Jehova nas uči za naše dobro
Deveto poglavlje
Jehova nas uči za naše dobro
1. Kako mudri ljudi reaguju na Jehovine reči?
KAD Jehova govori, oni koji su mudri slušaju s velikim poštovanjem i reaguju na njegove reči. Sve što Jehova kaže jeste za našu korist, jer je on veoma zainteresovan za našu dobrobit. Primera radi, stvarno je ohrabrujuće razmišljati o tome kako se Jehova obraćao svom drevnom narodu s kojim je bio u savezu: „Oh da si ti zapovesti moje slušao!“ (Isaija 48:18). Potvrđena vrednost Božjih učenja treba da nas podstakne da ga slušamo i da sledimo njegovo vođstvo. Izveštaj o tome kako su se proročanstva ispunila rasteruje svaku sumnju u to da je Jehova rešen da ispuni svoja obećanja.
2. Kome su namenjene reči iz 48. poglavlja Isaije, i ko još može imati koristi od toga?
2 Reči iz 48. poglavlja knjige Isaije po svemu sudeći bile su napisane za Jevreje koji će biti izgnani u Vavilon. Nadalje, te reči sadrže jednu poruku koju današnji hrišćani ne mogu ignorisati. U 47. poglavlju Isaije Biblija je prorekla pad Vavilona. A sada Jehova opisuje šta namerava s jevrejskim izgnanicima u tom gradu. Jehova je žalostan zbog licemerstva svog izabranog naroda i zbog toga što taj narod tvrdoglavo ne veruje njegovim obećanjima. Pa ipak, želi da ih pouči za njihovo dobro. On predviđa jedno razdoblje pročišćavanja koje će voditi do povratka vernog ostatka u njihovu domovinu.
3. Šta nije valjalo u Judinom obožavanju?
3 Koliko se Jehovin narod udaljio od čistog obožavanja? Isaijine uvodne reči su otrežnjavajuće: „Čujte ovo, dome Jakovljev, i vi koji nosite ime Izraela i iz vode iziđoste Jude, koji se imenom Jehovinim kunete, Izraela Boga prizivate, ali ne po istini i pravdi! Jer se imenuju po svetome gradu i oslanjaju se na Boga Izraelovog, kome je ime Jehova nad vojskama“ (Isaija 48:1, 2). Kakvo licemerstvo! ’Zaklinjanje Jehovinim imenom‘ očigledno predstavlja korišćenje Božjeg imena na jedan samo formalan način (Sofonija 1:5, DK). Pre izgnanstva u Vavilon, Jevreji su obožavali Jehovu u „svetome gradu“, Jerusalimu. Ali to obožavanje nije bilo iskreno. Srce im je bilo daleko od Boga, a obožavanje im nije bilo „po istini i pravdi“. Nisu imali veru kao što su je imali patrijarsi (Malahija 3:7).
4. Kakvo obožavanje se dopada Jehovi?
4 Jehovine reči nas podsećaju da obožavanje ne sme biti površno. Mora biti iskreno. Čisto simbolična služba — samo da bismo ugodili drugima ili da bismo ih oduševili — ne predstavlja ’dela odanosti Bogu‘ (2. Petrova 3:11). To što neka osoba sebe naziva hrišćaninom ne mora da znači da Bog prihvata njeno obožavanje (2. Timoteju 3:5). Jeste bitno da priznamo da Jehova postoji, ali to je samo početak. Jehova želi da ga obožavamo celom dušom i da smo motivisani dubokom ljubavlju i cenjenjem (Kološanima 3:23).
Proricanje novih stvari
5. Koja su neka od Jehovinih ’prvih proricanja‘?
5 Možda ti Jevreji u Vavilonu moraju malo da osveže svoje pamćenje. Zato ih Jehova još jednom podseća da je on Bog istinitog proročanstva: „Odavna sam prva proricanja ja kazao, ona iz usta mojih iziđoše, ja sam ih objavio; namah sam delao, i zbiše se“ (Isaija 48:3). „Prva proricanja“ se odnose na ono što je Bog već učinio, kao kada je oslobodio Izraelace iz Egipta i kada im je dao Obećanu zemlju u nasledstvo (Postanje 13:14, 15; 15:13, 14). Ta proročanstva izlaze iz Božjih usta; imaju božansko poreklo. Bog ljudima daje da čuju njegove naredbe, a to što čuju treba da ih pokrene da budu poslušni (Ponovljeni zakoni 28:15). Delovao je iznenada da bi izvršio ono što je prorekao. Činjenica da je Jehova Svemoćan garantuje da će se njegova namera ispuniti (Isus Navin 21:45; 23:14).
