Licemerstvo razotkriveno!
Devetnaesto poglavlje
Licemerstvo razotkriveno!
1. Kako Isus i Jehova gledaju na licemerstvo, i kakav oblik ono poprima u Isaijino vreme?
„SPOLJA ljudima izgledate pravedni“, rekao je Isus religioznim vođama svog doba, „a iznutra ste puni licemerstva i bezakonja“ (Matej 23:28). Kada je osudio licemerstvo Isus je odražavao gledište svog nebeskog Oca. Pedeset i osmo poglavlje Isaijinog proročanstva se posebno usredsređuje na ogromno licemerstvo u Judi. Sukobi, ugnjetavanje i nasilje su svakodnevna pojava, a držanje Sabata se pretvorilo u besmisleni ritual. Narod prinosi čisto simboličnu službu Jehovi i upadljivo pokazuje pobožnost neiskrenim postom. Nije čudo što Jehova razotkriva kakvi su!
’Objavi narodu bezakonja njegova‘
2. Kakav duh Isaija pokazuje dok objavljuje Jehovinu poruku, i ko danas liči na njega?
2 Iako je Jehovi odvratno Judino ponašanje, njegove reči sadrže iskren poziv tom narodu da se pokaje. Pa ipak, Jehova ne želi da njegov prekor bude nejasan. Zato zapoveda Isaiji: „Viči iz svega grla, ne usteži se, neka glas tvoj bude kao trubni poklič, i objavi mom narodu bezakonja njegova, domu Jakovljevu grehe njegove“ (Isaija 58:1). Zbog hrabrog objavljivanja Jehovinih reči Isaija može navući na sebe neprijateljstvo naroda, ali on se ne povlači. Još uvek ima isti duh predanosti kakav je pokazao kada je rekao: „Evo mene, mene pošalji“ (Isaija 6:8). Isaija je stvarno odličan primer istrajnosti za savremene Jehovine svedoke, kojima je takođe zapoveđeno da propovedaju Božju Reč i da razotkrivaju religiozno licemerstvo! (Psalam 118:6; 2. Timoteju 4:1-5).
3, 4. (a) Kako se narod u Isaijino vreme lažno prikazuje? (b) Kakva je prava situacija u Judi?
3 Narod u Isaijino vreme navodno traži Jehovu i oduševljava se njegovim pravednim presudama. Čitamo sledeće Jehovine reči: „Svaki dan me traže, moje hoće puteve da znaju, kao narod koji tvori pravdu i ne ostavlja zakon Boga svoga; ištu od mene rešenja od pravde, žele da se njima Bog približi“ (Isaija 58:2). Da li je ta navodna želja da znaju Jehovine puteve iskrena? Nije. Oni su kao „narod koji tvori pravdu“, ali to je samo prividna sličnost. Taj narod je u stvarnosti ’ostavio zakon Boga svoga‘.
4 Ta situacija je dosta slična onoj koju je kasnije otkrio prorok Jezekilj. Jehova je rekao Jezekilju da Jevreji govore jedan drugome: „Hodite i čujte kakva je reč koja od Jehove dođe.“ Ali Bog je upozorio Jezekilja na njihovu neiskrenost: „Mnogo ih k tebi dolazi... i sluša reči tvoje, ali ih ne izvršuje, jer usta njihova prave od njih predmet podrugivanja, i srce njihovo za lakomstvom ide. I gle ti si za njih kao jedan prijatan pevač, koji ima lep glas i koji je vešt muzici. Oni slušaju reči tvoje, ali ih ne izvršuju“ (Jezekilj 33:30-32). Isaijini savremenici takođe tvrde da stalno traže Jehovu, ali ne slušaju njegove reči.
Licemeran post
5. Kako Jevreji pokušavaju da steknu Božju naklonost, i kako Jehova reaguje na to?
5 Da bi stekli Božju naklonost Jevreji formalno poste, ali ta navodna pobožnost ih samo otuđuje od Jehove. Očigledno zbunjeni pitaju: „Našto mi postismo, ako ti ne gledaš, i mučimo duše svoje, ako ti na to ne paziš?“ Jehova otvoreno odgovara sledećim rečima: „Vi i u posni dan svoju činite volju i tvrdi ste nadničarima svojim. Eto vi postite da se svađate i prepirete i bezdušno pesnicom bijete. Ne postite vi kao što ovaj dan to traži, da bi se vaš glas na visini čuo. Je li to post koji mi je po volji i dan u kome čovek treba dušu svoju da smiri? da savija glavu svoju kao sita i da na kostret i na pepeo legne? [’To li ćeš zvati post i dan ugodan Jehovi‘, DK]“ (Isaija 58:3-5).
