Jehova uzvisuje svog mesijanskog Slugu
Četrnaesto poglavlje
Jehova uzvisuje svog mesijanskog Slugu
1, 2. (a) Opiši situaciju u kojoj su se našli mnogi Jevreji početkom prvog veka n. e. (b) Kako je Jehova pomogao vernim Jevrejima da prepoznaju Mesiju?
ZAMISLI da treba da se sastaneš s nekom važnom ličnošću. Utvrđeno je vreme i mesto sastanka. Ali postoji jedan problem: ne znaš kako ta osoba izgleda, a doći će diskretno, bez fanfara. Kako ćeš je prepoznati? Koristilo bi ti kad bi imao detaljan opis njenog izgleda.
2 Početkom prvog veka n. e. mnogi Jevreji su se suočili sa sličnom situacijom. Očekivali su Mesiju — najvažnijeg čoveka koji će ikada živeti (Danilo 9:24-27; Luka 3:15). Ali kako bi ga verni Jevreji mogli prepoznati? Jehova je preko hebrejskih proroka detaljno opisao događaje u vezi s Mesijom koji će razboritim osobama pomoći da ga nepogrešivo prepoznaju.
3. Kakav opis Mesije nalazimo u Isaiji 52:13–53:12?
3 Od svih hebrejskih proročanstava o Mesiji, možda nijedno ne pruža jasniju sliku od proročanstva zapisanog u Isaiji 52:13–53:12. Više od 700 godina unapred Isaija je opisao ne fizički izgled Mesije već detalje koji su mnogo značajniji — svrhu njegove patnje i pojedinosti o njegovoj smrti, sahrani i uzvisivanju. Razmatranje ovog proročanstva i njegovog ispunjenja zagrejaće nam srce i ojačati veru.
’Moj sluga‘ — ko je on?
4. Koja su mišljenja o identitetu ’sluge‘ iznosili neki jevrejski izučavaoci, i zašto se ona ne uklapaju u Isaijino proročanstvo?
4 Isaija je upravo rekao da će Jevreji izgnani u Vavilon biti oslobođeni. A sada, gledajući unapred na jedan daleko značajniji događaj, on beleži Jehovine reči: „Gle, sluga će moj napredovati [„postupaće s uvidom“, NW] podignuće se, uzvisiće se, visoko će se uspeti“ (Isaija 52:13). Ali ko je taj „sluga“? Jevrejski izučavaoci su tokom vekova iznosili različita mišljenja. Neki su tvrdili da on predstavlja celokupnu izraelsku naciju tokom izgnanstva u Vavilonu. Ali takvo objašnjenje se ne uklapa u proročanstvo. Božji Sluga dobrovoljno pati. Premda je nedužan, pati zbog tuđih grehova. To bi se teško moglo odnositi na jevrejski narod koji je izgnan zbog sopstvenih grešnih puteva (2. Kraljevima 21:11-15; Jeremija 25:8-11). Drugi su tvrdili da je taj Sluga predstavljao pobožnu elitu u Izraelu, i da su oni stradali u korist grešnih Izraelaca. Međutim, u teškim vremenima u Izraelu, nijedna specifična grupa nije stradala u korist druge.
5. (a) Kako su neki jevrejski izučavaoci primenjivali Isaijino proročanstvo? (Vidi fusnotu.) (b) Kako biblijska knjiga Dela apostolskih jasno identifikuje Slugu?
5 Pre nastanka hrišćanstva i donekle u prvih nekoliko vekova naše ere, nekolicina jevrejskih izučavalaca je ovo proročanstvo zaista primenjivala na Mesiju. Da je to tačna primena vidi se u Hrišćanskim grčkim spisima. U Delima apostolskim se kaže da kada je etiopski evnuh rekao da ne razume ko je Sluga iz Isaijinog proročanstva, Filip mu je ’objavio dobru vest o Isusu‘ (Dela apostolska 8:26-40; Isaija 53:7, 8). Druge biblijske knjige isto tako identifikuju Isusa Hrista kao mesijanskog Slugu iz Isaijinog proročanstva. a Dok razmatramo ovo proročanstvo, videćemo neosporne paralele između onoga koga Jehova naziva svojim ’slugom‘ i Isusa Nazarećanina.
6. Kako Isaijino proročanstvo pokazuje da će Mesija uspešno izvršiti Božju volju?
6 Proročanstvo započinje tako što opisuje konačni uspeh Mesije u izvršavanju Božje volje. Reč „sluga“ ukazuje na to da će se podložiti Božjoj volji, kao što se sluga podlaže volji svoga gospodara. Pri tome će ’postupati s uvidom‘. Uvid je sposobnost da se pronikne u neku situaciju. Postupati s uvidom znači postupati razborito. U vezi s hebrejskim glagolom koji se ovde koristi jedno delo kaže: „U njegovoj suštini je misao o obazrivosti i mudrom postupanju. Onaj ko mudro postupa postići će uspeh.“ Da će Mesija zaista biti uspešan vidi se po tome što proročanstvo kaže da će se ’uzvisiti i visoko će se uspeti‘.