6. Do koje mere su Jevreji postali ’tvrdoglavi i buntovni‘?
6 Jehovin narod je postao ’tvrdoglav i buntovan‘ (Psalam 78:8, NW). On im otvoreno kaže: ’Uporan si, gvožđem ti je vrat okovan, i bakreno ti je čelo‘ (Isaija 48:4). Jevreji se poput metala teško savijaju — nepopustljivi su. To je jedan od razloga što Jehova otkriva stvari pre nego što se dese. Inače bi njegov narod rekao za ono što je Jehova učinio: „Idol moj to učini, lik rezani i lik moj liveni narediše to“ (Isaija 48:5). Da li će to što Jehova sada govori na bilo koji način uticati na neverne Jevreje? Bog im kaže: „Razumeš li? Razmisli o tome! i nećete li to vi priznati?... Sad ja tebi opet nove stvari javljam, sakrivene, tebi nepoznate. One sad bivaju, nisu one davne, i ti za njih nisi pre nikada znao, — da ne rečeš: Eto, ja sam već to znao“ (Isaija 48:6, 7).
7. Šta će izgnani Jevreji morati da priznaju, i šta mogu očekivati?
7 Isaija je dosta unapred zabeležio proročanstvo o padu Vavilona. Sada se Jevrejima kao izgnanicima u Vavilonu proročanski zapoveda da razmišljaju o ispunjenju ovog proročanstva. Mogu li poreći da je Jehova Bog koji ispunjava proročanstva? I pošto su stanovnici Jude i videli i čuli da je Jehova Bog istine, zar ne treba da objave tu istinu i drugima? Jehovina otkrivena reč proriče nove stvari koje se još nisu desile, kao što je Kirovo osvajanje Vavilona i oslobađanje Jevreja (Isaija 48:14-16). Takvi zapanjujući događaji dolaze ko grom iz vedra neba. Niko ih nije mogao predvideti samo na osnovu razmatranja razvoja svetske situacije. Kao da dolaze niotkuda. Ko ih je prouzrokovao? Pošto ih Jehova proriče oko 200 godina unapred, odgovor je očigledan.
8. Kojim se novim stvarima današnji hrišćani nadaju, i zašto imaju potpuno pouzdanje u Jehovinu proročansku reč?
8 Sem toga, Jehova ispunjava svoju reč prema svom vremenskom rasporedu. Ispunjena proročanstva dokazuju njegovo Božanstvo ne samo Jevrejima u drevna vremena već i današnjim hrišćanima. Izveštaj o mnogim proročanstvima koja su se u prošlosti ispunila — o tim ’prvim proricanjima‘ — garantuje da će se odigrati nove stvari koje je Jehova obećao, kao što je predstojeća ’velika nevolja‘, preživljavanje ’velikog mnoštva‘ kroz tu nevolju, ’nova zemlja‘, i još mnogo toga (Otkrivenje 7:9, 14, 15; 21:4, 5; 2. Petrova 3:13). Danas ta garancija motiviše iskrene ljude da revno govore o njemu. Oni dele osećanja psalmiste koji je rekao: „Kazujem pravdu tvoju na saboru velikome. Evo: Usta svojih ne zatvaram“ (Psalam 40:10).
Jehova iskazuje samokontrolu
9. Kako je izraelski narod ’od rođenja bio buntovnik‘?
9 Pošto Jevreji nisu verovali Jehovinim proročanstvima, nisu sledili njegova upozorenja. Zato im dalje kaže: „O njima ti nisi čuo, za njih nisi znao, uši tvoje za to ništa pre ne čuše. Jer sam znao da ćeš ti neveran biti, da se od rođenja svoga buntovnik nazivaš“ (Isaija 48:8). Juda zatvara uši da ne čuje dobre vesti od Jehove (Isaija 29:10). Po ponašanju naroda koji je u savezu s Bogom vidi se da je ’od svog rođenja bio buntovnik‘. Od osnivanja pa kroz celu istoriju izraelski narod je bio buntovan. Prestup i neverstvo su uobičajeni propusti tog naroda, a ne slučajni gresi (Psalam 95:10; Malahija 2:11).
