Dvadeset sedmo poglavlje

Jehova blagosilja čisto obožavanje

Isaija 66:1-14

1. Koje se teme ističu u zadnjem poglavlju Isaije, i na koja pitanja dobijamo odgovor?

 U ZADNJEM poglavlju Isaije neke od važnih tema ove proročanske knjige dostižu dramatičan vrhunac i dobijamo odgovor na neka važna pitanja. Među istaknutim temama su Jehovina uzvišenost, mržnja koju oseća prema licemerstvu, rešenost da kazni zle kao i ljubav i briga koju oseća prema vernima. Sem toga, dobijamo odgovor na sledeća pitanja: po čemu se pravo obožavanje razlikuje od krivog? Kako možemo biti sigurni da će Jehova kazniti licemere koji se prave da su sveti dok u isto vreme ugnjetavaju Božji narod? I kako će Jehova blagosloviti one koji mu ostaju verni?

Ključ za čisto obožavanje

2. Šta Jehova kaže o svom veličanstvu, i šta to ne znači?

² Proročanstvo najpre ističe Jehovino veličanstvo: „Ovako govori Jehova: Nebo je presto moj, zemlja je podnožje nogama mojim. Kakav mi vi dom sazidati možete i za moje počivanje koje mesto dati?“ (Isaija 66:1). Neki smatraju da prorok sada, kada je nacija vraćena u domovinu, odvraća Jevreje od toga da ponovo izgrade hram Jehovi. Ali to nije tačno; sam Jehova će zapovediti da hram bude ponovo izgrađen  (Jezdra 1:1-6; Isaija 60:13; Agej 1:7, 8). Šta onda ovaj stih znači?

3. Zašto je prikladno što je zemlja opisana kao Jehovino „podnožje“?

³ Razmotrimo prvo zašto je zemlja opisana kao Jehovino „podnožje“. To nije ponižavajući izraz. Od svih milijardi nebeskih tela u svemiru, samo je zemlja dobila taj poseban naziv. Naša planeta će zauvek biti jedinstvena, jer je na njoj Jehovin jedinorođeni Sin platio otkupninu i tu će Jehova opravdati svoj suverenitet posredstvom Mesijanskog Kraljevstva. Zato je sasvim prikladno što je zemlja nazvana Jehovinim podnožjem! Neki kralj koristi podnožje da bi se popeo na svoj uzvišeni presto i koristi ga kao mesto na kome odmara noge.

4. (a) Zašto je nemoguće da neka građevina na zemlji bude mesto počivanja za Jehovu Boga? (b) Šta se misli izrazom ’sve to‘, i šta moramo zaključiti što se tiče obožavanja Jehove?

⁴ Naravno, kao što jedan kralj ne prebiva na svom podnožju tako ni Jehova ne prebiva na zemlji. Pa čak ni ogromna doslovna nebesa ne mogu ga obuhvatiti! Još manje bi neka obična građevina na zemlji mogla smestiti Jehovu i biti njegova doslovna kuća (1. Kraljevima 8:27). Jehovin presto i mesto na kome počiva nalaze se u duhovnom području, na koje se i odnosi izraz „nebo“ iz Isaije 66:1. Sledeći stih jasno naglašava tu misao: „Sve je moja ruka to stvorila, i sve je to postalo, govori Jehova“ (Isaija 66:2a). Zamisli Jehovu kako jednim pokretom ruke pokazuje ’sve to‘ — sve na nebu i na zemlji (Isaija 40:26; Otkrivenje 10:6). Kao Veličanstveni Stvoritelj čitavog svemira on zaslužuje da ima više od neke građevine koja mu je posvećena. On zaslužuje više od formalnog obožavanja.

