Trinaesto poglavlje

„Puštajte radosne glasove!“

Isaija 52:1-12

1. Zašto su proročanske reči iz 52. poglavlja Isaije izvor radosti, i koja dva ispunjenja imaju?

 OSLOBOĐENJE! Da li postoji nešto čemu se zarobljeni narod može više radovati? Pošto je oslobođenje i povratak značajna tema u knjizi Isaije, ne treba da nas iznenadi što se u ovoj biblijskoj knjizi nalazi više izraza radosti nego u bilo kojoj drugoj knjizi ako izuzmemo Psalme. Naročito 52. poglavlje Isaije pruža Božjem narodu povod za radovanje. Te proročanske reči su se 537. pre n. e. ispunile na Jerusalimu. One imaju i veće ispunjenje koje se odnosi na „gornji Jerusalim“, Jehovinu nebesku organizaciju duhovnih stvorenja koja se ponekad opisuje kao majka i kao žena (Galatima 4:26; Otkrivenje 12:1).

„Obuci se u silu svoju, Sione!“

2. Kada se Sion budi, i kako se to događa?

² Jehova preko Isaije upućuje poziv svom voljenom gradu Sionu: „Preni se, preni se, obuci se u silu svoju, Sione! Obuci svečane haljine svoje, Jerusalime, grade sveti, jer u tebe neće više ući neobrezani ni nečisti. Otresi prah sa sebe, ustani, i sedi, Jerusalime! Skini uža s vrata svoga, zarobljena kćeri Sionska!“ (Isaija 52:1, 2). Zato što su Jerusalimljani razgnevili Jehovu njihov grad će biti  pust 70 godina (2. Kraljevima 24:4; 2. Letopisa 36:15-21; Jeremija 25:8-11; Danilo 9:2). Sada je vreme da se probudi iz dugog razdoblja neaktivnosti i da se zaodene slobodom kao predivnom odećom. Jehova je podstakao Kira da oslobodi ’zarobljenu kćer sionsku‘ tako da bivši stanovnici Jerusalima i njihovo potomstvo mogu napustiti Vavilon, vratiti se u Jerusalim i obnoviti pravo obožavanje. U Jerusalimu ne sme biti neobrezanih i nečistih (Jezdra 1:1-4).

3. Zašto se skupština pomazanih hrišćana može nazvati ’kćer sionska‘, i u kom smislu su oslobođeni?

³ Ove Isaijine reči se ispunjavaju i na hrišćanskoj skupštini. Skupština pomazanih hrišćana može se opisati kao savremena ’kćer sionska‘, jer je „gornji Jerusalim“ njihova majka. a Pošto su oslobođeni paganskih učenja i otpadničkih doktrina, pomazanici moraju sačuvati čist položaj pred Jehovom, ali ne posredstvom obrezanja u telu već posredstvom obrezanja u srcu (Jeremija 31:33; Rimljanima 2:25-29). To znači da u Jehovinim očima treba da ostanu duhovno, mentalno i moralno čisti (1. Korinćanima 7:19; Efešanima 2:3).

4. Premda „gornji Jerusalim“ nikada nije bio neposlušan Jehovi, koja iskustva njegovih predstavnika na zemlji odražavaju stanje drevnih Jerusalimljana?

⁴ Tačno je da „gornji Jerusalim“ nikada nije bio neposlušan Jehovi. Međutim, za vreme Prvog svetskog rata njegovi predstavnici na zemlji — pomazani hrišćani — nenamerno su prekršili Jehovin zakon, jer nisu ispravno razumeli  pravu hrišćansku neutralnost. Izgubivši Božju naklonost u duhovnom smislu su postali robovi ’Vavilona Velikog‘, svetskog carstva krive religije (Otkrivenje 17:5). To stanje ropstva je dostiglo vrhunac kada je u junu 1918. godine osam članova uprave Watch Tower Societyja zatvoreno na osnovu lažnih optužbi uključujući i optužbu o zaveri. U to vreme je organizovano propovedanje dobre vesti praktično prestalo. Međutim, 1919. godine začuo se gromoglasan poziv na duhovnu budnost. Pomazani hrišćani su počeli da se potpuno odvajaju od moralne i duhovne nečistoće Vavilona Velikog. Podigli su se iz praha ropstva, i „gornji Jerusalim“ je dobio sjaj ’svetog grada‘ u kome nije dozvoljena duhovna nečistoća.

