Dvadeset drugo poglavlje

Pravednost niče na Sionu

Isaija 61:1-11

1, 2. Kakva se promena sprema Izraelu, i ko će je ostvariti?

 NEK se objavi sloboda! Jehova je odlučio da oslobodi svoj narod i da ga vrati u zemlju njihovih predaka. Poput semena koje niče posle blage kiše, pravo obožavanje će se opet pojaviti. Kad dođe taj dan, očajanje će ustuknuti pred radosnim hvalama, a glave koje su ranije bile posute pepelom žalosti biće ovenčane Božjim odobravanjem.

² Ko će ostvariti taj veličanstveni preokret? Samo Jehova može uraditi tako nešto (Psalam 9:20, 21; Isaija 40:25). Prorok Sofonija je proročanski zapovedio: „Glas radosti puštaj, kćeri Sionska! Glas veselja puštaj, Izraelu! Raduj se i veseli se iz sveg srca, kćeri Jerusalimska! Uklonio je Jehova kazne tvoje“ (Sofonija 3:14, 15). To će stvarno biti vreme radosti! Kad Jehova bude 537. pre n. e. sakupio obnovljeni ostatak iz Vavilona, to će biti kao da se san ostvario (Psalam 126:1).

3. Koja ispunjenja imaju proročanske reči iz 61. poglavlja Isaije?

³ Ta obnova je prorečena u 61. poglavlju Isaije. Međutim, premda se to proročanstvo očigledno ispunilo 537. pre n. e., ono se u značajnijim pojedinostima ispunilo u kasnijem razdoblju. Detaljnije ispunjenje obuhvata Isusa i njegove sledbenike  u prvom veku i Jehovin narod u savremeno doba. Ove nadahnute reči su zaista prepune značenja!

„Godina milosti“

4. Ko je bio opunomoćen da javlja dobru vest u prvom ispunjenju Isaije 61:1, a ko u drugom?

⁴ Isaija piše: „Duh je Jehove Boga, na meni, jer me Jehova pomaza da nevoljnima dobre glase javljam; posla me da zavijem u srcu ranjene, da oglasim sužnjima slobodu a zarobljenima izbavljenje“ (Isaija 61:1). Ko je taj koji je opunomoćen da javlja dobre glase, to jest dobru vest? U prvom redu, to je verovatno Isaija, koga je Bog nadahnuo da zapiše dobru vest za zarobljenike u Vavilonu. Međutim, Isus je ukazao na najvažnije ispunjenje kada je ove Isaijine reči primenio na sebe (Luka 4:16-21). Da, Isus je bio poslat da javlja dobru vest krotkima, i zato je i pomazan svetim duhom prilikom krštenja (Matej 3:16, 17).

5. Ko propoveda dobru vest već otprilike 2 000 godina?

⁵ Sem toga, Isus je poučio svoje sledbenike da budu jevanđelizatori, to jest propovednici dobre vesti. Na Pentekost 33. n. e. oko 120 osoba je bilo pomazano svetim duhom i postali su Božji duhovni sinovi (Dela apostolska 2:1-4, 14-42; Rimljanima 8:14-16). I oni su bili opunomoćeni da javljaju dobru vest nevoljnima i ranjenima u srcu. Tih 120 su bili prvi od 144 000 koji su pomazani na taj način. Poslednji iz te grupe danas su još uvek aktivni na zemlji. Dakle, već otprilike 2 000 godina Isusovi pomazani sledbenici svedoče „o pokajanju pred Bogom i o veri u našeg Gospoda Isusa“ (Dela apostolska 20:21).

