Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

’Novo ime‘

’Novo ime‘

Dvadeset treće poglavlje

’Novo ime‘

Isaija 62:1-12

1. Koje je obećanje zapisano u 62. poglavlju Isaije?

 OHRABRENJE, uteha, nada u obnovu — to je ono što treba očajnim Jevrejima u Vavilonu. Prošlo je nekoliko decenija otkad su Jerusalim i njegov hram uništeni. Oko 800 kilometara od Vavilona nalazi se napuštena Juda, i čini se da je Jehova zaboravio Jevreje. Šta može poboljšati njihovu situaciju? Jehovino obećanje da će ih vratiti kući i dozvoliti im da obnove čisto obožavanje. Tada će opise kao što su „ostavljena“ i ’pusta‘ zameniti nazivi koji ukazuju na Božje odobravanje (Isaija 62:4DK; Zaharija 2:12). Šezdeset i drugo poglavlje Isaije je puno takvih obećanja. Međutim, kao što je to i s drugim proročanstvima o obnovi, i ovo poglavlje se bavi pitanjima koja se tiču budućeg vremena dosta posle oslobođenja Jevreja iz vavilonskog ropstva. Što se tiče njegovog glavnog ispunjenja, 62. poglavlje Isaije nas uverava da je spasenje Jehovinog duhovnog naroda, ’Izraela Božjeg‘, sasvim sigurno (Galatima 6:16).

Jehova ne ostaje miran

2. Na koji način Jehova ponovo pokazuje naklonost prema Sionu?

2 Vavilon je pao 539. pre n. e. Posle toga je persijski kralj Kir izdao dekret kojim omogućuje bogobojaznim Jevrejima da se vrate u Jerusalim i obnove obožavanje Jehove (Jezdra 1:2-4). Godine 537. pre n. e. prvi Jevreji stižu u domovinu. Jehova još jednom pokazuje naklonost prema Jerusalimu, što se vidi po srdačnim osećanjima izraženim u proročanskoj objavi: Za ljubav Siona neću ućutati, za ljubav Jerusalima neću se smiriti, dok ne sine kao zora spasenje njegovo, kao buktinja upaljena izbavljenje njegovo“ (Isaija 62:1).

3. (a) Zašto je Jehova na kraju odbacio zemaljski Sion, i ko ga je zamenio? (b) Koji otpad se desio i kada, i u kom periodu danas živimo?

3 Jehova je 537 pre n. e. ispunio obećanje da će obnoviti Sion, to jest Jerusalim. Njegovi stanovnici su doživeli da ih on spase i njihova pravednost je jasno zasjala. Međutim, kasnije su opet zastranili od čistog obožavanja. Na kraju nisu prihvatili Isusa kao Mesiju, i Jehova ih je odbacio te više nisu bili njegov izabrani narod (Matej 21:43; 23:38; Jovan 1:9-13). Jehova je učinio da se rodi jedna nova nacija, ’Izrael Božji‘. Ta nova nacija je postala njegov poseban narod, i u prvom veku su pripadnici tog naroda revno propovedali dobru vest širom tada poznatog sveta (Galatima 6:16; Kološanima 1:23). Nažalost, posle smrti apostolâ došlo je do otpada od prave religije. Tako je nastao otpadnički oblik hrišćanstva kojeg danas nalazimo u hrišćanskom svetu (Matej 13:24-30, 36-43; Dela apostolska 20:29, 30). Vekovima se hrišćanskom svetu dozvoljavalo da nanosi veliku sramotu Jehovinom imenu. Međutim, 1914. je napokon počela Jehovina ’godina milosti‘ zajedno s glavnim ispunjenjem ovog dela Isaijinog proročanstva (Isaija 61:2).

4, 5. (a) Koga danas simbolizuju Sion i njegova deca? (b) Na koji je način Jehova koristio Sion da bi njegovo spasenje bilo kao „buktinja upaljena“?