5. Zašto Jehova ima apsolutno pravo da kupi svoj narod bez ikakve nadoknade njihovim osvajačima?

⁵ Jehova je imao apsolutno pravo da oslobodi svoj narod i 537. pre n. e. i 1919. n. e. Isaija objašnjava: „Ovako govori Jehova: Za badava se prodadoste i nećete se za novac iskupiti“ (Isaija 52:3). Ni drevni Vavilon ni Vavilon Veliki nisu ništa platili kad su porobili narod koji je bio u savezu s Bogom. Pošto nije bilo nikakve novčane transakcije, Jehova je još uvek bio zakonski vlasnik tog naroda. Da li je nekome nešto dugovao? Naravno da nije. Jehova je u oba slučaja mogao s pravom ponovo da kupi one koji ga obožavaju bez ikakve naknade njihovim osvajačima (Isaija 45:13).

6. Koje lekcije iz istorije Jehovini neprijatelji nisu naučili?

⁶ Jehovini neprijatelji ništa nisu naučili iz istorije. Čitamo sledeće: „Jer ovako govori Večni, Jehova: Nekad narod moj u Egipat siđe da u njemu živi, a posle ga Asirci ni za što mučiše“ (Isaija 52:4).  Egipatski faraon je porobio Izraelce koji su kao gosti bili pozvani da žive u njegovoj zemlji. Ali Jehova je potopio faraona i njegovu vojsku u Crvenom moru (Izlazak 1:11-14; 14:27, 28). Kada je asirski kralj Senaherib pretio Jerusalimu, Jehovin anđeo je pobio 185 000 vojnika tog kralja (Isaija 37:33-37). Slično tome, ni drevni Vavilon ni Vavilon Veliki ne mogu izbeći posledice toga što su tlačili Božji narod.

’Narod moj će znati moje ime‘

7. Kako je na Jehovino ime uticalo porobljavanje njegovog naroda?

⁷ Na Jehovino ime utiče to što je njegov narod zarobljen kao što to proročanstvo pokazuje: „A sad šta ću, govori Jehova, kad je narod moj badava zarobljen? Tirjani njegovi viku dižu, govori Jehova, i po ceo dan se ime moje huli. Zato će poznati narod ime moje, zato će u onaj dan poznati da sam ja koji govorim: Evo me“ (Isaija 52:5, 6). Kakve veze ima Jehova s tom situacijom? Zašto se njega tiče to što su Izraelci zarobljeni u Vavilonu? Jehova mora  reagovati, jer je Vavilon zarobio njegov narod i pobednički kliče nad njim. Takvim hvalisanjem Vavilonci omalovažavaju Jehovino ime (Jezekilj 36:20, 21). Nisu shvatili da je Jerusalim opustošen zato što je Jehova bio nezadovoljan svojim narodom. Vavilonci u stvari smatraju da je porobljavanje Jevreja dokaz da je njihov Bog slab. Valtasar, kao suvladar u Vavilonu, čak ismeva Jehovu tako što za vreme gozbe u čast vavilonskih bogova koristi posude iz Jehovinog hrama (Danilo 5:1-4).

8. Šta se desilo s Jehovinim imenom posle smrti apostola?