6. Ko je doživeo olakšanje kada je čuo dobru vest koja se propovedala u drevno doba, i kako je danas?

 ⁶ Isaijina nadahnuta poruka je donela olakšanje Jevrejima u Vavilonu koji su se pokajali. U vreme Isusa i njegovih učenika, ona je donela olakšanje Jevrejima koji su bili ranjeni u srcu zbog zla u Izraelu i koji su venuli kao zarobljenici lažnih religioznih tradicija judaizma prvog veka (Matej 15:3-6). Danas milioni ljudi koji su zarobljeni paganskim običajima hrišćanskog sveta i tradicijama koje sramote Boga „uzdišu i kukaju“ zbog odvratnih stvari koje se čine u tom religioznom sistemu (Jezekilj 9:4). Oni koji se odazivaju na dobru vest oslobođeni su tog bednog stanja (Matej 9:35-38). Oči razumevanja su im se širom otvorile kad su naučili da obožavaju Jehovu „duhom i istinom“ (Jovan 4:24).

7, 8. (a) Koje su to dve ’godine milosti‘? (b) Koji su to Jehovini ’dani osvete‘?

⁷ Za propovedanje dobre vesti postoji raspored. Isus i njegovi sledbenici su dobili sledeće opunomoćenje: ’Oglasite godinu milosti Jehovine, i dan osvete Boga našega; utešite sve žalosne‘ (Isaija 61:2). Godina je duga, ali ipak ima početak i kraj. Jehovina ’godina milosti‘ je razdoblje u kome on krotkima pruža priliku da se odazovu na njegovo objavljivanje slobode.

⁸ U prvom veku je godina milosti za jevrejski narod nastupila 29. godine, kada je Isus započeo zemaljsku službu. On je govorio Jevrejima: „Pokajte se, jer se približi nebesko kraljevstvo“ (Matej 4:17). Ta godina milosti je trajala do ’dana osvete‘ Jehovine, koji je kulminirao 70. n. e. kada je Jehova dozvolio da rimska vojska uništi Jerusalim i njegov hram (Matej 24:3-22). Mi danas živimo u jednoj  drugoj godini milosti, godini koja je počela 1914. kada je uspostavljeno Božje Kraljevstvo na nebesima. Ta godina milosti će se završiti još jednim, mnogo većim danom osvete kada Jehova bude uništio čitav svetski sistem stvari u ’velikoj nevolji‘ (Matej 24:21).

9. Ko danas ima koristi od Jehovine godine milosti?

⁹ Ko danas ima koristi od Božje godine milosti? Oni koji prihvataju poruku, pokazuju krotost i revno podupiru objavljivanje Božjeg Kraljevstva u „svim nacijama“ (Marko 13:10). Takve osobe su shvatile da dobra vest donosi pravu utehu. Međutim, oni koji odbacuju tu poruku i ne žele da iskoriste Jehovinu godinu milosti, moraće uskoro da se suoče sa stvarnošću njegovog dana osvete (2. Solunjanima 1:6-9).

Duhovni plod koji veliča Boga

10. Kako na Jevreje koji se vraćaju iz Vavilona utiče veliko delo koje je Jehova izvršio u njihovu korist?

¹⁰ Jevreji koji su se vratili iz Vavilona shvataju da je Jehova izvršio jedno veliko delo u njihovu korist. Njihova žalost zbog zatočeništva pretvara se u klicanje i hvale jer su napokon slobodni. Tako Isaija ispunjava svoje proročansko opunomoćenje „da podari žalosne u Sionu, da im dadne venac umesto pepela, ulje od radosti umesto žalosti, haljinu svečanu umesto klonula duha, da se hrastovima pravde prozovu, sadom Jehovinim na slavu njegovu“ (Isaija 61:3).