6. Koji postupci pokazuju da Jevreji licemerno poste?
6 Dok posti, dok izigrava pravednost i čak traži od Jehove pravedne presude, narod u stvari teži za sebičnim zadovoljstvima i poslovnim interesima. Upuštaju se u svađe, ugnjetavanje i nasilje. Pokušavajući da sve to zataškaju, upadljivo pokazuju svoje žaljenje — savijajući glave kao situ, to jest rogoz, i sedeći u kostreti i pepelu — i tako se navodno kaju za svoje grehe. Od kakve je koristi sve to kad su i dalje buntovni? Ne pokazuju nikakvu žalost u skladu s Božjom voljom, niti pokajanje, što je sve povezano sa iskrenim postom. Njihovo jadikovanje — premda glasno — ne čuje se na nebu.
7. Kako su Jevreji u Isusovo doba postupali licemerno, i kako mnogi danas rade to isto?
7 Jevreji Isusovog doba su na sličan način pravili predstavu od ceremonijalnog posta, a neki su to radili čak dva puta nedeljno! (Matej 6:16-18; Luka 18:11, 12). Mnoge religiozne vođe takođe su oponašale Isaijin naraštaj tako što su bili grubi i nadmeni. Zato je Isus hrabro razotkrio te religiozne licemere rekavši im da je njihov oblik obožavanja ništavan (Matej 15:7-9). I danas milioni ljudi „izjavljuju da poznaju Boga, ali ga se odriču svojim delima, jer su odvratni i neposlušni i neprikladni za bilo kakvo dobro delo“ (Titu 1:16). Takvi se možda nadaju Božjoj milosti, ali njihovo ponašanje otkriva da su neiskreni. Za razliku od njih Jehovini svedoci ispoljavaju istinsku odanost Bogu i iskrenu bratsku ljubav (Jovan 13:35).
Šta sve podrazumeva istinsko pokajanje
8, 9. Koji pozitivni postupci moraju ići uz iskreno pokajanje?
8 Jehova želi da njegov narod čini više od toga što posti zbog svojih greha; on želi da se taj narod pokaje. Tada će steći njegovu naklonost (Jezekilj 18:23, 32). On objašnjava da post mora biti propraćen ispravkom prošlih grehova, da bi imao nekog smisla. Razmotri pitanja koja Jehova postavlja, a koja ispituju srce: „Nije li ovo post što izabrah: da razvežeš sveze bezbožnosti, da razdriješiš remenje od bremena, da otpustiš potlačene, i da izlomite svaki jaram?“ (Isaija 58:6, DK).
9 Sveze i remenje prikladno simbolizuju surovo ropstvo. Zato umesto što poste i u isto vreme tlače svoje bližnje, treba da poštuju zapovest: „Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe“ (Levitska 19:18). Treba da oslobode sve koje su tlačili i nepravedno porobili. a Takvi upadljivi religiozni postupci poput posta, nisu zamena za istinsku odanost Bogu i iskazivanje bratske ljubavi. Isaijin savremenik, prorok Mihej, piše: „Što Jehova od tebe zahteva! To je da po pravdi ideš i da voliš milosrđe, i da smerno pred Bogom svojim hodiš“ (Mihej 6:8).
10, 11. (a) Šta bi Jevrejima bilo bolje da rade nego što poste? (b) Kako današnji hrišćani mogu primeniti savet koji je Jehova uputio Jevrejima?
10 Pravda, ljubaznost i skromnost iziskuju da se čini dobro drugima, što je sama suština Jehovinog Zakona (Matej 7:12). Bilo bi mnogo bolje da siromašnima daju nešto od svog bogatstva, umesto da poste. Jehova kaže: „S onim koji gladuje hleb ti svoj podeli i u kuću svoju sirotu bez stana uvedi; kad čoveka golog vidiš, odeni ga, i od bližnjeg svoga ne kloni se“ (Isaija 58:7). Da, umesto da prave predstavu od posta, oni koji imaju sredstava treba da daju hranu, odeću i krov nad glavom svojim siromašnim zemljacima — onima koji su im rod rođeni.
11 Ta divna načela bratske ljubavi i samilosti koje je Jehova izrazio, ne odnose se samo na Jevreje Isaijinog vremena. Ta načela vode i hrišćane. Zato je apostol Pavle napisao: „Zato, dakle, dok za to imamo pogodno vreme, činimo dobro svima, a naročito onima koji su nam srodni po veri“ (Galatima 6:10). Hrišćanska skupština mora biti luka ljubavi i bratske naklonosti, naročito u ovim sve kritičnijim vremenima u kojima živimo (2. Timoteju 3:1; Jakov 1:27).
