Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

Poruka utehe za potištene zarobljenike

Poruka utehe za potištene zarobljenike

Šesnaesto poglavlje

Poruka utehe za potištene zarobljenike

Isaija 55:1-13

1. Opiši situaciju jevrejskih izgnanika u Vavilonu.

 BILO je to mračno doba u istoriji Jude. Narod koji je u savezu s Bogom prisilno je odveden iz domovine, i sada čami u zarobljeništvu u Vavilonu. Istina, tom narodu je dozvoljena izvesna mera slobode tako da može da obavlja svakodnevne poslove (Jeremija 29:4-7). Neki su postali stručnjaci u izvesnim oblastima ili su se angažovali u trgovačkim poduhvatima a (Nemija 3:8, 31, 32). Pa ipak, tim jevrejskim zarobljenicima život nije bio lak. Bili su u ropstvu, kako fizičkom tako i duhovnom. Da vidimo kako.

2, 3. Kako je izgnanstvo uticalo na to kako su Jevreji obožavali Jehovu?

2 Kada je 607. pre n. e. vavilonska vojska uništila Jerusalim, nije samo poharala narod; zadala je udarac i pravom obožavanju. Opljačkali su Jehovin hram i uništili ga, omeli su svešteničku službu tako što su neke iz Levijevog plemena zarobili, a neke su ubili. Pošto više nisu imali ni mesto za obožavanje, ni oltar, a ni organizovano sveštenstvo, Jevreji nisu mogli da prinose žrtve pravom Bogu onako kako je to Zakon propisivao.

3 Verni Jevreji su ipak mogli da sačuvaju svoj religiozni identitet tako što su vršili obrezivanje i poštovali Zakon u onoj meri u kojoj im je to bilo moguće. Primera radi, mogli su da se uzdržavaju od zabranjene hrane i da drže Sabat. Ali time su rizikovali da im se njihovi osvajači rugaju, jer su Vavilonci smatrali da su religiozni obredi Jevreja glupi. Potištenost ovih izgnanika vidi se u psalmistinim rečima: „Na obalama reka Vavilonskih seđasmo i plakasmo spominjući se Siona. O vrbe kraj obala povešasmo harfe svoje. Tamo nam pobedioci naši iskahu da pevamo i mučioci naši da se veselimo, veleći nam: ’Pevajte nam pesme Sionske‘“ (Psalam 137:1-3).

4. Zašto je bilo uzaludno da se Jevreji nadaju da će ih drugi narodi osloboditi, i kome su se mogli obratiti za pomoć?

4 Kome su se onda jevrejski zatočenici mogli obratiti za utehu? Otkuda je moglo doći njihovo spasenje? Sigurno ne od nekog okolnog naroda! Nijedan od tih naroda nije mogao da se suprotstavi vavilonskoj vojsci, a mnogi od njih su bili neprijateljski raspoloženi prema Jevrejima. Ali situacija nije bila beznadežna. Jehova, protiv koga su se pobunili kada su bili slobodni, velikodušno im je uputio ohrabrujući poziv iako su u izgnanstvu.

„Dođite na vodu“

5. Kakvo je značenje reči „dođite na vodu“?

5 Jehova preko Isaije proročanski govori Jevrejima zarobljenim u Vavilonu: „Svi vi koji ste žedni, dođite na vodu pa i koji novca nemate! Dođite, kupujte i jedite, dođite, kupujte vina i mleka bez novaca, i bez plate!“ (Isaija 55:1). Ove reči su prepune simbolike. Uzmimo na primer poziv: „Dođite na vodu.“ Nemoguće je živeti bez vode. Bez te dragocene tečnosti mi ljudi mogli bismo živeti samo otprilike nedelju dana. Dakle, sasvim je prikladno što Jehova koristi vodu kao metaforu za učinak koji će njegove reči imati na zarobljene Jevreje. Njegova poruka će ih osvežiti, kao hladni napitak u vrelom danu. Podignuće ih iz utučenosti jer će im utoliti žeđ za istinom i pravdom. Uliće im nadu da će biti oslobođeni iz zarobljeništva. Pa ipak, da bi imali koristi od toga jevrejski izgnanici će morati da piju Božju poruku, da obrate pažnju na nju i da postupaju u skladu s njom.