5. Kako pokazujemo da smo ’nevoljni i klonulog duha‘?

 ⁵ Koji je prikladan način da se obožava Suveren Svemira? On sam nam kaže: „Evo na kog ću ja pogledati: Na nevoljnog i na onog kome klone duh, na onoga koji se moje reči boji [’koji drhće od moje reči‘, DK]!“ (Isaija 66:2b). Da, za čisto obožavanje je neophodno da obožavalac ima ispravan stav srca (Otkrivenje 4:11). Onaj koji obožava Jehovu mora biti ’nevoljan i klonulog duha‘. Da li to znači da Jehova želi da budemo nesrećni? Ne, on je ’srećan Bog‘, i želi da njegovi obožavaoci isto tako budu radosni (1. Timoteju 1:11; Filipljanima 4:4). Međutim, svi mi često grešimo i ne smemo olako shvatati naše grehe. Treba da budemo ’nevoljni‘ zbog njih, žalosni što nismo udovoljili Jehovinim pravednim merilima (Psalam 51:19). Treba da pokažemo da smo ’klonuli u duhu‘ tako što se kajemo, borimo protiv grešnih sklonosti i molimo se Jehovi da nam oprosti (Luka 11:4; 1. Jovanova 1:8-10).

6. U kom smislu pravi obožavaoci treba da se ’boje Božje reči‘?

⁶ Sem toga, Jehova gleda na one koji ’drhte od njegove reči‘. Da li to znači da on želi da se tresemo od straha kad god čitamo njegove reči? Ne, on želi da na ono što kaže gledamo sa strahom i poštovanjem. Mi iskreno tražimo njegov savet i koristimo ga kao vodič u svim situacijama u životu (Psalam 119:105). Mi se možemo ’bojati‘ i u tom smislu što se plašimo i same pomisli da budemo neposlušni Bogu, da uprljamo njegovu istinu ljudskim tradicijama ili da se olako odnosimo prema njoj. Takav ponizan stav je neophodan za čisto obožavanje — ali nažalost, on je retkost u današnjem svetu.

 Jehova mrzi licemerno obožavanje

7, 8. Kako Jehova gleda na formalno obožavanje koje sprovode religiozni licemeri?

⁷ Dok Isaija razmišlja o svojim savremenicima, on dobro zna da malo njih ima stav kakav Jehova traži od svojih obožavalaca. Zbog toga otpadnički Jerusalim zaslužuje predstojeću presudu. Zapazi kako Jehova gleda na obožavanje koje se u njemu vrši: „Koji vola kolje on je kao onaj koji čoveka ubija, koji jagnje tuče on je kao onaj koji glavu psu razbija, koji dar prinosi on je kao onaj koji praseću krv lije, koji kadom kadi on je kao onaj koji idola obožava. Svi se ovi diče putevima svojim i duši se njihovoj mile gadovi njihovi“ (Isaija 66:3).

⁸ Ovo nas podseća na Jehovine reči zapisane u prvom poglavlju Isaije. Jehova je tamo rekao svom tvrdovratom narodu ne samo da nije zadovoljan njihovim formalnim obožavanjem već da ono u stvari pojačava njegov pravedan gnev, jer su ti obožavaoci licemerni (Isaija 1:11-17). Slično tome, Jehova sada upoređuje njihove prinose sa gnusnim zločinima. To što žrtvuju skupog vola ne može umiriti Jehovu kao što ga ne bi umirilo ubistvo nekog čoveka! Druge žrtve su upoređene s prinošenjem psa ili svinje, životinja koje su po Mojsijevom Zakonu bile nečiste i svakako nepodesne kao žrtve (Levitska 11:7, 27). Da li Jehova dozvoljava da takvo religiozno licemerstvo prođe nekažnjeno?

9. Kako je većina Jevreja reagovala na Jehovine opomene upućene preko Isaije, i koje će biti neizbežne posledice?

⁹ Jehova sada kaže: „Dičiću se i ja propašću njihovom, i pustiću na njih što im strah zadaje! jer sam  zvao, al’ se niko ne odazva, govorio sam, ali ne slušaše, i činiše što je zlo pred očima mojim, izabraše što po mojoj volji nije“ (Isaija 66:4). Isaija nesumnjivo sa iskrenim uverenjem može da izgovori ove reči. On je godinama bio sredstvo kojim je Jehova „zvao“ svoj narod i „govorio“ mu. Taj prorok vrlo dobro zna da uglavnom niko neće slušati. Odmazda je neizbežna zato što i dalje čine zlo. Jehova će zaista izabrati kaznu i prouzrokovaće da strašni događaji zadese njegov otpadnički narod.