7. Kako je Isus Hrist ’postupao s uvidom‘, i kako se ’uzvisio i visoko popeo‘?
7 Isus je zaista ’postupao s uvidom‘ jer je pokazao da razume biblijska proročanstva koja se odnose na njega, i dozvolio je da ga ona vode kako bi izvršio volju svoga Oca (Jovan 17:4; 19:30). S kakvim rezultatom? Kad je Isus uskrsnuo i uzašao na nebo „Bog ga je i uzvisio na viši položaj i ljubazno mu dao ime koje je iznad svakog drugog imena“ (Filipljanima 2:9; Dela apostolska 2:34-36). Zatim, 1914. godine proslavljeni Isus se uzdigao još više. Jehova ga je uzdigao na presto Mesijanskog Kraljevstva (Otkrivenje 12:1-5). Da, ’uzvisio se i visoko se popeo‘.
’Začuđeno zure u njega‘
8, 9. Kako će zemaljski vladari reagovati kad uzvišeni Isus dođe da izvrši presudu, i zašto će tako reagovati?
8 Kako će narodi i njihovi vladari reagovati na uzvišenog Mesiju? Ako načas preskočimo umetnuti komentar u drugom delu 14. stiha, proročanstvo glasi: „Kao što je za mnoge čudo bio [’mnogi su začuđeno zurili u njega‘, NW]... tako će on opet mnoge narode udiviti. Kraljevi će pred njim usta svoja zatisnuti, jer će videti što im nije kazivano i naučiti što pre nisu znali“ (Isaija 52:14a, 15). Ovim rečima Isaija ne opisuje Mesijino prvobitno pojavljivanje već njegov završni sukob sa zemaljskim vladarima.
9 Kad uzvišeni Isus dođe da izvrši presudu nad ovim bezbožnim sistemom stvari, zemaljski vladari će ’začuđeno zuriti u njega‘. Naravno, ljudski vladari neće doslovno videti proslavljenog Isusa. Oni će videti očigledne dokaze da je on moćan nebeski Borac za Jehovu (Matej 24:30). Biće prisiljeni da usmere pažnju na ono što nisu čuli od religioznih vođa — da je Isus Izvršilac Božjih presuda! Uzvišeni Sluga s kojim će se susresti delovaće na neočekivani način.
10, 11. U kom smislu se može reći da je Isus u prvom veku bio nagrđen, i kako se to i danas radi?
10 U umetnutom komentaru u 14. stihu Isaija kaže: „Toliko je nagrđeno bilo lice njegovo, toliko se odvajao izgled njegov od sinova čovečjih“ (Isaija 52:14b). Da li je Isus na neki način bio doslovno nagrđen? Ne. Premda Biblija ne pruža detalje o Isusovom izgledu, taj savršeni Sin Božji je sigurno bio prijatnog izgleda. Po svemu sudeći, Isaijine reči se odnose na poniženje koje je Isus doživeo. On je hrabro razotkrio da su religiozne vođe njegovog doba licemeri, lažovi i ubice; oni su reagovali tako što su ga vređali (1. Petrova 2:22, 23). Optužili su ga da krši zakon, da je hulnik, varalica i da se buni protiv Rima. Ti lažni tužioci prikazali su Isusa u sasvim pogrešnom svetlu.
11 I danas ima pogrešnih predstava o Isusu. Većina ljudi ga zamišlja kao bebu u jaslama, ili kao neku tragičnu ličnost prikovanu na krst, s vencem od trnja i licem izobličenim od patnje. Sveštenstvo hrišćanskog sveta podupire takva gledišta. Oni ne prikazuju Isusa kao moćnog nebeskog Kralja kome će narodi položiti račun. Kada se u bliskoj budućnosti ljudski vladari suprotstave uzvišenom Isusu, imaće posla s Mesijom koji ima ’svu vlast na nebu i na zemlji‘! (Matej 28:18).
Ko će verovati u tu dobru vest?
12. Koja se interesantna pitanja pojavljuju na osnovu reči iz Isaije 53:1?
12 Posle opisa zapanjujućeg preobražaja Mesije — od ’nagrđenog‘ do ’visoko uzdignutog‘ — Isaija pita: „Ko verova onom što nam bi javljeno? Ko je prepoznao mišicu Jehovinu?“ (Isaija 53:1). Ove Isaijine reči sadrže zanimljiva pitanja: da li će se ovo proročanstvo ispuniti? Da li će se ’Jehovina mišica‘, koja predstavlja njegovu sposobnost da pokaže moć, otkriti i učiniti da se ove reči obistine?
