Petnaesto poglavlje

Nerotkinja se raduje

Isaija 54:1-17

1. Zašto je Sara čeznula da ima decu, i šta je u tom pogledu doživela?

 SARA je čeznula da ima decu. Nažalost, bila je nerotkinja i to ju je mnogo bolelo. U njeno vreme se neplodnost smatrala sramotom, ali Sarinom bolu je doprinosilo još nešto. Čeznula je da vidi kako se ispunjava obećanje koje je Bog dao njenom suprugu. Trebalo je da Avraham postane otac semena koje će doneti blagoslov svim porodicama na zemlji (Postanje 12:1-3). Međutim, decenijama posle tog obećanja nisu imali dece. Sara je ostarila i još uvek bila bez dece. Ponekad se možda pitala da li se uzalud nadala. Ali jednog dana njen očaj se pretvorio u radost!

2. Zašto treba da nas zanima proročanstvo zapisano u 54. poglavlju Isaije?

² Sarina nedaća nam pomaže da razumemo proročanstvo zapisano u 54. poglavlju Isaije. Tu se na Jerusalim ukazuje kao na nerotkinju koja spoznaje koliko je velika radost imati mnogo dece. Opisujući svoj drevni narod u celini kao svoju ženu, Jehova pokazuje nežna osećanja prema njima. Sem toga, ovo poglavlje Isaije nam pomaže da odgonetnemo presudan aspekt onoga što Biblija naziva ’svetom tajnom‘ (Rimljanima 16:25, 26). Identitet te ’nerotkinje‘ i njeno iskustvo ovde  prorečeno, bacaju važno svetlo na današnje čisto obožavanje.

„Nerotkinja“ identifikovana

3. Zašto će ’nerotkinja‘ imati razlog za radost?

³ Pedeset i četvrto poglavlje počinje srećnim tonom: „Raduj se nerotkinjo, ti što više ne rađaš! Zapevaj i poklikni, ti što bolova više nemaš! Jer će sinova napuštene više biti no sinova one koja je kod muža govori Jehova“ (Isaija 54:1). Isaija je sigurno bio oduševljen kada je izgovorio ove reči! A kakvu će tek utehu njihovo ispunjenje doneti Jevrejima izgnanim u Vavilon! U to vreme Jerusalim će još uvek biti u ruševinama. Iz ljudskog ugla gledano činiće se da nema nade da ikada ponovo bude nastanjen, kao što se ni nerotkinja normalno ne može nadati da će roditi decu pod stare dane. Ali ovu nerotkinju čeka veliki blagoslov u budućnosti — postaće plodna. Jerusalim će biti van sebe od radosti. Ponovo će vrveti od ’sinova‘, to jest stanovnika.

4. (a) Kako nam apostol Pavle pomaže da uvidimo da 54. poglavlje Isaije mora imati veće ispunjenje od onog 537. pre n. e.? (b) Šta je „gornji Jerusalim“?

⁴ Isaija to ne zna, ali ovo proročanstvo će imati više ispunjenja. Apostol Pavle citira iz 54. poglavlja Isaije i objašnjava da ta ’nerotkinja‘ označava nešto daleko važnije od zemaljskoga grada Jerusalima. On piše: „Gornji Jerusalim je slobodan, i on je naša majka“ (Galatima 4:26). Šta je taj „gornji Jerusalim“? Očigledno to nije grad Jerusalim u Obećanoj zemlji. Taj grad je zemaljski, a ne „gornji“ u nebeskom području. „Gornji Jerusalim“ je Božja nebeska ’žena‘, njegova organizacija moćnih duhovnih stvorenja.

5. Koga u simboličnoj drami sažetoj u Galatima 4:22-31, predstavlja (a) Avraham? (b) Sara? (v) Isak? (g) Agara? (d) Ismail?

 ⁵ Međutim, kako Jehova može da ima dve simbolične žene — jednu nebesku i jednu zemaljsku? Ima li tu neke nedoslednosti? Ni slučajno. Apostol Pavle pokazuje da odgovor leži u proročanskoj slici koju pruža Avrahamova porodica. (Galatima 4:22-31; pogledaj okvir „Avrahamova porodica — proročanska slika“, na 218. strani.) Sara, ’slobodna žena‘ i Avrahamova supruga, predstavlja Jehovinu ženi sličnu organizaciju duhovnih stvorenja. Agara, robinja i Avrahamova inoča, to jest konkubina, predstavlja zemaljski Jerusalim.