10. Šta nam način na koji je Jehova postupao s Judom govori o tome kako on gleda na hrišćanski svet?

¹⁰ Savremena religija hrišćanskog sveta na sličan način upražnjava ono što Jehovi nije ugodno. U njenim crkvama cveta idolopoklonstvo, sa propovedaonica se uzvisuju nebiblijske filozofije i tradicije, a žeđ za političkom vlašću vodi je još dublje u duhovno preljubnički odnos s narodima sveta (Marko 7:13; Otkrivenje 18:4, 5, 9). Kao što je to bilo s drevnim Jerusalimom, hrišćanski svet neumoljivo sustiže pravedna odmazda, to jest ono što mu „strah zadaje“. Među razlozima za tu sigurnu kaznu jeste i način na koji se ophodio prema Božjem narodu.

11. (a) Šta još otpadnici Isaijinog vremena dodaju na svoj greh? (b) U kom smislu Isaijini savremenici izgone verne ’zbog Božjeg imena‘?

¹¹ Isaija dalje kaže: „Slušajte reč Jehovinu vi, koji se reči njegove bojite. Evo što govore braća vaša koja mrze na vas i izgone vas zbog imena moga: Nek pokaže slavu svoju Jehova pa da vašu radost mi vidimo! Ali će se oni posramiti“ (Isaija 66:5). Isaijina „braća“, njegovi sunarodnici, imaju od Boga  datu odgovornost da predstavljaju Jehovu Boga i da se podlože njegovom suverenitetu. Njihov greh što to ne rade zaista je ozbiljan. Ali na svoj greh dodaju još i to što mrze ljude koji su verni i ponizni, kao što je Isaija. Ti otpadnici mrze i izgone verne jer istinito predstavljaju Jehovu Boga. U tom smislu ih izgone ’zbog Božjeg imena‘. U isto vreme te lažne Jehovine sluge tvrde da ga predstavljaju i pobožno koriste takve religiozne izraze kao na primer: „Nek pokaže slavu svoju Jehova.“ a

12. Koji su neki slučajevi progonstva vernih Jehovinih slugu od strane religioznih licemera?

¹² Mržnja koju kriva religija oseća prema pristalicama čistog obožavanja nije ništa novo.  Ona je daljnje ispunjenje proročanstva iz Postanja 3:15, gde je prorečeno dugotrajno neprijateljstvo između Sataninog semena i Semena Božje žene. Isus je rekao svojim pomazanim sledbenicima u prvom veku da će i oni stradati od svojih sunarodnika — izbacivaće ih iz sinagoga i progoniće ih čak do smrti (Jovan 16:2). A kako je u savremeno doba? Na početku ’poslednjih dana‘, Božji narod je uvideo da mu predstoji slično progonstvo (2. Timoteju 3:1). Davne 1914. godine Kula stražara je citirajući Isaiju 66:5 zapazila sledeće: „Skoro sva progonstva koja snalaze Božji narod potiču od takozvanih hrišćana.“ U tom istom članku takođe je pisalo: „Mi ne znamo da li će u naše vreme možda otići u tu krajnost — da nas ubiju u društvenom smislu, organizaciono ili možda doslovno.“ Pokazalo se da su ove reči stvarno istinite! Ubrzo posle objavljivanja tog članka, progonstvo koje je pokrenulo sveštenstvo dostiglo je krajnje granice tokom Prvog svetskog rata. Ali hrišćanski svet je bio posramljen, kao što je i prorečeno. Kako?

Brza i iznenadna obnova

13. Šta je u prvobitnom ispunjenju ’silan glas koji se iz grada čuje‘?