13. Kako je Pavle pokazao da se Isaijino proročanstvo ispunilo na Isusu, i kakva je bila reakcija?
13 Odgovor je nesumnjivo potvrdan! U pismu upućenom Rimljanima, Pavle citira Isaijine reči da bi pokazao da se proročanstvo koje je Isaija čuo i zapisao ispunilo na Isusu. Isusovo proslavljanje posle svih patnji koje je podneo na zemlji predstavljalo je dobru vest. „Ipak“, kaže Pavle misleći na Jevreje koji nisu poverovali, „nisu svi poslušali dobru vest. Jer Isaija kaže: ’Jehova, ko je poverovao u ono što je čuo od nas?‘ Tako vera dolazi od onoga što se čuje. A ono što se čuje je posredstvom reči o Hristu“ (Rimljanima 10:16, 17). Nažalost, u Pavlovo vreme je malo njih poverovalo u dobru vest o Božjem Slugi. Zašto?
14, 15. U kakvim uslovima Mesija treba da stupi na zemaljsku scenu?
14 Proročanstvo zatim objašnjava Izraelcima razloge za pitanja postavljena u 1. stihu, i time razjašnjava zašto mnogi neće prihvatiti Mesiju: „Podiže se pred [posmatračem] kao nežna biljka, kao grana iz opustele zemlje [’kao koren iz suve zemlje‘, DK]. U njega ne beše ni obličja [’dostojanstvenog stasa‘, NW] ni lepote da bi ga gledali. Izgled njegov nije ništa bio da bi nam se dopao“ (Isaija 53:2). Ovde vidimo u kakvim uslovima Mesija treba da stupi na zemaljsku scenu. Treba da ima skroman početak, i posmatračima neće izgledati kao neko ko će baš mnogo postići u životu. Sem toga, treba da bude poput neke biljčice, nežne mladice, koja raste iz stabla ili iz grane nekog drveta. Takođe treba da bude poput korena kome treba voda u suvoj zemlji od koje se skoro ništa ne može očekivati. Ne treba da dođe u kraljevskoj raskoši i sjaju — već bez kraljevske odeće i svetlucavih dijadema. Naprotiv, njegov početak treba da bude skroman i nepretenciozan.
15 Ovim se sasvim dobro opisuje da je kao čovek Isus imao skroman početak! Rodila ga je Jevrejka, devica Marija, u jednoj štali u malenom gradu poznatom kao Vitlejem b (Luka 2:7; Jovan 7:42). Marija i njen muž Josif bili su siromašni. Otprilike 40 dana posle Isusovog rođenja prineli su kao žrtvu za greh „par grlica i dva golubića“, što su obično prinosili siromašni (Luka 2:24; Levitska 12:6-8). Marija i Josif su se kasnije nastanili u Nazaretu, gde je Isus odrastao u velikoj porodici, najverovatnije u skromnim uslovima (Matej 13:55, 56).
16. U kom smislu je tačno da Isus nije imao ’dostojanstveni stas‘ ni ’lepotu‘?
16 Izgledalo je da Isus kao čovek nema korene u dobroj zemlji (Jovan 1:46; 7:41, 52). Premda je bio savršen čovek i potomak kralja Davida, njegove skromne okolnosti nisu mu pružile nikakav ’dostojanstveni stas‘ niti ’lepotu‘ — barem ne u očima onih koji su očekivali da Mesija bude neko ko ima impresivnije poreklo. Na nagovor jevrejskih religioznih vođa mnogi su bili navedeni da ga previde i čak da ga preziru. Na kraju mnoštvo ljudi nije videlo ništa poželjno u savršenom Sinu Božjem (Matej 27:11-26).
’Prezren i odbačen od ljudi‘
17. (a) Šta Isaija počinje da opisuje, i zašto se izražava u prošlom vremenu? (b) Ko su oni koji su ’prezreli‘ i ’odbacili‘ Isusa, i kako su to učinili?
17 Isaija sada počinje detaljno da opisuje kako će ljudi gledati na Mesiju i kako će se ophoditi prema njemu: „Prezren beše, odbačen od ljudi, čovek vičan patnji i bolu, kao neko od kog lice svoje svaki zaklanja, prezren, da ga ni za što ne uzesmo“ (Isaija 53:3). Pošto je siguran da će se ove reči obistiniti, Isaija piše u prošlom vremenu, kao da su se one već ispunile. Da li je Isus Hrist zaista bio prezren i odbačen od ljudi? Stvarno jeste? Samopravične religiozne vođe i njihovi sledbenici smatrali su ga najpodlijim čovekom. Nazvali su ga prijateljem poreznika i bludnica (Luka 7:34, 37-39). Pljuvali su mu u lice. Udarali su ga pesnicama i psovali. Rugali su mu se i podsmevali (Matej 26:67). Pod uticajem tih neprijatelja istine, Isusa ’nije primio njegov sopstveni narod‘ (Jovan 1:10, 11).