⁸ Kako se sve to primenjuje na „gornji Jerusalim“? Otkad je otpadništvo uhvatilo korena među takozvanim hrišćanima, može se reći da se ’zbog njih na Božje ime huli među nacijama‘ (Rimljanima 2:24; Dela apostolska 20:29, 30). Što se Božjeg imena tiče, Jevreji su na kraju zbog sujeverja počeli da izbegavaju da koriste Božje ime. Ubrzo posle smrti apostolâ, otpadnički hrišćani su sledili takav primer i prestali da koriste Božje lično ime. Otpadništvo je dovelo do nastanka hrišćanskog sveta, to jest najvećeg dela Vavilona Velikog (2. Solunjanima 2:3, 7; Otkrivenje 17:5). Neobuzdani nemoral hrišćanskog sveta i njegova besramna krivica za krv, loše se odražavaju na Jehovino ime (2. Petrova 2:1, 2).

9, 10. Koje dublje razumevanje Jehovinih merila i njegovog imena počinje da stiče narod koji je u savremeno doba u savezu s Bogom?

⁹ Kada je 1919. godine Veći Kir, Isus Hrist, oslobodio iz Vavilona Velikog narod koji je u savezu s Bogom, pripadnici tog naroda su počeli  bolje da shvataju Jehovine zahteve. Već su se očistili od mnogih učenja hrišćanskog sveta koja vuku korene iz prethrišćanskog paganstva, kao što su Trojstvo, besmrtnost duše i večno mučenje u ognjenom paklu. Sada su rešili da se oslobode svih tragova vavilonskog uticaja. Takođe su shvatili koliko je važno da zadrže strogu neutralnost u stranačkim zbivanjima u ovom svetu. Čak su želeli da se očiste od bilo kakve krivice za krv koju su neki možda imali.

¹⁰ Savremene Božje sluge su takođe počele dublje da shvataju važnost Jehovinog imena. Godine 1931. uzeli su ime Jehovini svedoci, i tako javno objavili da podržavaju Jehovu i njegovo ime. Sem toga, 1950. godine je objavljen Prevod Novi svet u kome su Jehovini svedoci u Bibliju vratili Božje ime tamo gde treba da stoji. Da, oni poštuju Jehovino ime i objavljuju ga do krajeva zemlje.

’Onaj koji nosi dobre vesti‘

11. Zašto je usklik „Bog tvoj kraljuje!“ sasvim prikladan što se tiče događaja iz 537. pre n. e.?

¹¹ Sada nam se ponovo skreće pažnja na Sion dok je još opustošen. Jedan glasnik koji se približava donosi dobru vest: „Krasne li su na gorama noge onog koji dobre glase nosi, koji mir oglašuje; onoga koji dobre vesti nosi, koji spasenje oglašuje, onoga koji kaže Sionu: Bog tvoj kraljuje!“ (Isaija 52:7). Kako to da se 537. godine pre n. e. kaže da je sionski Bog postao Kralj? Zar Jehova nije oduvek Kralj? On zaista jeste ’Kralj večnosti‘! (Otkrivenje 15:3). Ali taj usklik „Bog tvoj kraljuje!“ sasvim je prikladan, jer pad Vavilona i kraljevska  objava da se ponovo izgradi hram u Jerusalimu i obnovi čisto obožavanje, predstavlja jedan novi izraz Jehovinog kraljevanja (Psalam 97:1).

12. Ko je preuzeo vođstvo u ’nošenju dobre vesti‘, i kako?

¹² U Isaijino vreme nijedan čovek niti grupa ljudi nisu nazvani ’onaj koji nosi dobru vest‘. Međutim, danas se zna ko to nosi dobru vest. Isus Hrist je Jehovin najveći glasnik mira. Dok je bio na zemlji propovedao je dobru vest da će doći oslobođenje od svih posledica greha nasleđenog od Adama, uključujući i bolest i smrt (Matej 9:35). Isus je bio primer revnosti u objavljivanju te dobre vesti o nečem boljem, jer je koristio svaku priliku da poučava ljude o Božjem Kraljevstvu (Matej 5:1, 2; Marko 6:34; Luka 19:1-10; Jovan 4:5-26). A njegovi učenici su sledili njegov primer.