6. U kom smislu je Božja nebeska organizacija prošla dug period neplodnosti?

⁶ Kad ovo znamo, počinjemo da shvatamo duboko značenje Isaije 54:1. Posle decenija neplodnosti, Sara je rodila Isaka kada je imala 90 godina. Slično tome, Jehovina nebeska organizacija je prošla kroz dugačak period neplodnosti. Još davno u Edenu Jehova je obećao da će njegova ’žena‘ roditi ’seme‘ (1. Mojsijeva 3:15, DK). Više od 2 000 godina kasnije Jehova je sa Avrahamom sklopio savez u vezi s obećanim Semenom. Ali Božja nebeska ’žena‘ je morala da čeka mnogo, mnogo vekova da bi rodila to Seme. Pa ipak, došlo je vreme kada od ove nekadašnje ’nerotkinje‘ ima više dece nego od telesnog Izraela. Ova ilustracija o nerotkinji pomaže nam da vidimo zašto su anđeli jedva čekali da posvedoče o dolasku prorečenog Semena (1. Petrova 1:12). Kada se to napokon desilo?

7. Kada je „gornji Jerusalim“ imao priliku da se raduje, kako je to prorečeno u Isaiji 54:1, i zašto tako odgovaraš?

⁷ Kad se Isus rodio kao ljudsko dete to je sigurno  bila prilika za radovanje među anđelima (Luka 2:9-14). Ali to nije bio događaj prorečen u Isaiji 54:1. Tek kad je Isus bio rođen svetim duhom 29. godine n. e., postao je duhovni sin ’gornjeg Jerusalima‘, koga je sam Bog javno priznao kao svog ’Sina, voljenog‘ (Marko 1:10, 11; Jevrejima 1:5; 5:4, 5). Tada je Božja nebeska ’žena‘ imala razlog za radovanje, u ispunjenju Isaije 54:1. Napokon je rodila obećano  Seme, Mesiju! Vekovi njene neplodnosti su se završili. Međutim, to nije bio kraj njenom radovanju.

Mnogobrojni sinovi za nerotkinju

8. Zašto je Božja nebeska ’žena‘ imala razlog za radovanje nakon što je rodila obećano Seme?

⁸ Posle Isusove smrti i uskrsenja, Božja nebeska ’žena‘ se radovala što je ponovo dobila svog  omiljenog Sina kao ’prvorođenog od mrtvih‘ (Kološanima 1:18). Zatim je počela da rađa i druge duhovne sinove. Na Pentekost 33. n. e., otprilike 120 Isusovih sledbenika bilo je pomazano svetim duhom, i na taj način su bili usvojeni kao Hristovi sunaslednici. Kasnije u toku tog dana priključilo im se još 3 000 ljudi (Jovan 1:12; Dela apostolska 1:13-15; 2:1-4, 41; Rimljanima 8:14-16). Ova grupa sinova je nastavila da raste. U prvih par vekova otpadništva hrišćanskog sveta, porast je bio veoma mali. Međutim, to je trebalo da se promeni u 20. veku.

9, 10. Šta bi uputstvo da „raširi prostor svog šatora“ značilo za jednu ženu koja u drevno doba živi u šatorima, i zašto je to vreme radosti za tu ženu?

⁹ Isaija nastavlja i proriče razdoblje izuzetnog porasta: „Raširi prostor svog šatora, i nek se razastru zastori stana tvoga. Ne steži! Rastegni uža svoja i utvrdi kolje svoje! Jer ćeš se ti i na desno i na levo raširiti, porod tvoj će narode potisnuti i gradove puste naseliti. Ne boj se ti, jer se nećeš obrukati, ne crveni, jer se nećeš sramotiti; nego ćeš zaboraviti sramotu mladosti svoje, i prekora udovištva svoga nećeš se sećati“ (Isaija 54:2-4).

