Tuđini se sakupljaju u Božji dom molitve
Sedamnaesto poglavlje
Tuđini se sakupljaju u Božji dom molitve
1, 2. Koja je uzbudljiva objava data 1935. godine, i deo čega je ona bila?
U PETAK, 31. maja 1935. godine, Džozef F. Raterford se obratio mnoštvu kongresnih delegata u Vašingtonu. Razmatrao je identitet ’velikog mnoštva‘ koje je apostol Jovan video u viziji. Na vrhuncu govora brat Raterford je rekao: „Molim da ustanu svi oni koji imaju nadu da će zauvek živeti na zemlji?“ Prema rečima jednog od tada prisutnih, „više od polovine je ustalo“. Zatim je govornik rekao: „Gledajte! Veliko mnoštvo!“ Jedna druga osoba koja je bila u publici priseća se: „Najpre je zavladao tajac, zatim se čuo radostan poklič, i glasan i dugačak usklik“ (Otkrivenje 7:9).
2 Bio je to izvanredan trenutak u ispunjenju jednog proročanstva zapisanog pre oko 2 700 godina, a koje se u našoj Bibliji nalazi u 56. poglavlju Isaije. Kao i mnoga druga Isaijina proročanstva, ovo takođe sadrži kako utešna obećanja tako i ozbiljna upozorenja. U prvoj primeni odnosi se na narod koji je u savezu s Bogom u Isaijino vreme, ali njegovo ispunjenje se proteže kroz vekove sve do našeg doba.
Šta se zahteva za spasenje
3. Šta Jevreji moraju raditi ako traže spasenje od Boga?
3 Pedeset i šesto poglavlje Isaije počinje jednim upozorenjem koje je upućeno Jevrejima. Međutim, svi pravi obožavaoci treba da paze na ono što prorok piše. Čitamo sledeće: „Ovako govori Jehova: Pazite na pravo i pravdu tvorite; jer će uskoro spasenje moje stići, i pravda se moja objaviti. Blažen čovek koji tako radi, sin čovečji koji se čvrsto drži čuvajući subotu, da je ne oskvrni, i pazeći na ruku svoju da zla ne učini“ (Isaija 56:1, 2). Stanovnici Jude koji traže spasenje od Boga moraju slušati Mojsijev zakon, držati se pravde i voditi pravedan život. Zašto? Zato što je sam Jehova pravedan. Oni koji teže za pravednošću srećni su jer imaju Jehovinu naklonost (Psalam 144:15b).
4. Zašto je držanje Sabata važno u Izraelu?
4 Ovo proročanstvo ističe držanje Sabata jer je Sabat važna odlika Mojsijevog Zakona. Zaista, jedan od razloga što stanovnici Jude na kraju bivaju izgnani jeste to što su zanemarili Sabat (Levitska 26:34, 35; 2. Letopisa 36:20, 21). Sabat je znak posebnog odnosa koji Jehova ima s Jevrejima, a oni koji drže Sabat pokazuju da cene taj odnos (Izlazak 31:13). Nadalje, držanje Sabata bi trebalo da podseti Isaijine savremenike da je Jehova Stvoritelj. To bi takođe trebalo da ih podseti na milosrđe koje je pokazao prema njima (Izlazak 20:8-11; Ponovljeni zakoni 5:12-15). I na kraju, držanje Sabata pruža jednu redovnu, organizovanu pripremu za obožavanje Jehove. To što se jednom sedmično odmaraju od svojih redovnih poslova pruža stanovnicima Jude priliku da se mole, proučavaju i duboko razmišljaju.
5. Kako hrišćani u načelu mogu primeniti savet da drže Sabat?
5 Međutim, kako je to kod hrišćana? Da li se ohrabrenje o držanju Sabata odnosi i na njih? Ne direktno, jer hrišćani nisu pod Zakonom pa se od njih i ne traži da drže Sabat (Kološanima 2:16, 17). Pa ipak, apostol Pavle je objasnio da za verne hrišćane postoji „sabatni počinak“. Taj „sabatni počinak“ podrazumeva da imaju veru u Isusovu otkupnu žrtvu za spasenje i da prestanu da se oslanjaju samo na svoja dela (Jevrejima 4:6-10). Dakle, reči iz Isaijinog proročanstva o Sabatu podsećaju Jehovine današnje sluge da je preko potrebno da imaju veru u Božju pripremu za spasenje. To je takođe lep podsetnik da je potrebno da razvijaju blizak odnos s Jehovom i da redovno i dosledno obožavaju Boga.