13. (a) Kako apostol Pavle proširuje značenje izraza ’krasne li su na gorama noge onog koji dobre vesti nosi‘? (b) Zašto se može reći da su noge glasnika „divne“?

 ¹³ Apostol Pavle u pismu upućenom Rimljanima citira Isaiju 52:7 da bi istakao koliko je važno delo propovedanja dobre vesti. On postavlja čitav niz pitanja koja podstiču na razmišljanje, kao što su: ’Kako će ljudi čuti ako im neko ne propoveda?‘ Zatim kaže: „Kao što je napisano: ’Kako su divne noge onih koji objavljuju dobru vest o dobrim stvarima!‘“ (Rimljanima 10:14, 15). Pavle proširuje primenu Isaije 52:7 tako što koristi množinu umesto jednine koja je u originalnom tekstu Isaije. Po ugledu na Isusa Hrista svi hrišćani su glasnici dobre vesti mira. Kako su njihove noge „divne“? Isaija govori kao da se glasnik približava Jerusalimu sa okolnih Judinih brda. Izdaleka se noge tog glasnika ne mogu videti. Zato je ovde pažnja usmerena na samog glasnika, kojeg te noge predstavljaju. Baš kao što su u prvom veku Isus i njegovi učenici bili divan prizor krotkim osobama, tako su i današnji Svedoci ugodan prizor poniznim ljudima koji se odazivaju na životospasavajuću poruku dobre vesti.

14. Kako je Jehova u savremeno doba postao Kralj, i od kada se to objavljuje čovečanstvu?

¹⁴ Od kada se u savremeno doba čuje usklik „Bog tvoj kraljuje!“? Od 1919. godine. Te godine na kongresu u Sidar Pointu (Ohajo), Dž. F. Raterford, tadašnji predsednik Watch Tower Societyja, podstakao je svoje slušaoce jednim govorom pod naslovom „Obraćanje saradnicima“. Taj govor, temeljen na Isaiji 52:7 i Otkrivenju 15:2, ohrabrio je sve prisutne da se prihvate dela propovedanja. Tako su ’divne noge‘ počele da se pojavljuju  na „gorama“. Najpre pomazani hrišćani, a kasnije njihovi saradnici „druge ovce“ revno su krenuli da propovedaju dobru vest da je Jehova postao Kralj (Jovan 10:16). Kako je Jehova postao Kralj? On je ponovo iskazao svoje kraljevanje 1914. godine kada je ustoličio svog Sina, Isusa Hrista, za Kralja tek uspostavljenog nebeskog Kraljevstva. Jehova je na još jedan način izrazio svoje kraljevanje kada je 1919. oslobodio ’Izrael Božji‘ iz Vavilona Velikog (Galatima 6:16; Psalam 47:9; Otkrivenje 11:15, 17; 19:6).

„Odjekuje glas stražara tvojih“

15. Ko su ’stražari‘ koji podižu glas 537. pre n. e.?

¹⁵ Da li usklik „Bog tvoj kraljuje!“ izmamljuje odziv? Da. Isaija kaže: „Odjekuje glas stražara tvojih, oni glas podižu, podižu zajedno vesele pokliče, jer očima svojim [„oči u oči“, NW] gledaju kako Jehova Sion izbavlja“ (Isaija 52:8). U Jerusalimu 537. pre n. e. nije bilo nikakvih doslovnih stražara koji su pozdravljali prve izgnanike koji su se vraćali. Grad je 70 godina bio pust (Jeremija 25:11, 12). Zato su ’stražari čiji glas odjekuje‘ oni Izraelci koji unapred primaju vest o obnovi Siona i imaju odgovornost da tu vest prenesu ostaloj deci Siona. Kada su 539. pre n. e. stražari videli kako Jehova daje Vavilon u ruke Kiru, u njihovim mislima nije bilo sumnje u to da Jehova oslobađa svoj narod. Zajedno sa onima koji se odazivaju na njihov poziv, stražari zajednički veselo prenose drugima tu dobru vest.