¹⁰ Ovde se Jehova obraća Jerusalimu kao ženi i majci koja živi u šatorima, baš kao Sara. Pošto je ta majka blagoslovljena rastućom porodicom, vreme je da se postara za proširenje svoga doma. Treba da poveća zastore svoga šatora, da produži uža i da utvrdi kolje. Taj posao joj predstavlja radost, i dok je tako zaposlena lako zaboravlja  godine koje je u brizi provela pitajući se da li će ikada imati decu koja će produžiti porodičnu lozu.

11. (a) Kako je Božja nebeska „žena“ blagoslovljena 1914? (Vidi fusnotu.) (b) Koji blagoslov pomazanici na zemlji doživljavaju od 1919?

¹¹ Zemaljski Jerusalim je posle vavilonskog izgnanstva bio blagoslovljen takvim vremenom obnove. „Gornji Jerusalim“ je blagoslovljen još i više. a Naročito od 1919. godine njegov pomazani „porod“ napreduje u upravo obnovljenom duhovnom stanju (Isaija 61:4; 66:8). Oni su ’narode potisnuli‘ u tom smislu što se šire u mnogim zemljama da bi tražili sve one koji će se pridružiti njihovoj duhovnoj porodici. Kao rezultat toga, postignut je veoma brz napredak u prikupljanju pomazanih sinova. Izgleda da je potpuni broj od 144 000 bio popunjen negde sredinom 1930-ih (Otkrivenje 14:3). U to vreme delo propovedanja više nije bilo usmereno prvenstveno na sakupljanje pomazanika. Pa ipak, s tim nije stao i porast.

12. Ko se još osim pomazanika sakuplja u hrišćansku skupštinu od 1930-ih?

¹² Sam Isus je prorekao da će osim ’malog stada‘ svoje pomazane braće, imati i „druge ovce“ koje mora dovesti u ovčiji tor pravih hrišćana (Luka 12:32; Jovan 10:16). Premda nisu među pomazanim sinovima ’gornjeg Jerusalima‘, ovi verni drugovi  pomazanika igraju važnu i odavno prorečenu ulogu (Zaharija 8:23). Od 1930-ih pa do dan-danas, sakuplja se „veliko mnoštvo“ njih, što dovodi do besprimernog širenja hrišćanske skupštine (Otkrivenje 7:9, 10). Danas se u tom velikom mnoštvu nalaze milioni ljudi. Sav taj porast je stvorio hitnu potrebu za više Dvorana Kraljevstva, Kongresnih dvorana i kompleksa podružnica. Izgleda da su Isaijine reči još prikladnije. Stvarno je velika prednost što smo deo tog prorečenog širenja!

Majka koja brine za svoj porod

13, 14. (a) Koja se prividna teškoća nazire u vezi s nekim izrazima upućenim Božjoj nebeskoj ’ženi‘? (b) Koje razumevanje možemo steći na osnovu toga što Bog koristi porodične odnose kao ilustraciju?

¹³ Videli smo da u većem ispunjenju ta ’žena‘ iz proročanstva predstavlja Jehovinu nebesku organizaciju. Ali kad pročitamo Isaiju 54:4 možda se pitamo kako je ta organizacija duhovnih stvorenja mogla doživeti sramotu ili prekor. Sledeći stihovi kažu da će Božja ’žena‘ biti odbačena, mučena i napadana. Čak će izazvati i Božji gnev. Kako se sve to može odnositi na organizaciju savršenih duhovnih stvorenja koja nikada nisu zgrešila? Odgovor leži u prirodi porodice.

¹⁴ Jehova koristi porodične odnose — muža i ženu, majku i decu — da prenese duboke duhovne istine, jer takvi simboli za ljude imaju smisla. Bez obzira koliko ili kakvo iskustvo imamo što se tiče porodičnog života, verovatno znamo kako bi trebalo da izgleda jedan dobar brak ili dobar odnos između roditelja i deteta. Dakle, Jehova nas na živopisan način poučava o svom srdačnom,  prisnom i poverljivom odnosu sa svojim ogromnim mnoštvom duhovnih slugu! I zaista nas na impresivan način poučava o tome kako njegova nebeska organizacija brine za duhom pomazani porod na zemlji! Kad ljudske sluge pate, onda pati i „gornji Jerusalim“, to jest verne nebeske sluge. Slično tome, Isus je rekao: „Onoliko koliko ste učinili jednom od ove moje najmanje [duhom pomazane] braće, meni ste učinili“ (Matej 25:40).