Poslušnost donosi bogate blagoslove
12. Šta će Jehova učiniti ako ga njegov narod posluša?
12 Eh, da je Jehovin narod bio oštrouman da posluša ljubaznu opomenu! Jehova kaže: „Tad će svetlost tvoja kao zora sinuti i zdravlje će tvoje brzo da procvate; pravda tvoja pred tobom će ići i slava Jehovina tebe će pratiti. Tad ćeš prizivati, i Jehova će ti se odazvati, zavapićeš, i on će ti reći: Evo me!“ (Isaija 58:8, 9a). Kakve srdačne, dopadljive reči! Jehova blagosilja i štiti one koji vole ljubaznu dobrotu i pravednost. Ako se Jehovin narod pokaje za svoju grubost i licemerstvo i posluša ga, sve će im krenuti nabolje. Jehova će im dati „zdravlje“, to jest narod će se u duhovnom i fizičkom smislu oporaviti. Takođe će ih čuvati, kao što je čuvao njihove pretke kad su odlazili iz Egipta. Odmah će se odazvati na njihove vapaje (Izlazak 14:19, 20, 31).
13. Koji blagoslovi očekuju Jevreje ako budu reagovali na Jehovine opomene?
13 Jehova sada na prethodnu opomenu dodaje sledeće reči: „Ako od sebe ti jaram [surovog, nepravednog ropstva] odbaciš, pretnje i govore besne [verovatno prezir ili lažne optužbe], nasitiš li onog koga glad mori; ako dušu nevoljniku krepiš, tada će nad mrakom zasjati svetlost tvoja, i tama će tvoja kao podne biti“ (Isaija 58:9b, 10). Sebičnost i okrutnost se obijaju o glavu i izazivaju Jehovin gnev. S druge strane, dobrota i velikodušnost, naročito kada se iskazuju prema gladnima i potlačenima, donose Božji bogati blagoslov. Eh, da su Jevreji uzeli k srcu te istine! Tada bi zbog duhovnog sjaja i napretka zablistali kao podnevno sunce, i odagnali bi svu tamu. Povrh svega, doneli bi čast i hvalu Jehovi, Izvoru njihove slave i blagoslova (1. Kraljevima 8:41-43).
Obnovljen narod
14. (a) Kako Isaijini savremenici reaguju na njegove reči? (b) Šta Jehova i dalje pruža?
14 Nažalost, narod ignoriše Jehovinu molbu i još dublje tone u zlo. Na kraju Jehovi ne ostaje ništa drugo nego da ih pošalje u izgnanstvo, baš kao što ih je upozorio (Ponovljeni zakoni 28:15, 36, 37, 64, 65). Pa ipak, Jehovine sledeće reči izrečene preko Isaije i dalje pružaju nadu. Bog predskazuje da će se jedan skrušeni ostatak koji je primio disciplinu, radosno vratiti u Judu, iako je ona opustošena.
15. Koju radosnu obnovu Jehova proriče?
15 Govoreći o budućoj obnovi svog naroda 537. pre n. e., Jehova preko Isaije kaže: „Jehova će tvoj uvek vođem tebi biti i dušu će tvoju na suši sititi, i mišiće [„kosti“, DK] tvoje on će da ti krepi. Bićeš kao vrt zaliven, kao izvor kome voda ne presuši“ (Isaija 58:11). Jehova će sasušenu domovinu Izraelaca pretvoriti u jako plodnu zemlju. Što je još divnije, on će blagosloviti svoj pokajnički narod tako što će okrepiti njihove „kosti“ koje su u duhovno beživotnom stanju i vratiti ih u stanje potpune vitalnosti (Jezekilj 37:1-14). Taj narod će biti kao „vrt zaliven“ pun duhovnih plodova.
16. Kako će zemlja biti obnovljena?
16 Obnova će obuhvatati i ponovnu izgradnju gradova koje su uništili vavilonski osvajači 607. pre n. e. „Tvoji će na starim temeljima prezidati, davne ćeš temelje podignuti i prozvaćeš se: Opravitelj razvalina, koji opravlja puteve, koji zemlju uređuje“ (Isaija 58:12). Slični izrazi ’stari temelji‘ i ’davni temelji‘ (to jest, temelji koji su generacijama bili u ruševinama) pokazuju da će ostatak koji se vrati u domovinu prezidati razorene gradove u Judi, a naročito Jerusalim (Nemija 2:5; 12:27; Isaija 44:28). Popraviće ’razvaline‘ — što je zajednički naziv za rupe u jerusalimskim zidinama i nesumnjivo u zidinama drugih gradova (Jeremija 31:38-40; Amos 9:14).