4 Danas se Jehovino obećanje da će obnoviti Sion ispunjava na njegovoj nebeskoj organizaciji, to jest na ’gornjem Jerusalimu‘ koga na zemlji predstavljaju njegova deca, duhom pomazani hrišćani (Galatima 4:26). Jehovina nebeska organizacija služi kao odani pomoćnik — oprezan, ljubazan i vredan. Bio je to stvarno uzbudljiv događaj kada je 1914. ta organizacija rodila Mesijansko Kraljevstvo! (Otkrivenje 12:1-5). Naročito od 1919. njena zemaljska deca propovedaju narodima o njenoj pravednosti i spasenju. Kao što je Isaija prorekao, ta deca su kao buktinja obasjala tamu, dozvoljavajući da njihovo svetlo svetli (Matej 5:15, 16; Filipljanima 2:15).

5 Jehova je jako zainteresovan za svoje obožavaoce i neće počivati, to jest neće se smiriti, dok ne ispuni sva obećanja koja je dao Sionu i njegovoj deci. Preostali pomazanici kao i njihovi saradnici ’druge ovce‘ takođe ne ćute (Jovan 10:16). Stvarno su glasni dok ukazuju ljudima na jedini način za spasenje (Rimljanima 10:10).

Jehova daje ’novo ime‘

6. Šta Jehova namerava sa Sionom?

6 Šta Jehova namerava sa Sionom, svojom nebeskom ’ženom‘ predočenom drevnim Jerusalimom? On kaže: „Videće tad narodi spasenje tvoje [„tvoju pravednost“, NW], svi kraljevi slavu tvoju, i prozvaćeš se novim imenom koje će usta Jehovina izreći“ (Isaija 62:2). Dok Izraelci postupaju pravedno, narodi su primorani da pažljivo posmatraju. Čak su i kraljevi primorani da priznaju da Jehova koristi Jerusalim i da je svaka njihova vladavina beznačajna u poređenju s Jehovinim Kraljevstvom (Isaija 49:23).

7. Šta označava novo ime Siona?

7 Jehova sada potvrđuje promenjeno stanje Siona tako što mu daje novo ime. To novo ime označava blagoslove i častan status koji zemaljska deca Siona imaju od 537. pre n. e. a Ono pokazuje da Jehova priznaje da Sion pripada njemu. Danas je Izrael Božji oduševljen što je na ovaj način predmet Jehovine radosti, a i druge ovce se raduju s njima.

8. Na koje načine Jehova iskazuje čast Sionu?

8 Pošto je Sionu dao novo ime, Jehova sada obećava: „Svetao ćeš biti venac u ruci Jehovinoj, kraljska čalma u ruci Boga svoga“ (Isaija 62:3). Jehova drži u ruci svoju simboličnu ženu, nebeski Sion, tako da drugi mogu da je posmatraju s divljenjem (Psalam 48:3; 50:2). Svetao venac i ’kraljevska čalma‘ ukazuju da je odevena čašću i autoritetom (Zaharija 9:16). Izrael Božji, koji predstavlja nebeski Sion, to jest „gornji Jerusalim“, jeste izvanredno delo Božjih ruku — njegove primenjene sile — na delu (Galatima 4:26). Uz Jehovinu pomoć ova duhovna nacija je tokom vremena pokazala izvanrednu besprekornost i odanost. Milioni ljudi, uključujući i pomazanike i druge ovce, ojačani su da pokazuju izvanrednu veru i ljubav. Pošto su dobili slavnu nebesku nagradu pomazanici će za vreme Hristove hiljadugodišnje vladavine biti oruđe u Jehovinim rukama pomoću koga će se stvarstvo koje uzdiše dovesti do večnog života (Rimljanima 8:21, 22; Otkrivenje 22:2).

