Jehova sebi stiče slavno ime
Dvadeset četvrto poglavlje
Jehova sebi stiče slavno ime
1, 2. (a) Zašto se hrišćani lično interesuju za predstojeći ’Jehovin dan‘? (b) Koje značajno pitanje je uključeno u dolazak Jehovinog dana?
VEĆ skoro dve hiljade godina hrišćani ’očekuju i čvrsto drže u mislima prisutnost Jehovinog dana‘ (2. Petrova 3:12; Titu 2:13). Zato je sasvim razumljivo što jedva čekaju da taj dan dođe. Na kraju krajeva, taj dan će označiti početak oslobođenja od razornih posledica koje je donelo nesavršenstvo (Rimljanima 8:22). On će značiti i kraj pritisaka koje podnosimo u ovim ’kritičnim vremenima s kojima se teško izlazi na kraj‘ (2. Timoteju 3:1).
2 Međutim, dok će Jehovin dan doneti olakšanje pravednicima, on će takođe značiti uništenje ’onih koji ne poznaju Boga i onih koji nisu poslušni dobroj vesti o našem Gospodu Isusu‘ (2. Solunjanima 1:7, 8). To je otrežnjavajuća misao. Da li će Bog stvarno uništiti zle samo zato da bi izbavio svoj narod iz teške situacije? Šezdeset i treće poglavlje Isaije pokazuje da je u to uključeno jedno mnogo značajnije pitanje, naime, posvećenje Božjeg imena.
Marš ratnika pobednika
3, 4. (a) Kakva je pozadina proročanstva iz 63. poglavlja Isaije? (b) Koga Isaija vidi kako maršira prema Jerusalimu, i šta neki izučavaoci misle o njegovom identitetu?
3 U 62. poglavlju Isaije čitamo o oslobođenju Jevreja iz vavilonskog zarobljeništva i o povratku u njihovu domovinu. Naravno, postavlja se pitanje: da li obnovljeni ostatak Jevreja treba da se plaši napada drugih neprijateljskih naroda? Isaijina vizija umnogome ublažava njihov strah. Proročanstvo počinje sledećim rečima: „Ko je ono što iz Edoma ide, iz Vosora u crvenim haljinama, u krasnim haljinama, kročeći smelo u naponu snage?“ (Isaija 63:1a).
4 Isaija vidi jednog ratnika, energičnog i pobedonosnog, kako maršira prema Jerusalimu. Njegova veličanstvena odeća pokazuje da je najvišeg ranga. Dolazi iz pravca najistaknutijeg edomskog grada Vosora, što ukazuje da je odneo veliku pobedu nad tom neprijateljskom zemljom. Ko može biti taj ratnik? Neki izučavaoci smatraju da je to Isus Hrist. Drugi misle da je to jevrejski vojskovođa Juda Makabejac. Međutim, sam ratnik otkriva svoj identitet kad odgovara na postavljeno pitanje sledećim rečima: „Ja sam to, koji sam spasenje obećao i moć imam da spasavam“ (Isaija 63:1b).
5. Ko je ratnik koga vidi Isaija, i zašto tako odgovaraš?
5 Bez pogovora, taj ratnik je sam Jehova Bog. Na drugim mestima je opisan kao osoba koja ima ’obilje dinamičke energije‘ i iz čijih usta ’izlazi istina‘ (Isaija 40:26, NW; 45:19, 23). Veličanstvena odeća tog ratnika nas podseća na psalmistine reči: „Jehova, Bože moj, neizmerno si velik! Obučen si u svetlost i u veličanstvo“ (Psalam 104:1). Premda je Jehova Bog ljubavi, Biblija pokazuje da on ogrće ratnički plašt kad je to neophodno (Isaija 34:2; 1. Jovanova 4:16).
6. Zašto se Jehova vraća iz bitke u Edomu?
6 Međutim, zašto se Jehova vraća iz bitke u Edomu? Edomci su vekovni neprijatelji naroda koji je u savezu s Bogom, i stalno podgrevaju neprijateljstvo koje je započeo njihov praotac Isav (Postanje 25:24-34; Brojevi 20:14-21). Koliko Edomci mrze Judu postalo je naročito očigledno za vreme razorenja Jerusalima kada su bodrili vavilonske vojnike (Psalam 137:7). Jehova smatra da je to neprijateljstvo usmereno direktno protiv njega. Nije ni čudo što je odlučio da zamahne svojim mačem osvete protiv Edoma! (Isaija 34:5-15; Jeremija 49:7-22).