11. Ko je u prvom veku imao dobar razlog da hvali Jehovu za njegovo veliko delo?

¹¹ Jevreji koji su u prvom veku prihvatili oslobođenje iz ropstva krivoj religiji takođe su hvalili Boga za veliko delo koje je izvršio u  njihovu korist. Kada su oslobođeni iz duhovno mrtve nacije klonuli duh je zamenila ’svečana haljina‘. Takvu promenu najpre su doživeli Isusovi učenici kada se žalost zbog njegove smrti pretvorila u radost zato što ih je njihov uskrsnuli Gospod pomazao svetim duhom. Ubrzo posle toga sličnu promenu je doživelo 3 000 krotkih ljudi koji su se na Pentekost 33. n. e. odazvali na propovedanje tih novopomazanih hrišćana i krstili se (Dela apostolska 2:41). Koliko je bilo dobro što su bili sigurni da imaju Jehovin blagoslov! Umesto ’žalosti za Sionom‘ dobili su sveti duh i okrepili se ’uljem radosti‘, koje simbolizuje radost onih koje Jehova bogato blagosilja (Jevrejima 1:9).

12, 13. (a) Ko su bili ’hrastovi pravde‘ među Jevrejima koji se vraćaju 537. pre n. e.? (b) Ko su ’hrastovi pravde‘ od Pentekosta 33. n. e.?

¹² Jehova blagosilja svoj narod „hrastovima pravde“. Ko su ti hrastovi? U godinama posle 537. pre n. e. to su bili ljudi koji su proučavali Božju Reč, duboko razmišljali o njoj i podržavali Jehovina pravedna merila (Psalam 1:1-3; Isaija 44:2-4; Jeremija 17:7, 8). Takvi ljudi kao što su Jezdra, Agej, Zaharija i prvosveštenik Isus dokazali su da su izvanredni ’hrastovi‘ — čvrsti za istinu i odvažni protiv duhovnog prljanja u narodu.

¹³ Od Pentekosta 33. n. e. pa nadalje, Bog je zasadio slične ’hrastove pravde‘ — hrabre pomazane hrišćane — na duhovnom imanju svoje nove nacije, ’Izraela Božjeg‘ (Galatima 6:16). Tokom vekova ti ’hrastovi‘ su dostigli broj od 144 000, i donose pravedan plod na slavu Jehovi Bogu (Otkrivenje 14:3). Poslednji od tih veličanstvenih ’hrastova‘ razlistali  su se posle 1919. godine kada je Jehova oživeo ostatak Izraela Božjeg iz privremenog stanja neaktivnosti. Obezbedivši im obilnu zalihu duhovnih voda, Jehova je stvorio pravu šumu pravednih, plodonosnih drveta (Isaija 27:6).

14, 15. Koje projekte su preduzeli Jehovini obožavaoci kada su oslobođeni (a) 537. pre n. e.? (b) 33. n. e.? (v) 1919?

¹⁴ Ističući rad tih ’hrastova‘, Isaija dalje kaže: „Oni će na starim ruševinama zidati, podignuće stare razvaline, i gradove ponoviće puste i odavna razvaljene“ (Isaija 61:4). Po naređenju persijskog kralja Kira, verni Jevreji koji su se vratili iz Vavilona ponovo grade Jerusalim i njegov hram koji je toliko dugo bio razoren. Projekti ponovne izgradnje takođe će obeležiti godine koje slede posle 33. n. e. i 1919.

¹⁵ Isusovi učenici su 33. n. e. bili strašno žalosni kada je Isus uhapšen, osuđen i pogubljen (Matej 26:31). Međutim, promenili su gledište kada im se pojavio posle uskrsenja. Kada je sveti duh izliven na njih, zaposlili su se delom propovedanja dobre vesti „kako u Jerusalimu tako i u celoj Judeji i Samariji i sve do najudaljenijeg dela zemlje“ (Dela apostolska 1:8). Tako su počeli da obnavljaju čisto obožavanje. Na sličan način od 1919. pa nadalje Isus Hrist je podstakao ostatak svoje pomazane braće da ponovo izgrade mesta ’odavno razvaljena‘. Već vekovima sveštenstvo hrišćanskog sveta ne prenosi spoznanje o Jehovi već ga je zamenilo ljudskim tradicijama i nebiblijskim doktrinama. Pomazani hrišćani su izbacili iz svojih skupština običaje uprljane krivom religijom tako da je obnova čistog obožavanja mogla krenuti napred. Započeli su najveću  akciju propovedanja koju je svet ikada video (Marko 13:10).