18. Pošto Isus nikada nije bio bolestan, kako je bio „čovek vičan patnji i bolu“?
18 Kao savršen čovek Isus nije bio bolestan. Ipak, bio je „čovek vičan patnji i bolu“. To nisu bile njegove patnje i bolesti. Isus je s neba došao u bolestan svet. Živeo je usred patnje i bola, ali nije izbegavao one koji su bili fizički ili duhovno bolesni. Poput brižnog lekara dobro je znao patnje onih koji su bili oko njega. Sem toga, mogao je da čini ono što nijedan običan ljudski lekar nije mogao (Luka 5:27-32).
19. Kako su Isusovi neprijatelji ’zaklanjali lice‘ od Isusa, i kako su pokazali da ga smatraju ’ništavnim‘?
19 I pored toga, neprijatelji su Isusa smatrali bolesnim i nisu s naklonošću gledali na njega. Isusovi protivnici su smatrali da je on toliko odvratan da su u stvari zazirali od njega. Bio im je toliko grozan da ga nisu mogli gledati. Procenili su da ne vredi ništa više od roba (Izlazak 21:32; Matej 26:14-16). Više su poštovali ubicu Varavu nego njega (Luka 23:18-25). Zar su ičim više mogli da pokažu koliko imaju nisko mišljenje o Isusu?
20. Kakvu utehu Isaijine reči pružaju Jehovinom današnjem narodu?
20 Jehovine današnje sluge mogu mnogo utešiti ove Isaijine reči. Ponekad protivnici preziru verne obožavaoce Jehove ili se ponašaju prema njima kao da su ništavni. Ali kao što je to bilo u Isusovom slučaju, ono što je stvarno bitno jeste koliko nas Jehova Bog ceni. Na kraju krajeva, iako su ljudi smatrali Isusa ’ništavnim‘, to sigurno nije promenilo njegovu veliku vrednost u Božjim očima!
’Proboden za naše grehe‘
21, 22. (a) Šta je Mesija nosio i uzeo u korist drugih? (b) Kako su mnogi gledali na Mesiju, i kada su njegove patnje dostigle vrhunac?
21 Zašto je Mesija morao da pati i umre? Isaija objašnjava: „Ipak nam on patnje naše nosi i bolove naše na se uze; i mi ga za kažnjenog posmatrasmo, uniženog i od Boga pogođenog. Al’ je on za naše grehe ranjen [„proboden“, NW] za naše je bezakonje slomljen; kazna koja mir nam daje na njega pade i ranom njegovom mi se iscelismo. Svi smo mi kao ovce zašli bili, svaki od nas svojim putem pođe, a na nj Jehova pusti krivicu sviju nas“ (Isaija 53:4-6).
22 Mesija je nosio bolesti drugih i uzeo na sebe njihove bolove. On je takoreći podigao njihova bremena, stavio ih na svoja pleća i nosio. Pošto su bolest i bol posledice grešnog stanja čovečanstva, Mesija je nosio grehe drugih. Mnogi nisu razumeli čemu sve te patnje, i mislili su da ga Bog kažnjava nekom odvratnom bolešću. c Mesijine patnje su dostigle vrhunac kad je bio proboden, slomljen i ranjen — a to su snažne reči koje označavaju nasilnu i bolnu smrt. Ali njegova smrt ima otkupnu moć; ona obezbeđuje temelj za oporavak onih koji lutaju u prestupu i grehu tako što im pomaže da nađu mir s Bogom.
23. U kom smislu je Isus nosio patnje drugih?
23 Kako je Isus nosio patnje drugih? Matejevo jevanđelje, citirajući Isaiju 53:4, kaže: „Ljudi mu dovedoše mnoge koji behu opsednuti demonima; i on istera duhove jednom rečju, i izleči sve bolesne; da se ispuni ono što beše rečeno preko proroka Isaije, koji reče: ’On uze naše nemoći i ponese naše bolesti‘“ (Matej 8:16, 17). Time što je lečio od različitih bolesti one koji su dolazili k njemu, Isus je u stvari uzimao na sebe njihove patnje. Takva lečenja su crpila njegovu životnu silu (Luka 8:43-48). Njegova sposobnost da leči sve vrste bolesti — fizičke i duhovne — dokazala je da je bio ovlašćen da čisti ljude od greha (Matej 9:2-8).