6. Kako će Jevrejima koristiti ako kupe ’vino i mleko‘?

6 Jehova takođe nudi ’vino i mleko‘. Mleko jača mlado telo i detetu pomaže da raste. Slično tome, Jehovine reči će ojačati njegov narod u duhovnom smislu i omogućiti im da ojačaju svoj odnos s njim. A vino? Vino se često koristilo u svečanim prilikama. U Bibliji se povezuje s napretkom i radovanjem (Psalam 104:15DK). Rekavši svom narodu da ’kupe vino‘ Jehova ih uverava da će zbog svesrdnog povratka pravom obožavanju biti ’veseli‘ (Ponovljeni zakoni 16:15; Psalam 19:9; Poslovice 10:22).

7. Zašto je izuzetna Jehovina samilost prema izgnanicima, i šta iz toga učimo o njemu?

7 Baš je milosrdno s Jehovine strane što nudi takvo duhovno osveženje izgnanim Jevrejima! Njegova samilost je još značajnija kad se setimo koliko su kroz istoriju Jevreji bili samovoljni i buntovni. Oni nisu zaslužili Jehovinu naklonost. Međutim, psalmista David je vekovima ranije zapisao sledeće reči: „Jehova je milostiv i dobar, spor na gnev i bogat u dobroti. Ne pravda se bez prestanka niti se doveka srdi“ (Psalam 103:8, 9). Ne samo da Jehova nije odbacio svoj narod već prvi preduzima korak ka pomirenju. On je stvarno Bog koji „milosrđe voli“ (Mihej 7:18).

Pogrešno usmereno pouzdanje

8. U šta su se mnogi Jevreji uzdali, i to uprkos kojem upozorenju?

8 Sve do dan-danas mnogi Jevreji se ne uzdaju potpuno u spasenje od Jehove. Na primer, pre nego što je Jerusalim pao, njegovi vladari su očekivali podršku od moćnih naroda, čineći blud, da tako kažemo, i sa Egiptom i s Vavilonom (Jezekilj 16:26-29; 23:14). Jeremija ih je s dobrim razlogom upozorio: „Proklet da je čovek koji se u čoveka uzda, koji put za pomoć uzimlje, a srce njegovo odstupa od Jehove“ (Jeremija 17:5). A Božji narod je baš to radio!

9. Kako mnogi Jevreji ’srebro mere za ono što hrane ne daje‘?

9 Sada ih je porobio jedan od naroda u koje su se uzdali. Da li su naučili lekciju? Izgleda da mnogi nisu, jer Jehova pita: „Što srebro merite za ono što hrane ne daje? Što trud svoj dajete za ono što ne siti?“ (Isaija 55:2a). Ako se zarobljeni Jevreji uzdaju u nekog drugog a ne u Jehovu, onda ’srebro mere za ono što hranu ne daje‘. Vavilon ih sigurno neće osloboditi jer je njegova politika takva da nikada ne dozvoljava zarobljenicima da se vrate kući. U stvarnosti, Vavilon sa svojim imperijalizmom, komercijalizmom i krivim obožavanjem nema ništa da ponudi izgnanim Jevrejima.

10. (a) Kako će Jehova nagraditi izgnane Jevreje ako ga slušaju? (b) Koji savez je Jehova sklopio s Davidom?

10 Jehova preklinje svoj narod: „Slušajte me zato, i ješćete što je dobro, i duša će se vaša sočnih jela nasladiti. Uho svoje sad prignite i dođite k meni, slušajte i živeće duša vaša: s vama ću ja savez večan učiniti, da utvrdim milost Davidu“ (Isaija 55:2b, 3). Jedina nada za taj duhovno neishranjeni narod je Jehova koji im sada proročanski govori preko Isaije. Goli život im zavisi od toga da li će slušati Božju poroku, jer on kaže da će ako slušaju ’njihova duša živeti‘. Međutim, šta je „savez večan“ koji će Jehova zaključiti sa onima koji mu se odazovu? Taj savez ima veze sa ’milošću prema Davidu‘. Vekovima ranije Jehova je obećao Davidu da će njegov presto biti „zauvek utvrđen“ (2. Samuilova 7:16). Dakle, „savez večan“ koji se ovde spominje odnosi se na vladavinu.