’Jehova te zavole‘

9. Opiši preobražaj Siona.

9 Davanje novog imena je deo divnog preobražaja nebeskog Siona predstavljenog zemaljskom decom. Čitamo sledeće: „Nećeš se ti više napuštena zvati nego ćete mojom milinom prozvati, i nevestom zemlju tvoju; jer te Jehova zavole, i zemlja će tvoja svog muža imati“ (Isaija 62:4). Zemaljski Sion je bio opustošen od uništenja 607. pre n. e. Međutim, Jehovine reči ga uveravaju u obnovu i ponovno naseljavanje zemlje. Nekada opustošeni Sion više neće biti kao napuštena žena, i njegova zemlja više neće biti pusta. Obnova Jerusalima 537. pre n. e. znači novo stanje za njega, potpuno drugačije od pređašnje pustoši. Jehova objavljuje da će se Sion prozvati ’njegovom milinom‘, i da će ta zemlja imati „svog muža“ (Isaija 54:1, 5, 6; 66:8; Jeremija 23:5-8; 30:17; Galatima 4:27-31).

10. (a) Kako je Izrael Božji doživeo preobražaj? (b) Šta je ’zemlja‘ Izraela Božjeg?

10 Počev od 1919. godine sličnu promenu je doživeo i Izrael Božji. Tokom Prvog svetskog rata izgledalo je da se Bog odrekao pomazanih hrišćana. Ali 1919. godine obnovljen je njihov povlašćeni položaj, a njihov način obožavanja je pročišćen. To je uticalo na njihova učenja, na njihovu organizaciju i aktivnosti. Izrael Božji je došao u svoju „zemlju“, na duhovni posed, to jest područje aktivnosti (Isaija 66:7, 8, 20-22).

11. Kako se Jevreji žene svojom majkom?

11 Naglašavajući nadalje novi, povlašćeni položaj svog naroda, Jehova objavljuje: „Jer kao što se momak ženi djevojkom, tako će se sinovi tvoji oženiti tobom; i kako se raduje ženik nevjesti, tako će se tebi radovati Bog tvoj“ (Isaija 62:5DK). Kako se Jevreji, „sinovi“ Siona, mogu oženiti svojom majkom? Tako što sinovi Siona koji se vraćaju oslobođeni iz izgnanstva u Vavilonu zaposedaju svoju staru prestonicu i ponovo se naseljavaju u njoj. Kad se to desi Sion više nije opustošen već je pun sinova (Jeremija 3:14).

12. (a) Na koji način je Jehova pokazao da su pomazani hrišćani deo organizacije koja je s njim u braku? (b) Kako način na koji Jehova postupa sa svojim narodom pruža uzvišeni primer za današnje brakove? (Vidi okvir na 342. strani.)

12 Kao paralela toga, od 1919. deca nebeskog Siona uzela su u posed svoju zemlju, duhovni posed, koji se proročanski zove ’nevesta‘. Njihova hrišćanska aktivnost u toj zemlji dokazala je da su ti pomazani hrišćani „narod za [Jehovino] ime“ (Dela apostolska 15:14). To što donose plodove Kraljevstva i objavljuju Jehovino ime očigledno pokazuje da su Jehovi milina. On je razjasnio da su oni deo organizacije koja je neraskidivo povezana s njim. Time što je te hrišćane pomazao svetim duhom, oslobodio ih iz duhovnog ropstva i time što ih koristi da čitavom čovečanstvu propovedaju nadu Kraljevstva, Jehova je pokazao da im se raduje kao što se ženik raduje nevesti (Jeremija 32:41).

’Nemojte ćutati‘

13, 14. (a) Kako je u drevno doba Jerusalim postao grad koji pruža bezbednost? (b) Kako je u savremeno doba Sion postao ’slavan na zemlji?

13 Figurativno novo ime koje je Jehova dao doprinosi tome da se njegov narod oseća sigurno. Pripadnici tog naroda znaju da ih on priznaje i da su njegovo vlasništvo. A sada, koristeći drugačiju ilustraciju Jehova govori svom narodu kao da je grad opasan bedemima: „Na bedeme tvoje, Jerusalime straže postavih; neće one ni danju ni noću ćutati. Vi koji Jehovu prizivate, ne dajte sebi odmora [„nemojte ćutati“, NW]! I ne dajte da se opočine [’ćuti o Jehovi‘, NW] dok on Jerusalim ne povrati, i slavnim ga na zemlji napravi“ (Isaija 62:6, 7). U vreme koje je Jehova odredio posle povratka vernog ostatka iz Vavilona, Jerusalim postaje ’slavan na zemlji‘ — grad opasan bedemima koji svojim stanovnicima pruža sigurnost. Stražari na tim bedemima su dan i noć na oprezu kako bi obezbedili sigurnost gradu i stanovnicima preneli upozoravajuće poruke (Nemija 6:15; 7:3; Isaija 52:8).