24. (a) Zašto je mnogima izgledalo da je Bog ’kaznio‘ Isusa? (b) Zašto je Isus patio i umro?
24 Ipak, mnogima je izgledalo da je Bog ’kaznio‘ Isusa. Uostalom, uvažene religiozne vođe su uzrokovale njegove patnje. Ali seti se da on nije patio zbog nekog svog greha. „Hrist [je] stradao za vas“, kaže Petar, „ostavivši vam uzor da tačno sledite njegove stope. On nije učinio greh, niti se prevara našla u njegovim ustima. On sam je u svom sopstvenom telu poneo naše grehe na stub, da bismo prekinuli s gresima i živeli za pravednost. I ’njegovim ste ranama bili izlečeni‘“ (1. Petrova 2:21, 22, 24). Svi smo mi jednom bili izgubljeni u grehu, „kao ovce koje su zalutale“ (1. Petrova 2:25). Međutim, Jehova je preko Isusa obezbedio otkup iz našeg grešnog stanja. On je učinio da naši prestupi ’budu na‘ Isusu, da počivaju na njemu. Bezgrešni Isus je dobrovoljno snosio kaznu za naše grehe. Time što je nezasluženo podneo sramnu smrt na stubu, omogućio nam je da se pomirimo s Bogom.
’Dozvolio je da bude zlostavljan‘
25. Kako znamo da je Mesija dobrovoljno patio i umro?
25 Da li je Mesija bio voljan da pati i umre? Isaija kaže: „Mučen bi i [„dozvolio je da bude“, NW] zlostavljen, ali usta svojih ne otvori, kao jagnje koje se na klanje vodi, kao ovca nema pred onim koji je striže usta svojih ne otvori“ (Isaija 53:7). Poslednje noći svog života, Isus je mogao pozvati „više od dvanaest legija anđela“ da mu priteknu u pomoć. Ali je rekao: „Kako bi se onda ispunilo Pismo da tako mora da se dogodi?“ (Matej 26:53, 54). „Jagnje Božje“ se nije odupiralo (Jovan 1:29). Kada su ga sveštenički glavari i starešine lažno optužili pred Pilatom, Isus „nije odgovarao“ (Matej 27:11-14). Nije želeo da kaže ništa što bi moglo remetiti izvršenje Božje volje za njega. Bio je voljan da umre kao žrtveno Jagnje, jer je dobro znao da će svojom smrću otkupiti poslušno čovečanstvo od greha, bolesti i smrti.
26. U kom smislu su se ’uzdržavali‘ Isusovi religiozni protivnici?
26 Isaija sada pruža još neke detalje o Mesijinim patnjama i poniženju. Prorok piše: „Zbog uzdržavanja i suda bio je pogubljen; i ko će se baviti pojedinostima njegovog naraštaja? Jer je bio istrgnut iz zemlje živih. Zbog prestupa moga naroda dobio je udarac“ (Isaija 53:8, NW). Kada su Isusa na kraju uhvatili njegovi neprijatelji, ti religiozni protivnici su se ’uzdržavali‘ u ophođenju s njim. Nisu se oni uzdržavali da izraze svoju mržnju, već su se uzdržavali od pravde. U grčkoj Septuaginti u Isaiji 53:8 stoji „ponižavanje“ umesto „uzdržavanje“. Isusa su njegovi neprijatelji ponizili time što su se uzdržavali od pravednog postupanja na koje je imao pravo čak i običan kriminalac. Isusovo suđenje je bilo izvrgavanje pravde ruglu. Kako to?
27. Kad su jevrejske religiozne vođe sudile Isusu, koja su pravila ignorisali, i na koji način su kršili Božji Zakon?
27 Rešene da se otarase Isusa, jevrejske religiozne vođe su prekršile sopstvena pravila. Prema tradiciji, Sinedrion je slučaj kažnjiv smrću mogao da rešava samo u dvorani od klesanog kamena, na prostoru hrama, a ne u kući prvosveštenika. Takvo suđenje je moralo da se održi tokom dana, a ne posle zalaska sunca. U slučajevima kažnjivim smrću, presuda je morala da se objavi dan posle završetka saslušanja. Dakle, nikakvo suđenje nije smelo da se održi uoči Sabata ili nekog drugog praznika. Prilikom Isusovog suđenja sva ova pravila su ignorisana (Matej 26:57-68). Što je još gore, dok su rešavale ovaj slučaj religiozne vođe su bezočno kršile Božji Zakon. Na primer, da bi uhvatili Isusa pribegli su podmićivanju (Ponovljeni zakoni 16:19, NW; Luka 22:2-6). Poklanjali su pažnju lažnim svedocima (Izlazak 20:16; Marko 14:55, 56). Skovali su zaveru da oslobode jednog ubicu, i time su na sebe i svoju zemlju navukli krivicu za krv (Brojevi 35:31-34; Ponovljeni zakoni 19:11-13; Luka 23:16-25). Dakle, nije bilo nikakvog „suda“, nikakvog pravednog suđenja koje bi vodilo do ispravne, nepristrane odluke.