16. S kim se stražari gledaju „oči u oči“, i u kom smislu?

¹⁶ Budni stražari imaju blizak, lični odnos s Jehovom, kao da ga gledaju „oči u oči“, to jest  vide ga licem u lice (Brojevi 14:14 NW). Bliskost s Jehovom i međusobna bliskost ističu njihovo jedinstvo i veselu prirodu njihove poruke (1. Korinćanima 1:10).

17, 18. (a) Kako odjekuje glas savremene klase stražara? (b) U kom smislu je klasa stražara ujedinjena u objavljivanju?

¹⁷ U savremenom ispunjenju glas klase stražara, to jest ’vernog i razboritog roba‘, odjekuje ne samo prema onima koji su već u Božjoj vidljivoj organizaciji već i prema onima van nje (Matej 24:45-47). Godine 1919. objavljen je poziv da se sakupe preostali pomazanici, a 1922. godine taj poziv se  još jače čuo na kongresu u Sidar Pointu (Ohajo) kroz reči „objavljujte, objavljujte, objavljujte Kralja i njegovo kraljevstvo“. Od 1935. godine posvećuje se pažnja sakupljanju velikog mnoštva ovcama sličnih osoba (Otkrivenje 7:9, 10). U poslednje vreme se objavljivanje Jehovinog kraljevanja sve više pojačava. Kako? Oko šest miliona ljudi je 2000. godine objavljivalo Jehovino kraljevanje u više od 230 zemalja. Sem toga, Kula stražara, glavno sredstvo klase stražara, oglašava ovu radosnu poruku na više od 130 jezika.

¹⁸ Da bi se učestvovalo u tom ujedinjujućem delu potrebna je poniznost i bratska ljubav. Da bi taj poziv bio efikasan, svi koji u tome učestvuju moraju propovedati istu poruku, isticati Jehovino ime, pripremu otkupnine, njegovu mudrost, ljubav i njegovo Kraljevstvo. Dok hrišćani širom sveta rade rame uz rame, njihova lična veza s Jehovom je ojačana ujedinjenim objavljivanjem radosne vesti.

19. (a) Kako „razvaline Jerusalimske“ postaju radosne? (b) U kom smislu je Jehova ’zagalio svetu mišicu‘?

¹⁹ Dok Božji narod radosno usklikuje, čak i mesto na kome živi izgleda veselo. Proročanstvo dalje kaže: „Puštajte radosne glasove, razvaline Jerusalimske! Jer Jehova narod svoj uteši, izbavi Jerusalim. Zagali Jehova svetu mišicu svoju na oči svih naroda, i videće svi krajevi zemlje spasenje Boga našega“ (Isaija 52:9, 10). S dolaskom povratnika iz Vavilona, opustošeni Jerusalim više ne izgleda žalosno već srećno, jer čisto obožavanje Jehove sada može da se obnovi (Isaija 35:1, 2). To je očigledno delo Jehovinih ruku. On je ’zagalio svetu mišicu‘, kao da je zavrnuo rukave da  bi se prihvatio spasavanja svog naroda (Jezdra 1:2, 3).

20. Kakav je rezultat toga što Jehova zagaljuje svoju svetu mišicu u savremeno doba, i šta će biti daljni rezultat?

²⁰ Jehova je u ovim ’poslednjim danima‘ zagalio svoju svetu mišicu da bi oživeo pomazani ostatak, to jest „dva svedoka“ iz knjige Otkrivenja (2. Timoteju 3:1; Otkrivenje 11:3, 7-13). Od 1919. godine oni su uvedeni u duhovni raj, u jedno duhovno stanje u kome se sada nalaze i milioni njihovih saradnika, to jest drugih ovaca. Na kraju će Jehova zagaliti svoju svetu mišicu da bi doneo spasenje svom narodu u ’Har-Magedonu‘ (Otkrivenje 16:14, 16). Tada će ’svi krajevi zemlje videti spasenje Boga našega‘.

Neodložan uslov

21. (a) Šta se traži od onih koji ’nose sudove Jehovine‘? (b) Zašto nema razloga da se Jevreji žure iz Vavilona?