15, 16. Koje je prvobitno ispunjenje Isaije 54:5, 6, a koje je veće ispunjenje?

¹⁵ Zato ne treba da nas iznenadi što mnogo toga što je rečeno za Jehovinu nebesku ’ženu‘ odražava iskustvo koje su imala njena deca na zemlji. Razmotrimo sledeće reči: „Jer je muž tvoj tvorac tvoj, ime mu je Jehova nad vojskama; spasitelj je tvoj Svetac Izraelov, preziva se Bog nad celom zemljom. Jer kao ženu ostavljenu i ožalošćenu tebe Jehova doziva, kao ženu od mladosti otpuštenu, govori tvoj Bog“ (Isaija 54:5, 6).

¹⁶ Ko je ta žena kojoj su upućene ove reči? U prvobitnom ispunjenju to je Jerusalim, koji predstavlja Božji narod. Za vreme 70-godišnjeg izgnanstva u Vavilonu, imaće osećaj da ga je Jehova odbacio i zauvek napustio. U većem ispunjenju, ove reči ukazuju na „gornji Jerusalim“ i njegovo iskustvo o konačnom rađanju ’semena‘ u ispunjenju Postanja 3:15.

Trenutno disciplinovanje, večni blagoslovi

17. (a) Kako će zemaljski Jerusalim doživeti ’bujicu‘ Božjega gneva? (b) Kakvu su ’bujicu‘ doživeli sinovi ’gornjeg Jerusalima‘?

¹⁷ Proročanstvo dalje kaže: „Za malo sam tebe napustio, al’ ću te s velikom ljubavlju [„milošću“, DK] primiti; u času [„bujici“, NW] gneva sakrih lice svoje  od tebe, ali ću se večnom ljubavlju smilovati na te, govori Jehova, izbavitelj tvoj“ (Isaija 54:7, 8). Zemaljski Jerusalim je preplavljen ’bujicom‘ Božjega gneva kada ga 607. pre n. e. napada vavilonska vojska. Sedamdeset godina koje će provesti u izgnanstvu možda izgleda mnogo. Ali takve kušnje traju „za malo“ u poređenju s večnim blagoslovima koji očekuju one koji budu povoljno reagovali na disciplinovanje. Slično tome, pomazani sinovi ’gornjeg Jerusalima‘ osećali su kao da ih je slomila ’bujica‘ Božjeg gneva, kada je Jehova dozvolio da ih na podstrek Vavilona Velikog napadnu politički elementi. Ali kasnije je ta disciplinska mera izgledala kratkotrajno u poređenju s vremenom duhovnih blagoslova koji su usledili od 1919!

18. Koje važno načelo možemo razabrati u vezi s Jehovinim gnevom protiv njegovog naroda, i kako to može da utiče na nas lično?

¹⁸ Ovi stihovi izražavaju još jednu veliku istinu — Božji gnev je prolazan, ali njegova milost je večna. Njegov gnev plamti zbog zlodela, ali je taj  gnev uvek pod kontrolom, uvek je svrsishodan. Ako prihvatimo Jehovino disciplinovanje, njegov gnev traje „za malo“, a zatim jenjava. Zamenjuje ga njegova ’velika milost‘ — njegov oproštaj i ljubazna dobrota. Oni traju ’večno‘. Zato, kad počinimo neki greh, nikada ne treba da oklevamo da se pokajemo i da se potrudimo da to ispravimo kod Boga. Ako je u pitanju ozbiljan greh, treba odmah da se obratimo skupštinskim starešinama (Jakov 5:14). Istina, možda je potrebno disciplinovanje, i ono nam može teško pasti (Jevrejima 12:11). Ali ono će biti kratkotrajno u poređenju s večnim blagoslovima koji usleđuju kad se dobije oproštaj od Jehove Boga!

