„Ne uzdajte se u knezove“
Jedanaesto poglavlje
„Ne uzdajte se u knezove“
1, 2. (a) Koji nadahnuti savet Jevreji ne slušaju, i koje su posledice? (b) Zašto Jehova pita: ’Gde je knjiga kojom te otpustih?‘
„NE UZDAJTE se u knezove ni u smrtnika od koga pomoći nema... Blago onom kome je Bog Jakovljev u pomoći, kome je nadanje u Jehovi, Bogu njegovomu, stvoritelju neba i zemlje“ (Psalam 146:3-6). Eh da su Jevreji koji su živeli u Isaijino vreme radili kao što je psalmista savetovao! Da su se samo uzdali u ’Boga Jakovljeva‘, a ne u Egipat ili bilo koji drugi paganski narod! Tada bi Jehova zaštitio Judu kad bi neprijatelji krenuli na nju. Međutim, Juda ne želi da se obrati Jehovi za pomoć. Zato će Jehova dozvoliti da Jerusalim bude uništen, a stanovnici Jude odvedeni u ropstvo u Vavilon.
2 Juda može da krivi samo sebe. Nema pravo da tvrdi da je uništena zato što ju je Jehova izdao ili zato što je zanemario svoj savez s tim narodom. Stvoritelj ne krši nijedan savez (Jeremija 31:32; Danilo 9:27; Otkrivenje 15:4). Naglašavajući ovu činjenicu Jehova pita Jevreje: „Gde je knjiga kojom mater vašu pustih?“ (Isaija 50:1a). Po Mojsijevom Zakonu čovek koji se razvodi od žene mora da joj da raspusnu knjigu, to jest potvrdu o razvodu. Tada je ona slobodna da drugome postane žena (Ponovljeni zakoni 24:1, 2). U simboličnom smislu Jehova je dao takvu potvrdu Judinom sestrinskom kraljevstvu, Izraelu, ali je nije dao Judi. a On je još uvek njen „muž“ (Jeremija 3:8, 14, DK). Juda sigurno nije slobodna da postane supruga paganskim narodima. Ona će biti u vezi s Jehovom „dok ne dođe Šilo [Mesija]“ (Postanje 49:10, NW).
3. Zašto Jehova ’prodaje‘ svoj narod?
3 Jehova takođe pita Judu: „Kome sam ja vas potražiocu svome prodao?“ (Isaija 50:1b). Jevreji neće biti odvedeni u vavilonsko ropstvo da bi se time pokrio neki navodni dug koji je Jehova napravio. Jehova nije poput nekog siromašnog Izraelca koji mora da proda svoju decu potražiocu da bi izravnao račune (Izlazak 21:7). Jehova ukazuje zbog čega će zapravo njegov narod biti porobljen: „Gle, za svoja ste vi nedela prodani i zbog vaših greha puštena je mater vaša“ (Isaija 50:1v). Jevreji su napustili Jehovu, a ne on njih.
4, 5. Kako Jehova pokazuje ljubav prema svom narodu, i kako Juda reaguje?
4 Jehovino sledeće pitanje jasno ističe koliko voli svoj narod: „Dođoh ja: Zašto nije tu nikoga bilo? Zvao sam: Što se niko nije odazvao?“ (Isaija 50:2a). Preko svojih slugu proroka Jehova takoreći dolazi u kuću svog naroda da ga moli da mu se vrati svim srcem. Ali odgovora nema. Jevreji radije traže podršku zemaljskog čoveka, a ponekad se čak obraćaju i Egiptu (Isaija 30:2; 31:1-3; Jeremija 37:5-7).
5 Da li je Egipat pouzdaniji spasitelj od Jehove? Ti neverni Jevreji su očigledno zaboravili događaje koji su vekovima ranije vodili do rađanja njihove nacije. Jehova ih pita: „Zar je kratka moja ruka da bi vas pokupila? Nemam li ja snage da vas izbavljam? Pretnjom svojom more isušujem i obraćam reke u pustinju; pokvare se s nestajanja vode ribe njihove i od žeđi crkavaju. Ja nebesa tamom obavijam i jorgan im od kostreti pravim“ (Isaija 50:2b, 3).
6, 7. Kako je Jehova pokazao da ima moć da spase, i to uprkos pretnji Egipćana?