14 U savremeno doba Jehova koristi svoje pomazane stražare da pokažu krotkim ljudima put u slobodu iz okova krive religije. Takvi ljudi su pozvani da uđu u njegovu organizaciju gde će naći zaštitu od duhovnog zagađenja, bezbožnih uticaja i Jehovinog neodobravanja (Jeremija 33:9; Sofonija 3:19). U takvoj zaštiti bitnu ulogu igra klasa stražara, to jest „verni i razboriti rob“ koji obezbeđuje duhovnu „hranu u pravo vreme“ (Matej 24:45-47). Pošto sarađuje s klasom stražara, „veliko mnoštvo“ takođe igra značajnu ulogu u tome da Sion bude ’slavan na zemlji‘ (Otkrivenje 7:9).

15. Kako klasa stražara i njihovi saradnici neprekidno služe Jehovi?

15 Služba klase stražara i njihovih saradnika se nastavlja! Njihov svesrdan stav se vidi u revnoj aktivnosti miliona vernih pojedinaca koje podupiru putujući nadglednici i njihove supruge, dobrovoljci u mnogim betelskim domovima i štamparijama Jehovinih svedoka, misionari, specijalni, opšti i pomoćni pioniri. Sem toga, oni vredno rade na izgradnji novih Dvorana Kraljevstva, posećuju bolesne, pomažu onima koji se suočavaju s teškim zdravstvenim situacijama i pružaju pravovremenu pomoć žrtvama katastrofa i nesreća. Mnogi od ovih samopožrtvovanih ljudi često doslovno služe „dan i noć“! (Otkrivenje 7:14, 15).

16. Na koji način Jehovine sluge ’ne ćute o njemu‘?

16 Jehovine sluge su ohrabrene da se mole bez prestanka, da mole Boga da ’bude njegova volja kako na nebu tako i na zemlji‘ (Matej 6:9, 10; 1. Solunjanima 5:17). Podstaknuti su da ’ne ćute o Jehovi‘ dok se želje i nade u vezi sa obnovom pravog obožavanja ne ostvare. Isus je naglasio potrebu da se stalno moli podstičući svoje sledbenike da „vape [Bogu] dan i noć“ (Luka 18:1-8).

Služba Bogu biće nagrađena

17, 18. (a) Na koji način stanovnici Siona mogu očekivati da uživaju u plodovima svoga rada? (b) Kako Jehovin narod danas uživa u plodovima svoga rada?

17 Novo ime koje Jehova daje pripadnicima svog naroda garantuje im da njihov trud nije uzaludan. „Desnicom se svojom Jehova zakle i mišicom svojom krepkom: Neću više žita tvoga neprijateljima tvojim dati, niti će tuđin piti vina tvoga, ploda truda tvoga; nego koji ga žanju oni će od žita jesti i hvaliće Jehovu, a koji grožđe beru ti će vino piti u tremovima svetilišta moga“ (Isaija 62:8, 9). Jehovina desnica i mišica su simboli njegove sile i moći (Ponovljeni zakoni 32:40; Jezekilj 20:5). To što se njima kune pokazuje da je odlučio da promeni stanje stvari u Sionu. Jehova 607. pre n. e. dozvoljava neprijateljima Siona da ga opljačkaju (Ponovljeni zakoni 28:33, 51). Ali sada, u posedima Siona uživaće samo oni koji imaju pravo na njega (Ponovljeni zakoni 14:22-27).

18 U savremenom ispunjenju ovog obećanja, Jehovin obnovljeni narod doživljava veliko duhovno blagostanje. Oni u potpunosti uživaju u plodovima svoga rada jer ima sve više hrišćanskih učenika i obilja duhovne hrane (Isaija 55:1, 2; 65:14). Pošto su pripadnici Jehovinog naroda verni on ne dozvoljava njihovim neprijateljima da im remete duhovno blagostanje niti da im otmu plodove svesrdne službe. Nikakav posao koji se obavlja u Jehovinoj službi nije uzaludan (Malahija 3:10-12; Jevrejima 6:10).