28. Šta Isusovi neprijatelji nisu uzeli u obzir?
28 Da li su Isusovi neprijatelji ispitali ko je zapravo čovek kome sude? Isaija postavlja slično pitanje: „Ko će se baviti pojedinostima njegovog naraštaja?“ Reč ’naraštaj‘ može da ukazuje na nečije poreklo, to jest rod. Kada je Isus bio na suđenju pred Sinedrionom, njegovi članovi nisu uzeli u obzir njegovo poreklo — da je ispunjavao zahteve za obećanog Mesiju. Umesto toga, optužili su ga za hulu i rekli da zaslužuje smrt (Marko 14:64). Kasnije je rimski namesnik Pontije Pilat podlegao pritisku i osudio Isusa da bude pribijen na stub (Luka 23:13-25). Tako je Isus, kada je imao samo trideset tri i po godine bio „istrgnut“, to jest posečen, u jeku života.
29. Kako je Isusov grob bio među „zločincima“ i među „bogatima“?
29 U vezi s Mesijinom smrću i sahranom, Isaija zatim piše: „Grob je njegov među zločincima, grobnica mu s bogatima, a da on ne počini nasilja niti se prevara nađe u ustima njegovim“ (Isaija 53:9). Kako je Isus prilikom smrti i sahrane bio i sa zločincima i s bogatima? Četrnaestog nisana 33. n. e., on je umro na stubu pogubljenja izvan zidina Jerusalima. Pošto je bio pribijen na stub između dva zločinca, u nekom smislu njegov grob je bio među zlima (Luka 23:33). Međutim, kad je Isus umro, Josif, jedan bogataš iz Arimateje, skupio je hrabrost da od Pilata traži dozvolu da uzme Isusovo telo i da ga sahrani. Josif je zajedno s Nikodimom pripremio telo za sahranu i zatim ga položio u jedan novi isklesani grob koji je njemu pripadao (Matej 27:57-60; Jovan 19:38-42). Tako je Isusov grob bio i među bogataškom klasom.
„Jehova htede da ga mukom slomi“
30. U kom smislu je Jehova hteo da slomi Isusa?
30 Isaija zatim kaže nešto zapanjujuće: „Jehova htede da ga mukom slomi... i pošto on za greh život svoj žrtvova videće potomstvo svoje, produljiće dane svoje, i delo će Jehovino cvetati u rukama njegovim. S muke duše svoje nasitiće oči svoje, i poznanjem svojim opravdaće mnoge sluga moj pravedni, a sam će na sebi nositi nepravdu njihovu“ (Isaija 53:10, 11). Kako je moguće da je Jehova hteo da njegov verni sluga bude slomljen? Jasno je da Jehova nije lično naneo patnju svom dragom Sinu. Isusovi neprijatelji su u potpunosti odgovorni za ono što su mu uradili. Ali Jehova je dozvolio da postupaju tako okrutno (Jovan 19:11). Iz kog razloga? Bez sumnje je Boga milosrđa i nežne samilosti bolelo kada je gledao kako njegov nedužni Sin pati (Isaija 63:9; Luka 1:77, 78). Jehova sigurno ni na koji način nije bio nezadovoljan Isusom. Pa ipak, bilo mu je drago što njegov Sin dobrovoljno pati, jer će iz toga proisteći mnogi blagoslovi.
31. (a) Na koji način je Jehova odredio Isusovu dušu kao ’žrtvu za greh‘? (b) Šta Isusa naročito ispunjava zadovoljstvom posle svih nevolja koje je doživeo kao čovek?
31 Jedan blagoslov je u tome što je Jehova odredio Isusovu dušu kao ’žrtvu za greh‘. Dakle, kada je Isus uzašao na nebo, pojavio se pred Jehovom s vrednošću svog žrtvovanog ljudskog života kao žrtve za greh, i Jehova ju je rado prihvatio u korist čitavog čovečanstva (Jevrejima 9:24; 10:5-14). Posredstvom svoje žrtve za greh Isus je stekao „potomstvo“. Kao „Otac večni“, može da dâ život — i to večni život — onima koji iskazuju veru u njegovu prolivenu krv (Isaija 9:6). Posle svih tih nevolja kroz koje je Isus prošao kao čovek, sigurno je zadovoljan što može da izbavi čovečanstvo od greha i smrti! Naravno, još ga više ispunjava zadovoljstvom činjenica da je njegova besprekornost omogućila njegovom nebeskom Ocu da odgovori na ruganje svom Protivniku, Satani Đavolu (Poslovice 27:11).