7. (a) Kako se prvobitno ispunilo proročanstvo protiv Edoma? (b) Šta simbolizuje Edom?
7 Prema tome, Isaijina vizija mnogo ohrabruje Jevreje koji se vraćaju u Jerusalim. Ona im garantuje da će bezbedno prebivati u svom novom domu. Zaista, do vremena proroka Malahije, Bog je od Edomovih ’gora učinio pustinju, i njegovo nasleđe predao šakalima iz pustinje‘ (Malahija 1:3). Da li to onda znači da se do Malahijinog vremena Isaijino proročanstvo potpuno ispunilo? Ne, jer uprkos tome što je bio opustošen Edom je rešio da prezida razrušena mesta, a Malahija i dalje Edom naziva ’zemljom bezakonja‘ i ’narodom na kome je zanavek Jehovin gnev‘ a (Malahija 1:4, 5). Međutim, u proročanskom smislu Edom ne obuhvata samo potomke Isava. On služi kao simbol svih naroda koji pokazuju da su neprijatelji obožavalaca Jehove. Narodi hrišćanskog sveta se naročito ističu u tom pogledu. Šta će se desiti s tim savremenim Edomom?
Vinska presa
8, 9. (a) Šta radi ratnik koga Isaija vidi? (b) Kada i kako počinje gaženje u simboličnoj vinskoj presi?
8 Isaija pita ratnika koji se vraća: „Zašto su ti haljine crvene i odeća tvoja kao odeća onog koji grožđe mulja [„u vinskoj presi“, NW]?“ Jehova odgovara: „Sam sam muljao u badnju, niko sa mnom ne bi iz naroda. U gnevu ih svome izgnah, u svojoj ih jarosti pogazih; haljine je moje krv njihova poprskala i odeću moju iskaljala“ (Isaija 63:2, 3).
9 Ove slikovite reči opisuju krvoproliće. Čak je i Božja elegantna odeća uprljana, kao odeća nekoga ko u presi mulja grožđe! Vinska presa je odgovarajući simbol toga da su neprijatelji Jehove Boga uhvaćeni u zamku kad on kreće da ih uništi. Kada će ta simbolična presa biti upotrebljena? Proročanstva Joila i apostola Jovana takođe govore o jednoj simboličnoj vinskoj presi. Presa iz tih proročanstava treba da bude upotrebljena kad Jehova počne da gazi svoje neprijatelje prilikom uništenja u Armagedonu (Joil 3:13; Otkrivenje 14:18-20; 16:16). Proročanska presa koju Isaija spominje ukazuje na to isto vreme.
10. Zašto Jehova kaže da sam gazi vinsku presu?
10 Međutim, zašto Jehova kaže da sam gazi tu presu, i da s njim nema nijednog čoveka iz naroda? Zar neće Isus Hrist, kao Božji predstavnik, preuzeti vođstvo u gaženju? (Otkrivenje 19:11-16). Da, ali Jehova govori o ljudima, a ne o duhovnim stvorenjima. On kaže da nijedan čovek nije dorastao tom zadatku da oslobodi zemlju od Sataninih sledbenika (Isaija 59:15, 16). Svemoćnom Bogu je prepušteno da ih u svom gnevu gazi dok ne budu potpuno zgnječeni.
11. (a) Zašto Jehova objavljuje „dan osvete“? (b) Ko su ’iskupljeni‘ u drevno doba i ko su oni danas?
