7, 8. Kako Jehova izaziva bogove naroda?

⁷ Pod Mojsijevim zakonom je otkupitelj — obično najbliži rođak po muškoj liniji — mogao da otkupi nekoga iz ropstva (Levitska 25:47-54; Ruta 2:20). Jehova sada identifikuje sebe kao Otkupitelja Izraela — onoga koji će iskupiti narod, na sramotu Vavilona i svih njegovih bogova (Jeremija 50:34). On se suprotstavlja lažnim bogovima i njihovim obožavaocima sledećim rečima:  „Ovako govori Jehova, kralj Izraelov i izbavitelj njegov, Jehova nad vojskama: Ja sam prvi i ja sam poslednji, osim mene nema Boga. Ko je kao ja proroštva kazao (nek to reče i dokazuje) od kako utvrdih narod starodrevni? Neka proriču budućnost i što će dalje biti! Ne plašite se, ne drhtite; nisam li ja to davno kazao i objavio? Vi ste mi svedoci: ima li drugog Boga osim mene? Nema druge stene, ja za drugu ne znam“ (Isaija 44:6-8).

⁸ Jehova izaziva bogove da iznesu svoj slučaj. Mogu li oni nazvati ono što nije kao da jeste, proričući buduće događaje sa takvom tačnošću da izgleda kao da se već događaju? Tako nešto može jedino ’prvi i poslednji‘, koji je postojao pre nego što su nastali svi lažni bogovi, i postojaće onda kada svi oni budu već davno zaboravljeni. Njegov narod ne treba da se plaši da svedoči za tu istinu, jer ima podršku Jehove koji je čvrst i stabilan poput masivne stene! (Ponovljeni zakoni 32:4; 2. Samuilova 22:31, 32, DK).

Ispraznost obožavanja likova

9. Da li je bilo pogrešno da Izraelci naprave sliku nekih živih bića? Objasni.

⁹ Izazov koji je Jehova uputio lažnim bogovima doziva u misli drugu od Deset zapovesti. Ta zapovest jasno kaže: „Nećeš graditi sebi kipa rezana niti slike od onoga što je gore na nebu, ili dole na zemlji, ili u vodi ispod zemlje. Nećeš im se klanjati niti im služiti“ (Izlazak 20:4, 5). Naravno, ova zabrana nije značila da Izraelci nisu smeli izrađivati neke dekorativne slike. Sam Jehova je zapovedio da se slike  biljaka i heruvima stave u šator od sastanka (Izlazak 25:18, 33; 26:31). Međutim, njih nije trebalo obožavati. Niko nije smeo da se moli niti da prinosi žrtve tim slikama. Božanski nadahnuta zapovest je zabranjivala da se pravi bilo kakav lik koji bi se koristio kao predmet obožavanja. Obožavanje likova ili klanjanje pred njima u znak poštovanja predstavlja idolopoklonstvo (1. Jovanova 5:21).

10, 11. Zašto Jehova likove smatra sramotom?

¹⁰ Isaija sada opisuje beskorisnost beživotnih likova i sramotu koja očekuje one koji ih prave: „Koji idole [„likove“, DK] grade samo su taština; najlepša njihova dela ništa ne pomažu, i ona to sama i svedoče: ona niti vide, niti razumeju da ostaju u sramoti. Ko je koji boga gradi i idole lije da ni kakvu korist od njih nema? Gle, svi koji oko njih rade posramiće se, a koji ih grade, to su sami ljudi. Nek se skupe svi i nek se pokažu, i svi će zadrhtati, i sramotom se pokriti“ (Isaija 44:9-11).

¹¹ Zašto Bog smatra te likove tako sramotnim? Pre svega, nemoguće je materijalnim stvarima ispravno predstaviti Svemoćnog (Dela apostolska 17:29). Sem toga, obožavanje stvarstva umesto Stvoritelja jeste uvreda za Jehovino Božanstvo. I zar to zaista nije ispod časti čoveku koji je stvoren po ’Božjem obličju‘? (Postanje 1:27; Rimljanima 1:23, 25).

12, 13. Zašto čovek ne može napraviti neki lik vredan obožavanja?

¹² Može li neki predmet nekako postati svet zato što je napravljen da se obožava? Isaija nas podseća da je pravljenje idola čisto ljudski rad.  Alat i metode nekoga ko pravi likove isti su kao i kod bilo kog drugog majstora: „Kovač sekiru pravi na živom ugljevlju; čekićem kuje i radi snažnom rukom svojom; ali čim ogladne nema više snage, ako ne pije vode, iznemogne. Drvodelja uzicu rasteže, i pisaljkom beleži, nožem drvlje obrađuje mere šestarom uzima, i načini lik čoveka, lepu ljudsku sliku, da u kući stoji“ (Isaija 44:12, 13).