32. Na osnovu kog ’poznanja‘ Isus ’opravdava mnoge‘, i kome pripada taj položaj?
32 Još jedan blagoslov koji proizlazi iz Isusove smrti je taj što on već sada ’opravdava mnoge‘. On to čini, kaže Isaija, „poznanjem svojim“. Po svemu sudeći to je spoznanje koje je Isus stekao dok je bio čovek i nepravedno patio zbog svoje poslušnosti Bogu (Jevrejima 4:15). Podnoseći patnje do same smrti Isus je mogao da obezbedi žrtvu koja je bila potrebna da bi pomogao drugima da steknu pravedan položaj. Kome pripada taj pravedni položaj? Najpre njegovim pomazanim sledbenicima. Pošto iskazuju veru u Isusovu žrtvu, Jehova ih proglašava pravednima s izgledom da ih usvoji kao sinove i učini sunaslednicima sa Isusom (Rimljanima 5:19; 8:16, 17). Zatim, „veliko mnoštvo“ ’drugih ovaca‘ iskazuje veru u Isusovu prolivenu krv i imaju pravedan položaj s izgledom da budu Božji prijatelji i da prežive Armagedon (Otkrivenje 7:9; 16:14, 16; Jovan 10:16; Jakov 2:23, 25).
33, 34. (a) Šta to lepo učimo o Jehovi? (b) Ko su ’mnogi‘ među kojima mesijanski Sluga dobija „deo“?
33 I na kraju, Isaija opisuje trijumfe Mesije: „Zato ću ja njemu deo s velikima [„s mnogima“, NW] dati i on će sa silnima plen deliti, jer je on sam sebe smrti predao, i među zločince je metnut, jer je grehe od mnogih na sebi nosio, i za grešnike se molio“ (Isaija 53:12).
34 Završne reči ovog dela Isaijinog proročanstva poučavaju nas nečem lepom o Jehovi: on ceni one koji mu ostaju lojalni. Na to ukazuje obećanje da će mesijanskom Slugi ’dati deo s mnogima‘. Ove reči očigledno potiču od običaja da se deli ratni plen. Jehova ceni lojalnost ’mnogih‘ vernih ljudi drevnog doba, kao što su Noje, Avraham i Jov, i za njih čuva „deo“ u predstojećem novom svetu (Jevrejima 11:13-16). Slično tome, on će dati deo svom mesijanskom Slugi. Jehova zaista neće dozvoliti da Isusova besprekornost ostane nenagrađena. I mi možemo biti sigurni da Jehova neće ’zaboraviti naše delo i ljubav koju pokazujemo prema njegovom imenu‘ (Jevrejima 6:10).
35. Ko su ’silni‘ s kojima Isus deli plen, i šta je plen?
35 Božji Sluga će takođe dobiti ratni plen zbog pobede nad svojim neprijateljima. Deliće taj plen sa „silnima“. Ko su u ispunjenju ti ’silni‘? To je prva grupa Isusovih učenika koja je pobedila svet kao što ga je on pobedio — 144 000 građana ’Izraela Božjeg‘ (Galatima 6:16; Jovan 16:33; Otkrivenje 3:21; 14:1). Šta je onda plen? Po svemu sudeći on obuhvata „darove [u obliku] ljudi“, koje je Isus takoreći istrgao iz Satanine kontrole i dao ih hrišćanskoj skupštini (Efešanima 4:8-12). Deo jednog drugog plena dobija i 144 000 ’silnih‘. Pošto su pobedili svet oni su Satani oteli svaku osnovu da se ruga Bogu. Njihova nesalomiva odanost Bogu uzvisuje Jehovu i raduje mu srce.
36. Da li je Isus znao da on ispunjava proročanstvo o Božjem Slugi? Objasni.
36 Isus je znao da on ispunjava proročanstvo o Božjem Slugi. One noći kada je uhapšen citirao je reči zapisane u Isaiji 53:12 i primenio ih na sebe: „Jer vam kažem da ovo što je napisano mora da se izvrši na meni, naime: ’I ubrojaše ga među bezakonike.‘ Jer to što se odnosi na mene sada se izvršava“ (Luka 22:36, 37). Nažalost, Isusa su zaista tretirali kao bezakonika. Pogubili su ga kao prekršioca zakona i pribili ga na stub između dva razbojnika (Marko 15:27). Ipak, on je dobrovoljno podneo to poniženje, znajući dobro da posreduje za nas. On je u stvari stajao između grešnikâ i udarca smrtne kazne, i sam je primio taj udarac.