11 Jehova dalje objašnjava zašto lično izvršava taj zadatak: „Jer u srcu mome dan osvete beše, i stiže godina iskupljenih mojih“ (Isaija 63:4). b Jedino Jehova ima pravo da se osveti onima koji nanose zlo njegovom narodu (Ponovljeni zakoni 32:35). U drevno doba oni koji su ’iskupljeni‘ bili su Jevreji koji su stradali od ruku Vavilonaca (Isaija 35:10; 43:1; 48:20). U savremeno doba to je pomazani ostatak (Otkrivenje 12:17). Poput drevnih pandana, oni su otkupljeni iz religioznog ropstva. I poput tih Jevreja, pomazanici su zajedno sa svojim saradnicima ’drugim ovcama‘, žrtve progonstva i protivljenja (Jovan 10:16). Isaijino proročanstvo zato garantuje današnjim hrišćanima da će Bog u vreme koje je odredio intervenisati u njihovu koristi.
12, 13. (a) U kom smislu Jehova nema pomoćnika? (b) Kako Jehovina mišica izbavlja, i kako ga jarost podržava?
12 Jehova dalje kaže: „Pogledah i niko da mi pomože; prenerazih se što niko mene ne podrža; al’ me moja izbavi desnica, i jarost me moja podrža. U gnevu svome izgazih narode, i jarošću opojih ih svojom, i na zemlju krv njihovu prolih“ (Isaija 63:5, 6).
13 Nijednom ljudskom pomoćniku ne može pripasti zasluga za Jehovin veličanstveni dan osvete. Jehovi nije potrebna podrška nijednog čoveka da bi sproveo svoju volju. c Njegova neizmerno moćna mišica je dovoljna za taj zadatak (Psalam 44:4; 98:1; Jeremija 27:5). Štaviše, podržava ga njegova jarost. Kako? Tako što Božja jarost ne predstavlja nekontrolisane emocije već pravednu srdžbu. Pošto Jehova uvek postupa na temelju pravednih načela, jarost ga podržava i motiviše da ’na zemlju prolije krv‘ svojih neprijatelja, na njihovo poniženje i sramotu (Psalam 75:9; Isaija 25:10; 26:5).
Božja ljubazna dobrota
14. Na šta Isaija sada podseća?
14 Jevreji su u prošlosti brzo izgubili cenjenje za ono što je Jehova uradio za njih. Zato ih Isaija podseća zašto je Jehova učinio sve to. Isaija kaže: „Proglasiću milosti Jehovine, hvale Jehovine, za sve što nam Jehova učini, i kazaću veliku dobrotu njegovu za dom Izraelov, koji je on milosrđem svojim i bogatstvom svoje ljubavi [„ljubazne dobrote“, NW] obdario. Jer on reče: Zaista su oni moj narod, sinovi koji neće biti neverni! I njima je on spasitelj bio. U teskobi njihovoj nisu bez pomoći bili [’u svakoj tuzi njihovoj on beše tužan‘, DK] i anđeo koji je pred njim spase ih. On ih sam ljubavlju svojom i milošću svojom izbavi, i podiže ih i podrža u stare dane“ (Isaija 63:7-9).
15. Kako i zašto je Jehova pokazao ljubaznu dobrotu prema Avrahamovom potomstvu u Egiptu?
15 Kakav izvanredan primer Jehova daje u pokazivanju ljubazne dobrote, to jest lojalne ljubavi! (Psalam 36:8; 62:13). Jehova je zavoleo Avrahama (Mihej 7:20). On je obećao tom patrijarhu da će se posredstvom njegovog semena, to jest potomstva, blagosloviti svi narodi na zemlji (Postanje 22:17, 18, DK). Jehova se držao tog obećanja pokazujući veliku dobrotu prema domu Izraelovom. Jedno od izvanrednih dela njegove lojalnosti bilo je izbavljenje Avrahamovog potomstva iz egipatskog ropstva (Izlazak 14:30).
16. (a) Koje je gledište Jehova imao kada je sklopio savez sa Izraelom? (b) Kako Bog postupa sa svojim narodom?