6 Egipat je 1513. pre n. e. bio tlačitelj Božjeg naroda, a ne željeni izbavitelj. Izraelci su bili robovi u toj paganskoj zemlji. Ali Jehova ih je izbavio, i to na vrlo uzbudljiv način! Najpre je toj zemlji naneo deset nevolja. Egipatski faraon je posle izrazito razorne desete nevolje terao Izraelce da napuste zemlju (Izlazak 7:14–12:31). Međutim, ubrzo posle toga faraon se predomislio. Sakupio je vojsku i krenuo da Izraelce na silu vrati u Egipat (Izlazak 14:5-9). Izraelci su se našli u zamci jer je iza njih bilo mnogo egipatskih vojnika, a ispred njih Crveno more! Ali Jehova je bio tu da se bori za njih.
7 Jehova je zaustavio Egipćane u poteri tako što je postavio stub od oblaka između njih i Izraelaca. Sa egipatske strane te mase od oblaka bio je mrak, a sa izraelske strane svetlost (Izlazak 14:20). Zatim, držeći egipatsku vojsku na odstojanju, Jehova „uzbi more vetrom istočnim, koji zaduva jako celu noć, i osuši more“ (Izlazak 14:21). Kad su se vode razdvojile, sav narod — muškarci, žene i deca — bezbedno je prešao Crveno more. Kada je njegov narod poprilično odmakao ka suprotnoj obali Jehova je podigao oblak. Egipćani su u žestokoj poteri jurnuli u more. Kada je njegov narod bio bezbedan na obali, Jehova je oslobodio vode i faraon i njegova vojska su bili potopljeni. Tako se Jehova borio za svoj narod. To je veliko ohrabrenje za današnje hrišćane! (Izlazak 14:23-28).
8. Koja upozorenja stanovnici Jude ignorišu zbog čega su na kraju i izgnani?
8 Od te božanske pobede pa do Isaijinog doba prošlo je sedam stotina godina. Juda je sada samostalna nacija. Ponekad ulazi u diplomatske pregovore sa vladama stranih sila, kao što su Asirija i Egipat. Ali vođama ovih paganskih naroda ne može se verovati. Oni će uvek svoje interese stavljati ispred bilo kog saveza s Judom. Govoreći u Jehovino ime proroci upozoravaju narod da se ne uzda u takve ljude, ali reči proroka ne nailaze na odziv. Na kraju će Jevreji biti izgnani u Vavilon, i provešće 70 godina u ropstvu (Jeremija 25:11). Međutim, Jehova neće zaboraviti svoj narod, niti će ga zauvek odbaciti. Setiće ga se kad dođe vreme za to i otvoriće put da se vrate u domovinu i obnove čisto obožavanje. S kojim ciljem? Da se pripreme za dolazak Šila, to jest onoga koga će slušati sav narod!
Šilo dolazi
9. Ko je Šilo, i kakav je on učitelj?
9 Prolaze vekovi. „Vreme [se] navršilo“, i onaj koji je nazvan Šilo, Gospod Isus Hrist, pojavljuje se na zemaljskoj sceni (Galatima 4:4; Jevrejima 1:1, 2). Činjenica da je Jehova svog najbližeg saradnika odredio za svog Govornika Jevrejima pokazuje koliko Jehova voli svoj narod. Kakav je govornik bio Isus? Najbolji! Isus je više od govornika, on je učitelj — Veliki Učitelj. To ne treba da nas iznenadi jer je imao veličanstvenog Učitelja — samog Jehovu Boga (Jovan 5:30; 6:45; 7:15, 16, 46; 8:26). To je potvrđeno onim što Isus proročanski kaže preko Isaije: „Jehova, Večni, vešt mi jezik dade, da klonule rečju svojom držim; i budi mi svako jutro uši da bih slušao kao učenik što sluša“ (Isaija 50:4). b
10. Kako Isus odražava Jehovinu ljubav prema svom narodu, i na kakav odziv nailazi?
10 Isus je pre nego što je došao na zemlju radio pored svog Oca na nebu. Srdačan odnos između Oca i Sina pesnički je opisan u Poslovicama 8:30: „Tad ja bejah kod njega [Jehove] na delu... svagda se veseljah pred njime.“ Isus je s velikom radošću slušao svoga Oca. I on, kao i njegov Otac, voli ’sinove ljudske‘ (Poslovice 8:31). Kad je došao na zemlju Isus je ’klonule rečju svojom držao‘. On počinje svoju službu čitanjem utešnog odlomka iz Isaijinog proročanstva: „Jehovin duh je na meni, jer me pomazao da objavim dobru vest siromašnima... da pustim slomljene na slobodu“ (Luka 4:18; Isaija 61:1). Dobra vest za siromašne! Osveženje za umorne! Kakvu samo radost treba da donese narodu ta objava! Neki se raduju — ali ne i svi. Na kraju mnogi ne prihvataju Isusa kao onoga koga je Jehova poučio.