Stalni vladar za večno Kraljevstvo

11. Zašto izgnanicima u Vavilonu izgleda neverovatno da će se ispuniti obećanje koje je Bog dao Davidu?

11 Doduše, zamisao o vladaru iz Davidove loze možda izgleda neverovatno tim izgnanim Jevrejima. Izgubili su svoju zemlju, pa čak i nacionalni status! Ali to je samo privremeno. Jehova nije zaboravio svoj savez s Davidom. Bez obzira koliko to izgleda neverovatno s ljudskog gledišta, Božja namera u vezi s večnim Kraljevstvom u Davidovoj lozi imaće uspeha. Ali kako i kada? Godine 537. pre n. e., Jehova oslobađa svoj narod iz vavilonskog ropstva i vraća ga u domovinu. Da li to dovodi do uspostavljanja jednog kraljevstva koje će beskrajno trajati? Ne, oni su i dalje podložni jednom drugom paganskom carstvu, Medo-Persiji. „Određena vremena“ u kojima narodi mogu vladati još nisu istekla (Luka 21:24). Pošto Izrael nema kralja, još vekovima se neće ispuniti obećanje koje je Jehova dao Davidu.

12. Koji korak je Jehova preduzeo ka ispunjenju saveza za Kraljevstvo koji je sklopio s Davidom?

12 Više od 500 godina nakon što su Izraelci oslobođeni iz vavilonskog ropstva, Jehova je preduzeo važan korak ka ispunjenju saveza za Kraljevstvo kada je preneo život svog Prvorođenca, koji je bio početak njegovog stvaranja, iz nebeske slave u matericu Jevrejke Marije koja je bila devica (Kološanima 1:15-17). Najavljujući taj događaj Jehovin anđeo je rekao Mariji: „On će biti veliki i zvaće se Sin Svevišnjega; i Jehova Bog daće mu presto Davida, njegovog oca, i on će vladati kao kralj nad Jakovljevim domom zauvek, i njegovom kraljevstvu neće biti kraja“ (Luka 1:32, 33). Tako se Isus rodio u Davidovoj kraljevskoj lozi i nasledio pravo kraljevanja. Kad Isus bude ustoličen vladaće „doveka“ (Isaija 9:7; Danilo 7:14). Dakle, bio je otvoren put za ispunjenje Jehovinog vekovnog obećanja da će kralju Davidu dati trajnog naslednika.

’Zapovednik narodima‘

13. Kako je Isus bio ’svedok narodima‘ kako za vreme svoje službe tako i posle uzlaska na nebo?

13 Šta će taj budući kralj raditi? Jehova kaže: „Evo postavih ga narodima za svedoka, za vođa i vladaoca [’zapovednika‘, DK] naroda“ (Isaija 55:4). Kada je Isus odrastao postao je Jehovin predstavnik na zemlji, Božji svedok narodima. Dok je živeo na zemlji njegova služba je bila usmerena ka „izgubljenim ovcama doma Izraelovog“. Međutim, nešto pre nego što je uzašao na nebo Isus je rekao svojim sledbenicima: „Idite dakle i stvarajte učenike od ljudi iz svih nacija... Gle, ja sam s vama sve dane do svršetka sistema stvari“ (Matej 10:5, 6; 15:24; 28:19, 20). Tako je s vremenom poruka o Kraljevstvu preneta nejevrejima, i neki od njih su učestvovali u ispunjenju saveza sklopljenog s Davidom (Dela apostolska 13:46). Na taj način, čak i posle smrti, uskrsenja i uzlaska na nebo Isus je i dalje bio Jehovin ’svedok narodima‘.

14, 15. (a) Kako je Isus dokazao da je ’vođa i zapovednik‘? (b) Kakvu su mogućnost imali Isusovi sledbenici u prvom veku?