19, 20. (a) Šta je dugin savez i kako se on primenjuje na izgnanike u Vavilonu? (b) Kakvu garanciju pomazanim hrišćanima danas daje dugin savez?

¹⁹ Jehova sada svom narodu pruža utešno zasiguranje: „Biće ti to kao s potopom Nojevim, jer kao što se zakleh da se potop Nojev nikad više neće vratiti na zemlju, tako ti se kunem da se ja na tebe više gneviti neću, niti ću ti pretiti više. Ako će se i gore pomaknuti i humovi opet uskolebati, moja ti se ljubav neće odmaknuti i savez mira moga neće zaljuljati, govori Jehova, koji ti se smiluje“ (Isaija 54:9, 10). Posle Potopa, Bog je s Nojem i svim drugim ljudima sklopio savez — ponekad poznat kao dugin savez. Jehova je obećao da više nikada neće opustošiti zemlju globalnim potopom (Postanje 9:8-17). Šta to znači za Isaiju i njegov narod?

²⁰ Utešno je znati da će se 70-godišnje izgnanstvo u Vavilon kao kazna koju moraju da pretrpe, desiti samo jednom. Kad se završi, više se neće ponoviti. Dakle, stupiće na snagu Božji „savez  mira“. Hebrejska reč za ’mir‘ ne znači samo da nema rata već podrazumeva i „dobrobit svake vrste“. S Božje strane taj savez je trajan. Pre će brda i planine nestati nego što će prestati njegova ljubazna dobrota prema njegovom vernom narodu. Nažalost, njegov zemaljski narod na kraju neće ispuniti svoje obaveze iz tog saveza i uništiće sopstveni mir time što će odbaciti Mesiju. Međutim, sinovi ’gornjeg Jerusalima‘ prošli su mnogo bolje. Kada se teško razdoblje disciplinovanja završilo, bili su sigurni u Božju zaštitu.

Duhovna sigurnost Božjeg naroda

21, 22. (a) Zašto se za „gornji Jerusalim“ kaže da će biti u nevolji i da će ga vetar tući? (b) Šta blagoslovljeno stanje Božje nebeske ’žene‘ simbolizuje što se tiče njenog ’poroda‘ na zemlji?

²¹ Jehova dalje proriče sigurnost svog vernog naroda: „Nevoljnice, koju vetar bije, koju niko ne uteši! Evo ja ću ukrasiti [„tvrdim malterom, NW] porfirno kamenje tvoje, i daću ti temelj od safira. Načiniću tebi pendžere od rubina, vrata od crljenka, a ogradu od dragog kamenja. Sinovi će tvoji učenici Jehovini biti, veliku će sreću sinovi ti imati. Ti ćeš se pravdom učvrstiti; ostavi sad brige jer ti nemaš čega da se bojiš, i strah, jer se neće on tebi primaći. Ako se i bune na te, to ti neće biti od mene, koji se god na tebe diže pod tvoju će pasti vlast“ (Isaija 54:11-15).

²² Naravno, Jehovina ’žena‘ u duhovnom području nikada nije bila direktno u nevolji niti ju je vetar tukao. Ali je patila kada je njen duhovni porod na zemlji patio, naročito kada su bili u duhovnom zarobljeništvu tokom 1918. i 1919. I obrnuto, kada je nebeska ’žena‘ uzvišena, to odražava slično stanje koje preovladava među njenim  porodom. Razmotrimo onda sjajan opis ’gornjeg Jerusalima‘. Drago kamenje na kapijama, skupoceni ’tvrdi malter‘, temelji, pa čak i ograde nagoveštavaju, kako kaže jedno delo, „lepotu, velelepnost, čistoću, moć i čvrstinu“. Šta je dovelo pomazane hrišćane u tako sigurno i blagoslovljeno stanje?

23. (a) Kako je na pomazane hrišćane u poslednjim danima uticalo to što su ’poučeni od Jehove‘? (b) U kom smislu je Božji narod blagoslovljen ’ogradom od dragog kamenja‘?