11. Ko su oni koji dolaze pod Isusov jaram, i šta doživljavaju?
11 Međutim, neki žele da čuju više. Rado se odazivaju na Isusov srdačan poziv: „Dođite k meni svi koji ste umorni i opterećeni, i ja ću vas okrepiti. Uzmite moj jaram na sebe i učite od mene, jer sam blage naravi i ponizna srca, i naći ćete okrepu za svoje duše“ (Matej 11:28, 29). Među onima koji se približavaju Isusu nalaze se i oni koji postaju njegovi apostoli. Oni znaju da biti sa Isusom pod njegovim jarmom podrazumeva naporan rad. Taj rad, između ostalog, obuhvata propovedanje dobre vesti o Kraljevstvu do krajeva zemlje (Matej 24:14). Dok se apostoli i drugi učenici sve više uključuju u taj posao, u tome stvarno nalaze okrepu za svoje duše. To isto delo danas obavljaju verni hrišćani, i to im donosi slične radosti.
On se ne protivi
12. Na koje načine Isus pokazuje da je poslušan svom nebeskom Ocu?
12 Isus nikada ne gubi iz vida svrhu svog dolaska na zemlju — da vrši Božju volju. Njegov stav je prorečen sledećim rečima: „Jehova, Večni, uši mi otvori i ja njemu niti se protivih, niti ustuknuh“ (Isaija 50:5). Isus je uvek poslušan Bogu. Zaista, on ide dotle da kaže: „Sin ne može ništa da učini sam od sebe, nego samo ono što vidi da Otac čini“ (Jovan 5:19). Isus je u predljudskom životu verovatno radio pored svog Oca milionima, čak milijardama godina. Po dolasku na zemlju, on i dalje sledi Jehovina uputstva. Onda bi zaista trebalo da mi, kao Hristovi nesavršeni sledbenici, još više vodimo računa o tome da radimo ono što Jehova nalaže!
13. Šta očekuje Isusa, i kako on uprkos tome pokazuje hrabrost?
13 Od onih koji odbacuju Jehovinog jedinorođenog Sina neki ga i progone, a i to je prorečeno sledećim rečima: „Leđa svoja podmetnuh onima koji me bijahu i obraze svoje onima koji me čupahu; ne zaklonih lica svoga od ruganja i od zapljuvanja“ (Isaija 50:6). Prema proročanstvu Mesija će podnositi bol i poniženje od ruku protivnika. Isus to zna. I zna koliko će daleko ići to progonstvo. Pa ipak, dok se vreme koje provodi na zemlji bliži kraju, on ne pokazuje strah. Sa odlučnošću čvrstom poput kremena on kreće za Jerusalim gde će se okončati njegov ljudski život. Na putu do tamo Isus svojim učenicima kaže: „Evo, idemo gore u Jerusalim, i Sin čovečji biće predan svešteničkim glavarima i pismoznalcima, i oni će ga osuditi na smrt i predaće ga ljudima iz nacija, i rugaće mu se i pljuvaće ga i bičevaće ga i ubiće ga, a posle tri dana ustaće“ (Marko 10:33, 34). Sve to zlobno maltretiranje pokrenuće sveštenički glavari i pismoznalci — ljudi koji bi trebalo da znaju proročanstvo bolje od svih.
14, 15. Kako su se ispunile Isaijine reči da će Isus biti šiban i ponižavan?
14 U noći 14. nisana 33. n. e. Isus se s nekim svojim učenicima nalazi u Getsimanskom vrtu. Moli se. Iznenada se pojavljuje rulja i odvodi ga u pritvor. Ali on se ne plaši. Zna da je Jehova s njim. On uverava svoje prestrašene apostole da bi mogao, samo kad bi hteo, da zamoli svog Oca da mu pošalje više od dvanaest legija anđela da ga izbave, ali dodaje: „Kako bi se onda ispunilo Pismo?“ (Matej 26:36, 47, 53, 54).
15 Ispunjava se sve što je prorečeno o kušnjama i smrti Mesije. Posle lažnog suđenja pred Sinedrionom, Isusa ispituje Pontije Pilat, koji naređuje da ga išibaju. Rimski vojnici su ga ’udarali trskom po glavi i pljuvali ga‘. Tako su se ispunile Isaijine reči (Marko 14:65; 15:19; Matej 26:67, 68). Premda Biblija ne kaže da su Isusu doslovno čupali bradu — što je gest izuzetnog prezira — to se sigurno desilo, baš kao što je Isaija prorekao c (Nemija 13:25).