14 Trebalo je da Isus takođe bude ’vođa i zapovednik‘. Shodno ovom proročanskom opisu, kada je bio na zemlji Isus je potpuno prihvatio odgovornosti svog poglavarstva i preuzeo je vođstvo u svakom pogledu jer je privlačio veliko mnoštvo ljudi, poučavao ih rečima istine i ukazivao kakve će koristi imati oni koji slede njegovo vođstvo (Matej 4:24; 7:28, 29; 11:5). Uspešno je poučavao svoje učenike i pripremao ih da preduzmu propovedničku akciju koja im je predstojala (Luka 10:1-12; Dela apostolska 1:8; Kološanima 1:23). Za samo tri i po godine Isus je postavio temelj za ujedinjenu, međunarodnu skupštinu koja ima hiljade članova koji potiču iz mnogih rasa! Samo je pravi ’vođa i zapovednik‘ mogao izvršiti tako ogroman zadatak. b

15 Oni koji su sačinjavali hrišćansku skupštinu u prvom veku bili su pomazani Božjim svetim duhom, i imali su mogućnost da postanu suvladari sa Isusom u njegovom nebeskom Kraljevstvu (Otkrivenje 14:1). Međutim, Isaijino proročanstvo gleda još dalje od vremena prvobitnog hrišćanstva. Dokazi potvrđuju da Isus Hrist nije počeo da vlada kao Kralj Božjeg Kraljevstva sve do 1914. godine. Ubrzo posle toga među pomazanim hrišćanima na zemlji razvijala se situacija koja je u mnogo čemu paralelna sa situacijom izgnanih Jevreja u šestom veku pre n. e. U stvari, ono što se desilo tim hrišćanima predstavlja veće ispunjenje Isaijinog proročanstva.

Savremeno ropstvo i oslobođenje

16. Kakva je katastrofa usledila posle Isusovog ustoličenja 1914. godine?

16 Isusovo ustoličenje za Kralja 1914. godine bilo je označeno besprimernom svetskom katastrofom. Zašto? Zato što je Isus kad je postao Kralj s neba zbacio Satanu i druga zla duhovna stvorenja. Pošto je bio ograničen na zemlju Satana je počeo da vodi rat protiv preostalih svetih, to jest protiv ostatka pomazanih hrišćana (Otkrivenje 12:7-12, 17). Situacija je dostigla vrhunac 1918. godine kada je javno delo propovedanja praktično prestalo i kada su odgovorni predstavnici Watch Tower Societyja zatvoreni na osnovu lažnih optužbi o zaveri. Tako su Jehovine savremene sluge dospele u duhovno zatočeništvo, što podseća na doslovno zatočeništvo drevnih Jevreja. Na njih je bila bačena velika sramota.

17. Kako se stanje pomazanika promenilo 1919, i kako su bili ojačani?

17 Međutim to zatočeništvo Božjih pomazanih slugu nije dugo potrajalo. Zatvoreni predstavnici su bili pušteni 26. marta 1919. godine, a kasnije su sve optužbe protiv njih bile povučene. Jehova je izlio sveti duh na svoj oslobođeni narod i okrepio ga za delo koje je stajalo pred njima. Oni su se radosno odazvali na poziv da ’uzmu vodu života zabadava‘ (Otkrivenje 22:17). Oni su kupili „vina i mleka bez novca, i bez plate“, i bili su duhovno ojačani za veličanstveni napredak koji se nazirao na horizontu, napredak koji pomazani ostatak nije mogao ni naslutiti.

Veliko mnoštvo se stiče ka Božjim pomazanicima

18. Koje su dve grupe učenika Isusa Hrista, i šta oni danas sačinjavaju?

18 Isusovi učenici gaje dve nade. Prvo, sakupljeno je „malo stado“ u kome ima 144 000 pomazanih hrišćana kako jevrejskog tako i nejevrejskog porekla, i oni sačinjavaju ’Izrael Božji‘ i imaju nadu da će vladati sa Isusom u njegovom nebeskom Kraljevstvu (Luka 12:32; Galatima 6:16; Otkrivenje 14:1). Drugo, u poslednjim danima se pojavilo „veliko mnoštvo“ ’drugih ovaca‘. Oni imaju nadu da će večno živeti na rajskoj zemlji. Pre izbijanja velike nevolje, ovo mnoštvo — čiji broj nije unapred određen — služi zajedno s malim stadom, i obe grupe sačinjavaju „jedno stado“ pod „jednim pastirom“ (Otkrivenje 7:9, 10; Jovan 10:16).