²¹ Oni koji izlaze iz Vavilona da bi se vratili u Jerusalim treba da ispune jedan uslov. Isaija piše: „Idite, idite, iziđite odatle! Ne dotičite se ničega nečista! Iziđite, očistite se vi koji sudove Jehovine nosite. Ne žurite, ne idite trkom; jer će Jehova pred vama da ide, Bog će Izraelov hod vaš zaštititi“ (Isaija 52:11, 12). Izraelci koji odlaze moraju ostaviti za sobom u Vavilonu sve što ima veze s vavilonskim krivim obožavanjem. Pošto nose Jehovine sudove koji su bili u hramu u Jerusalimu, moraju biti čisti, ne samo spolja, na ceremonijalan način, već prvenstveno u svom srcu (2. Kraljevima 24:11-13; Jezdra 1:7). Sem toga, Jehova ide ispred njih, tako da ne moraju da žure, niti da izbezumljeno trče, kao da su im krvožedni gonioci za petama. Bog Izraelov je njihov zaštitnik (Jezdra 8:21-23).

22. Kako Pavle naglašava potrebu za čistoćom među pomazanim hrišćanima?

 ²² Isaijine reči o tome da ostanu čisti imaju glavno ispunjenje na potomcima ’gornjeg Jerusalima‘. Kada je Pavle savetovao hrišćane u Korintu da se ne ujarmljuju nejednako s nevernicima, citirao je reči iz Isaije 52:11: „’Zato izađite između  njih, i odvojite se‘, kaže Jehova, ’i ne dotičite ono što je nečisto‘“ (2. Korinćanima 6:14-17). Baš kao što su to radili Izraelci koji su iz Vavilona krenuli kući, i hrišćani se moraju kloniti vavilonskog krivog obožavanja.

23. Kako se današnje Jehovine sluge trude da ostanu čiste?

²³ To je naročito važilo za pomazane sledbenike Isusa Hrista koji su 1919. godine pobegli iz Vavilona Velikog. Postepeno su se čistili od svih tragova krivog obožavanja (Isaija 8:19, 20; Rimljanima 15:4). Takođe su sve više shvatali važnost moralne čistoće. Premda su Jehovini svedoci oduvek imali visoka moralna merila, Kula stražara iz 1952. godine imala je članke koji su naglašavali potrebu da se nemoralne osobe disciplinuju kako bi skupština ostala čista. Takav disciplinski postupak pomaže i samom prestupniku da shvati potrebu da se iskreno pokaje (1. Korinćanima 5:6, 7, 9-13; 2. Korinćanima 7:8-10; 2. Jovanova 10, 11).

24. (a) Šta su ’Jehovini sudovi‘ u savremeno doba? (b) Zašto su današnji hrišćani sigurni da će Jehova i dalje ići pred njima kao njihov zaštitnik?

²⁴ Pomazani hrišćani su zajedno s velikim mnoštvom drugih ovaca odlučni da se ne dotiču ničeg što je duhovno nečisto. Pošto su pročišćeni i čisti, mogu da nose „sudove Jehovine“ — dragocene pripreme koje Bog čini za svetu službu kroz propovedanje od kuće do kuće, biblijske studije i druge oblike hrišćanske aktivnosti. Pošto čuva čist položaj, Božji narod danas može biti siguran da će Jehova i dalje ići pred njima kao njihov zaštitnik. Božji čisti narod ima obilje razloga da ’pušta radosne glasove‘!

[Fusnota]

[Pitanja za razmatranje]

[Slika na 183. strani]

Sion će biti oslobođen iz ropstva

[Slika na 186. strani]

Od 1919. godine ’divne noge‘ su se još jednom pojavile na „gorama“

[Slika na 189. strani]

Jehovini svedoci govore ujedinjeno

[Slika na 192. strani]

Oni koji ’nose Jehovine sudove‘ moraju biti moralno i duhovno čisti