10. Zašto će se Jehova uzdržavati?
10 Da li su sve nade izgubljene? Nisu. Iako je Juda buntovna i neverna, Jehova je uvek istinit i veran. Zbog slave svog velikog imena ograničiće izlivanje svog gneva. On kaže: „Radi imena svoga, gnev sam svoj ustezao, i radi slave svoje ja se uzdržavam, da te ne istrebim“ (Isaija 48:9). Kakva suprotnost! Izrael i Juda kao narod nisu verni Jehovi. Ali Jehova će posvetiti svoje ime, postupajući na način koji tom imenu donosi hvalu i čast. Zbog toga neće istrebiti svoj izabrani narod (Joil 2:13, 14).
11. Zašto Bog neće dozvoliti da njegov narod bude potpuno uništen?
11 Božji prekor budi čestite pojedince među izgnanim Jevrejima i oni odlučuju da slede njegova učenja. Za takve ljude je sledeća objava jako ohrabrujuća: „Pretopio sam te, al’ ne da bih srebro izvadio, kušao sam te u peći nevolje. Radi ljubavi svoje, radi ljubavi svoje delaću; jer zašto da se ime moje oskvrni? Slave svoje drugom dati neću“ (Isaija 48:10, 11). Jehova je dozvolio da njegov narod zadese teška iskušenja — kao u „peći nevolje“ — i ona su ispitala i pročistila narod, otkrivajući šta mu je u srcu. Nešto slično se desilo vekovima ranije kada je Mojsije rekao njihovim precima: „Jehova, Bog tvoj, vodio [te] četrdeset godina po pustinji, da bi te smirio i iskušao, da zna šta ti je u srcu“ (Ponovljeni zakoni 8:2). Uprkos buntovnom stavu Jehova tada nije uništio narod, a ni sada ga neće potpuno uništiti. Tako će se potvrditi njegovo ime i čast. Ako bi Vavilonci uništili njegov narod, on ne bi bio dosledan svom savezu, a njegovo ime bi bilo oskrnavljeno. Izgledalo bi da Bog Izraela nema moć da spase svoj narod (Jezekilj 20:9).
12. Kako su pravi hrišćani pročišćeni tokom Prvog svetskog rata?
12 I u savremeno doba je bilo potrebno da se Jehovin narod pročisti. Još početkom 20. veka mnogi iz male grupe Istraživača Biblije služili su Bogu iz iskrene želje da mu ugode, ali neki su imali pogrešne motive, kao što je želja za isticanjem. Pre nego što je ta mala grupa mogla da predvodi u svetskom delu propovedanja dobre vesti koje je prorečeno za vreme kraja, bilo je neophodno da bude pročišćena (Matej 24:14). Prorok Malahija je prorekao da će baš to pročišćavanje biti povezano s Jehovinim dolaskom u njegov hram (Malahija 3:1-4). Njegove reči su se ispunile 1918. godine. Pravi hrišćani su prošli kroz razdoblje vatrenih kušnji u žestini Prvog svetskog rata, a te kušnje su dostigle vrhunac kada je Džozef F. Raterford, tadašnji predsednik Watch Tower Societyja, zatvoren zajedno s nekima od vodećih službenika. Ti iskreni hrišćani su imali koristi od tog procesa čišćenja. Posle Prvog svetskog rata bili su odlučniji nego ikada da služe svom velikom Bogu na bilo koji način koji im on pokaže.
13. Kako je Jehovin narod reagovao na progonstvo u godinama posle Prvog svetskog rata?
13 Od tog doba Jehovini svedoci se uvek iznova suočavaju s najopakijim oblicima progonstva. Ali to ih nije navelo da sumnjaju u reč svog Stvoritelja. Naprotiv, obratili su pažnju na reči koje je apostol Petar uputio progonjenim hrišćanima svog doba: „Ražalošćeni [ste] raznim kušnjama, da bi se ispitani kvalitet vaše vere... pokazao kao razlog za hvalu i slavu i čast prilikom otkrivenja Isusa Hrista“ (1. Petrova 1:6, 7). Žestoko progonstvo ne uništava besprekornost pravih hrišćana. Naprotiv, ono otkriva čistotu njihovih motiva. Ono dodaje njihovoj veri ispitani kvalitet i pokazuje dubinu njihove odanosti i ljubavi (Poslovice 17:3).