¹³ Isaija proriče sledeće: „Silan glas se iz grada čuje, glas se iz hrama čuje. Glas je to Jehovin koji dušmanima svojim nadnicu plaća“ (Isaija 66:6). U prvobitnom ispunjenju ovih reči, ’grad‘ je Jerusalim u kome se nalazi Jehovin hram. „Silan glas“ označava ratni metež koji se 607. pre n. e. čuje u gradu dok vavilonska vojska izvršava napad. Međutim, kakvo je savremeno ispunjenje?

14. (a) Šta je Malahija prorekao o Jehovinom dolasku u svoj hram? (b) Šta se prema Jezekiljevom proročanstvu desilo kada je Jehova došao u svoj hram? (v) Kada su Jehova i Hrist pregledali duhovni hram i kako je to uticalo na one koji tvrde da predstavljaju čisto obožavanje?

 ¹⁴ Ove reči u Isaiji su u skladu s druge dve proročanske izjave, jedna je zapisana u Jezekilju 43:4, 6-9, a druga u Malahiji 3:1-5. I Jezekilj i Malahija proriču vreme kada Jehova Bog dolazi u svoj hram. Malahijino proročanstvo pokazuje da Jehova dolazi da pregleda svoj dom čistog obožavanja i da postupi kao Livac koji odbacuje one koji ga pogrešno predstavljaju. Jezekiljeva vizija opisuje Jehovu kako ulazi u hram i traži da se uklone svi tragovi nemorala i idolopoklonstva. b U savremenom ispunjenju tih proročanstava 1918. godine se u duhovnom području odigrao važan događaj u vezi sa obožavanjem Jehove. Jehova i Isus su očigledno pregledali sve one koji tvrde da vrše čisto obožavanje. To pregledanje je vodilo do konačnog odbacivanja iskvarenog hrišćanskog sveta. Za pomazane Hristove sledbenike to pregledanje je podrazumevalo jedno kratko razdoblje pročišćavanja posle kog je usledila brza duhovna obnova 1919. godine (1. Petrova 4:17).

15. Koje rođenje je prorečeno, i kako se to ispunilo 537. pre n. e.?

¹⁵ Ta obnova je prikladno opisana u sledećim stihovima Isaije: „Pre no što bolove oseti ona se porodi; pre no što na nju dođoše muke rodi ona dete. Ko li je to igde čuo; Ko je to igda video? Može li zemlja za jedan dan nastati? Može li se narod u jedan dan roditi? A Sion rodi decu čim bolove oseti“  (Isaija 66:7, 8). Ove reči su se na uzbudljiv način prvobitno ispunile na izgnanim Jevrejima u Vavilonu. Sion, to jest Jerusalim, ponovo je prikazan kao žena koja se porađa, ali to je jedan neobičan porođaj! Toliko je brz, toliko iznenadan, da nastupa pre nego što uopšte počnu porođajni bolovi! To je podesna slika. Ponovno rođenje Božjeg naroda kao posebne nacije 537. pre n. e. toliko je brzo i iznenadno da liči na neko čudo. Od vremena kada je Kir oslobodio Jevreje iz zarobljeništva pa do vremena kada je verni ostatak ponovo u svojoj domovini jedva da je prošlo nekoliko meseci! Kakva razlika u odnosu na događaje koji su vodili do prvobitnog rođenja nacije Izrael! Godine 537. pre n. e. nema potrebe da vladara koji se protivi mole da ih pusti na slobodu, nema potrebe da beže od neprijateljske vojske, nema potrebe da 40 godina putuju kroz pustoš.

16. Šta predstavlja Sion u savremenom ispunjenju Isaije 66:7, 8, i kako je njegovo potomstvo ponovo rođeno?