19. Kako se ’narod‘ za koji Izrael Božji ranije nije znao odazvao na poziv tog duhovnog naroda?

19 Sakupljanje tog velikog mnoštva može se razabrati u sledećim rečima Isaijinog proročanstva: „Evo zvaćeš narode, što nisi znao, i narodi koje nisi znao steći će se k tebi, radi Jehove, Boga tvoga, Sveca Izraelova, koji te proslavi“ (Isaija 55:5). U godinama koje su usledile posle oslobođenja iz duhovnog ropstva, pomazani ostatak u početku nije razumeo da će pre Armagedona poslužiti kao sredstvo da se obožavanju Jehove priključi i jedan veliki ’narod‘. Međutim, kako je vreme prolazilo mnoge iskrene osobe koje nisu imale nebesku nadu počele su da se udružuju s pomazanicima i da služe Jehovi isto tako revno kao i oni. Te pridošlice su zapazile da Bog proslavlja svoj narod, i shvatile su da je Jehova s njim (Zaharija 8:23). Tokom 1930-ih godina pomazanici su razumeli pravi identitet te grupe, čiji je broj među njima sve više rastao. Shvatili su da je veliko delo sakupljanja još uvek pred njima. Veliko mnoštvo se žurno priključivalo narodu koji je u savezu s Bogom, i to s dobrim razlogom.

20. (a) Zašto je u naše vreme hitno da se ’traži Jehova‘, i kako se to radi? (b) Kako će Jehova odgovoriti onima koji ga traže?

20 U Isaijino vreme razlegao se poziv: „Tražite Jehovu, dok se može naći, prizivajte njega dok je blizu“ (Isaija 55:6). U naše vreme ove reči su prikladne kako za one koji sačinjavaju Izrael Božji tako i za veliko mnoštvo koje se uvećava. Jehovin blagoslov nije bezuslovan, niti će njegov poziv večno trajati. Sada je vreme da se traži Božja naklonost. Kad dođe vreme koje je Jehova odredio za suđenje biće prekasno. Zato Isaija kaže: „Neka put svoj bezdušnik ostavi, nepravednik misli svoje; nek se vrati Jehovi koji će mu se smilovati, Bogu našemu, koji mnogo prašta“ (Isaija 55:7).

21. Kako izraelski narod nije bio veran objavi koju su dali njihovi praočevi?

21 Izraz „nek se vrati Jehovi“ znači da su oni koji treba da se pokaju ranije imali dobar odnos s Bogom. Ovaj izraz nas podseća da su se mnogi aspekti ovog dela Isaijinog proročanstva najpre primenjivali na Jevreje zatočene u Vavilonu. Vekovima ranije, praočevi tih zatočenika su objavili da su odlučili da slušaju Jehovu kada su rekli: „Ne dao Bog [„nezamislivo je“, NW] da ostavimo Jehovu da služimo drugim bogovima“ (Isus Navin 24:16). Istorija pokazuje da se to „nezamislivo“ stvarno desilo — i to više puta! To što Božji narod nije imao vere jeste razlog što je izgnan u Vavilon.

22. Zašto Jehova kaže da su njegove misli i putevi viši od ljudskih?

22 Šta će se desiti ako se pokaju? Jehova preko Isaije obećava da će im ’mnogo oprostiti‘. On još kaže: „Jer moje misli nisu vaše misli ni putevi vaši moji putevi, govori Jehova. Koliko je nebo iznad zemlje, toliko su moji putevi iznad puteva vaših, misli moje iznad misli vaših“ (Isaija 55:8, 9). Jehova je savršen i njegove misli i putevi su nedostižno visoki. Čak je i njegova milost na takvom nivou da se mi ljudi ne možemo nadati da ćemo je ikada dostići. Razmotri sledeće: kad mi opraštamo drugom čoveku, tada grešnik oprašta grešniku. Mi znamo da će pre ili kasnije neko drugi morati da oprosti nama (Matej 6:12). Ali Jehova, iako nikada ne treba da mu se oprosti, oprašta „mnogo“! Zaista, on je Bog izuzetne ljubazne dobrote. Jehova u svojoj milosti otvara ustave nebeske i izliva blagoslove na one koji mu se vraćaju celim srcem (Malahija 3:10).