„Ja sam prvi, ja sam i poslednji“
14. (a) U kom smislu je Jehova „prvi“ i „poslednji“? (b) Koja moćna dela je Jehova izvršio svojom ’rukom‘?
14 Jehova se sada srdačno obraća narodu s kojim je u savezu: „Čuj me Jakove! I ti Izraelu, koga ja pozvah! Ja sam prvi, ja sam i poslednji. Moja je ruka zemlju osnovala, i moja desnica nebo razapela, kad ih zovnem svi mi oni dođu“ (Isaija 48:12, 13). Za razliku od čoveka, Bog je večan i ne menja se (Malahija 3:6). Jehova u Otkrivenju objavljuje: „Ja sam Alfa i Omega, prvi i poslednji, početak i kraj“ (Otkrivenje 22:13). Pre Jehove nije bilo svemoćnog Boga niti će ga posle njega biti. On je Vrhovni i Večni, Stvoritelj. Njegova „ruka“ — moć koju je primenio — utvrdila je Zemlju i razapela zvezdana nebesa (Jov 38:4; Psalam 102:26). Kad zove svoja stvorenja, ona su spremna da mu služe (Psalam 147:4).
15. Na koji način i s kojim ciljem je Jehova ’voleo‘ Kira?
15 I Jevrejima i nejevrejima se upućuje jedan važan poziv: „Skupite se svi i čujte! Ko je od njih sve to objavio? Onaj koga Jehova voli, onaj će na Vavilonu volju njegovu vršiti, i mišica će njegova Haldejcima teška biti. Ja, ja sam rekao i ja sam ga zvao, ja ga dozvah i delo će njegovo uspeti“ (Isaija 48:14, 15). Samo je Jehova svemoćan i može tačno da prorekne događaje. Niko od „njih“, beskorisnih idola, ne može da kaže sve to. Kira „voli“ Jehova, a ne idoli — to jest, Jehova ga je izabrao za posebnu svrhu (Isaija 41:2; 44:28; 45:1, 13; 46:11). On je predvideo da će se Kir pojaviti na svetskoj sceni i označio ga kao budućeg osvajača Vavilona.
16, 17. (a) Zašto se može reći da Jehova nije u tajnosti dao proročanstva? (b) Kako Jehova danas javno objavljuje svoje namere?
16 Jehova nastavlja u duhu poziva: „Pristupite k meni i čujte! U početku nisam tajno govorio. Od početka od tih stvari ja sam onde bio“ (Isaija 48:16a). Proročanstva od Jehove nisu data u tajnosti niti su obznanjena samo nekolicini upućenih. Jehovini proroci su otvoreno govorili u ime Boga (Isaija 61:1). Javno su objavljivali Božju volju. Primera radi, događaji u vezi s Kirom nisu bili nešto novo za Boga, niti nešto što nije mogao da predvidi. Bog je oko 200 godina unapred otvoreno prorekao te događaje preko Isaije.
17 Isto tako i danas, Jehova nije tajanstven što se tiče svojih namera. Milioni ljudi u stotinama zemalja i na mnogim ostrvima objavljuju od kuće do kuće, na ulicama, i gde god to mogu, upozorenje o predstojećem kraju ovog sistema stvari i dobru vest o blagoslovima koji će doći pod Božjim Kraljevstvom. Zaista, Jehova je Bog koji saopštava svoje namere.
’Slušaj moje zapovesti‘
18. Šta Jehova želi svome narodu?
18 Opunomoćen Jehovinim duhom, prorok objavljuje: „Sada me Jehova, Večni, duhom svojim posla. Ovako govori Jehova, izbavitelj tvoj, Svetac Izraelov: Ja, Jehova, Bog tvoj, učim te za tvoje dobro, i putem te vodim kojim imaš ići“ (Isaija 48:16b, 17). Ovaj ljubazan izraz Jehovine brige treba da uveri izraelski narod da će ih Bog izbaviti iz Vavilona. On je njihov Otkupitelj (Isaija 54:5, NW). Jehova iz dubine srca želi da Izraelci obnove odnos s njim i da paze na njegove zapovesti. Pravo obožavanje se zasniva na slušanju Božjih uputstava. Izraelci ne mogu hoditi pravim putem ako nisu poučeni ’putu kojim treba da idu‘.