37. (a) Šta nam istorijski zapis o Isusovom životu i smrti omogućuje da prepoznamo? (b) Zašto treba da budemo zahvalni Jehovi Bogu i njegovom uzvišenom Slugi, Isusu Hristu?
37 Istorijski zapis o Isusovom životu i smrti omogućuje nam da nepogrešivo prepoznamo da je Isus Hrist mesijanski Sluga iz Isaijinog proročanstva. Koliko samo treba da budemo zahvalni što je Jehova bio spreman da pusti da njegov dragi Sin ispuni proročansku ulogu Sluge time što je patio i umro da bismo mi mogli da budemo otkupljeni od greha i smrti! Jehova je tako pokazao veliku ljubav prema nama. U Rimljanima 5:8 se kaže: „Bog nam preporučuje svoju ljubav time što je, dok smo još bili grešnici, Hrist umro za nas.“ Takođe treba da budemo zahvalni Isusu Hristu, tom uzvišenom Slugi, koji je dobrovoljno sebe smrti predao!
[Fusnote]
a Prevod Isaije 52:13 u Targumu od Jonatana ben Uzijela (prvi vek n. e.), po prevodu Dž. F. Steninga, glasi: „Gledajte, napredovaće moj sluga, Pomazanik (to jest, Mesija).“ Slično tome, vavilonski Talmud (otprilike treći vek n. e.) kaže: „Mesija — kako mu je ime?... [; oni] od Rabijevog doma [kažu, Bolesni], kao što je rečeno, ’On sigurno nosi naše bolesti‘“ (Sinedrion 98b; Isaija 53:4).
b Prorok Mihej govori o Vitlejemu kao o ’najmanjem među hiljadama Judinim‘ (Mihej 5:2). Pa ipak, maleni Vitlejem je imao izuzetnu čast da bude Mesijin rodni grad.
c Hebrejska reč prevedena sa ’kažnjen‘ koristi se i u vezi s gubom (2. Kraljevima 15:5). Prema rečima izvesnih izučavalaca, neki Jevreji su na osnovu Isaije 53:4 došli na ideju da će Mesija biti gubavac. Vavilonski Talmud primenjuje ovaj stih na Mesiju, nazivajući ga „gubavi učitelj“. Katolički prevod Douay, po ugledu na latinsku Vulgatu, prevodi ovaj stih na sledeći način: „Mislili smo da je gubavac.“
[Pitanja za razmatranje]
[Tabela na 212. strani]
JEHOVIN SLUGA
Kako je Isus ispunio tu ulogu
PROROČANSTVO DOGAĐAJ ISPUNJENJE
Isa. 52:13 Visoko podignut Dela 2:34-36; Fil. 2:8-11;
i uzvišen 1. Petr. 3:22
Isa. 52:14 Pogrešno predstavljen Mat. 11:19; 27:39-44, 63, 64;
i ponižavan Jov. 8:48; 10:20
Isa. 52:15 Zadivio mnoge Mat. 24:30;
narode 2. Sol. 1:6-10; Otkr. 1:7
Isa. 53:1 Nisu verovali u njega Jov. 12:37, 38;
Isa. 53:2 Početak u ljudskom Luka 2:7;Jov.1:46;
obličju je bio skroman
i nepretenciozan
Isa. 53:3 Prezren i odbačen Mat. 26:67; Luka 23:18-25;
Isa. 53:4 Poneo naše bolesti Mat. 8:16, 17; Luka 8:43-48
Isa. 53:5 Proboden Jov. 19:34
Isa. 53:6 Patio zbog tuđih 1. Petr. 2:21-25
prestupa
Isa. 53:7 Ćutao i nije se Mat. 27:11-14;
žalio pred tužiocima Mar. 14:60, 61; Dela 8:32, 35
Isa. 53:8 Nepravedno suđen Mat. 26:57-68; 27:1, 2, 11-26;
i osuđen Jov. 18:12-14, 19-24, 28-40
Isa. 53:9 Sahranjen s bogatima Mat. 27:57-60; Jov. 19:38-42
Isa. 53:10 Život dao kao Jevr. 9:24; 10:5-14
žrtvu za greh
Isa. 53:11 Otvorio put mnogima Rimlj. 5:18, 19; 1. Petr. 2:24;
da steknu pravedan Otkr. 7:14
položaj
Isa. 53:12 Ubrojan među Mat. 26:55, 56; 27:38;
grešnike Luka 22:36, 37
[Slika na 203. strani]
’Bio je prezren od ljudi‘
[Slika na 206. strani]
’Usta svoja neće otvoriti‘
[Izvor]
Detalj sa slike „Ecce Homo“ od Antonija Čiserija
[Slika na 211. strani]
’On je sebe smrti predao‘