16 Posle izlaska iz Egipta Jehova je doveo Izraelce do Sinajske gore i dao im sledeće obećanje: „Ako vi slušate glas moj, i čuvate savez moj, bićete moji ispred svih naroda... Vi ćete za mene biti kraljevstvo sveštenika i svet narod“ (Izlazak 19:5, 6). Da li ih je Jehova obmanjivao kada im je ovo ponudio? Nije, jer Isaija otkriva da je Jehova rekao sebi: „Zaista su oni moj narod, sinovi koji neće biti neverni.“ Jedan izučavalac zapaža sledeće: „Ovaj izraz ’zaista‘ ne proističe iz toga što je Jehova suveren koji je to naredio niti iz toga što Jehova unapred zna; to su nada i poverenje zasnovani na ljubavi.“ Da, Jehova je sklopio taj savez bez skrivenih motiva, iskreno želeći da njegov narod uspe. Uprkos očiglednim manama koje su imali on je pokazao poverenje u njih. Zaista je divno obožavati Boga koji ima takvo poverenje u svoje obožavaoce! Današnje starešine se mnogo trude da jačaju one koji su im povereni na brigu kada pokazuju slično pouzdanje na osnovu dobrote Božjeg naroda (2. Solunjanima 3:4; Jevrejima 6:9, 10).
17. (a) Kakav je dokaz Jehova pružio da voli Izraelce? (b) Kakvo pouzdanje danas možemo imati?
17 Međutim, psalmista o Izraelcima kaže sledeće: „Zaboraviše Boga, spasitelja svoga, koji učini dela velika u Egiptu“ (Psalam 106:21). Zbog neposlušnog, tvrdovratog stava često su zapadali u katastrofalne okolnosti (Ponovljeni zakoni 9:6). Da li je Jehova prestao da pokazuje prema njima ljubaznu dobrotu? Naprotiv, Isaija kaže da je ’u svakoj tuzi njihovoj on bio tužan‘. Kako je Jehova saosećajan! Kao i svakog brižnog oca i Boga je bolelo kad je gledao kako njegova deca pate, iako je to bila posledica njihove nerazumnosti. Kao što je prorečeno i kao dokaz svoje ljubavi on je slao svog ’anđela‘, verovatno Isusa pre nego što je postao čovek, da ih vodi u Obećanu zemlju (Izlazak 23:20). Tako je Jehova podigao narod i nosio ga „kao što čovek nosi sina svoga“ (Ponovljeni zakoni 1:31; Psalam 106:10). Danas možemo biti sigurni da je Jehova isto tako svestan naših patnji i da saoseća s nama kada smo u nekom škripcu. S pouzdanjem možemo ’sve svoje brige baciti na njega jer se on brine za nas‘ (1. Petrova 5:7).
Bog postaje neprijatelj
18. Zašto je Jehova postao neprijatelj svom narodu?
18 Međutim, nikada ne bi trebalo da previše računamo na Božju ljubaznu dobrotu. Isaija dalje kaže: „Al’ se oni odmetaše i žalostiše sveti duh njegov, i on im neprijatelj posta i ratova na njih“ (Isaija 63:10). Jehova je upozorio da iako je milostiv i milosrdan Bog, on ’kažnjava‘ (Izlazak 34:6, 7). Izraelci su sami krivi što ih čeka kazna, jer se stalno bune. „Ne zaboravi kako si gnevio Jehovu, Boga svoga, u pustinji“, podsetio ih je Mojsije. „Od dana kad iziđoste iz zemlje egipatske pa dok dođoste na ovo mesto nepokorni bejaste Jehovi“ (Ponovljeni zakoni 9:7). Pošto su se odupirali zdravom uticaju Božjeg duha, oni su žalostili taj duh (Efešanima 4:30). Prisilili su Jehovu da im postane neprijatelj (Levitska 26:17; Ponovljeni zakoni 28:63).
19, 20. Čega se Jevreji sećaju i zašto?
19 Usred svog jada neki Jevreji su podstaknuti da razmišljaju o prošlosti. Isaija kaže: ’Opomenu se tad narod njegov starih vremena Mojsija. Gde je onaj koji ih iz mora izvede sa pastirem stada svoga? Gde je onaj koji usred njih sveti duh svoj metnu? Koji je Mojsijevu desnicu vodio slavnom svojom mišicom; koji pred njima vodu razdvoji da bi sebi večno ime stekao; koji ih vodi kroz valove kao konje kroz pustinju, a da se ne spotakoše? Duh Jehovin ih odmoru vodi, kao kad stado u dolinu slazi‘ (Isaija 63:11-14a).