Blagoslovi zbog vernog držanja Sabata
17. Kako Jehova poziva svoj narod da se drži sabatnih zakona?
17 Sabat je bio izraz Božje duboke brige za fizičku i duhovnu dobrobit njegovog naroda. Isus je rekao: „Sabat je nastao radi čoveka“ (Marko 2:27). Taj dan koji je Jehova posvetio pružao je Izraelcima jednu posebnu priliku da pokažu svoju ljubav prema Bogu. Nažalost, u Isaijino vreme to se svelo na dan kada su se vršili isprazni rituali i kada se udovoljavalo sebičnim željama. Zato Jehova ima razlog da prekori svoj narod. Ali on ponovo pokušava da im dopre do srca. On kaže: „Ako nogu svoju u subotu ustegneš, da ne činiš volju svoju na moj sveti dan, ako od subote milinu svoju činiš, da Jehovu svetkuješ i slaviš, i častiš ga ne idući putevima svojim, ne čineći što je tebi drago i prazne ne govoreći reči, veselićeš se tada u Jehovi, i ja ću te izvesti na visine zemlje i daću ti da uživaš u nasleđu [’da jedeš nasledstvo‘, DK] oca svog Jakova. Jer usta Jehovina progovoriše“ (Isaija 58:13, 14).
18. Šta će biti posledica toga što Juda ne poštuje Sabat?
18 Sabat je dan za razmišljanje o duhovnim stvarima, za molitvu i porodično obožavanje. To treba da pomogne Jevrejima da razmišljaju o divnim delima koja je Jehova učinio za njih, i o pravdi i ljubavi koje se iskazuju u Zakonu. Zato verno držanje ovog svetog dana treba da pomogne narodu da se približi svom Bogu. Ali umesto toga, taj narod je izopačio Sabat i zato je u opasnosti da izgubi blagoslov od Jehove (Levitska 26:34; 2. Letopisa 36:21).
19. Koji bogati blagoslovi očekuju Božji narod ako se vrati držanju Sabata?
19 Ipak, ako Jevreji nauče nešto iz tog disciplinovanja i počnu da poštuju pripremu Sabata, očekuju ih bogati blagoslovi. Pozitivan učinak pravog obožavanja i poštovanja Sabata u velikoj meri će se odraziti na sve aspekte njihovog života (Ponovljeni zakoni 28:1-13; Psalam 19:8-12). Na primer, Jehova će svoj narod „izvesti na visine zemlje“. Taj izraz označava sigurnost i pobedu nad neprijateljima. Ko upravlja visinama — brdima i planinama — upravlja zemljom (Ponovljeni zakoni 32:13; 33:29). Jedno vreme je Izrael slušao Jehovu i narod je uživao njegovu zaštitu, a drugi narodi su ga poštovali, čak su ga se i bojali (Isus Navin 2:9-11; 1. Kraljevima 4:20, 21). Ako se opet budu okrenuli Jehovi i slušali ga, vratiće se nešto od te pređašnje slave. Jehova će dati svom narodu da potpuno uživa u „nasleđu oca svog Jakova“ — što su blagoslovi obećani preko saveza koji je sklopio s njihovim precima, a naročito blagoslov bezbednog posedovanja Obećane zemlje (Psalam 105:8-11).
20. Koji „sabatni počinak“ postoji za hrišćane?
20 Ima li u tome neke pouke za hrišćane? Posle smrti Isusa Hrista, Mojsijev zakon je ukinut, uključujući i zahteve za Sabat (Kološanima 2:16, 17). Međutim, duh koji je držanje Sabata trebalo da širi u Judi — stavljanje duhovnih interesa na prvo mesto i približavanje Jehovi — još uvek je vrlo važan za obožavaoce Jehove (Matej 6:33; Jakov 4:8). Sem toga, Pavle u pismu upućenom Jevrejima kaže: „Ostaje jedan sabatni počinak za Božji narod.“ Hrišćani ulaze u taj „sabatni počinak“ time što su poslušni Jehovi i što teže za pravednošću koja je zasnovana na veri u prolivenu krv Isusa Hrista (Jevrejima 3:12, 18, 19; 4:6, 9-11, 14-16). Ovu vrstu sabata hrišćani drže ne samo jedan dan u nedelji već svaki dan (Kološanima 3:23, 24).
Duhovni Izrael ’izveden na visine zemlje‘
21, 22. U kom smislu je Jehova izveo Izrael Božji ’na visine zemlje‘?