¹³ Istiniti Bog je stvorio sva živa bića na zemlji, pa i čoveka. Živi svet je divno svedočanstvo o Jehovinom Božanstvu, ali naravno, sve što je Jehova stvorio je inferiorno u odnosu na njega. Da li je moguće da je čovek sposobniji od Jehove? Može li čovek napraviti nešto što je bolje od njega samog — toliko bolje da je vredno obožavanja? Kada čovek pravi neki lik on se umori, ogladni i ožedni. To su ljudske granice, ali to barem pokazuje da je živ. Lik koji pravi možda izgleda kao čovek. Čak je možda i lep. Ali je beživotan. Likovi ni u kom smislu nemaju božansku prirodu. Nadalje, još nijedan izrezbareni lik nikada nije „pao s neba“, kao da potiče od nekog drugog, a ne od smrtnog čoveka (Dela apostolska 19:35).

14. Kako oni koji prave likove potpuno zavise od Jehove?

¹⁴ Isaija dalje pokazuje kako su oni koji prave likove potpuno zavisni od prirodnih procesa i materijala koje je Jehova stvorio: „Seče sebi kedre, hrast i česvinu uzima, bira među drvljem šumskim; bore sadi, i kiša čini da rastu. Ta drveta služe čoveku za oganj i uzima od njih te se greje; upali ih i hleb peče; i još od njih boga gradi i klanja mu se, idola gradi i pred njime na kolena pada.  Polovinu loži on na oganj, uz nju sebi meso sprema, ispeče pečenje i sit se najede, i greje se i govori: Ha! ha!, grejem se i plamen gledam! Od ostatka boga gradi, idola svoga, pada pred njim na kolena, klanja se i moli mu se, i govori: Izbavi me, jer si ti moj bog!“ (Isaija 44:14-17).

15. Kakav potpuni nedostatak razumevanja pokazuje onaj koji pravi likove?

¹⁵ Može li parče drveta koje je umaklo vatri ikoga izbaviti? Naravno da ne može. Samo istiniti Bog može omogućiti izbavljenje. Kako ljudi mogu idolizovati nežive stvari? Isaija pokazuje da pravi problem leži u čovečjem srcu: „Nemaju ni pameti ni razuma, jer su im oči zaslepljene, da ne vide, i srca im zatvorena, da ne razumeju. Niti na um uzimaju, nit’ imaju znanja i razuma da bi koji rekao: Polovinu od ovoga ja na vatru spalih i na žaru njenom hleb ispekoh; meso ispekoh i jedoh; a od ostatka gadost ću da pravim!, klanjaću se panju drvenome! On se hrani pepelom, zavodi ga prevarno srce njegovo, i on neće duše izbaviti, i on neće reći: Nije li laž ono što u desnoj ruci imam?“ (Isaija 44:18-20). Da, zamišljati da idolopoklonstvo može doneti ikakvo dobro u duhovnom smislu isto je što i jesti pepeo umesto dobre hrane.

16. Kako je nastalo idolopoklonstvo, i kako se može razviti?

¹⁶ Idolopoklonstvo je zapravo počelo na nebesima kada je moćno duhovno stvorenje koje je postalo Satana, za sebe lakomo poželelo obožavanje koje pripada samo Jehovi. Satanina želja je bila toliko jaka da ga je otuđila od Boga. To je zaista bio početak idolopoklonstva, jer je apostol Pavle rekao da je lakomstvo isto  što i idolopoklonstvo (Isaija 14:12-14; Jezekilj 28:13-15, 17; Kološanima 3:5). Satana je naveo prvi ljudski par da gaji sebične misli. Eva se polakomila na ono što joj je Satana ponudio: ’Otvoriće vam se oči, pa ćete postati kao bogovi, poznajući dobro i zlo.‘ Isus je rekao da lakomstvo izlazi iz srca (Postanje 3:5; Marko 7:20-23). Idolopoklonstvo može da se razvije kada se srce pokvari. Koliko je onda važno da svako od nas ’čuva svoje srce‘, i da nikada nikome i ničemu ne dozvoli da u srcu zauzme mesto koje s pravom pripada Jehovi! (Poslovice 4:23; Jakov 1:14).

Jehova apeluje na srce

17. Šta Izrael treba da uzme k srcu?