16. Ko pomaže pomazanim hrišćanima u delu obnove, i koji zadaci su im povereni?

¹⁶ Bio je to ogroman zadatak. Kako je relativno mali ostatak Izraela Božjeg mogao da ga izvrši? Jehova je nadahnuo Isaiju da objavi: „I tuđini će tu biti i pasti će stada vaša, sinovi će tuđinaca orači vama i težaci [„vinogradari“, DK] biti“ (Isaija 61:5). Ispostavilo se da su ti figurativni tuđini u stvari „veliko mnoštvo“ Isusovih ’drugih ovaca‘ a (Otkrivenje 7:9; Jovan 10:11, 16). Oni nisu pomazani svetim duhom s izgledom na nebesko nasleđe, već imaju nadu večnog života na rajskoj zemlji (Otkrivenje 21:3, 4). Ipak vole Jehovu i u duhovnom smislu im je povereno pastirenje, kao i ratarski i vinogradarski poslovi. To nisu ponižavajući zadaci. Pod vođstvom ostatka Izraela Božjeg, ti radnici pomažu u pastirenju, ishrani i žetvi naroda (Luka 10:2; Dela apostolska 20:28; 1. Petrova 5:2; Otkrivenje 14:15, 16).

17. (a) Kako će biti nazvani pripadnici Izraela Božjeg? (b) Koja je jedina žrtva potrebna za oproštenje greha?

¹⁷ Šta je sa Izraelom Božjim? Jehova im preko Isaije kaže sledeće: „Vi ćete sveštenici zvati se Jehovini, sluge Boga našeg nazivaće vas. Vi ćete bogatstva od naroda jesti i slavom ćete se njihovom hvaliti“ (Isaija 61:6). Jehova je u drevnom Izraelu obezbedio levitsko sveštenstvo koje je prinosilo žrtve u korist samih sveštenika i drugih Izraelaca.  Međutim, Jehova je 33. n. e. prestao da koristi levitsko sveštenstvo i uveo je jednu bolju pripremu. Prihvatio je Isusov savršeni život kao žrtvu za ljudske grehe. Od tada nisu potrebne druge žrtve. Isusova žrtva vredi za sva vremena (Jovan 14:6; Kološanima 2:13, 14; Jevrejima 9:11-14, 24).

18. Kakvu vrstu sveštenstva sačinjava Izrael Božji, i koji je njihov zadatak?

¹⁸ Kako su onda pripadnici Izraela Božjeg ’sveštenici Jehovini‘? Kada je pisao pomazanim suhrišćanima, apostol Petar je rekao: „Vi ste ’izabrani rod, kraljevsko sveštenstvo, sveta nacija, narod za posebnu svojinu, da biste nadaleko objavili vrline‘ onoga koji vas je iz tame pozvao u svoje čudesno svetlo“ (1. Petrova 2:9). Dakle, kao grupa pomazani hrišćani sačinjavaju sveštenstvo s posebnim zadatkom: da govore narodima o Jehovinoj slavi. Treba da budu njegovi svedoci (Isaija 43:10-12). Tokom poslednjih dana pomazani hrišćani verno obavljaju ovaj važan zadatak. Kao rezultat toga milioni ljudi sada učestvuju s njima u delu svedočenja o Jehovinom Kraljevstvu.