Blagoslovi za one koji se vraćaju Jehovi

23. Kako Jehova ilustruje da će se njegova reč sigurno ispuniti?

23 Jehova obećava svom narodu: „Ko što kiša i sneg padaju s neba i ne vraćaju mu se a da nisu zemlju natopili i oplodili, i činili da se bilje pupi, i semenje se sejaču deli, i hleba onome koji se njime hrani, tako je i reč koja iz usta mojih izlazi: ne vraća mi se ona prazna a da nije volju moju izvršila, i nameru moju ispunila“ (Isaija 55:10, 11). Sve što Jehova kaže sigurno će se ispuniti. Baš kao što kiša i sneg koji padaju s neba postižu svoj cilj time što natapaju zemlju tako da ona donosi plod, tako je Jehovina reč koja izlazi iz njegovih usta potpuno pouzdana. Ono što obeća ispuniće — apsolutno sigurno (Brojevi 23:19).

24, 25. Koji blagoslovi očekuju jevrejske izgnanike koji se odazovu na Jehovinu poruku preko Isaije?

24 Dakle, ako Jevreji poslušaju reči koje su im proročanski upućene preko Isaije, nesumnjivo će dobiti spasenje koje je Jehova obećao. Zbog toga će doživeti veliku radost. Jehova kaže: „Vi ćete s veseljem izići, i u miru bićete vođeni; gore i bregovi u veselju će pred vama biti, i sva će drveta šumska vama zapljeskati. Mesto trnja čempres će da raste, umesto koprive, mirta će niknuti; i slava će to biti Jehovi, večno, nepropadljivo znamenje“ (Isaija 55:12, 13).

25 Godine 537. pre n. e., jevrejski izgnanici zaista radosno odlaze iz Vavilona (Psalam 126:1, 2). Stigavši u Jerusalim, zatiču zemlju obraslu trnjem i koprivom, jer seti se da je zemlja decenijama napuštena. Ali Božji narod koji se vraća u svoju domovinu može doprineti predivnom preobražaju! Umesto trnja i koprive ima visokog drveća kao što su čempres i mirta. Jehovin blagoslov je očigledan dok mu njegov narod služi „u veselju“. Izgleda kao da se sama zemlja raduje.

26. Koji blagosloveni položaj danas ima Božji narod?

26 Godine 1919. ostatak pomazanih hrišćana je oslobođen iz duhovnog ropstva (Isaija 66:8). Zajedno s velikim mnoštvom drugih ovaca sada radosno služe Bogu u duhovnom raju. Oslobođeni svake mrlje vavilonskog uticaja uživaju u povlašćenom položaju, što je Jehovi „slava“. Njihovo duhovno blagostanje slavi Jehovino ime i uzvisuje ga kao Boga istinitog proročanstva. Ono što je učinio za njih pokazuje da je on pravi Bog i dokazuje da je veran svojoj reči i milosrdan prema pokajnicima. Neka se svi koji i dalje ’kupuju vina i mleka bez novca i bez plate‘ raduju služeći mu zauvek!

[Fusnote]

a U drevnim vavilonskim poslovnim zapisima pronađena su mnoga jevrejska imena.

b Isus i dalje nadgleda delo stvaranja učenika (Otkrivenje 14:14-16). Danas hrišćanski muškarci i žene smatraju Isusa Poglavarem skupštine (1. Korinćanima 11:3). U vreme koje je Bog odredio Isus će delovati kao ’vođa i zapovednik‘ na jedan drugačiji način, kad bude vodio odlučujuću bitku protiv Božjih neprijatelja u ratu od Armagedona (Otkrivenje 19:19-21).

[Pitanja za razmatranje]

[Slika na 234. strani]

Jevreji koji su duhovno žedni pozvani su da ’dođu na vodu‘ i da ’kupuju vina i mleka‘

[Slika na 239. strani]

Isus se pokazao kao ’vođa i zapovednik‘ narodima

[Slike na stranama 244, 245]

„Neka put svoj bezdušnik ostavi“