Uteha za tuđina i evnuha
6. Na koje se dve grupe sada skreće pažnja?
6 Jehova se sada obraća dvema grupama koje žele da mu služe, ali koje se po Mojsijevom Zakonu ne mogu pridružiti jevrejskom zboru. Čitamo sledeće: „Nek ne reče tuđin koji uz Jehovu pristane: Jehova će me odlučiti od naroda svoga; i neka ne kaže uškopljenik [„evnuh“ NW]: Gle! ta ja sam suho drvo!“ (Isaija 56:3). Tuđin strahuje da će biti najuren iz Izraela. Evnuha brine to što nikada neće imati dece koja bi mu sačuvala ime. Obe grupe mogu da se ohrabre. Pre nego što vidimo zašto, razmotrimo kakav položaj imaju pod Zakonom u odnosu na izraelski narod.
7. Koja ograničenja Zakon nameće tuđinima u Izraelu?
7 Neobrezani tuđini ne mogu da učestvuju u obožavanju sa Izraelcima. Na primer, njima nije dozvoljeno da jedu žrtvu prilikom proslave Pashe (Izlazak 12:43). Tuđini koji očigledno ne krše zakon te zemlje uživaju pravdu i gostoljubivost, ali nemaju trajne veze s tim narodom. Naravno, neki potpuno prihvataju Zakon, i kao znak toga muškarci se obrezuju. Tada postaju prozeliti, koji imaju prednost da vrše obožavanje u tremu Jehovinog doma i smatraju se delom Izraelovog zbora (Levitska 17:10-14; 20:2; 24:22). Međutim, čak ni prozeliti ne učestvuju potpuno u Jehovinom savezu sa Izraelom, i ne dobijaju zemlju u nasleđe u Obećanoj zemlji. Drugi tuđini mogu da se okrenu prema hramu kad se mole i po svemu sudeći mogu da prinose žrtve preko sveštenstva sve dotle dok su te žrtve u skladu sa Zakonom (Levitska 22:25; 1. Kraljevima 8:41-43). Ali Izraelci ne treba da sklapaju bliska prijateljstva s njima.
Evnusi dobijaju večno ime
8. (a) Kako se pod Zakonom gledalo na evnuhe? (b) Za šta su se evnusi koristili u paganskim narodima, i na šta se ponekad odnosi izraz „evnuh“?
8 Evnusi, čak i ako su bili jevrejskog porekla, nisu bili priznati za punopravne članove izraelskog naroda a (Ponovljeni zakoni 23:1). Među nekim paganskim narodima u biblijsko vreme evnusi su imali poseban položaj, i bio je običaj da se kastriraju neka deca zarobljena u ratu. Evnusi su bili imenovani za službenike na kraljevskim dvorovima. Evnuh je mogao da bude ’čuvar žena‘, ’čuvar inoča‘, ili kraljičin sluga (Jestira 2:3, 12-15; 4:4-6, 9). Nema dokaza da su Izraelci imali takve običaje niti da su evnusi bili posebno traženi u službi izraelskih kraljeva. b
9. Koje utešne reči Jehova upućuje doslovnim evnusima?
9 Osim što su mogli na samo ograničen način da učestvuju u obožavanju pravog Boga, doslovni evnusi u Izraelu su trpeli veliko poniženje jer nisu mogli da imaju decu koja će produžiti njihovo porodično ime. Zato su stvarno utešne sledeće reči ovog proročanstva! Čitamo sledeće: „Ovako govori Jehova: Uškopljenom koji subote moje drži, i izbira šta mi je ugodno, i savez moj poštuje, daću ja u domu svome i međ’ zidovima svojim mesto i ime bolje nego sinova i kćeri večno ću mu ime dati koje se zatrti neće“ (Isaija 56:4, 5).
10. Kada se situacija evnuha promenila, i kakvu prednost od tada imaju?
10 Da, doći će vreme kada to što je neko čak i doslovno evnuh neće predstavljati prepreku tome da bude potpuno prihvaćen kao Jehovin sluga. Ako budu poslušni evnusi će imati „mesto“ u Jehovinom domu i ime, što je bolje od sinova i kćeri. Kada se to dogodilo? Tek posle smrti Isusa Hrista. U to vreme novi savez je zamenio stari savez Zakona, a ’Izrael Božji‘ je zamenio doslovni Izrael (Galatima 6:16). Od tada svi oni koji iskazuju veru mogu na prihvatljiv način da obožavaju Boga. Telesna obeležja i fizičko stanje više nisu važni. Oni koji verno istraju, kakvo god da je njihovo fizičko stanje, imaće ’večno ime koje se zatrti neće‘. Jehova ih neće zaboraviti. Njihova imena će biti zapisana u njegovoj ’knjizi spomena‘, i kad dođe vreme koje je Bog odredio dobiće večni život (Malahija 3:16; Poslovice 22:1; 1. Jovanova 2:17).