21 Od oslobođenja iz vavilonskog ropstva 1919, pomazani hrišćani verno drže ono što je bilo predočeno Sabatom. Zato ih je Jehova ’izveo na visine zemlje‘. U kom smislu? Davne 1513. pre n. e., Jehova je sklopio savez sa Avrahamovim potomcima da će ako budu poslušni postati kraljevstvo sveštenika i sveti narod (Izlazak 19:5, 6). Tokom 40 godina u pustoši Jehova ih je bezbedno nosio, kao što orao nosi svoje ptiće, i blagoslovio ih mnoštvom dobrih stvari (Ponovljeni zakoni 32:10-12). Međutim, taj narod nije imao veru, i na kraju je izgubio sve prednosti koje je mogao imati. Uprkos tome, Jehova danas ipak ima jedno kraljevstvo sveštenika. To je duhovni Izrael Božji (Galatima 6:16; 1. Petrova 2:9).
22 Tokom ’vremena kraja‘ ova duhovna nacija je uspela u onome u čemu drevni Izrael nije uspeo. Ta duhovna nacija je zadržala veru u Jehovu (Danilo 8:17). Pošto se pripadnici te nacije strogo drže Jehovinih visokih merila i uzvišenih puteva, Jehova ih u duhovnom smislu uzdiže na visinu (Poslovice 4:4, 5, 8; Otkrivenje 11:12). Zaštićeni od okolne nečistoće oni imaju uzvišeni način života, i umesto da insistiraju na tome da slede sopstvene puteve ’nalaze pravo zadovoljstvo u Jehovi‘ i u njegovoj Reči (Psalam 37:4, NW). Jehova ih u duhovnom smislu čuva uprkos nepopustljivom protivljenju širom sveta. Od 1919. njihova duhovna ’zemlja‘ nije probijena (Isaija 66:8). Oni su i dalje narod za njegovo uzvišeno ime, koje radosno objavljuju širom sveta (Ponovljeni zakoni 32:2; Dela apostolska 15:14). Sem toga, sve više krotkih ljudi iz svih naroda ima zajedno s njima veličanstvenu prednost da budu poučeni Jehovinim putevima i da im se pomogne da hode njegovim stazama.
23. Kako je Jehova učinio da njegove pomazane sluge ’jedu nasledstvo Jakova‘?
23 Jehova je učinio da njegove pomazane sluge ’jedu nasledstvo oca svoga Jakova‘. Kada je Isak blagoslovio Jakova umesto Isava, taj patrijarh je prorekao blagoslove svima koji budu iskazivali veru u obećano Avrahamovo Seme (Postanje 27:27-29; Galatima 3:16, 17). Poput Jakova — a za razliku od Isava — pomazani hrišćani i njihovi saradnici ’cene svete stvari‘, naročito duhovnu hranu koju Bog obezbeđuje u izobilju (Jevrejima 12:16, 17; Matej 4:4). Ta duhovna hrana — što obuhvata spoznanje o tome šta Jehova postiže posredstvom obećanog Semena i njegovih saradnika — jeste ono što ih jača i krepi i što je neophodno za njihov duhovni život. Zato je od suštinske važnosti da se stalno duhovno hrane kroz čitanje Božje Reči i duboko razmišljanje o njoj (Psalam 1:1-3). Preko je potrebno da se druže sa suvernicima na hrišćanskim sastancima. I jako je bitno da se drže visokih merila čistog obožavanja dok radosno dele tu hranu s drugima.
24. Kako se danas vladaju pravi hrišćani?
24 Dok željno iščekuju ispunjenje Jehovinih obećanja neka pravi hrišćani i dalje odbacuju svaku vrstu licemerstva. Dok se hrane ’Jakovljevim nasledstvom‘ neka i dalje uživaju u duhovnoj sigurnosti na ’visinama zemlje‘.
[Fusnota]
a Jehova je izvršio pripremu da pripadnici njegovog naroda koji su zapali u dugove mogu sebe da prodaju u ropstvo — u stvari da postanu najamni radnici — kako bi otplatili dug (Levitska 25:39-43). Međutim, Zakon je nalagao da se s robovima dobro postupa. One robove prema kojima se brutalno postupalo trebalo je osloboditi (Izlazak 21:2, 3, 26, 27; Ponovljeni zakoni 15:12-15).
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 278. strani]
Jevreji su postili i savijali glavu u prividnom pokajanju — ali nisu promenili svoje puteve
[Slika na 283. strani]
Oni koji imaju sredstava za to daju siromašnima krov nad glavom, odeću i hranu
[Slika na 286. strani]
Ako se Juda pokaje, ponovo će izgraditi razorene gradove