19, 20. (a) Kako je raščišćen put Jevrejima koji se vraćaju u Jerusalim? (b) Kako je u savremeno doba raščišćen put krotkima da dođu u Jehovinu organizaciju?

19 To novo ime takođe čini Jehovinu organizaciju privlačnom za iskrene ljude. Mnoštvo ljudi se stiče ka njoj, i put im je još uvek otvoren. Isaijino proročanstvo kaže: „Uđite, uđite na vrata! Pripravite put narodu! Poravnite, poravnite put, kamenje uklonite, zastavu ispred naroda podignite“ (Isaija 62:10). U prvom slučaju taj poziv verovatno ukazuje na prolazak kroz kapije vavilonskih gradova radi povratka u Jerusalim. Povratnici treba da sklone kamenje s puta da bi olakšali putovanje i da podignu zastavu, to jest barjak, da bi pokazali put (Isaija 11:12).

20 Od 1919. godine pomazani hrišćani su izdvojeni za službu Bogu i idu ’svetim putem‘ (Isaija 35:8). Oni su prvi krenuli tim duhovnim putem koji vodi iz Vavilona Velikog (Isaija 40:3; 48:20). Bog im je dao prednost da predvode u objavljivanju njegovih moćnih dela i da pokažu drugima kako da dođu na taj put. Uklanjanje kamenja — raščišćavanje kamenova spoticanja — bilo je uglavnom na njihovu korist (Isaija 57:14). Trebalo je da jasno vide Božje namere i učenja. Lažna učenja su kamenovi spoticanja na putu u život, ali Jehovina Reč je „kao malj koji kamen razbija“. S njom su pomazani hrišćani razbili kamenove spoticanja koji su mogli saplesti one koji žele da služe Jehovi (Jeremija 23:29).

21, 22. Koji barjak je Jehova uspostavio za one koji napuštaju krivu religiju, i kako to znamo?

21 Jerusalim je 537. pre n. e. postao barjak koji je pozivao ostatak Jevreja da se vrate i ponovo izgrade hram (Isaija 49:22). Kada je 1919. pomazani ostatak oslobođen robovanja krivoj religiji nije besciljno lutao. Znao je odredište jer je Jehova za njih postavio barjak. Kakav barjak? Isti onaj koji je prorečen u Isaiji 11:10 gde čitamo: „U to vreme grana Jesejeva biće kao barjak narodima; narodi će k njemu se okrenuti i stan njegov biće slava.“ Apostol Pavle primenjuje ove reči na Isusa (Rimljanima 15:8, 12). Da, barjak je Hrist Isus, koji vlada kao Kralj na nebeskoj gori Sion! (Jevrejima 12:22; Otkrivenje 14:1).

22 Oko Isusa Hrista okupili su se i pomazani hrišćani i druge ovce da bi učestvovali u ujedinjenom obožavanju Svevišnjeg Boga. Njegovo vladanje služi da se opravda Jehovin sveopšti suverenitet i da se blagoslove iskreni ljudi iz svih naroda na zemlji. Zar to nije razlog za svakoga od nas da ga zajedno uzvisujemo uz hvale?

’Dolazi tvoje spasenje‘!

23, 24. Kako se donosi spasenje onima koji imaju veru u Boga?

23 Novo ime koje Jehova daje svojoj organizaciji nalik ženi ima veze s večnim spasenjem njene dece. Isaija piše: „Eno Jehova oglasi do krajeva zemlje: Recite kćeri Sionskoj: Evo ide tvoj spasitelj, evo i nagrada je uz njega, a pred njim je delo njegovo“ (Isaija 62:11). Spasenje za Jevreje je došlo kad je Vavilon pao i kada su se vratili u svoju domovinu. Ali ove reči ukazuju i na nešto veće. Jehovina objava nas podseća na Zaharijino proročanstvo o Jerusalimu: „Poklikni od radosti, kćeri Sionska. Podvikuj od veselja, kćeri Jerusalimska! Gle, dolazi ti kralj, tvoj! Pravedan je i pobeđuje, krotak je; na magaretu jaše, na magaretu, puletu magaričinu“ (Zaharija 9:9).