Tuđini vrše obožavanje s Božjim narodom
11. Na šta su tuđini ohrabreni da bi dobili blagoslove?
11 Međutim, šta je s tuđinima? Proročanstvo se sada vraća na njih, i Jehova za njih ima veoma utešne reči. Isaija piše: „Tuđine koji uz Jehovu pristanu da mu služe i da ime Jehovino ljube, da mu budu sluge; koji drže subotu, da je ne oskvrnu, i poštuju savez moj, njih ću ja dovesti na svetu goru svoju, razveseliću ih u mom domu molitvenom, žrtve njegove i paljenice njegove ugodne će mi na mom oltaru biti; jer će se moj dom dom molitve svih naroda zvati“ (Isaija 56:6, 7).
12. Kako se nekada razumelo Isusovo proročanstvo o ’drugim ovcama‘?
12 U naše vreme ’tuđini‘ su počeli postepeno da se pojavljuju. Pre Prvog svetskog rata razumelo se da će spasenje dobiti veći broj pojedinaca od broja onih koji imaju nadu da će vladati na nebu sa Isusom — njih danas priznajemo kao Izrael Božji. Istraživači Biblije su znali za Isusove reči zapisane u Jovanu 10:16: „Imam i druge ovce, koje nisu iz ovog tora; ja i njih moram da dovedem, i slušaće moj glas, i biće jedno stado pod jednim pastirom.“ Razumelo se da će te „druge ovce“ biti zemaljska klasa. Ali većina istraživača Biblije je smatrala da će se te druge ovce pojaviti za vreme Hiljadugodišnje vladavine Isusa Hrista.
13. Zašto se rezonovalo da se ovce iz 25. poglavlja Mateja moraju pojaviti tokom završnih dana ovog sistema stvari?
13 Najzad se napredovalo u razumevanju jednog povezanog stiha koji govori o ovcama. U 25. poglavlju Mateja zapisano je Isusovo poređenje o ovcama i jarcima. U toj paraboli ovce dobijaju večni život zato što podržavaju Isusovu braću. Dakle, oni su jedna zasebna klasa u odnosu na tu pomazanu Hristovu braću. Godine 1923. za vreme jednog kongresa u Los Anđelesu (Kalifornija, SAD), objašnjeno je da se te ovce moraju pojaviti tokom završnih dana ovog sistema stvari, a ne tokom Milenijuma. Zašto? Zato što je Isus dao to poređenje u okviru odgovora na pitanje: „Kada će to biti, i šta će biti znak tvoje prisutnosti i svršetka sistema stvari?“ (Matej 24:3).
14, 15. Kako je postignut napredak u razumevanju položaja drugih ovaca u vreme kraja?
14 Tokom 1920-ih neke osobe koje su bile povezane sa Istraživačima Biblije shvatile su da im Jehovin duh ne svedoči da imaju nebeski poziv. Ipak su to bile revne sluge Svevišnjega. Godine 1931. njihov položaj se bolje razumeo kada je objavljena knjiga Oslobođenje. U toj knjizi u kojoj se stih po stih razmatrala biblijska knjiga Jezekilja, objašnjena je vizija o ’čoveku‘ s pisarskom opremom (Jezekilj 9:1-11). Tu se vidi kako ’čovek‘ prolazi kroz Jerusalim i obeležava čela onima koji uzdišu i kukaju zbog gadosti koje se čine u njemu. Taj ’čovek‘ predstavlja Isusovu braću, ostatak pomazanih hrišćana koji su još uvek na zemlji u vreme suđenja antitipnom Jerusalimu, to jest hrišćanskom svetu. Oni koji su obeleženi jesu druge ovce koje žive u to vreme. U toj viziji, oni su pošteđeni kada Jehovin izvršilac presude donosi osvetu tom otpadničkom gradu.