16. Kako se Isus drži pod ogromnim pritiskom, i zašto se ne oseća posramljenim?
16 Dok Isus stoji pred Pilatom, ne preklinje ga da mu poštedi život već ostaje miran i dostojanstven, znajući da mora umreti da bi se ispunilo Pismo. Kad rimski namesnik naglašava da ima moć da ga osudi na smrt ili da ga oslobodi, Isus mu odvažno kaže: „Ne bi imao nikakvu vlast nada mnom da ti nije dato odozgo“ (Jovan 19:11). Pilatovi vojnici su se neljudski ponašali prema Isusu, ali nisu uspeli da ga posrame. Zašto bi se osećao posramljenim? Njegova kazna nije nešto što je zaslužio zbog nekog prestupa. Naprotiv, progone ga zbog pravednosti. U tom pogledu ispunile su se sledeće Isaijine proročanske reči: „Al’ mi Jehova, Večni mi pomože; i zato se nisam sramotio, i zato je čelo moje kao kremen bilo, znajuć da se neću postideti“ (Isaija 50:7).
17. Na koje je načine Jehova podupirao Isusa tokom čitave njegove službe?
17 Isusova hrabrost je ukorenjena u potpunom pouzdanju u Jehovu. Njegovo držanje pokazuje da je u potpunom skladu sa Isaijinim rečima: „Blizu mi je onaj koji me opravda: ko će meni da se opre? Stanimo zajedno! Ko je moj protivnik? Neka mi pristupi. Gle, Jehova, Večni će meni pomoći. Ko će me osuditi? Gle, svi će se oni kao haljina istrošiti, moljac će ih izesti“ (Isaija 50:8, 9). Jehova na dan Isusovog krštenja objavljuje da je Isus kao duhovni sin Božji pravedan. U stvari, tom prilikom se čuje Božji glas koji kaže: „Ovo je moj Sin, voljeni, koga priznajem“ (Matej 3:17). Pred kraj Isusovog zemaljskog života, dok se na kolenima moli u Getsimanskom vrtu, ’pojavljuje mu se anđeo s neba i jača ga‘ (Luka 22:41-43). Tako Isus zna da njegov Otac odobrava njegov životni put. Taj savršeni Sin Božji nije učinio greh (1. Petrova 2:22). Neprijatelji su ga lažno optužili da krši Sabat, da je pijanica i demoniziran čovek, ali Isusa ne sramote te laži. Bog je s njim, pa ko onda može biti protiv njega? (Luka 7:34; Jovan 5:18; 7:20; Rimljanima 8:31; Jevrejima 12:3).
18, 19. Koja iskustva slična Isusovim imaju i pomazani hrišćani?
18 Isus upozorava svoje učenike: „Ako su progonili mene, progoniće i vas“ (Jovan 15:20). Uskoro će događaji to i potvrditi. Na Pentekost 33. n. e., sveti duh dolazi na Isusove verne učenike, i osniva se hrišćanska skupština. Skoro istog momenta religiozne vođe pokušavaju da uguše delo propovedanja tih vernih ljudi i žena koji su sada povezani sa Isusom kao deo ’Avrahamovog semena‘ i usvojeni kao duhovni sinovi Božji (Galatima 3:26, 29; 4:5, 6). Dok zauzimaju čvrst stav za pravednost, pomazani hrišćani od prvog veka pa sve do sada moraju da se bore s lažnom propagandom i žestokim progonstvom od strane Isusovih neprijatelja.
19 Pa ipak, oni se sećaju Isusovih ohrabrujućih reči: „Srećni ste kad vas zbog mene grde i progone i lažući govore svakakvo zlo protiv vas. Radujte se i poskakujte od radosti, jer je vaša nagrada na nebesima velika“ (Matej 5:11, 12). Tako pomazani hrišćani čak i pod najžešćim napadima visoko podižu glavu. Šta god da kažu njihovi neprijatelji, oni znaju da ih Bog proglašava pravednima. U njegovim očima su „bez mane i bez optužbe“ (Kološanima 1:21, 22).
20. (a) Ko podupire pomazane hrišćane, i šta doživljavaju? (b) Kako pomazani hrišćani i „druge ovce“ dobijaju jezik poučenih?