19. Koji iskren poziv Jehova upućuje?
19 Jehovina želja da njegov narod izbegne propast i da se raduje životu izražena je na divan način: „Oh da si ti zapovesti moje slušao! Mir bi tvoj kao reka bio, sreća [„pravda“, DK] tvoja kao valovi morski“ (Isaija 48:18). Kakve srdačne reči od Svemoćnog Stvoritelja! (Ponovljeni zakoni 5:29; Psalam 81:14). Umesto da odu u ropstvo, Izraelci mogu imati mir koji bi bio tako obilan kao voda u reci (Psalam 119:165). Njihova dela pravednosti mogu biti isto tako bezbrojna kao valovi morski (Amos 5:24). Kao osoba koja je stvarno zainteresovana za njih, Jehova se obraća Izraelcima i s ljubavlju im pokazuje put kojim treba da hode. Oh, da su samo slušali!
20. (a) Šta Bog želi iako su Izraelci buntovni? (b) Šta učimo o Jehovi na osnovu toga kako je postupao sa svojim narodom? (Vidi okvir na 133. strani.)
20 Kakvi bi blagoslovi usledili ako bi se Izraelci pokajali? Jehova kaže: „Poroda bi tvoga kao peska bilo, poroda utroba tvojih kao zrna od peska; ime tvoje ne bi se zatrlo, uništilo ispred mene“ (Isaija 48:19). Jehova podseća narod na svoje obećanje da će Avrahamovog semena biti ’kao zvezda na nebu, kao peska na obali morskoj‘ (Postanje 22:17; 32:12). Međutim, ti Avrahamovi potomci su buntovni, i ne zaslužuju da se na njima ispuni to obećanje. Njihovi pređašnji postupci su toliko loši da po samom Jehovinom Zakonu zaslužuju da im kao narodu ime bude izbrisano (Ponovljeni zakoni 28:45). Pa ipak, Jehova ne želi da istrebi svoj narod, i ne želi da ga se potpuno odrekne.
21. Koje ćemo blagoslove doživeti ukoliko tražimo da nas Jehova pouči?
21 Načela zapisana u tom snažnom odlomku odnose se na današnje obožavaoce Jehove. Jehova je izvor života, i on zna bolje od bilo koga drugog kako treba da živimo (Psalam 36:10). Dao nam je uputstva, ne da bi nas lišio uživanja, već da bi nam bilo dobro. Pravi hrišćani reaguju na to tako što traže da ih Jehova pouči (Mihej 4:2). Njegova uputstva štite našu duhovnost i naš odnos s njim, i čuvaju nas od Sataninog iskvarujućeg uticaja. Kad shvatimo načela koja stoje iza Božjih zakona, uviđamo da nas Jehova uči za naše dobro. Shvatamo da „njegove zapovesti nisu teške“. I nećemo biti istrebljeni (1. Jovanova 2:17; 5:3).
’Izađite iz Vavilona!‘
22. Na šta su podstaknuti verni Jevreji, i kakvo su zasiguranje dobili?
22 Kad Vavilon padne, da li će neki Jevreji pokazati da imaju ispravan stav srca? Da li će iskoristiti to što ih je Bog izbavio, vratiti se u domovinu i obnoviti čisto obožavanje? Hoće. Jehovine sledeće reči pokazuju da je siguran da će se tako nešto desiti. „Iziđite iz Vavilona, bežite od Haldejaca, objavljujte glasom radosnim i kazujte, razglašujte do krajeva zemlje, recite: Izbavi Jehova slugu svoga Jakova! Oni u pustinji, kuda će ih voditi, neće ožedneti; vodu će im iz stene točiti, rascepiće kamen, i poteći će voda“ (Isaija 48:20, 21). Jehovin narod je proročanski podstaknut da bez odlaganja krene iz Vavilona (Jeremija 50:8). To što su otkupljeni mora da se razglasi do kraja zemlje (Jeremija 31:10). Jehova se brinuo za potrebe svog naroda dok su posle izlaska iz Egipta išli kroz pustinju. Slično tome, on će se brinuti za svoj narod kad se iz Vavilona budu vraćali kući (Ponovljeni zakoni 8:15, 16).