24 Tri i po godine posle svog krštenja u vodi i pomazanja Božjim duhom, Isus je ujahao u Jerusalim i očistio Božji hram (Matej 21:1-5; Jovan 12:14-16). Danas Isus Hrist donosi spasenje od Jehove svima koji imaju veru u Boga. Od svog ustoličenja 1914. Isus je takođe Jehovin naimenovani Sudija i Izvršilac presude. Tri i po godine posle ustoličenja, to jest 1918, on je očistio Jehovin duhovni hram koji je na zemlji predstavljen skupštinom pomazanih hrišćana (Malahija 3:1-5). To što je podignut kao barjak označilo je početak velikog sakupljanja ljudi po čitavom svetu koji podupiru Mesijansko Kraljevstvo. Po obrascu iz drevnog doba, ’spasenje‘ je za Izrael Božji došlo kada je 1919. oslobođen iz Vavilona Velikog. „Nagrada“ koja očekuje samopožrtvovane žeteoce je ili besmrtni život na nebu ili večni život na zemlji. Svi koji ostanu verni mogu biti sigurni da njihov „trud u Gospodu nije uzaludan“ (1. Korinćanima 15:58).

25. Koja se garancija daje Jehovinom narodu?

25 Jehovina nebeska organizacija stvarno ima dobre izglede, a isto tako i pomazani predstavnici na zemlji i svi koji su aktivno povezani s njima! (Ponovljeni zakoni 26:19). Isaija je prorekao: „Prozvaće se oni narod sveti, izbavljeni Jehovini, a ti ćeš se zvati traženi, grad nenapušteni“ (Isaija 62:12). U jednom trenutku „gornji Jerusalim“, koga predstavlja Izrael Božji, osećao se napušteno. Više se nikada neće tako osećati. Jehovin narod će zauvek biti pod njegovom zaštitničkom brigom, i stalno će imati njegov osmeh odobravanja.

[Fusnota]

a U biblijskom proročanstvu ’novo ime‘ može da označava neki novi položaj ili novu prednost (Otkrivenje 2:17; 3:12).

[Pitanja za razmatranje]

[Okvir na 342. strani]

Uzvišeni primer braka

Kada se ljudi venčaju ulaze u bračnu zajednicu sa izvesnim očekivanjima. Ali kakva su Božja očekivanja? On je osnovao instituciju braka. S kojom svrhom?

Jedan pokazatelj Božjeg viđenja stvari proizlazi iz njegovog odnosa s nacijom Izrael. Isaija prikazuje taj odnos kao jedan brak (Isaija 62:1-5). Zapazi šta Jehova Bog kao ’muž‘ čini za svoju ’nevestu‘. On je štiti i čini je svetom (Isaija 62:6, 7, 12). Iskazuje joj čast i ceni je (Isaija 62:3, 8, 9). Nalazi zadovoljstvo u njoj, što se vidi po tome što joj daje nova imena (Isaija 62:4, 5, 12).

U Hrišćanskim grčkim spisima Pavle ponavlja Isaijin opis odnosa između Jehove i Izraela kada upoređuje odnos muža i žene sa odnosom između Hrista i skupštine pomazanih hrišćana (Efešanima 5:21-27).

Pavle je podstakao hrišćane da u svom braku oponašaju odnos koji postoji između Isusa i skupštine. Ne postoji veća ljubav od one koju je Jehova pokazao prema Izraelu i od one koju je Hrist pokazao prema skupštini. Ti simbolični odnosi daju hrišćanima uzvišen primer za uspešan i srećan brak (Efešanima 5:28-33).

[Slika na 339. strani]

Jehova će nebeskom Sionu dati novo ime

[Slike na 347. strani]

U savremeno doba Jehovina klasa stražara ne ćuti