15 Godine 1932. dublje razumevanje proročanske drame o izraelskom kralju Juju i Jonadavu, jednom neizraelcu koji ga je podržavao, pokazalo je kako te druge ovce podupiru Hristovu pomazanu braću — baš kao što je Jonadav pristao uz Juja i podržavao ga prilikom uništavanja obožavanja Vala. I na kraju, 1935. godine prepoznalo se da su te druge ovce koje žive u vreme kraja ovog sistema stvari veliko mnoštvo koje je apostol Jovan video u viziji. To je prvi put bilo objašnjeno na već spomenutom kongresu u Vašingtonu, kada je Džozef F. Raterford ukazao na one sa zemaljskom nadom kao na „veliko mnoštvo“.
16. Koje prednosti i odgovornosti imaju ’tuđini‘?
16 Tako se postepeno shvatilo da ’tuđini‘ treba da odigraju veliku ulogu u Jehovinim namerama tokom ovih poslednjih dana. Oni prilaze Izraelu Božjem da bi obožavali Jehovu (Zaharija 8:23). S tom duhovnom nacijom oni prinose prihvatljive žrtve Bogu i ulaze u sabatni počinak (Jevrejima 13:15, 16). Sem toga, oni vrše obožavanje u Božjem duhovnom hramu koji je, poput hrama u Jerusalimu, „dom molitve za sve nacije“ (Marko 11:17). Oni iskazuju veru u otkupnu žrtvu Isusa Hrista, i ’peru svoje duge haljine i ubeljuju ih u Jagnjetovoj krvi‘. Oni stalno služe Jehovi, i „vrše mu svetu službu dan i noć“ (Otkrivenje 7:14, 15).
17. Kako se savremeni tuđini drže novog saveza?
17 Ovi savremeni tuđini se drže novog saveza u tom smislu što kroz saradnju sa Izraelom Božjim imaju koristi i blagoslove koji proističu iz novog saveza. Iako nisu učesnici u tom savezu, oni se svesrdno podlažu zakonima povezanim s njim. Tako je Jehovin zakon u njihovom srcu, i oni upoznaju Jehovu kao svog nebeskog Oca i vrhovnog Suverena (Jeremija 31:33, 34; Matej 6:9; Jovan 17:3).
18. Koje delo sakupljanja se odvija u vreme kraja?
18 Isaijino proročanstvo dalje kaže: „Jehova, Večni, govori, on koji prognanike Izraelove sabira: Još ću njemu i druge narode kod već sabranih sabrati“ (Isaija 56:8). U vreme kraja Jehova je sakupio „prognanike Izraelove“, to jest pomazani ostatak. Sem toga, on sakuplja i veliko mnoštvo. Oni zajedno vrše obožavanje u miru i skladu pod nadzorom Jehove i njegovog ustoličenog Kralja, Hrista Isusa. Zbog svoje lojalnosti Jehovinoj vladavini pod Hristom, Vrsni pastir ih je ujedinio u radosno stado.
Slepi stražari, nemi psi
19. Koji se poziv upućuje poljskim i šumskim zverima?
19 Posle upravo izrečenih srdačnih i izgrađujućih reči sledi izrazit, skoro šokantan kontrast. Jehova je spreman da pokaže milosrđe prema tuđinima i evnusima. Ali mnogi koji tvrde da su članovi Božje skupštine osuđeni su i čeka ih izvršenje presude. I više od toga, oni čak nisu dostojni pristojne sahrane, i zaslužuju da ih rastrgnu grabljive zveri. Zato čitamo sledeće: „Zveri poljske svekolike, dođite da jedete, vi sve zveri šumske“ (Isaija 56:9). Čime će se te divlje životinje gostiti? Proročanstvo će objasniti. To nas podseća na sudbinu koja u predstojećem ratu od Armagedona očekuje one koji se protive Bogu, čija će mrtva tela biti ostavljena da ih pojedu ptice nebeske (Otkrivenje 19:17, 18).
20, 21. Zbog kojih propusta su religiozne vođe beskorisne kao duhovni vodiči?
20 Proročanstvo dalje kaže: „Stražari njegovi svi su slepi, bez razuma, svi su nemi psi koji ne laju, sanjivi su, vole da leškare, mio im je dremež. Ali to su psi proždrljivi, nenasiti, i to su pastiri koji ništa ne znaju; svaki svojim putem ide, svaki za svojom korišću, svaki do poslednjeg: ’Hodite vi, idem ja po vino, napićemo se žestokih pića; Sutra ćemo isto terati i još mnogo više!‘“ (Isaija 56:10-12).