23. Ko neće imati mir koji daje Bog?
23 Ima još jedno važno načelo koje Jevreji moraju imati u mislima u vezi s Jehovinim spasonosnim delima. Oni koji imaju ispravan stav mogu patiti zbog svojih greha, ali neće biti uništeni. Međutim, s nepravednima nije tako. „Nema mira bezdušnima, govori Jehova“ (Isaija 48:22). Nepokajnički grešnici neće steći mir koji Bog čuva za one koji ga vole. Spasenje nije namenjeno tvrdoglavim zlim ljudima ili nevernicima. Ono je samo za one koji imaju veru (Titu 1:15, 16; Otkrivenje 22:14, 15). Zli ljudi nemaju mir od Boga.
24. Šta je donelo radost Božjem narodu u savremeno doba?
24 Godine 537. pre n. e., verni Izraelci su bili veoma srećni što im se pružila prilika da napuste Vavilon. Godine 1919, Božji narod se radovao zbog oslobođenja iz vavilonskog ropstva (Otkrivenje 11:11, 12). Bili su puni nade i iskoristili su priliku da prošire svoju aktivnost. Istini za volju, toj maloj grupi hrišćana trebalo je dosta hrabrosti da iskoriste novu mogućnost da propovedaju u neprijateljskom svetu. Ali uz Jehovinu pomoć prionuli su na delo propovedanja dobre vesti. Istorija svedoči da ih je Jehova blagoslovio.
25. Zašto je važno da dobro pazimo na Božje pravedne odredbe?
25 Ovaj deo Isaijinog proročanstva ističe to da nas Jehova uči za naše dobro. Vrlo je važno da dobro pazimo na Božje pravedne odredbe (Otkrivenje 15:2-4). Ako podsećamo sebe na Božju mudrost i ljubav, to će nam pomoći da se povinujemo onome što Jehova kaže da je dobro. Sve njegove zapovesti su za naše dobro (Isaija 48:17, 18).
[Pitanja za razmatranje]
[Okvir/Slike na 133. strani]
Svemoćni Bog se uzdržava
„Gnev sam svoj ustezao... ja se uzdržavam“, rekao je Jehova otpadničkim Izraelcima (Isaija 48:9). Ova izjava nam pomaže da shvatimo da je Bog savršeni primer osobe koja nikada ne zloupotrebljava moć. Tačno je da niko nema veću moć od Boga. Zato o njemu govorimo kao o Svemoćnom i Svemogućem. Jehova s pravom sebi pripisuje titulu ’Svemoćnog‘ (Postanje 17:1). Ne samo da ima neograničenu snagu već i svu vlast, jer je Suvereni Gospodar svemira koji je i stvorio. Zato ne postoji niko ko bi se usudio da mu zaustavi ruku ili da mu kaže: „Šta radiš?“ (Danilo 4:35).
Međutim, Bog je spor na gnev čak i kada treba da pokaže silu protiv svojih neprijatelja (Naum 1:3). Jehova može da ’ustegne svoj gnev‘ i sasvim ispravno je opisan kao „spor na gnev“, jer je ljubav — a ne gnev — njegova dominantna osobina. Njegov gnev, kada ga izražava, uvek je opravdan, pravedan i kontrolisan (Izlazak 34:6; 1. Jovanova 4:8).
Zašto Jehova tako postupa? Zato što svoju beskrajnu moć drži u savršenoj ravnoteži s tri druge bitne osobine — s mudrošću, pravdom i ljubavlju. Kad koristi silu uvek je usklađuje sa ovim osobinama.
[Slika na 122. strani]
Isaijina poruka o izbavljenju pruža zračak nade vernim Jevrejima u izgnanstvu
[Slike na 124. strani]
Jevreji su bili skloni tome da Jehovina dela pripisuju idolima
1. Ištar 2. Bogato ukrašena glazirana opeka s vavilonskog „Svetog puta“ 3. Zmaj, simbol Marduka.
[Slika na 127. strani]
’Peć nevolje‘ može otkriti da li imamo čiste motive dok služimo Jehovi
[Slike na 128. strani]
Pravi hrišćani se suočavaju s najopakijim oblicima progonstva