²³ Rešenje nalazimo u 13. stihu 54. poglavlja Isaije — svi će biti ’poučeni od Jehove‘. Sam Isus je primenio reči iz ovog stiha na svoje pomazane sledbenike (Jovan 6:45). Prorok Danilo je prorekao da će tokom ’vremena kraja‘ pomazanici biti blagoslovljeni obiljem pravog spoznanja i duhovnog razumevanja (Danilo 12:3, 4, NW). Takvo razumevanje im je omogućilo da vode najveće obrazovno delo u istoriji, šireći Božja učenja po celom svetu (Matej 24:14). U isto vreme to razumevanje im je pomoglo da uvide razliku između prave i krive religije. Isaija 54:12 spominje „ogradu od dragog kamenja“. Od 1919. godine Jehova daje pomazanicima još jasnije razumevanje ograda — to jest duhovnih graničnih linija — koje ih odvajaju od krive religije i bezbožnih elemenata ovog sveta (Jezekilj 44:23; Jovan 17:14; Jakov 1:27). Tako su izdvojeni kao Božji narod (1. Petrova 2:9).

24. Na koji način možemo sigurno biti poučeni od Jehove?

²⁴ Zato je dobro da se svako od nas pita: ’Da li sam ja poučen od Jehove?‘ Takvo poučavanje ne dolazi samo po sebi. Moramo se potruditi. Ako redovno čitamo Božju Reč i razmišljamo o njoj, ako usvajamo pouku tako što čitamo biblijsku literaturu koju objavljuje „verni i razboriti rob“, i ako se  pripremamo za hrišćanske sastanke i posećujemo ih, stvarno ćemo biti poučeni od Jehove (Matej 24:45-47). Ako se budemo trudili da primenimo ono što učimo i da ostanemo duhovno budni i oprezni, Božje učenje će nas izdvojiti kao drugačije od ljudi u ovom bezbožnom svetu (1. Petrova 5:8, 9). Što je još bolje, to će nam pomoći da se ’približimo Bogu‘ (Jakov 1:22-25; 4:8).

25. Šta Božje obećanje o miru znači njegovom narodu u savremeno doba?

²⁵ Isaijino proročanstvo takođe pokazuje da su pomazanici blagoslovljeni obiljem mira. Da li to znači da nikada nisu izloženi napadu? Ne, ali Bog garantuje da neće narediti takve napade niti će dozvoliti da uspeju. Čitamo sledeće: „Gle, stvorih kovača koji uglje raspali i oružje za svoje delo gradi, ali ja i pustošnika stvorih koji će da ga slomi. Svako će oružje protiv tebe tupo biti, a i svaki jezik koji bi se na sudu na te podigao ti ćeš sama osuditi. To je nasleđe sluga Jehovinih i spas njihov od mene, — govori Jehova“ (Isaija 54:16, 17).

26. Zašto je ohrabrujuće znati da je Jehova Stvoritelj čitavog čovečanstva?

²⁶ Po drugi put u ovom poglavlju Isaije, Jehova podseća svoje sluge da je on Stvoritelj. Ranije kaže svojoj simboličnoj ’ženi‘ da je on njen „Tvorac“. Sada kaže da je Stvoritelj čitavog čovečanstva. U 16. stihu se opisuje jedan kovač koji u svojoj kovačnici raspaljuje ugalj dok pravi ubojito oružje, i jedan ratnik, to jest ’pustošnik koji će da ga slomi‘. Takvi ljudi predstavljaju zastrašujuću sliku za druge ljude, ali kako se uopšte mogu nadati da će nadvladati svog Stvoritelja? Tako i danas, kad čak i najmoćnije sile ovog sveta napadaju  Jehovin narod, one nemaju šanse za potpuni uspeh. Kako to?

27, 28. U šta možemo biti sigurni u ovim teškim vremenima, i zašto znamo da Satanini napadi protiv nas neće uspeti?