21 Religiozne vođe Jude tvrde da obožavaju Jehovu. Tvrde da su njegovi „stražari“. Ali u duhovnom smislu su slepi, nemi i pospani. Od kakve su koristi ako ne mogu da paze i da upozore na opasnost? Takvi religiozni stražari su bez razumevanja, i nisu u položaju da pruže duhovno vođstvo ljudima koji su slični ovcama. Sem toga, korumpirani su. Imaju nezasite sebične želje. Umesto da slede Jehovino vođstvo, idu svojim putem, traže nepravedan dobitak, preterano piju i podstiču druge da rade to isto. Toliko nisu svesni neizbežnog Božjeg suda da kažu narodu da će sve biti u redu.
22. Kako su religiozne vođe u Isusovo doba bile slične religioznim vođama drevne Jude?
22 Ranije u ovom proročanstvu Isaija je upotrebio slične slikovite reči da bi opisao neverne religiozne vođe Jude — duhovno pijane, pospane i bez razumevanja. Opteretili su narod ljudskim tradicijama, govorili su religiozne laži i uzdali se u Asiriju da će im pomoći, a nisu se oslanjali na Boga (2. Kraljevima 16:5-9; Isaija 29:1, 9-14). Očigledno ništa nisu naučili. Nažalost, u prvom veku su religiozne vođe bile iste takve. Umesto da prihvate dobru vest koju im je doneo sam Božji Sin, odbacili su Isusa i skovali zaveru da ga ubiju. Isus im je otvoreno rekao da su „slepe vođe“, dodajući da ako „slepac vodi slepca, obojica će pasti u jamu“ (Matej 15:14).
Današnji stražari
23. Koje se Petrovo proročanstvo o religioznim vođama ispunilo?
23 Apostol Petar je upozorio da će se pojaviti lažni učitelji da bi zaveli hrišćane. Napisao je: „Bilo je i lažnih proroka među [izraelskim] narodom, kao što će biti lažnih učitelja i među vama. Oni će krišom uvesti razorne sekte i odreći će se čak i vlasnika koji ih je kupio, i time navući na sebe brzo uništenje“ (2. Petrova 2:1). Šta je bila posledica lažnih učenja i sektaštva tih lažnih učitelja? Hrišćanski svet, čije se religiozne vođe danas mole da Bog blagoslovi njihove političke prijatelje, a onda obećavaju sjajnu budućnost. Religiozne vođe hrišćanskog sveta pokazale su da su što se tiče duhovnih stvari slepe, neme i uspavane.
24. Kakvo jedinstvo vlada između duhovnog Izraela i tuđinaca?
24 Međutim, Jehova dovodi milione tuđinaca da se pridruže poslednjim članovima Izraela Božjeg u obožavanju u njegovom velikom duhovnom domu molitve. Ti tuđini, premda potiču iz mnogih naroda, rasa i jezika, ujedinjeni su međusobno i sa Izraelom Božjim. Oni su uvereni da spasenje može doći samo od Jehove Boga preko Isusa Hrista. Motivisani ljubavlju prema Jehovi, oni se pridružuju Hristovoj pomazanoj braći i glasno dokazuju svoju veru. Veoma su utešeni rečima nadahnutog apostola koji je napisao: „Ako javno izjavljuješ tu ’reč koja je u tvojim ustima‘, da je Isus Gospod, i u svom srcu iskazuješ veru da ga je Bog podigao iz mrtvih, bićeš spasen“ (Rimljanima 10:9).
[Fusnote]
a Izraz „evnuh“ počeo je da se odnosi i na dvorskog službenika, bez ikakve aluzije na polnu osakaćenost. Pošto izgleda da je Etiopljanin koga je Filip krstio bio prozelit — krstio se pre nego što je bio otvoren put za neobrezane nejevreje — mora da je bio evnuh u tom smislu (Dela apostolska 8:27-39).
b Avdemeleh, koji je Jeremiji pritekao u pomoć i koji je imao direktan pristup kralju Sedekiji, nazvan je evnuhom. Izgleda da to ukazuje da je bio dvorski službenik, a ne da je u fizičkom smislu bio osakaćen (Jeremija 38:7-13).
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 250. strani]
Sabat je pružao priliku za molitvu, proučavanje i duboko razmišljanje
[Slike na 256. strani]
Položaj drugih ovaca bio je razjašnjen 1935. godine na kongresu u Vašingtonu (dole je slika krštenja, desno je program)
[Slika na 259. strani]
Divlje životinje su pozvane da se goste
[Slike na 261. strani]
Tuđini i Izrael Božji međusobno su ujedinjeni