¹⁶ U savremenom ispunjenju Sion predstavlja Jehovinu nebesku ’ženu‘, njegovu nebesku organizaciju duhovnih bića. Godine 1919. ta žena se radovala što su njeni pomazani sinovi na zemlji rođeni kao organizovan „narod“. To ponovno rođenje je bilo brzo i iznenadno. c Za samo nekoliko meseci pomazanici su kao grupa izašli iz neaktivnog stanja nalik smrti u jedan uzbudljiv, aktivan život u svojoj ’zemlji‘, na području duhovne aktivnosti koje im je dao Bog (Otkrivenje 11:8-12). U jesen  1919. godine čak su objavili izlaženje novog časopisa koji će dopunjavati Kulu stražaru. Ta nova publikacija koja se zvala Zlatni vek (sada Probudite se!) bila je dokaz da je Božji narod ponovo oživeo i da je još jednom organizovan za službu.

17. Kako Jehova uverava svoj narod da ga ništa ne može sprečiti da sprovede svoju nameru što se tiče duhovnog Izraela?

¹⁷ Nikakva sila u svemiru nije mogla sprečiti to ponovno duhovno rađanje. Sledeći stih živopisno govori o tome: „Hoću li ja utrobe materine otvoriti, pa da ne dam da se začne? govori Jehova. Hoću li ja, koji stvaram, smetati da se rađa? govori Bog tvoj“ (Isaija 66:9). Kao što je porođaj neizbežan kada jednom počne, tako i ponovno rađanje duhovnog Izraela kada je jednom počelo nije se moglo zaustaviti. Istini za volju bilo je protivljenja i verovatno će ga u budućnosti biti još i više. Ali samo Jehova može zaustaviti ono što sam počne, a on to nikada ne radi! Međutim, kako se Jehova ophodi sa svojim narodom koji je ponovo oživeo?

Jehovina nežna briga

18, 19. (a) Koju dirljivu ilustraciju Jehova koristi, i kako se ona odnosi na njegov izgnani narod? (b) Kako pomazani ostatak danas ima koristi od ishrane i brige pune ljubavi?

¹⁸ Sledeća četiri stiha pružaju dirljivu sliku o Jehovinoj nežnoj brizi. Isaija najpre kaže: „Radujte se s Jerusalimom i veselite se u njemu svi koji ga ljubite; radujte se s njim svi koji ga žaliste. Jer ćete sati sise od utjehe njegove, i nasitićete se, saćete i naslađivaćete se u svjetlosti slave njegove“ (Isaija 66:10, 11 DK). Jehova ovde koristi ilustraciju o ženi koja doji dete. Kad beba oseti glad ona  uporno plače. Ali kad se prinese majčinim grudima da se podoji, njena žalost se pretvara u sreću i zadovoljstvo. Na sličan način kad dođe vreme oslobođenja i obnove, žalosno stanje ostatka vernih Jevreja u Vavilonu brzo će se pretvoriti u sreću i zadovoljstvo. Biće radosni. Dok se Jerusalim bude izgrađivao i ponovo naseljavao biće obnovljena i njegova slava. A tada će slava toga grada obuhvatiti njegove verne stanovnike. Ponovo će se duhovno hraniti posredstvom aktivnog sveštenstva (Jezekilj 44:15, 23).

¹⁹ Duhovni Izrael je takođe bio blagoslovljen obilnom hranom posle obnove 1919. godine. Od tada duhovna hrana stalno pritiče i deli se preko ’vernog i razboritog roba‘ (Matej 24:45-47). To je zaista vreme utehe i radosti za pomazani ostatak. Ali ima i daljnjih blagoslova.

20. Kako je Jerusalim blagoslovljen ’bujnim potokom‘ i u drevno i u savremeno doba?

²⁰ Proročanstvo dalje kaže: „Ovako govori Jehova: Gle, ja ću kao reku mir na njega navratiti, a slavu naroda kao bujan potok; i podojićete se, i na rukama će vas nositi, na kolenima ćete milovani biti“ (Isaija 66:12). Ovde se slika dojenja kombinuje sa slikom tečenja obilnih blagoslova — ’rekom‘ i ’bujnim potokom‘. Jerusalim će biti blagoslovljen ne samo obiljem mira od Jehove već i ’slavom naroda‘, koja teče i blagosilja Božji narod. To znači da će se narodi sticati ka Jehovinom narodu (Agej 2:7). U drevnom ispunjenju mnogi ljudi iz raznih naroda zaista su se pridružili Izraelu i postali jevrejski prozeliti. Međutim, daleko veće ispunjenje se dešava u naše vreme kada se „veliko mnoštvo... iz svih nacija i plemena i naroda i jezika“ — što  je stvarno bujni potok ljudi — pridružuje ostatku duhovnih Jevreja (Otkrivenje 7:9; Zaharija 8:23).