¹⁷ Jehova zatim poziva Izraelce da se sete kakav povlašćen i odgovoran položaj imaju. Oni su njegovi svedoci! On kaže: „Pamti to, Jakove! i Izraelu!, jer si sluga moj; ja sam tebe sazdao, ti si sluga moj. Izraelu, neću te ja zaboraviti. Ja prestupe tvoje kao oblak rasipam, i kao maglu grehe tvoje; vrati se k meni, ja sam tebe iskupio. Veselite se, nebesa! jer je Jehova delovao; podvikujte od radosti, dubine zemaljske! Poklikujte gore visoke! I vi šume sa svim drvetima svojim, jer otkupi Jehova Jakova, i pokaza slavu svoju u Izraelu“ (Isaija 44:21-23).

18. (a) Zašto Izrael ima razlog da se raduje? (b) Kako danas Jehovine sluge mogu oponašati njegov primer milosrđa?

¹⁸ Izrael nije stvorio Jehovu. On nije bog koga su napravili ljudi. Naprotiv, Jehova je stvorio Izrael da bude njegov izabrani sluga. I on će još jednom dokazati svoje Božanstvo kad izbavi  narod. On se nežno obraća svom narodu, uveravajući ga da će ako se pokaje potpuno pokriti njegove grehe i sakriti njegove prestupe kao da su iza neprobojnih oblaka. Izrael stvarno ima razlog da se raduje! Jehovin primer motiviše njegove savremene sluge da oponašaju njegovo milosrđe. To mogu uraditi tako što traže način da pomognu onima koji greše — pokušavajući da ih u duhovnom smislu povrate, ako je to moguće (Galatima 6:1, 2).

Vrhunac ispita Božanstva

19, 20. (a) Na koji način Jehova dovodi svoj slučaj do najvišeg stepena? (b) Kakve dirljive stvari Jehova proriče za svoj narod, i ko će biti njegov zastupnik koji će to ostvariti?

¹⁹ Jehova sada svoje pravne argumente dovodi do najvišeg stepena. Sprema se da iznese svoj odgovor na najtežem ispitu Božanstva — na ispitu sposobnosti da tačno prorekne budućnost. Sledećih pet stihova 44. poglavlja Isaije jedan izučavalac Biblije naziva „pesmom o nenadmašnosti Boga Izraelovog“, jednog jedinog Stvoritelja, pesmom o jedinstvenoj osobi koja otkriva budućnost i Izraelovu nadu u izbavljenje. Ti stihovi dostižu dramatični krešendo kada se obznanjuje ime čoveka koji će osloboditi narod iz Vavilona.

²⁰ „Ovako govori Jehova, izbavitelj tvoj, koji te sazda od rođenja tvoga: Ja, Jehova, sve načinih, sam sam nebo razapeo, sam sam zemlju rasprostro. Ja ukidam znake lažljivih proroka, vrače obezumljujem; činim da mudraci uzmaknu, i mudrost njihovu u ludost pretvaram. Potvrđujem reč sluge svoga, izvršujem savete glasnika svojih. Govorim Jerusalimu:  Naselićeš se! i gradovima Judinim: Prezidaćete se!, podignuću pustoline njihove. Bezdanu ja govorim: Presahni, isušiću reke tvoje! Govorim o Kiru: On je pastir moj, i on će izvršiti volju moju; i on će Jerusalimu reći: Prezidaćeš se! a hramu: Opet se osnuj!“ (Isaija 44:24-28).

21. Koju garanciju pružaju Jehovine reči?

²¹ Da, Jehova ima ne samo sposobnost da prorekne buduće događaje već i moć da u celosti sprovede svoju otkrivenu nameru. Ta izjava će Izraelu služiti kao izvor nade. To je garancija da će se Jerusalim i okolni gradovi ponovo podići i pravo obožavanje će biti ponovo uspostavljeno iako će vavilonska vojska prethodno opustošiti zemlju. Ali kako?

22. Opiši kako Eufrat presahnjuje.

²² Nenadahnuti pogađači obično se ne usuđuju da u svojim predviđanjima budu previše specifični iz straha da će vreme pokazati da nisu bili u pravu. Nasuprot njima, Jehova preko Isaije otkriva čak i ime čoveka koga će koristiti da oslobodi svoj narod iz zarobljeništva tako da se može vratiti kući i izgraditi Jerusalim i hram. Ime mu je Kir, i poznat je kao Persijanac Kir Veliki. Jehova takođe pruža detalje o strategiji koju će Kir koristiti da bi probio vavilonski masivni i dobro osmišljeni odbrambeni sistem. Vavilon će biti zaštićen visokim zidinama i kanalima koji teku kroz grad i oko grada. Kir će iskoristiti glavni element tog sistema — Eufrat. Prema drevnim istoričarima Herodotu i Ksenofonu, na jednom mestu uzvodno od Vavilona Kir je skrenuo vode  Eufrata sve dok vodostaj reke nije dovoljno opao da je njegovi vojnici mogu pregaziti. Što se tiče sposobnosti da zaštiti Vavilon, moćni Eufrat presahnjuje.