20 U savremeno doba pomazane hrišćane podupire „veliko mnoštvo“ ’drugih ovaca‘. Oni takođe zauzimaju stav za pravednost. Zato su trpeli zajedno sa svojom pomazanom braćom, i ’oprali su svoje duge haljine i ubelili ih u Jagnjetovoj krvi‘. Jehova ih proglašava pravednima i pruža im mogućnost da prežive ’veliku nevolju‘ (Otkrivenje 7:9, 14, 15; Jovan 10:16; Jakov 2:23). Čak i ako izgleda da su njihovi protivnici upravo sada jaki, Isaijino proročanstvo kaže da će kad dođe vreme koje je Bog odredio ti protivnici biti kao odeća koju su pojeli moljci, koja može samo da se baci. U međuvremenu, i pomazani hrišćani i „druge ovce“ održavaju snagu kroz redovnu molitvu, proučavanje Božje Reči i prisustvovanje sastancima za obožavanje. Tako ih Jehova uči da govore jezikom poučenih.
Uzdaj se u Jehovino ime
21. (a) Ko su oni koji hode u svetlu, i kakav je ishod za njih? (b) Šta se dešava onima koji hode u tami?
21 Zapazi sada upadljivu razliku: „Ko se među vama Jehove boji neka sluša glas sluge njegovoga! Ko po mraku hodi i svetlosti nema, nek se uzda u ime Jehovino, nek se na svog Boga osloni“ (Isaija 50:10). Oni koji slušaju glas Božjeg Sluge, Isusa Hrista, hode u svetlu (Jovan 3:21). Ne samo da koriste Božje ime Jehova, već se i uzdaju u onoga koji nosi to ime. Čak i ako su nekada hodili u tami, sada se ne boje ljudi. Oslanjaju se na Boga. Međutim, oni koji uporno hode u tami zarobljeni su strahom od čoveka. Tako je i s Pontijem Pilatom. Iako zna da je Isus nevin u pogledu lažnih optužbi iznesenih protiv njega, strah sprečava tog rimskog zvaničnika da oslobodi Isusa. Rimski vojnici ubijaju Sina Božjeg, ali ga Jehova uskrsava i kruniše ga slavom i čašću. A šta je s Pilatom? Prema jevrejskom istoričaru Josifu Flaviju, samo četiri godine posle Isusove smrti Pilat je bio smenjen s položaja rimskog namesnika i naređeno mu je da se vrati u Rim kako bi odgovarao za ozbiljne prestupe. A šta je s Jevrejima koji su prouzrokovali Isusovu smrt? Manje od četiri decenije kasnije, rimska vojska je uništila Jerusalim, pobila njegove stanovnike, a neke odvela u ropstvo. Nema zore onima koji vole tamu! (Jovan 3:19).
22. Zašto je krajnja ludost očekivati spasenje od ljudi?
22 Očekivati spasenje od ljudi krajnja je ludost. Isaijino proročanstvo objašnjava zašto: „Gle, svi koji ložite oganj i opasujete se iskrama, idite u svjetlosti ognja svojega i u iskrama koje raspaliste. To vam je iz moje ruke, u mukama ćete ležati“ (Isaija 50:11, DK). Ljudske vođe dolaze i odlaze. Harizmatske osobe mogu na neko vreme osvojiti ljudsku maštu. Ali čak i najiskreniji čovek je ograničen u onome što može postići. Umesto da založe veliku vatru, kao što njihove pristalice očekuju, možda uspevaju da zapale samo nekoliko ’iskrica‘, koje daju malo svetla i toplote, ali ubrzo utihnu. S druge strane, oni koji se uzdaju u Šilo, Božjeg obećanog Mesiju, nikada se neće razočarati.
[Fusnote]
a U prva tri stiha 50. poglavlja Isaije, Jehova opisuje narod Jude u celini kao svoju suprugu, a pojedinačne stanovnike kao njenu decu.
b Od 4. stiha pa do kraja poglavlja, izgleda da pisac govori o sebi. Isaija je možda doživeo neka od iskušenja koja spominje u ovim stihovima. Međutim, ovo proročanstvo se u najpotpunijem smislu ispunilo na Isusu Hristu.
c Zanimljivo je da Isaija 50:6 u Septuaginti glasi: „Podmetnuh leđa bičevima, a obraze udarcima.“
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 155. strani]
Jevreji se oslanjaju na ljudske vladare umesto na Jehovu
[Slika na stranama 156, 157]
Jehova je kod Crvenog mora zaštitio svoj narod tako što je postavio stub od oblaka između njih i Egipćana