²⁷ Prošlo je vreme za razoran napad usmeren protiv Božjeg naroda i obožavanja duhom i istinom koje taj narod vrši (Jovan 4:23, 24). Jehova je dozvolio Vavilonu Velikom da izvrši jedan napad koji je privremeno bio uspešan. Za trenutak je „gornji Jerusalim“ video kako je njegov porod skoro potpuno ućutao kada je delo propovedanja na zemlji praktično prestalo. Ali nikada više! Sada se izdigao iznad svojih sinova, tako da su u duhovnom smislu nepobedivi (Jovan 16:33; 1. Jovanova 5:4). Napravljeno je oružje protiv njih, i biće ga još više (Otkrivenje 12:17). Ali ono nije uspelo niti će uspeti. Satana ne poseduje oružje koje može ugušiti veru i goruću revnost pomazanika i njihovih drugova. Taj duhovni mir je „nasleđe sluga Jehovinih“, tako da im ga silom ne može niko oteti (Psalam 118:6; Rimljanima 8:38, 39).

²⁸ Ne, ništa od toga što Satanin svet može učiniti neće nikada zaustaviti delo i trajno čisto obožavanje koje vrše Božje predane sluge. Pomazano potomstvo ’gornjeg Jerusalima‘ nalazi veliku utehu u toj garanciji. Isto tako i pripadnici velikog mnoštva. Što više budemo saznavali o Jehovinoj nebeskoj organizaciji i o tome kako se ona ophodi sa obožavaocima na zemlji, to će naša vera biti jača. Dok nam je vera jaka, Satanino oružje će biti nemoćno u borbi protiv nas!

[Fusnota]

[Pitanja za razmatranje]

[Okvir na stranama 218, 219]

Avrahamova porodica — proročanska slika

Apostol Pavle je objasnio da Avrahamova porodica služi kao jedna simbolična drama, kao jedna proročanska slika Jehovinog odnosa s njegovom nebeskom organizacijom i zemaljskom nacijom Izrael pod Mojsijevim savezom Zakona (Galatima 4:22-31).

Avraham, kao poglavar porodice, predstavlja Jehovu Boga. Avrahamova spremnost da prinese svog dragog sina Isaka kao žrtvu, predočava Jehovinu spremnost da prinese svog voljenog Sina kao žrtvu za grehe čovečanstva (Postanje 22:1-13; Jovan 3:16).

Sara predstavlja Božju nebesku ’ženu‘, njegovu organizaciju duhovnih bića. Ta nebeska organizacija je prikladno opisana kao Jehovina žena, jer je u prisnom odnosu s Jehovom, podložna je njegovom poglavarstvu i potpuno sarađuje u ispunjavanju njegovih namera. Takođe je nazvana „gornji Jerusalim“ (Galatima 4:26). Ta ista ’žena‘ je spomenuta u Postanju 3:15, i opisana je u viziji u Otkrivenju 12:1-6, 13-17.

Isak simbolizuje duhovno Seme Božje žene. To je prvenstveno Isus Hrist. Međutim, to seme takođe obuhvata i Hristovu pomazanu braću koja su usvojena kao duhovni sinovi i koja su sunaslednici s Hristom (Rimljanima 8:15-17; Galatima 3:16, 29).

Agara, Avrahamova druga žena, to jest konkubina, bila je robinja. Ona prikladno predstavlja zemaljski Jerusalim, gde je Mojsijev zakon imao ogromnu moć, i koji razotkriva sve koji ga se drže kao robove greha i smrti. Pavle je rekao da „Agara predstavlja Sinaj, goru u Arabiji“, jer je tamo bio uspostavljen savez Zakona (Galatima 3:10, 13; 4:25).

Ismail, Agarin sin, predstavlja Jevreje iz prvog veka, jerusalimske sinove koji su još uvek robovali Mojsijevom Zakonu. Kao što je Ismail progonio Isaka, tako su i ti Jevreji progonili hrišćane koji su bili pomazani sinovi simbolične Sare, ’gornjeg Jerusalima‘. I baš kao što je Avraham oterao Agaru i Ismaila, Jehova je na kraju odbacio Jerusalim i njegove buntovne sinove (Matej 23:37, 38).

 [Slika na 220. strani]

Isus je posle krštenja bio pomazan svetim duhom, i time je počelo najvažnije ispunjenje Isaije 54:1

[Slika na 225. strani]

Jehova je zaklonio svoje lice od Jerusalima ali „za malo“

 [Slike na 231. strani]

Mogu li ratnik i kovač nadvladati svog Stvoritelja?