19. Koju će prednosnu službu pomazani hrišćani obavljati?

¹⁹ Nadalje, pripadnici Izraela Božjeg imaju izgled da služe kao sveštenici i na jedan drugi način. Posle smrti oni uskrsavaju u besmrtan duhovni život na nebu. Tamo služe ne samo kao vladari sa Isusom u njegovom Kraljevstvu već i kao Božji sveštenici (Otkrivenje 5:10; 20:6). Kao takvi imaće prednost da na verne ljude na zemlji primenjuju koristi od Isusove otkupne žrtve. U viziji koju je apostol Jovan zapisao u 22. poglavlju Otkrivenja, ponovo su opisani kao „drveće“. Svih 144 000 ’drveta‘ vidi se kako su na nebu i kako donose „dvanaest  rodova, dajući plodove svakog meseca. A lišće drveća... je za lečenje nacija“ (Otkrivenje 22:1, 2). To je stvarno divna sveštenička služba!

Sramota i poniženje, a zatim radost

20. Koji blagoslov očekuje kraljevsko sveštenstvo uprkos protivljenju?

²⁰ Od kad je 1914. počela Jehovina godina milosti, kraljevsko sveštenstvo se suočava sa stalnim protivljenjem sveštenstva hrišćanskog sveta (Otkrivenje 12:17). Pa ipak, svi napori da se zaustavi propovedanje dobre vesti na kraju su propali. Isaijino proročanstvo je to proreklo sledećim rečima: „Umesto svog stida imaćete dupli deo. Umesto sramote zadovoljni će svojim delom biti; i tako će dupli deo imati u svojoj zemlji, i večna će biti radost njihova“ (Isaija 61:7).

21. Kako su pomazani hrišćani dobili dupli deo blagoslova?

²¹ Tokom Prvog svetskog rata pomazani ostatak je doživeo stid i sramotu od strane nacionalističkog hrišćanskog sveta. Pripadnici sveštenstva bili su među onima koji su lažno optužili za pobunu osmoricu verne braće iz centrale u Bruklinu. Ta braća su nepravedno provela u zatvoru devet meseci. Na kraju su u proleće 1919. bili oslobođeni, a kasnije su povučene sve optužbe protiv njih. Tako su propali planovi da se zaustavi delo propovedanja. Jehova nije dozvolio da njegovi obožavaoci budu trajno osramoćeni već ih je oslobodio i vratio na duhovno imanje, na ’njihovu zemlju‘. Tamo su dobili dvostruki deo blagoslova. Blagoslov koji su dobili od Jehove višestruko  je nadoknadio sve što su pretrpeli. Stvarno su imali povod da budu radosni!

22, 23. Kako pomazani hrišćani oponašaju Jehovu, i kako ih on nagrađuje?

²² Ono što Jehova zatim kaže pruža još jedan razlog današnjim hrišćanima da se raduju: „Jer ja, Jehova, volim pravdu, i mrzim na grabež i na zlobu: daću verno nagradu njihovu i s njima ću večan savez učiniti“ (Isaija 61:8). Kroz proučavanje Biblije pomazani ostatak je naučio da voli pravdu i da mrzi zlo (Poslovice 6:12-19; 11:20). Naučili su da od ’mačeva svojih kuju raonike‘ tako što su neutralni u ratovima koje vode ljudi i u političkim prevratima (Isaija 2:4). Ostavili su za sobom i navike koje sramote Boga, kao što su klevetanje, preljuba, krađa i pijanstvo (Galatima 5:19-21).

²³ Pošto pomazani hrišćani isto tako vole pravdu kao i njihov Stvoritelj, Jehova im je ’verno dao nagrade‘. Jedna takva ’nagrada‘ je večan savez — novi savez — koji je Isus objavio svojim sledbenicima one noći pre smrti. Na temelju tog saveza oni postaju duhovna nacija, Božji poseban narod (Jeremija 31:31-34; Luka 22:20). Pod tim savezom Jehova će primeniti sve koristi Isusove otkupne žrtve, uključujući i oproštaj greha kako pomazanika tako i svih drugih vernih ljudi.