21. Kakva uteha je prorečena jednom privlačnom slikom u rečima?

²¹ Isaija 66:12 takođe govori o izrazima materinske ljubavi — kako se dete miluje na krilima i kako se nosi na rukama. U sledećem stihu se izražava slična misao sa interesantnom promenom ugla posmatranja. „Kao čoveka koga mater teši, tako ću ja vas tešiti; utešićete se u Jerusalimu“ (Isaija 66:13). To dete je sada ’čovek‘, odrasla osoba. Ali njegova majka nije izgubila želju da ga teši u vreme nevolje.

22. Kako Jehova pokazuje nežnost i snagu svoje ljubavi?

²² Na ovakav privlačan način Jehova ilustruje snagu i nežnost svoje ljubavi prema svom narodu. Čak i najjača materinska ljubav je samo bleda slika duboke ljubavi koju Jehova oseća prema svom vernom narodu (Isaija 49:15). Koliko je samo važno da svi hrišćani odražavaju tu osobinu svog nebeskog Oca! Apostol Pavle je to radio i tako je ostavio izvrstan primer starešinama u hrišćanskoj skupštini (1. Solunjanima 2:7). Isus je rekao da će bratska ljubav biti glavni znak prepoznavanja njegovih sledbenika (Jovan 13:34, 35).

23. Opiši srećno stanje Jehovinog obnovljenog naroda.

²³ Jehova pokazuje ljubav na delu. Zato dalje kaže: „Vi ćete ga videti i obradovaće se srce vaše, i kosti će se vaše kao trava pomladiti. Pokazaće Jehova silu svoju [’znaće se ruka Jehovina‘, DK] na slugama svojim a gnev njegov osetiće dušmani njegovi“ (Isaija 66:14). Jedan gramatičar hebrejskog jezika kaže da izraz „vi ćete ga videti“ znači da će izgnanici koji su se vratili, gde god da pogledaju  po svojoj obnovljenoj zemlji, „videti samo radost“. Zaista će klicati i biće neopisivo oduševljeni što su ponovo u svojoj voljenoj domovini. Imaće osećaj da su se podmladili, da su im kosti opet jake i da su okrepljeni kao trava u proleće. Svi će znati da ti blagoslovi nisu došli posredstvom ljudskog truda već od ’ruke Jehovine‘.

24. (a) Do kog zaključka dolaziš kad razmatraš događaje koji se tiču današnjeg Jehovinog naroda? (b) Na šta treba da budemo rešeni?

²⁴ Da li među Jehovinim današnjim narodom prepoznaješ njegovu ruku na delu? Nijedan čovek ni u kom slučaju ne bi mogao obnoviti čisto obožavanje. Nijedan čovek ni slučajno ne bi mogao prouzrokovati da se bujica miliona dragocenih ljudi iz svih naroda pridruži vernom ostatku u njihovoj duhovnoj zemlji. Samo Jehova Bog može tako nešto da uradi. Ti izrazi Jehovine ljubavi daju nam razlog za duboku radost. Nikada nemojmo njegovu ljubav uzeti zdravo za gotovo. I dalje se ’bojmo njegove reči‘. Budimo rešeni da živimo po biblijskim merilima i da uživamo u služenju Jehovi.

[Fusnote]

[Pitanja za razmatranje]

[Slika na 395. strani]

’Sve je to moja ruka stvorila‘

[Slika na 402. strani]

Jehova će dovesti na Sion „slavu naroda“