23. Koji zapis postoji o ispunjenju proročanstva da će Kir osloboditi Izraelce?

²³ Šta je sa obećanjem da će Kir osloboditi Božji narod i da će se pobrinuti da Jerusalim i hram budu ponovo izgrađeni? Sam Kir, u jednoj zvaničnoj objavi sačuvanoj u Bibliji, kaže: „Ovako govori Kir, kralj Persijski: Jehova, Bog nebesa, dade meni sva kraljevstva zemlje, i dade mi zapovest da mu sazidam dom u Jerusalimu u Judi. Ko je između vas od naroda njegovog? Neka je Bog njegov s njim i nek ide u Jerusalim u Judi, i neka zida dom Jehove, Boga Izraelovog, Boga koji je u Jerusalimu“ (Jezdra 1:2, 3). Jehovina reč preko Isaije se potpuno ispunila!

Isaija, Kir i današnji hrišćani

24. Kakva je veza između Artakserksove zapovesti da se ’prezida Jerusalim‘ i dolaska Mesije?

²⁴ Četrdeset četvrto poglavlje Isaije veliča Jehovu kao jedinog istinitog Boga i Izbavitelja svog drevnog naroda. Sem toga, to proročanstvo ima duboko značenje za sve nas danas. Kirov dekret izdat 538/537. pre n. e. da se ponovo izgradi jerusalimski hram pokrenuo je događaje koji će dostići vrhunac u ispunjenju jednog drugog značajnog proročanstva. Posle Kirovog dekreta usledio je dekret jednog kasnijeg vladara, Artakserksa, koji je naredio da se Jerusalim ponovo izgradi. Knjiga Danila je otkrila da će ’otkad se objavi reč da će se Jerusalim opet prezidati  [455. pre n. e.] do pomazanika vojvode‘ proći 69 „nedelja“ od kojih svaka traje 7 godina (Danilo 9:24, 25). Ovo proročanstvo se takođe ispunilo. Tačno na vreme, 29. godine n. e., 483 godine nakon što je Artakserksov dekret stupio na snagu u Obećanoj zemlji, Isus se krstio i počeo svoju zemaljsku službu. a

25. Na šta u savremeno doba ukazuje pad Vavilona u Kirove ruke?

 ²⁵ Oslobođenje lojalnih Jevreja iz izgnanstva, omogućeno padom Vavilona, predočavalo je oslobođenje pomazanih hrišćana iz duhovnog izgnanstva 1919. godine. To oslobođenje je bilo dokaz da je pad doživeo jedan drugi Vavilon, opisan kao bludnica Vavilon Veliki — skupa gledano simbol svih krivih religija na svetu. Kao što je zapisano u knjizi Otkrivenja, apostol Jovan je predvideo njegov pad (Otkrivenje 14:8). Takođe je predvideo njegovo iznenadno uništenje. Jovanov opis uništenja tog svetskog carstva krcatog idolima, u neku ruku liči na Isaijin opis Kirovog uspešnog osvajanja drevnog Vavilona. Kao što zaštitni kanali nisu spasli Vavilon od Kira, tako ni ’vode‘ čovečanstva koje podržavaju i štite Vavilon Veliki neće ga spasti jer će ’presahnuti‘ pre nego što on bude pravedno uništen (Otkrivenje 16:12). b

26. Kako Isaijino proročanstvo i njegovo ispunjenje jačaju našu veru?

²⁶ Gledano iz našeg ugla, više od dva i po milenijuma posle Isaijinog proročanstva, možemo videti da je Bog zaista ’izvršio savet svojih glasnika‘ (Isaija 44:26). Ispunjenje Isaijinog proročanstva je zato izvanredan primer pouzdanosti svih proročanstava u Svetom pismu.

[Fusnote]

[Pitanja za razmatranje]

 [Slika na 63. strani]

Može li parče drveta koje je umaklo vatri ikoga izbaviti?

[Slika na 73. strani]

Mermerna glava iranskog kralja, možda Kira

 [Slika na 75. strani]

Kir ispunjava proročanstvo tako što skreće vode Eufrata