20 Da, pošto pate zbog posledica neposlušnosti Jevreji žude za danima kada je Jehova bio njihov Izbavitelj, a ne neprijatelj. Prisećaju se kako su ih njihovi ’pastiri‘, Mojsije i Aron, bezbedno vodili kroz Crveno more (Psalam 77:21; Isaija 51:10). Sećaju se vremena kada nisu vređali Božji duh već su bili vođeni njime preko Mojsija i drugih duhom naimenovanih starešina (Brojevi 11:16, 17). Sećaju se i Jehovine ’mišice‘ koju je preko Mojsija upotrebio u njihovu korist! Bog ih je s vremenom izveo iz velike i strašne pustinje i odveo ih u zemlju u kojoj teče mleko i med — na mesto počinka (Ponovljeni zakoni 1:19; Isus Navin 5:6; 22:4). Međutim, sada Izraelci pate jer su izgubili povlašćeni odnos s Bogom!
’Slavno ime za sebe‘
21. (a) Koju veliku prednost su Izraelci mogli imati u vezi s Božjim imenom? (b) Koji je bio prvenstveni razlog što je Bog oslobodio Avrahamove potomke iz Egipta?
21 Ipak, materijalni gubitak koji su Izraelci pretrpeli nije ništa u poređenju s gubitkom prednosti koju su odbacili, naime, da učestvuju u proslavljanju Božjeg imena. Mojsije je obećao Izraelcima sledeće: „Ti ćeš biti za Jehovu svet narod, kao što ti se zakleo, kad držiš zapovesti Jehove, Boga svog, i ideš putevima njegovim. Svi će narodi na zemlji videti da se ime Jehovino priziva na tebe, i bojaće se tebe“ (Ponovljeni zakoni 28:9, 10). Kada je Jehova zaštitio Avrahamove potomke tako što ih je izbavio iz egipatskog ropstva, on to nije činio jednostavno zato da bi im život bio lakši i udobniji. On je delovao u korist nečeg mnogo važnijeg — svog imena. Da, pobrinuo se da se njegovo ime ’proglasi po svoj zemlji‘ (Izlazak 9:15, 16). Kada je Bog pokazao milosrđe posle pobune Izraelaca u pustinji, on to nije učinio samo iz saosećanja. Sam Jehova je rekao: „Ja ipak delah radi imena svoga, da se ono ne oskvrni pred očima naroda“ (Jezekilj 20:8-10).
22. (a) Zašto će se Bog u budućnosti još jednom boriti u korist svog naroda? (b) Na koji način naša ljubav prema Božjem imenu utiče na naše postupke?
22 Kakvim snažnim rečima Isaija zaključuje svoje proročanstvo! On kaže: „Tako si ti narod svoj vodio da bi sebi slavno ime stekao“ (Isaija 63:14b). Sada se jasno vidi zašto se Jehova tako moćno bori za svoj narod. Zato da bi sebi stekao slavno ime. Isaijino proročanstvo zato služi kao snažan podsetnik da nositi Jehovino ime jeste kako izvanredna prednost tako i velika odgovornost. Pravi hrišćani danas vole Jehovino ime čak i više od svog života (Isaija 56:6; Jevrejima 6:10). Oni nipošto ne žele da urade nešto što bi eventualno moglo naneti sramotu tom svetom imenu. Oni odgovaraju na Božju lojalnu ljubav tako što mu ostaju lojalni. Pošto vole Jehovino slavno ime čeznu za danom kada će on gaziti svoje neprijatelje u vinskoj presi svoga gneva — ne samo zato što će oni imati koristi već zato što će to voditi do proslavljanja imena Boga koga vole (Matej 6:9).
[Fusnote]
a U prvom veku n. e. pripadnici irodovske dinastije poreklom su bili Edomci.
b Izraz „godina iskupljenih mojih“ može da se odnosi na isto razdoblje kao i izraz „dan osvete“. Zapazi kako se slični izrazi odgovarajuće koriste u Isaiji 34:8.
c Jehova izražava čuđenje što mu niko ne pritiče u pomoć. I zaista je začuđujuće što se skoro 2 000 godina posle Isusove smrti moćni ljudi još uvek suprotstavljaju Božjoj volji (Psalam 2:2-12; Isaija 59:16).
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 359. strani]
Jehova je polagao velike nade u svoj narod