Radovanje zbog blagoslova od Jehove

24. Ko predstavlja „potomstvo“ u narodima koje će biti blagoslovljeno, i kako postaju „potomstvo“?

²⁴ Neki među narodima su prepoznali da taj narod ima blagoslov od Jehove. To je bilo prorečeno Jehovinim obećanjem: „Rod će njihov znati se u narodima i potomstvo njihovo u plemenima, i svi koji ih vide poznaće da su od loze koju Jehova blagoslovi“  (Isaija 61:9). Pripadnici Izraela Božjeg, pomazani hrišćani, aktivni su među narodima za vreme Jehovine godine milosti. Danas ima na milione onih koji se odazivaju na njihovu službu. Time što blisko sarađuju sa Izraelom Božjim, ti ljudi iz naroda imaju prednost da budu ’potomstvo koje je Jehova blagoslovio‘. Njihovu sreću mogu da vide svi ljudi.

25, 26. Kako svi hrišćani iskazuju ona ista osećanja izražena u Isaiji 61:10?

²⁵ Svi hrišćani, i pomazanici i druge ovce, raduju se vremenu kada će večno hvaliti Jehovu. Svim srcem se slažu s prorokom Isaijom koji pod nadahnućem kaže: „Radovaću se u Jehovi, duša će se moja veseliti u Bogu mome, jer me u haljine spasenja obuče, ogrte me plaštem izbavljenja, kao kad se ženik vencem kiti i nevesta uresima svojim“ (Isaija 61:10).

²⁶ Ogrnuti „plaštem izbavljenja“, pomazani hrišćani su odlučni da ostanu čisti i neuprljani u Jehovinim očima (2. Korinćanima 11:1, 2). Pošto ih je Jehova proglasio pravednima i dao im mogućnost da naslede nebeski život, oni se nikada neće vratiti opustošenom Vavilonu Velikom iz koga su bili oslobođeni (Rimljanima 5:9; 8:30). Plašt spasenja za njih je neprocenjiv. Njihovi saradnici, druge ovce, isto su tako odlučni da se drže Jehovinih uzvišenih merila čistog obožavanja. Pošto su ’oprali svoje duge haljine i ubelili ih u Jagnjetovoj krvi‘, proglašeni su pravednima i preživeće ’veliku nevolju‘ (Otkrivenje 7:14; Jakov 2:23, 25). Dok to vreme ne dođe oni oponašaju pomazane drugove u tome što se čuvaju da ih Vavilon Veliki ni na koji način ne uprlja.

27. (a) Koje značajno ’nicanje‘ će se odvijati za vreme Hiljadugodišnje vladavine? (b) Kako pravda već sada niče među ljudima?

 ²⁷ Danas Jehovini obožavaoci uživaju u duhovnom raju. Uskoro će uživati i u doslovnom Raju. Svim srcem željno očekujemo to vreme koje je živo opisano u zaključnim rečima 61. poglavlja Isaije: „Jer kao što zemlja čini da uzraste njeno bilje i u vrtu niče što se seje, tako će činiti Jehova da spas [„pravda“, DK] nikne i hvala pred svim narodima“ (Isaija 61:11). Tokom Hristove hiljadugodišnje vladavine na zemlji će ’niknuti pravda‘. Ljudi će pobednički klicati, a pravda će se širiti s kraja na kraj zemlje (Isaija 26:9). Međutim, ne moramo da čekamo taj slavni dan da bismo davali hvalu pred svim narodima. Pravda već niče među milionima ljudi koji daju slavu nebeskom Bogu i objavljuju dobru vest o njegovom Kraljevstvu. Čak nam i sada naša vera i nada daju mnogo razloga da se radujemo Božjim blagoslovima.

[Fusnota]

[Pitanja za razmatranje]

 [Slika na 323. strani]

Isaija ima dobru vest za jevrejske zarobljenike

 [Slika na 331. strani]

Od 33. n. e. Jehova je zasadio 144 000 ’hrastova pravde‘

[Slika na 334. strani]

Iz zemlje će niknuti pravda